Kako kažu iz Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ od Ministarstva nemaju još nikakvu preciznu informaciju vezanu za ovo pitanje.

Početak primene novog zakona o fiskalizaciji počeo je 1. maja i njime je predviđeno da su svi obveznici u obavezi da koriste nove fiskalne kase. Prvobitno ovim zakonom je bilo predviđeno da svi pijačni prodavci moraju da imaju fiskalne kase, što je nakon višednevnih protesta odloženo za 1. januar naredne godine, kako bi bio ostavljen prostor pregovorima.

Izvršni direktor Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ Savo Duvnjak za „Blic Biznis“ rekao je da se povodom ovog pitanja Ministarstvo finansija još uvek nije oglasilo i da još uvek nemaju precizne informacije kada reč o pitanju fiskalizacije pijačnih prodavaca.

– Na bazi internih istraživanja, koja se sprovode najmanje dva puta godišnje na reprezentativnom uzorku preduzeća koja se bave komunalnom delatnošću upravljanja pijacama, procenjujemo da na pijacama u Srbiji posluje oko 10 hiljada preduzetnika. Takođe se procenjuje da je oko 30 odsto preduzetnika koji posluju na pijacama izdavalo kupcima fiskalne račune i pre donošenja novog Zakona o fiskalizaciji. To su prvenstveno vlasnici trgovačkih ili zanatskih radnji (pekare, mesare, ribarnice i sl.) koji zakupljuju poslovne prostore.

Registrovani poljoprivredni proizvođači nemaju obavezu

– Oko 70 odsto onih koji su takođe obuhvaćeni Zakonom o fiskalizaciji uglavnom rade na tezgama, na robnim i mešovitim pijacama. Reč je o preduzetnicima koji su u Agenciji za privredne registre uglavnom registrovani na šifre: 47.81 (trgovina na malo hranom, pićima i duvanskim proizvodima natezgama i pijacama); 47.82 (trgovina na malo tekstilom, odećom i obućom natezgama i pijacama) i 47.89 (trgovina na malo ostalom robom na tezgama i pijacama).

– Da sve bude još jasnije, registrovani poljoprivredni proizvođači, koji na pijačnim tezgama prodaju svoje proizvode, nemaju obavezu da izdaju fiskalne račune, Fiskalne kase su obavezne za preduzetnike koji na pijacama prodaju različite vrste robe široke potrošnje, prehrambene proizvode drugih proizvođača ili, na primer, voće i povrće iz uvoza.“

– Kada je došlo do primene zakona o fiskalizaciji polovina pijačnih prodavaca je imala jasan stav o tome. Rekli su da upotreba fiskalnih kasa na pijaci neće biti moguća.

Podsetimo, pijačni prodavci nakon drugog sastanka u presedništvu Srbije sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, tada su saopštili da njima fiskalne kase neće biti uvedene 1. maja.

Tada su i potvrdili da se svi naredni sastanci prebacuju u Ministarsvo finansija, gde će se formirati radne grupe koje će raditi na rešavanju ovog problema, pomoći će državi da zajedničkim snagama što pre uklone stvari koje će kasnije dovesti do lakše fiskalizacije.

Prednosti sistema fiskalizacije

Brojne su prednosti novog sistema fiskalizacije i za građane, ali i za državu i za privredu. Jedna od najvećih prednosti je što omogućava efikasniju borbu protiv sive ekonomije, olakšava poslovanje, smanjuju troškovi na duži rok, ukida se nepotrebno administriranje i stvara bolji poslovni ambijent. Samo u prvom tromesečju, Poreska uprava je naplatila 55 milijardi dinara više nego u istom periodu prošle godine što predstavlja rast od 12 odsto.

Sa ovim sistemom stiže i novina, tj. mogućnost praćenja prodajnih objekata u realnom vremenu. Tako inspektori Poreske uprave mogu iz svojih kancelarija uživo prate aktivnosti u prodajnim objektima, vrše analize i odlaze u ciljane inspekcije.

Jedna od najvećih prednosti koju novi model e-fiskalizaciije donosi građanima je to što će skeniranjem QR koda moći da provere validnost fiskalnog računa. Zakonom o elektronskom fakturisanju propisan način slanja, primanja i čuvanja e-faktura će postepeno usvojiti i privredni subjekti u međusobnim transakcijama.

Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Od 1.januara obavezna fiskalna kasa na pijacama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dakle, putničke agencije koje prodaju pojedinačne avio karte nisu u obavezi da koriste elektronske fiskalne kase s obzirom na to da je delatnost (vazdušni prevoz putnika) svrtsana u sektore za koje ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko e-kase, objašnjeno je u Biltenu.

Ali, turističe agencije, kako se napominje, moraju da kucaju fiskalne račune za prodaju turističkih aranžamana.

I kupovina autoobila u salonu samo uz fiskalni račun

„Putničke agencije nisu oslobođene obaveze evidentiranja prometa na malo i primljenih avansa za promet na malo za na primer, prodaju aranžmana, uslugu smeštaja, osim kad prodaju avio karte građanima“, piše u Biltenu Fiskalizacija.
Prema Zakonu o fiskalizaciji propisano je da je predmet fiskalizacije promet dobra i usluga na malo i primljeni avans za promet na malo.

Prometom na malo smatra se svaki promet dobara i pružanje usluga, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li su korisnici građani, firme ili preduzetnici, uključujući i promet ostvaren na automatu, navodi Ministarstvo finansija u Biltenu.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foo: Pixabay

Чланак Turističke angencije ne moraju da izdaju fiskalni račun kad prodaju avio karte се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pružaoci roba i usluga do sada su svojim kupcima morali da ispostavljaju račune u papirnom obliku ili u elektroničkom obliku, ako je kupac pristao. Od sada to više nije potrebno, porezni obveznik mora kupcu predati račun u papirnatom obliku samo na njegov zahtev, stoji u izmeni zakona.

To ne znači da se račun ne mora izdati.

“Poreski obveznik će i dalje morati izdati račun i on će biti registrovan, ali se neće predati”, naveo je ministar finansija Andrej Sircelj u Saboru prošlog novembra, izveštava RTV Slovenije.

Prodavac tako novom kupcu govori iznos koji treba da plati, izdani račun je poreski overen, ali ga ne daje kupcu u papirnom obliku.

Što se tiče potrošača, zabrinuti su zbog novosti, posebno sa stajališta zaštite potrošača, jer zakonska regulativa ne reguliše pitanje šta se događa ako potrošač ne zatraži račun, objašnjava Matjaž Jakin.

“Treba li prodavac da pita potrošača, ili mu na neki drugi način predaračun? Ovde je rupa i može se dogoditi da potrošač ni na koji način ne dobije račun. Kada potrošači imaju račun, puno je lakše iskoristiti svoj račun. prava, kao što je garacija. Zapravo, potrošaču je bez računa teško dokazati što je gde kupio i koja je cena, rekao je Jakin za Radio Slovenije.

Istovremeno sa stupanjem na snagu ovih izmena, ne važi više odredba Zakona o poreznom overavanju računa, kojom se utvrđuje novčana kazna za kupca robe, odnodno primaoca usluge koji ne preuzme i ne zadrži račun odmah po izlasku iz poslovnog prostora.

Izvor: Indikator.ba

Foto: Pixabay

Чланак Samo na zahtev: Slovenija ukinula obavezu izdavanja računa се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U 2022. godini biće uvedene onlajn registracione prijave osnivanja za sve preostale pravne forme privrednih subjekata, za promene registrovanih podataka i brisanje, a elektronski postupak registracije, kao najefikasniji i najekonomičniji, biće jedini način rada u Registru privrednih subjekata, za koji je potrebno da se korisnici na vreme pripreme“, ukazala je Agencija za privredne registre.
Prema podacima APR, za devet meseci ove godine, putem servisa eRegistracija osnovano je 8,10 odsto preduzetnika i društava sa ograničenom odgovornošću (DOO) od ukupnog broja privrednih subjekata osnovanih od početka godine.

„Portalu sa eServisima APR pristupa se preko sistema za centralizovano prijavljivanje. Uz pomoć korisničkog naloga pristupa se aplikaciji, odnosno elektronskoj prijavi za osnivanje preduzetnika i društva sa ograničenom odgovornošću (jednodomnog ili dvodomnog)“, objašnjavaju u APR.

Elektronska prijava osnivanja može se podneti ukoliko podnosilac ima kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis), instalirani čitač elektronskih kartica i NEXU aplikaciju, koja omogućuje elektronsko potpisivanje bilo kojim sertifikatom, a koja je dostupna na sajtu APR.

Registrovani

Tokom prvih devet meseci ove godine elektronski je u APR registrovano 2.680 preduzetnika i preduzeća u formi DOO. U istom periodu protekle godine broj elektronskih registracija preduzetnička i DOO firmi bio je 2.314, dok je u godini pre pandemije ovaj broj bio upola manji nego sada – 1.304 od januara do kraja septembra 2019.

„Uz navedeno, podnosilac elektronske prijave treba da ima bilo koju vrstu platne kartice za plaćanje naknade za elektronsku registraciju osnivanja, koja je niža od naknade za registraciju osnivanja sa prijavom i dokumentacijom podnetim u papirnoj formi“, ističu u APR.

Elektronska forma rešenja o osnivanju, nakon završenog postupka registracije, preuzima se, navodi se – iz same aplikacije putem koje se podnosi elektronska prijava, ili ga podnosilac može primiti i putem elektronske pošte, ukoliko se Agenciji prijavi adresa za prijem elektronske pošte.

„Uporedni podaci APR-a pokazuju da je broj korisnika ovog elektronskog servisa APR-a višestruko povećan u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu, kao i da je do povećanja broja elektronski registrovanih osnivanja društava sa ograničenom odgovornošću i preduzetnika došlo naročito u periodu od izbijanja pandemije kovida-19 i proglašenja vanrednog stanja, odnosno zatvaranja šaltera. Naime, za devet meseci 2019. godine elektronski je osnovano 4,4 odsto preduzetnika i tri odsto DOO od ukupnog broja privrednih subjekata osnovanih u navedenom periodu te godine“, navode u Agenciji za privredne registre.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак APR: U 2022. elektronska registracija za sva preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Glavne odredbe ovog zakona, čiji je nacrt predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče u Beogradu uručio srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, imaju za ključni cilj da se neguje, očuva i promoviše ćiriličko pismo kao uporište našeg nacionalnog identiteta. Posebni akcenat stavljen je na pospešivanje njene šire upotrebe u javnom životu, s obzirom na istorijski, kulturni i identitetski značaj.

Prema nacrtu zakona u koji su Novosti imale uvid, svi državni i lokalni organi u Srbiji i Republici Srpskoj, javna preduzeća, škole i fakulteti, kao i privredna društva sa većinski javnim kapitalom i udruženja koja deluju na nacionalnom i međunarodnom nivou ubuduće će u svom radu biti obavezni da upotrebljavaju srpski jezik i ćiriličko pismo.

Na to će biti obavezne i javne medijske ustanove RTS i RTV. Obavezna upotreba srpskog jezika i ćirilice, kao matičnog pisma, po nacrtu zakona, obuhvata i pravni promet i uključuje i ispisivanje naziva, sedišta, delatnosti, naziva robe i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, faktura, računa i potvrda.

Takođe, kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraće da imaju logo ispisan na ćirilici.

Proširuje se krug organa i institucija koji će biti u obavezi da koriste ćirilicu

Osim što proširuje krug organa i institucija koji će biti u obavezi da koriste ćirilicu – i to na sve one koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala – nacrt zakona predviđa i paket stimulativnih mera za privatni sektor. To se pre svega odnosi na privredne subjekte i sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, za koje se posebnim propisima mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice koji u obavljanju svoje delatnosti odluče da koriste ćiriličko pismo, što uključuje i korišćenje ćiriličkog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila.

Kazne do pola miliona

Za nadzor nad primenom Zakona o zaštiti srpskog jezika i ćirilice biće zaduženo Ministarstvo kulture. Predviđene su i kazne za kršenje ovog akta, koje iznose od 15.000 do pola miliona dinara. Nacrt zakona predviđa i osnivanje Saveta za srpski jezik, čiji će zadatak biti da prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma, kao matičnog.

Savet će davati i preporuke, predloge i stručna mišljenja radi unapređenja tog stanja. Biće obrazovan na predlog ministarstva nadležnog za poslove kulture, posebnim aktom Vlade, kojim se biti i tačno utvrđeni i njegovi zadaci i sastav.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

Чланак Ko će sve biti u obavezi da upotrebljava ćirilicu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Do juna će biti formirana Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, koja će biti ključna insitutucija za podršku građanima da povećaju energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima. Dugo se čekalo na donošenje zakona koji će na pravi način urediti oblast energetske efikasnosti i racionalne upotrebe energije i obnovljivih izvora energije. Sada je ovaj propis u Parlamentu, a odmah nakon što ga poslanici usvoje, krećemo sa realizacijom svega što je njime propisano“, kaže Zoran Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Sav posao će koordinirati novoformirana Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, a pomoć građanima ići će, uz koordinaciju i saradnju sa lokalnim samoupravama.

Sredstva za finansiranje do 50 odsto vrednosti radova na zameni prozora i vrata, izolacionih fasada i grejnih sistema, a koja će biti usmerena na Upravu, biće obezbeđena iz budžeta Republike Srbije, ali iz budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Koristiće se i sredstva EU, Globalnog fonda za zaštitu životne sredine, Zelenog klimatskog fonda i slično.

Spisak zgrada koje zahtevaju tzv „energetsku sanaciju“ 

Kada su u pitanju nove zgrade, investitor će biti dužan da instalaciju za predaju toplotne energije svake nove zgrade ili zgrade koja se detaljno „energetski sanira“ opremi uređajima za regulaciju i merenje predate količine toplotne energije zgradi, a gde postoji i potrošnje tople vode, posebnim uređajima za merenje količine toplotne energije za svaki deo zgrade (odnosno stan), kao i uređaj za regulaciju toplotne energije za svako grejno telo.

Prema propisu koji čeka na usvajanje i država će napraviti spisak zgrada koje zahtevaju tzv „energetsku sanaciju“ i koje će, prema određenom planu biti rekonstruisane. Izuzetak su one zgrade čije „energetsko saniranje“, zbog njihovog životnog veka ili nije tehnički izvodljivo ( moguće zaštićeno kulturno dobro i slično) ili nije isplativo.

Ukoliko domaćinstvo želi da tačno zna koliko struje ili gasa troši, može da zahteva ugradnju uređaja za merenje isporučene količine električne energije ili gasa, koji pruža podatke o stvarno isporučenoj energiji, bez ikakvog obračuna mogućih gubitaka na mreži. Operator sistema je dužan da mu merač ugradi, ali o trošku domaćinstva.

Kao jedan od ključnih elemenata upravljanja potrošnjom krajnjih kupaca ovaj propis prepoznaje punu informaciju o potrošnji energije, koja može biti uporediva sa potrošnjom u prethodnim periodima. Zato predlog Zakona definiše sadržaj računa za isporučenu energiju za svaki obračunski period koji snabdevači električnom energijom, prirodnim gasom ili toplotnom energijom treba da ispostave krajnjim kupcima. Ove odredbe se primenjuju i na potrošnju vode, a tamo gde postoji – i na potrošnju tople vode. Svi ovi podaci moraju biti uneti u centralni sistem, jednom mesečno, a potrošačima mora biti isporučen elektronski račun.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Država uvodi obavezu merača na svakom radijatoru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Članom 2. pomenute Uredbe navode se 74 ovakve delatnosti koje su podeljene u tri celine:

U Srbiji postoje delatnosti koje su iz objektivnih ili manje objektivnih razloga oslobođene obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase.

1) Prvu celinu čine 36 delatnosti, a samo neke od njih su: trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta, železnički prevoz putnika i tereta, taksi prevoz, telekomunikacije, različite usluge čišćenja, obrazovanje, kockanje i klađenje, delatnosti verskih organizacija, popravka obuće, predmeta od kože, satova i nakita, stvaralačke, umetničke i zabavne delatnosti…

2) U drugom delu liste našle su se samo pojedine delatnosti iz 3 šire grupe delatnosti. Tako, iz grupe delatnosti pod nazivom „Ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca“, kao one koje nisu u obavezi da izdaju fiskalni račun navedene su dve vrste prodaje – one preko automata i one preko putujućih prodavaca (ulična prodaja sladoleda, lozova, kokica i štampe – kolporteri). U okviru oblasti „Veterinarske delatnosti“ izdvojeni su: primarna terenska zdravstvena zaštita životinja, poslovi iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja, poslovi dezinfekcije i deratizacije u objektima u kojima se drže i uzgajaju životinje i aktivnosti na sprečavanju pojavljivanja, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja. Kao treća i poslednja grupa delatnosti navedene su „Ostale nepomenute lične uslužne delatnosti“, a u okviru njih konkretno: aktivnost čistača cipela, nosača, lica za naplatu parkiranja automobila.

3) Treću veliku celinu prestavljaju delatnosti koje obavlja preduzetnik koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod i koji nije obveznik poreza na dodatu vrednost. Takvih je 35, među kojima i: popravka metalnih proizvoda, mašina, elektronske i optičke opreme, uklanjanje otpadnih voda, rušenje objekata, priprema gradilišta, postavljanje električnih instalacija, vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema, održavanje i popravka motornih vozila, fotografske usluge, delatnosti frizerskih i kozmetičkih salona, pogrebne i srodne delatnosti…

Uz to, Član 3. Uredbe ovom spisku dodaje i:

– delatnosti iz Zakona o komunalnim delatnostima, osim pružanja usluga na pijacama: izdavanje u zakup objekata, tezgi i prostora na njima;

– poslove iz Pravilnika o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata, osim kamenorezačkog zanata iz člana 2. stav 2. tačka 26 tog pravilnika;

– isporuku hrane i pića i prigodnih suvenira na kulturnim i sportskim manifestacijama, muzičkim festivalima, sajmovima, izložbama, vašarima i sličnim manifestacijama kod kojih se plaćanje dobara i usluga vrši internim karticama izdatim od strane organizatora manifestacije, pod uslovom da se podaci o vrsti dobra, količini, maloprodajnoj ceni i poreskoj stopi obezbeđuju elektronskim putem.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Koje delatnosti nisu u obavezi da izdaju fiskalni račun се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova obaveza u skladu je sa članom 8. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i članom 53. Pravilnika o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju.

– U skladu sa članom 56. stav 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, preduzetnici koji obavljaju privatnu praksu, kao i zdravstvene ustanove, počevši od 11. oktobra 2020. godine, imaju obavezu da APR-u prijave nedeljni raspored rada, početak i završetak radnog vremena, kako bi ti podaci bili upisani i objavljeni u okviru Registra privrednih subjekata – piše na sajtu APR-a.

Privatna praksa se upisuje u Registar privrednih subjekata, a njeni podaci će, po službenoj dužnosti, biti objedinjeni sa podacima zdravstvenih ustanova u Jedinstvenoj evidenciji subjekata u zdravstvu, koja će početi da se vodi u Agenciji počevši od 11. oktobra 2020. godine, zajedno sa Registrom zdravstvenih ustanova.

Radno vreme privatne prakse prijavljuje se podnošenjem registracione prijave promene podataka-obavezni podaci + dodatak 14, uz dokaz o uplati naknade od 750 dinara.

Izvor: Ekapija

Чланак Privatna medicinska praksa u obavezi da APR-u prijavi nedeljni raspored rada се појављује прво на Biznis i Finansije.