On je tokom predstavljanja godišnjeg bilansa Javnobeležničke komore izjavio i da su notari u Srbiji tokom 2019. godine obavili preko 367.000 besplatnih overa dokumenata, čime u rasteretili rad državnih organa, a najviše u periodu upisa u srednje škole i na fakultete.

Bez naknade javni beležnici overavaju potpise i prepise ili fotokopije dokumenata koji se koriste za ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rada, kao i isprave kojima se obezbeđuje finansijska podrška porodicama sa decom, ali i dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava žrtava porodičnog nasilja.

Građani koji kupuju ili prodaju nekretnine od početka godine nisu dužni da podnose poresku prijavu za porez na prenos apsolutnih prava, što sada umesto njih mogu činiti notari, a Cvejić procenjuje će je samo po tom osnovu bići ušteđeno šest miliona evra.

Prema podacima koje je naveo, građani su se 2019. godine na rad javnih beležnika žalili u svega 0.4% sprovedenih postpaka, dodavši da je zahvlajujući notarima značajn0o smanjen broj sudskih sporova i da je sprečena dupla prodaja stanova.

Cvejić je naveo i da je to telo koje predvodi u veoma kratkom roku postala punopravni Međunarodne unije notara, a naročito je pohvalio saradnju sa nadležnim organizacijama iz Francuske i Nemačke.
On je podsetio i da su notari iz Srbije u septembru proslavili pet godina rada, a dodao je da će jedan od glavnih ciljeva u budućnosti biti popunjavanje preostalih slobodnih javnobeležničkih mesta, kojih treba da bude 370 na teritoriji Srbije.

Trenutno ima 198 javnih beležnika, Komora kontinuirano radi na obuci novog kadra, ali za sada ima problem da popuni sva mesta, a koja se obično nalaze izvan većih gradskih sredina, kazao je član izvršnog odbora Javnobeležničke komore Srbije Sava Dedajić.

On je naveo i da je otvaranje novih notarskih kancelarija u unutrašnjosti otežano zato što se pravnicima iz manjih sredina po trenutnim uslovima ne isplati da postanu javni beležnici.

„Ukidanje nameta od 30% na bruto prihode koji plaćaju beležnici bi omogućilo otvaranje novih kancelarija. Iako su po zakoni neki od poslova isključivo u nadležnosti beležnika, veliki broj građana nema pristup notaru koji je . Za ovaj problem trenutno nema sistemskog rešenja sistemskog rešenja“, kazao je Dedajić.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Javni beležnici prošle godine izdali preko 250 hiljada isprava се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslednji podaci Federalne statističke kancelarije Destatisa ukazuju da su industrijske narudžbine u decembru opale za 2.1% na mesečnom nivou, uprkos prognozama ekonomista da će se industrijska proizvodnja oporaviti na kraju prošle godine.

Narudžbine iz inostranstva su u odnosu na novembar 2019. godine opale za 4.5%, dok su nove narudžbine iz evrozone istovremeno pale za čitavih 13.9%.

Ukupni pad narudžbina u prethodnih 12 meseci iznosi 8.7%, a analitičari koje je anketirao Rojters su predviđali da će ovaj indikator u decembru neznatno porasti, prenosi Fajnenšl tajms (Financial Times).

Nemački privrednice upozoravaju da je epidemija koronavirusa dodatno pogoršala trenutni negativni trend u izvozno orijentisanom ekonomskom džinu, na koji utiču i trgovinski rat između Vašingtona i Pekinga.

Ekonomski rast evrozone u prethodnoj godini iznosio 1.2%, što je najniži nivo u proteklih šest godina, nakon što su ekonomije Francuske, Italije i Nemačke neočekivano podbacile sa rastom BDP-a.

Izvor: Nova Ekonomija

Чланак Nemačka industrija posrnula u 2019. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Holandska kompanija koja proizvodi softvere za navigaciju TomTom International objavila je svoje godišnje istraživanje najzakrčenijih ulica. Analiza je obuhvatila 416 gradova iz 57 država.

Sledeći na globalnoj lestvici najzakrčenijih gradova je glavni grad Filipina Manila (takođe 71%), Bogota (68%) i prošlgodišnji „pobednik“ Mumbaj (65%).

Iza moskovske oblasti, najlošija situacija u Evropi beleži se u Istanbulu (55%), Kijevu (53%), Bukureštu (52%) i Sankt Peterburgu (49%).

Kako objašnjava Nial Mekarti sa portala Statista, 60% više provedenog vremena u saobraćaju čini 225 dodatnih sati za volanom ili devet dana i devet sati svake godine.

TomTom-ove sisteme za navigaciju koristi preko 600 miliona vozača, sa čijih se uređaja prikupljaju podaci koji su upotrebljeni u analizi.

Prema poslednjim informacijama za 2019. godinu, prosečno vreme provedeno u saobraćaju se tokom špica uvećava za 29%.

Takođe, gužve u saobraćaju su se u toku prethodnih desetak godina povećale u 57% gradova obuhvaćenih analizom.

Izvor: Nova Ekonomija

Чланак U kojim gradovima je saobraćajni špic najgori? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Statistička kancelarija EU navodi da su stalno zaposleni u duplo manjem riziku od siromaštva u odnosu na ljude zaposlene po ugovoru ili na određeno vreme, koji su izloženi socijalnom riziku u 15,7% slučajeva. Rizik od siromaštva u Srbiji više pogađa zaposlene muškarce (11,3%) nego žene (8,3%).

U većini država članica EU rizik od siromaštva među zaposlenima se uvećao. Najviše zaposlenih u riziku od siromaštva živi u Rumuniji (15,3%), a nakon nje u Luksemburgu (13,5) Španiji (12,9%) i Italiji (12,2%).

Najmanji rizik od siromaštva među zaposlenima beleži se u Finskoj i Češkoj (ispod 3,5%), Irskoj (4,9%) Belgiji i Hrvatskoj (u obe po 5,2%).

Stopa rizika od siromaštva ne znači da su ljudi u toj kategoriji nužno siromašni, već ukazuje na male prihode u odnosu na druge sugrađane. EU koristi i druge instrumente za merenje konkretnijih oblika siromaštva.

Izvor: Nova Ekonomija, Eurostat

Чланак Svaki deseti zaposleni u Srbiji je u riziku od siromaštva се појављује прво на Biznis i Finansije.