Šezdesetih godina prošlog veka britanski pedagog Aleksandar Saterlend Nil napisao je knjigu “Slobodna deca Samerhila” u kojoj je opisao jedan od najznačajnijih obrazovno-pedagoških eksperimenata novijeg doba. On je 1921. godine osnovao školu nazvanu Samerhil koja je radila na potpuno novim i drugačijim principima od tradicionalnih evropskih škola.

O svom iskustvu, školi i deci koja su prošla kroz nju 1960. godine pisao je u knjizi koja je narednih decenija bila značajno štivo ne samo za stručnjake u obrazovanju već je maltene bila “knjiga za svaku kuću”. “Slobodnu decu Samerhila” čitali su i roditelji u našoj zemlji, tragajući za odgovorima na pitanja o ispravnom vaspitanju i školovanju dece.

Dok su Nila mnogi slavili kao čoveka koji je školu prilagodio pravoj prirodi deteta, a ne obratno, mnogi su ga kritikovali ponajviše zbog lošeg kvaliteta predavanja i časova koji su se održavali u Samerhilu, a zatim i zbog “raspuštenosti” učenika i njihovih preterano anarhističkih ideja.

Da li su samerhilski đaci bili „raspušteni“?

A kakav je bio Samerhil u Nilovo vreme? Škola je najpre osnovana u Drezdenu, ali je ubrzo preseljena u atar sela Leiston u istočnom Safoku, oko 150 kilometara od Londona. “Samerhil је роčeо kao eksperimentalna škola. On to više nije. Danas је to demonstraciona škola, jer ona demonstrira da је sloboda moguća”, napisao je Nil u knjizi “Slobodna deca Samerhila”. U vreme kada je knjiga napisana, u ovoj školi boravilo je oko 45 učenika uzrasta između 5 i 16 godina, od kojih su neki bili stranci – petoro iz Skandinavije, jedno iz Holandije, jedno iz Nemačke i jedno iz Amerike. Mnogi od njih bili su etiketirani kao problematična deca u prethodnim školama ili od strane roditelja, dok su neki tu dolazili jer su im roditelji bili uvereni da je Nilov koncept obrazovanja ispravniji od konvencionalnog.

Deca u Samerhilu zaista jesu bila slobodna u smislu da mogu da rade apsolutno sve što im padne na pamet, sve dok to ne ugrožava druge stanovnike Samerhila, učenike, nastavnike i ostalo osoblje škole. Nisu morali da pohađaju časove. Nisu morali da imaju hobi niti da rade bilo šta što im se nudilo – na primer da majstorišu u radionicama, izrađuju umetnička dela, šiju, čitaju i slično. Mogli su, ako bi želeli, po ceo dan da se izležavaju i to je jedan broj njih, po dolasku u Samerhil, i radio. Trebalo im je po nekoliko nedelja ili nekoliko meseci da se zainteresuju za dešavanja u školi i uđu u uobičajene tokove ove demokratske zajednice. Sve odluke u školi donosile su se na sastancima zajednice. Na njoj su prisustvovali i učestvovali svi, od direktora škole do petogodišnjaka i svi su imali jednako pravo glasa. Često bi, prisećao se Nil, odrasli bili preglasani i donošene su odluke koje baš i nisu bile za ponos, kao na primer to da se dozvoli pušenje učenicima, jer nije fer da odrasli smeju da puše, a deca ne. Zar nisu svi jednaki?

Čime se sada bave učenici ove škole?

“Мislim da је dete ро prirodi mudro i realno. Ako mu se omogući da bude samostalno, ako mu odrasli ne sede nа glavi sa svojim savetima, ono ćе se razviti najviše što može da se razvije. Razumljivo, Samerhil је mesto u kome ćе oni koji poseduju urođenu sposobnost i želju da budu školci – postati školci, dok ćе drugi, čija је jedina sposobnost da čiste ulice – čistiti ulice. No, do sada iz naše škole niti је izašao neko ko је postao čistač ulica, niti ја ovo pričam sa neke snobovske tačke gledišta, budući da bi mi bilo draže da škola oformljuje srećne čistače nego neurotične učene ljude”, objasnio je Nil.

U knjizi navodi primere sudbine bivših učenika od kojih su neki postali ugledni lekari i profesori, a neki srećni majstori koji vole svoj posao najviše na svetu. Na Vikipedijinoj stranici o školi Samerhil postoji spisak važnih ličnosti koje su pohađale ovu školu. U našoj zemlji verovatno nisu poznati, jedan je predavač na Univerzitetu u Brajtonu, drugi je muzički producent, treći dizajnira korice rok albuma, četvrti je autor knjiga za decu, peti je profesor arhitekture, a tu je i jedna žena, glumica. Definitivno nema nobelovaca niti uglednih naučnika, ali to i nije cilj Samerhila.

Nil je umro 1973. godine i tada je školu preuzela njegova supruga. Danas je, po vrlo sličnim principima, vodi Nilova ćerka koja se zove Zoe. Na sajtu škole ispod naziva stoji moto “Osnovana 1921. godine, a još ispred svog vremena”.

Marija Đurić

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: Scott Webb, Unsplash

Чланак Gde su danas slobodna deca Samerhila? се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Pomažemo njihovu integraciju u školski sistem i pripremamo ih za dalje školovanje. Naša škola jedna je od najvećih u Srbiji i pohađa je veliki broj romske dece. Zato je uloga pedagoškog asistenta važna“, objašnjava Emini. „Posle tri godine rada mogu da kažem da je biti pedagoški asistent nešto izuzetno, a podrška koju pružamo oplemenjuje i nas koji taj posao radimo.“

On u ovom važnom i plemenitom pozivu nije sam. Škola „“Nikola Tesla” odlično sarađuje sa drugim školama, ali i Crvenim krstom i lokalnom samoupravom.

Pedagoški asistenti poput Bekima rade sa decom kojima je potrebna „ruka pomoći“ u obrazovanju. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz podršku Evropske unije, angažovalo ih je više od 250.

Oni su tu da omoguće kvalitetno i inkluzivno obrazovanje – a ono je jedno od osnovnih ljudskih prava – svakom detetu i mladom čoveku.

Angažovanje pedagoških asistenata deo je „paketa“ Evropske unije, najvećeg donatora u Srbiji, za modernizaciju sistema obrazovanja i usklađivanje sa standardima i praksama zemalja EU.

Od 2003. godine, EU je donirala za reformu sektora obrazovanja više od 100 miliona evra – za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, renoviranje i opremanje škola i fakulteta, podršku inkluzivnom obrazovanju…

Sredstva i brojne mogućnosti na raspolaganju su svima koji se bave obrazovanjem, inkluzijom i izgradnjom kapaciteta i veština kod mladih i odraslih – bitne informacije možete pronaći na www.eumogucnosti.rs.

Pridružite se EU nedelji mogućnosti 21. do 26. juna u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i saznajte kako da iskoristite dostupne fondove i sredstva za svoje projekte. Registracija je jednostavna i ceo program je besplatan, posetite veb sajt eumogucnosti.rs i prijavite se!

Чланак Obrazovanje za svu decu: Pedagoški asistent je plemeniti poziv се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenuti četbot funkcioniše uz pomoć veštačke inteligencije koja mu omogućava da u realnom vremenu prikupi veliki broj informacija na internetu. Njemu možete postaviti bilo koje pitanje i odmah dobiti personalizovan odgovor kreiran na osnovu analize ponuđenih podataka o traženoj temi.

Međutim, akademici, među kojima su i profesori fakulteta, tvrde da ChatGPT omogućava studentima da preskoče čitanje stručne literature zahvaljujući instant znanju sa interneta.

Jedan od njih je Noam Čomski, američki filozof, koji je izjavio da će ovaj “hajtek plagijarizam potkopati obrazovanje”. Prema njegovim rečima, način na koji četbot prepričava sadržaje će ubuduće otežati rad softvera za utvrđivanje plagiranih delova naučnih radova. Osim toga, kaže on, studenti će izbegavati učenje i završavaće fakultete sa nedovoljno znanja.

Sličnog mišljenja je i Džejms Stejsi Tejlor sa Koledža u Nju Džerziju koji je već sada “uhvatio” 14 od svojih 163 studenata da koriste ChatGPT prilikom pisanja eseja i izrade drugih radova.

Predavači su takođe zabrinuti i zbog sumnje da će korišćenjem ovakvih tehnologija studenti izgubiti radne navike koje će im kasnije u životu, kada budu radili, biti preko potrebne.

Međutim, ima i onih profesora koji smatraju da veštačka inteligencija poput pomenutog četbota može biti korisna u učenju, pa čak i onih koji je i sami koriste. Ipak, oni su za sada malobrojni, bar na fakultetima.

Izvor: Greek Reporter

Foto: Alexandra_Koch, Pixabay

Чланак Kako će četbotovi koji nam daju odgovore na sva pitanja uticati na obrazovanje? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iza Beograđana po primanjima su bili Vojvođani sa 68.426 dinara, Šumadija sa Zapadnom Srbijom 68.888 i Južna oblast sa Istočnom Srbijom 67.263 dinara. U statistiku ne ulazi AP Kosovo i Metohija.

Prema Anketi o potrošnji koju je RZS uradio za prošlu godinu prihodi u novcu domaćinstava u glavnom gradu Srbije iznosila su 81.795 dinara mesečno, dok su prihodi u naturi iznosili 594 dinara.

Što se tiče prihoda u novcu najveći je prihod iz redovnog radnog odnosa za one koji su zaposleni, to jest iz penzija za penzionere.

Istovremeno lična potrošnja po domaćinstvu u Beogradu u prošloj godini iznosila 79.756 dinara, u Vojvodini 69.414 dinara, Zapadnoj Srbiji i Šumadiji 70.138 dinara i Istočnoj i Južnoj Srbiji 68.233 dinara.

Najviše novca se izdvaja za hranu i piće 34,3 odsto, troškove stanovanja 16,5 odsto, zatim za alkohol i duvan 3,7 odsto.
Slede davanja za odeću i obuću od 5,2 odsto, transport 9,9 odsto, zdravlje 5,2 odsto, opremu za stan 3,5 odsto, komunikacije 5,9 odsto, rekreaciju i kulturu šest dosto, a najmanje se izdvaja za obrazovanje- svega 1,6 odsto. Ostatak prihoda potroši se na hotele i restorane, i ostale lične predmete i usluge.

Uporedivši sa 2018. godinom, vidi se rast prihoda, ali i istovremeni rast troškova domaćinstava. Mesečni prihodi 2018. godine iznosili su 63.734 dinara, a potrošnja 64.481 dinara.

U 2019. godini prihodi su skočili na 66.880 dinara, ali su i rashodi porasli na 67.099 dinara. U 2020. godini nije rađena Anketa o potrošnji zbog kovida 19.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Najviše novca ide na hranu a najmanje na obrazovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija i Rumunija imaju najlošiju, a Slovenija i Poljska najbolju obrazovnu strukturu stanovništva među zemljama srednje i istočne Evrope. Mada posmatrane države dele isto socijalističko nasleđe, u međuvremenu je došlo do velikih razlika u nivou obrazovanja, pre svega u zastupljenosti visoko obrazovanih građana u ukupnoj populaciji, pokazuje istraživanje „Koliko se isplati ulaganje u obrazovanje u Srbiji“, Nemanje Vuksanovića sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Udeo stanovnika sa osnovnom školom je najmanji u Češkoj (10%), takvih je nešto manje od petine u Slovačkoj, Poljskoj i Sloveniji, a više od petine u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Srbiji. Srbija ima 23% populacije sa završenom samo osnovnom školom, dok je taj udeo najveći u Rumuniji, čak 30%, odnosno tri puta veći nego u Češkoj.

Razlike su manje primetne na nivou srednjeg obrazovanja. Učešće stanovnika sa diplomom srednje škole je najveće u svim analiziranim državama i kreće se u rasponu od oko 55% u Bugarskoj do 65% u Češkoj, a u ostalim zemljama je prosek oko 60%.

Obrazovni jaz među ovim državama je, međutim, veoma uočljiv kada se posmatra zastupljenost visokog obrazovanja. Fakultetski obrazovanih je najmanje u Rumuniji (15%), a najviše u Sloveniji, nešto manje od 30%. Prema tome, Slovenija ima skoro dva puta više visoko obrazovanih stanovnika nego Rumunija. Pored Slovenije, relativno visok udeo populacije sa fakultetskom diplomom ima Poljska, gde je visoko obrazovano nešto više od četvrtine stanovništva. U Srbiji je učešće populacije sa završenim fakultetom ispod 20%, što prema ovom pokazatelju svrstava našu zemlju zajedno sa Rumunijom na samo začelje među državama centralne i istočne Evrope.

Ako se poredi udeo najniže i najviše obrazovanih među ukupnim brojem stanovnika, onda Rumunija i Srbija imaju najlošiju obrazovnu strukturu u ovom regionu, a prednjače Slovenija i Poljska, zaključuje Vuksanović.

Razlike bi bile veće da nije minimalca

Kada se analizira povrat ulaganja u obrazovanje, stopa prinosa je najlošija kod osnovnog obrazovanja i ona je negativna u svim državama koje su obuhvaćene istraživanjem. Ipak, analiza prosečnih zarada ukazuje na bitne razlike. U Srbiji, osoba sa završenom osnovnom školom zarađuje u proseku za oko 10% manje u poređenju sa primanjima zaposlenog koji ima diplomu srednje škole. Slično je u Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji, dok je u Poljskoj, Češkoj i Sloveniji razlika u zaradama između ova dva nivoa obrazovanja manja i kreće su proseku od oko 6,5%.

Ovaj raspon je najveći u Mađarskoj, gde svršeni a zaposleni osnovac ima za 12% manja primanja od osobe koja radi sa diplomom srednje škole, dok je razlika najmanja u Slovačkoj gde iznosi oko 5%. Jedan od faktora koji utiče na ove razlike je utvrđeni iznos minimalne zarade, koji može u znatnoj meri da podigne vrednost primanja nisko obrazovane radne snage i približi ih platama koje dobijaju zaposleni sa srednjom školom. Ukoliko ne bi postojala zakonski utvrđena minimalna zarada, ove razlike bi sigurno bile mnogo veće, ističe se u istraživanju.

Pored toga, usled ekspanzije obrazovanja u svim zemljama srednje i istočne Evrope, najveći udeo u populaciji imaju srednje obrazovani pojedinci. Što je takvih pojedinaca u obrazovnoj strukturi zemlje više, stopa povraćaja na ulaganje u srednje obrazovanje biva sve manja. „Ovo takođe može u određenoj meri da objasni zbog čega nisko obrazovani pojedinci zarađuju samo 5% do 12% manje u odnosu na srednje obrazovane pojedince u centralnoj i istočnoj Evropi“, pojašnjava Vuksanović.

Prema rezultatima analize, stopa povraćaja na ulaganje u visoko obrazovanje u svim analiziranim zemljama je pozitivna, ali su takođe primetne razlike. U Srbiji, zaposleni sa fakultetskom diplomom ostvaruje u proseku zaradu koja je za oko 21% veća u poređenju sa primanjima onih sa srednjom školom. To je ujedno i najveći povraćaj na ulaganja u visoko obrazovanje u regionu srednje i istočne Evrope. Najmanji je u Slovačkoj, gde visoko obrazovani zaposleni ima u proseku za 11% višu zaradu u poređenju sa platom koju prima srednje obrazovani pojedinac.

Dakle, stopa povraćaja na ulaganje u visoko obrazovanje u Srbiji je dvostruko veća u odnosu na posmatranu stopu u Slovačkoj. U Hrvatskoj i Rumuniji, razlika u zaradama između visoko i srednje obrazovanih je nešto manja od 20%, u Mađarskoj, Poljskoj i Bugarskoj se kreće u intervalu od 15 do 18%, dok u Sloveniji i Češkoj iznosi oko 14%.

Nije prednost, nego je slabost

Iz prethodno navedenih podataka se može zaključiti da visokoobrazovana osoba u Srbiji zarađuje oko 30% više nego pojedinac sa završenom osnovnom školom, a slična situacije je u Mađarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji, gde najobrazovaniji zarađuju od 28 do 30% više u odnosu na najniže obrazovane. U svim ostalim zemljama srednje i istočne Evrope, ovi rasponi su znatno manji. Tako, zaposleni sa završenim fakultetom u Poljskoj ostvaruje za oko 25% veću zaradu, a u Slovačkoj za 15% veću zaradu u odnosu na one sa osnovnom školom. Zanimljivo je da je Slovačka po ovom pokazatelju u rangu SAD, gde prosečna razlika u zaradama između fakultetlija i onih sa osnovnom školom takođe iznosi 15%.

Srbija naravno nije razvijenija od SAD, niti ovakvi pokazatelji govore da ima stručniju radnu snagu. Naprotiv, činjenica da fakultetski obrazovani u Srbiji i još nekolicini zemalja centralne i istočne Evrope zarađuju znatno više od onih sa nižim obrazovanjem nego što je to slučaj u razvijenijim državama, ukazuje da je visoko obrazovane radne snage malo. Što je ponuda visoko obrazovanih na tržištu rada veća, to je i prosečna zarada u ovoj obrazovnoj kategoriji manja, ali su sve veće razlike među njima zavisno od toga kakva specijalistička znanja ima pojedinac sa fakultetskom diplomom.

Da ono što je možda kratkoročno dobro za nekog fakultetski obrazovanog pojedinca u Srbiji nije dugoročno dobro ni za njega ni za državu, dokazuje i pokazatelj kako udeo visoko obrazovane i nisko obrazovane radne snage u nekoj državi utiče na vrednost bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika. Naime, zemlje srednje i istočne Evrope koje imaju povoljniju obrazovnu strukturu jesu ekonomski razvijenije, jer obrazovna struktura bitno određuje ljudski kapital u jednoj državi od kojeg zavisi i ekonomski razvoj.

Vuksanović navodi da je u periodu od 2015. do 2019. godine, Srbija kao zemlja sa relativno nepovoljnom obrazovnom strukturom, beležila prosečnu vrednost BDP-a po glavi stanovnika od oko 6, 500 dolara. U istom periodu, Slovenija, koja ima daleko bolju obrazovnu strukturu nego naša zemlja, imala je prosečnu vrednost BDP-a po glavi stanovnika od oko 23,500 dolara.

Dakle, visoka stopa povraćaja na ulaganje u najviši nivo obrazovanja u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj je odraz nepovoljnije obrazovne strukture ovih zemalja, koje spadaju među ekonomski manje razvijene države srednje i istočne Evrope. Uočene razlike u obrazovnoj strukturi su verovatno proizašle iz različitih oblika tranzicije ka tržišnoj privredi, a kada je reč o Srbiji, razarajuće ekonomske posledice tokom devedesetih godina su se u velikoj meri odrazile i na obrazovnu strukturu zemlje.

Jasmina Ilić

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Povrat ulaganja u obrazovanje: Šta znači visoka plata u siromašnoj državi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odgovore na ova i druga veoma važna pitanja o novim prioritetima u digitalnom poslovanju dali su brojni domaći i strani stručnjaci, učesnici najnovije konferencije „Dan internet domena Srbije“, DIDS 2022, koju svake godine organizuje Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). U saradnji sa organizatorom, objavljujemo neke od najvažnijih tema o kojima se diskutovalo na ovoj konferenciji.

Periskop

6. MOGUĆA PRODAJA SAUDIJSKE NAFTE KINEZIMA ZA JUANE: Ranija savezništva ne moraju biti i buduća

Najava da bi Saudijska $rabija, nakon zahlađenja odnosa sa SAD, mogla početi prodavati naftu Kinezima za juane umjesto dolara, predstavlja do sada najozbiljniju prijetnju dominaciji petro-dolara, jednog od ključnih elemenata američkog globalnog uticaja. Istim tim juanima Saudijci će platiti Kini za isporučenu nuklearnu tehnologiju, naoružanje, kao i za ostalu robu i usluge za koje su zainteresovani. Bonus je što direktne transakcije u juanima između Saudijske Arabije i Kine ostaju diskretne i bilo kakve nepredviđene američke sankcije prema bilo kojoj od ove dve države, ne bi uticale previše na njih.

10. RATNI SUKOBI, SVETSKA PRIVREDA I KLIMA: Propast po ljude, spas za planetu
Zbog sukoba u Ukrajini raste cena goriva, što poskupljuje proizvodnju i transport, a probleme sa hranom će najviše osetiti najsiromašnije zemlje. Osiguravači već prebrojavaju štete, ali bi posledice ekonomske krize, ukoliko se ratni sukobi ne nastave unedogled i ne proizvedu nuklearnu katastrofu, možda dugoročno mogle da pročiste vazduh.

12. KRIZA PARKING INDUSTRIJE U SAD: Zavisnici od automobila na prinudnom lečenju
Amerika je zemlja u kojoj nije retkost da gradovi imaju više parking mesta nego domaćinstava. Sa dolaskom korone, a sada i zbog vrtoglavih cena benzina koje je pogurao rat u Ukrajini, mnogi parkinzi podsećaju na betonske pustinje. Njihovi vlasnici se dovijaju na razne načine kako da ih ožive, ali analize tržišta signaliziraju da ovo nije privremeni trend. Naime, kult automobila već duži period gubi kontrolu nad mentalitetom i prihodima $merikanaca.

Biznis

14. POSLEDICE RATA U UKRAJINI NA PRIVREDU SRBIJE: Nova kriza tera na nova tržišta
Procenjuje se da će izvoz iz Srbije u Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju biti u manjku za oko milijardu evra godišnje. Indirektna šteta je veća, jer u Srbiji posluje oko 820 kompanija sa većinskim kapitalom iz tih zemalja i mnoge kompanije iz EU koje su tamo izvozile, ali i zato što domaće firme ne mogu preko noći da nađu nova tržišta u jeku ogromne geopolitičke krize. U Narodnoj banci Srbije upućuju privrednike kako da reše probleme u platnom prometu s Rusijom i tvrde da neće biti ugrožena monetarna i finansijska stabilnost u zemlji.

18. POLOŽAJ DOMAĆE PREHRAMBENE INDUSTRIJE U GLOBALNOJ KRIZI: Vreme je za dijetu
Ukrajinska kriza uvećala je već prisutne teškoće oko nabavke i poskupljenja sirovina za prehrambenu industriju i isporučila nove probleme pred ona preduzeća koja posluju na ruskom i ukrajinskom tržištu. Samo transport do Rusije je poskupeo 100%, a privrednici koji tamo rade kažu da je još veći problem izrazito nestabilan kurs ruske rublje. Poslovanje može biti ugroženo i našim firmama koje su deo globalnog lanca snabdevanja hranom. Prema nekim procenama, situacija na tržištu će se dodatno pogoršati u narednom periodu, dok će cene hrane nastaviti da rastu.

22. ZAPOŠLJAVANJE IZBEGLICA U SRBIJI: Jače je delo, nego beseda
Trećina stranih državljana koji su dobili izbeglički status u Srbiji ima visoko, a više od polovine srednje obrazovanje. Početna iskustva kompanija u zapošljavanju izbeglica pokazuju da pored obezbeđivanja deficitarnih struka, saradnja ljudi iz različitih kultura može podstaći kreativnost i produktivnost. Naši novi sugrađani sa drugih kontinenata kažu da su dobro prihvaćeni u Srbiji, ali da je za sigurnost najvažnije dobiti šansu da sam zarađuješ.

26. MUZIČKA INDUSTRIJA U SRBIJI: Koliko emitovanja, toliko para
Koncerti generišu najviše novca i relativno brz obrt u muzičkoj industriji, ali zato svaka veća kriza, poput sadašnje u Ukrajini, najviše utiče upravo na ovaj deo prihoda. Da bi se živelo od autorskih prava potrebno je da neko radi i za sebe, ali i za druge, kao i čitav dijapazon žanrova koje će emitovati različiti mediji.

Finansije

28. FRANČESKO MAŠI, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA DDOR OSIGURANJA: Održivi razvoj je budućnost svih zemalja
Održivi razvoj može omogućiti državi da bude jača i otpornija, stvoriti uslove za privlačenje mladih talenata i sprečavanje njihovog odlaska iz zemlje. Zbog toga je ovaj pristup bitan za budućnost svih zemalja, uključujući Srbiju. Pored toga, Srbiji je potrebno razvijeno tržište kapitala koje bi privuklo investitore, ali koje bi bilo bitno i za razvoj novih proizvoda osiguranja.

30. MOŽE LI SRBIJA DA ZAŠTITI PRAVO GRAĐANA NA JEDINI STAN: Kad zbog malog duga ostaneš bez doma
U Srbiji ne postoje podaci o tome koliko je građana ostalo bez svog jedinog doma radi namirenja dugova koji su često daleko manje vredni od oduzete nekretnine. Za razliku od Hrvatske, koja je svojim zakonom o izvršenju zaštitila pravo građana na jedini dom, u Srbiji to nije slučaj, iako je naša zemlja potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima kojom se garantuje pravo na dom, a Ustav Srbije garantuje nepovredivost stana. To pravo se, kako za B&F objašnjava adokat Boško Knežević, ignoriše u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i u sudskoj i izvršiteljskoj praksi.

32. NFT TRŽIŠTE U REGIONU I SRBIJI: Vrednost je u oku posmatrača
Od kada je priča o nezamenjivim digitalnim tokenima (NFT) došla do najšire publike, mnogi se pitaju zašto je na njih prošle godine potrošeno čak 40 milijardi dolara na globalnom nivou. Ni Srbija, ni region ne zaostaju po interesovanju za taj fenomen, ali se naši sagovornici slažu da je rano govoriti o „našem“ tržištu tokena, što ne znači da ne rade aktivno na njegovom razvoju.

34. KORUPCIJA I PRIVREDNI RAST U SRBIJI: Nesposobni proteruju sposobne
Može se izmeriti koliku štetu korupcija nanosi privrednom rastu i javnim finansijama favorizovanjem „parazitskih“ privrednika na uštrb zdravog preduzetništva i tretiranjem javnih preduzeća kao „partijskog plena“. Šteta koju je najteže precizno utvrditi, ali je i bez toga jasno da vodi u sigurnu propast, je „neformalno vaspitanje“ mladih o tome šta su glavne vrednosti našeg društva. Država im poručuje da su ovde pametni, sposobni i pošteni građani i privrednici „ovce“ koje mogu da šišaju često gluplji, nesposobniji ali dobro povezani pojedinci, lojalni članovi partije.

Temat – Poslovanje između stvarnog i virtuelnog sveta

39. TRKA ZA TEHNOLOŠKU PREVLAST U SVETU: Da li je internet postao politička glavobolja?
U svetu je u toku nova podela karata u trci za tehnološku premoć. Azijsko-pacifički region se jako brzo razvija, predvođen Kinom koja je i pored državne kontrole nad preduzetništvom, postala jedna od najkonkurentnijih tehnoloških sila na svetu. Ali geopolitičko pregrupisavanje snaga i propagandni rat koji prati nadmetanje velikih sila, uvukli su i tehnologije u politiku. Žrtva je i internet, koji se od tehnologije za slobodnu razmenu informacija u celom svetu, pretvara u političku glavobolju.

42. ŠTA MOŽEMO DA NAUČIMO OD CENTRALNE I ISTOČNE EVROPE O DIGITALIZACIJI: Pametna rešenja iza ćoška
Pamet ne „raste“ samo preko okeana. Primeri zemalja koje su nam bliže ne samo geografski već i po osnovi sa koje su krenule, pokazuju kako se digitalizacijom može unaprediti privreda do nivoa kada domaće kompanije mogu da pariraju globalnim platformama.

44. BEZBEDNOST KORISNIKA INTERNETA U SRBIJI: Brigo moja pređi na drugoga
Kada korisnici interneta treba sami da procene koliko su informisani o najvećim bezbednosnim rizicima, rezultati najnovijeg istraživanja koje je sproveo RNIDS sugerišu da će oni koji se bave digitalnim opismenjavanjem uskoro ostati bez posla. Sreću kvare odgovori koji pokazuju da to „natprosečno“ znanje retko primenjujemo u praksi. Omiljeni stav u Srbiji da je za sve kriv uvek neko drugi, ubedljivo vodi i kada je reč o digitalnoj bezbednosti. Slovom i procentom, svega 14% anketiranih smatra da su sami odgovorni za svoju bezbednost na internetu.

47. ISKUSTVO SA KRAĐOM JUTJUB KANALA IZ PRVE RUKE: Kako sam ostao bez ičega preko noći
U svetu se dnevno hakuje od pet do 15 Jutjub kanala, pre svega onih koji imaju veliki broj pratilaca i zahvaljujući tome donose i veliku zaradu. To se desilo i jednom od naših poznatih jutjubera, Vojislavu Periću, dok se tokom vikenda ljuljuškao na dušeku na reci, uprkos tome što su mu i računar i mobilni telefon sve vreme bili isključeni.

48. KAKO SE SPROVODE SAJBER NAPADI I KAKO SE ODBRANITI OD NJIH: „Neće baš mene“ je najgora strategija
Pretpostavka da nismo zanimljivi sajber napadačima jer nismo bogati i slavni i da od nas ne bi imali nikakvu korist je daleko od istine. Meta napada možemo biti svi, građani, privreda, država. Od sajber napada se možemo odbraniti znanjem i stoga stručnjaci u Nacionalnom CERT-u na svom sajtu redovno objavljuju informacije o preventivnoj zaštiti, a one koji su pogođeni napadom savetuju kako da postupe u konkretnoj situaciji.

50. (NE)MORALNI MARKETING: Privatizacija zarade i kolektivizacija štete
U kakofoniji pohlepe, nemorala, makijavelizma i sličnih alatki za ostvarivanje zarade, marketinški stručnjaci su počeli da koriste i nedozvoljena sredstva da privuku što veću publiku. Manipulaciju im olakšavamo mi sami, priklanjajući se kulturi u kojoj se ljudi najbolje kontrolišu njihovim sopstvenim željama i okupacijom mozga trivijalnim vrednostima.

52. ŠTA NAJVIŠE UTIČE NA POVERENJE KUPACA NA INTERNETU: Vole da što više znaju s kim imaju posla
Građani Srbije, i pored velike popularnosti društvenih mreža, kada kupuju proizvode i usluge preko interneta imaju najviše poverenja u preduzeća sa zvaničnim veb sajtom, brendiranim imejlom i koja su registrovana na .rs domenu.

54. MALE FIRME NA .RS DOMENU: Skreni prema meni
„Koji drugi domen bi trebalo uzeti“ Pa u Srbiji smo“.

Intervju

56. LENA MILADINOVIĆ, ŠAHISTKINJA I IZVRŠNA DIREKTORKA PLATFORME OUTPOST CHESS: Velemajstorski potez za povezivanje šahista
Lena Miladinović sa nepunih trideset godina života već ima iza sebe više od dve decenije „radnog staža“ u svetu šaha, kao igrač, trener, sudija, organizator šahovskih događaja i od nedavno kao – preduzetnik. Zajedno sa iskusnim stručnjacima iz različitih oblasti razvija digitalnu platformu Outpost Chess, kako bi se kroz delotvornije povezivanje šahovskih profesionalaca vratio prestiž ovoj profesiji. „Šahisti su i te kako spremni da modernizuju svoj tradicionalni svet“, tvrdi naša sagovornica, „samo im je potrebno ponuditi odgovarajući način. Nadam se da će se Outpost Chess pokazati kao velemajstorsko rešenje“.

Skener

60. DA LI ORGANSKA HRANA PREVIŠE KOŠTA: Zašto vam je gradska voda skupa, a hleb jeftin?
Seljak koji proizvodi hranu na konvencionalan način ima veći rod i može da ga proda i upola jeftinije nego proizvođač organske hrane. Ali tu razliku u ceni na kraju plaća potrošač, kroz različite poreze, doprinose i parafiskalne namete. Troškovi konvencionalno proizvedene hrane mogu biti skoro tri puta veći od njene prodajne cene, zbog negativnih uticaja na zdravlje i životnu sredinu.

62. EKONOMSKI POTENCIJALI PRIRODNE GRADNJE: Kuća koju vuk neće oduvati
U priči o tri praseta vuk olako oduva kuće napravljene od slame i drveta, dok ona od cigle jedina uspe da mu se odupre. Međutim, realnost je malo drugačija. U svakom kraju Srbije i dalje se mogu naći objekti napravljeni od prirodnih materijala koji su i nakon sto godina dobro očuvani, a poslednjih godina prirodna gradnja ponovo postaje popularna jer je ekonomski isplativa i ne zagađuje životnu sredinu.

66. BUDUĆNOST RADA: Tržište se otima kontroli
Ako bi se celokupni obrazovni sistem, pre svega akademski, prilagođavao samo trenutnim potrebama poslodavaca za kadrovima, nikada ništa novo ne bi nastalo. Tehnologije i globalizacija rada su već donele promene koje i u svetu i u Srbiji favorizuju poslodavce na štetu radnika, a državu sve više ostavljaju po strani. Stoga tržište rada više ne može da se uredi bez međunarodnih instrumenata, što situaciju čini jako složenom, upozoravaju stručnjaci.

Nove tehnologije

68. ELEKTRONSKO ARHIVIRANJE POSLOVNE DOKUMENTACIJE: Napravili softver za svoje potrebe, pa sa njim postigli uspeh na tržištu
Kompanija „Extreme“ napravila je 2009. godine softversko rešenje za sopstvene potrebe, koje ubrzava i pojednostavljuje pronalaženje poslovnih dokumenata i praćenje izostanaka zaposlenih. Ubrzo su shvatili da je takvo rešenje potrebno i drugim firmama, pa su ga unapredili i pod nazivom „eKancelarija“ plasirali na tržište. Od tada je ovom softveru dodato više različitih modula. Najnoviji je namenjen čuvanju arhivske građe i poslovne dokumentacije, koji bi trebalo da znatno olakša preduzećima primenu Zakona o arhivskoj građi.

Nauka

70. ZAŠTO SRBIJA NE KORISTI STRUČNJAKE KOJE IMA: Nauka o podacima u akademskoj magli
Kompanije prepoznaju da su im potrebni naučnici koji se bave isključivo naprednom analizom podataka, ali nijedan državni univerzitet u Srbiji ne daje gotove, kompletno obrazovane stručnjake ove vrste. Njihovo znanje je primenjivo u svakoj oblasti, a veće ulaganje u razvoj nauke o podacima bi bilo korisno za državu, privredu i za samu domaću nauku, kaže u razgovoru za B&F Isidora Gatarić, naučnica koja se bavi prediktivnom analitikom i ambasadorka organizacije „Žene u nauci o podacima“ za Evropu i Srbiju.

Koktel

72. SOKOBANJCI ČUVAJU USPOMENU NA IVU ANDRIĆA: Hodao je polako, voleo božure i „divlju“ prirodu
Prošlog meseca navršilo se 47 godina od kako je umro jedini jugoslovenski nobelovac, Ivo Andrić, koji je skoro sve do svoje smrti posećivao Sokobanju. Pisac je najviše voleo da šeta livadama oko hotela „Moravica“, Ozrenom i kanjonom Moravice do Sokograda. Prošetao bi i do pijace, razgovarao sa prodavcima, pitao ih kako ide prodaja… „Bio je izuzetno pažljiv, osećajan i prijatan čovek“, kaže za B&F Slađana Atanasković, frizerka u penziji, koja je na početku svoje karijere imala sreću da ga upozna, ali i šiša.

74. PROIZVODNJA NAKITA PREMA DEČJIM CRTEŽIMA: Najvrednija „Žvrlja“ za mame i tate
Deca mogu da nas nauče mnogo toga, pa i da nam daju ideju za neobičan posao. „Radionica Žvrlja“ je danas omiljeno mesto roditelja, jer se tu izrađuje nakit na osnovu crteža njihove dece. Mina Vesković, vlasnica ove nesvakidašnje radionice, i sama nosi ogrlicu koja čuva uspomenu na prvi crtež njene ćerke. To je bila prva „Žvrlja“ koju je napravila uz pomoć vrsnog majstora, i prvi korak u budućem poslu u kome sada mnogi uživaju – i u radionici, i van nje.

Komunikacije

76. KOLIKO JE ODRŽIVO POSLOVANJE MEDIJA U SRBIJI: Mala bara, mnogo krokodila
Pitanje za milion dolara je koliko stvarno ima medija u Srbiji, a za Nobelovu nagradu iz ekonomije mogu da konkurišu stručnjaci koji uspeju da utvrde koliko zaista vredi ova industrija kod nas. Ono malo dostupnih pokazatelja se jako razlikuje, ali su ključne procene slične. Srbija ima medija po glavi stanovnika kao da je Kina, ali ovoliki kvantitet vodi lošem kvalitetu jer prihodi prevashodno zavise od oglašivača. U maloj bari sa mnogo krokodila, indeks medijske održivosti za našu zemlju već duži niz godina je u zoni neodrživosti i pada sve niže.

Reprint

78. FUDBAL I MUZIKA: Svaka cura ima svog mladića, a ja samo želim Dragana Džajića
Ima još vremena da se do ovogodišnjeg Svetskog prvenstva u fudbalu napravi dobra navijačka pesma ili da neki fudbaler propeva. Navijačke strasti i ljubav prema fudbalu na ovim prostorima pokazivali su mnogi muzičari, a ima i primera da su fudbaleri pevali i objavljivali ploče. Bilo je tu svega, od šlagera i tvista, preko lošeg pevanja i još gorih pesama, do klasičnog roka i panka, snimljenog u prilično skromnoj produkciji devedesetih godina.

Vremeplov

80. SEKRETARICA KOJA JE POSTALA MILIONER: Izum nazvan „Greška“
Jedan od najpopularnijih kancelarijskih materijala u prošlom veku, tečni korektor za uklanjanje štamparskih grešaka, nije izumeo ni inženjer ni hemičar, već sekretarica po imenu Bet Grejam. Kada je shvatila da najnoviji model električnih pisaćih mašina – koji je proizvođač, kompanija IBM, predstavljala kao tehnološku revoluciju – pravi daleko veći broj grešaka prilikom kucanja, rešila je da nađe rešenje za inženjersku grešku. Njen izum, koji je u početku i sama nazvala „Greška“, vredeo je milione dolara kada je pred smrt prodala svoju fabriku kompaniji „Gillete“.

Чланак Biznis & finansije 196: Poslovanje između stvarnog i virtuelnog sveta – Da li smo pametniji od pametnih uređaja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Beskrajni redovi na listi čekanja „kako stići do specijalističkih pregleda“ bili su uobičajeni u Srbiji i pre pojave korona virusa. Prema analizi Fiskalnog saveta iz 2020. godine, naša zemlja je u poređenju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) imala na 100.000 stanovnika upola manje CT skenera, gama kamera i jedinica za radio terapiju i čak tri do četiri puta manje PET skenera, magnetnih rezonanci i jedinica za angiografiju.

Još veći problem je nedostatak medicinskog osoblja, posebno lekara specijalista i hirurga, pa je u periodu od 2016. do 2018. godine na pojedine specijalističke preglede samo u Beogradu čekalo približno 30.000 ljudi godišnje, što je rast za oko 30% u odnosu na 2007. godinu. Isti izvor procenjuje da je potrebno podići ulaganja u zdravstvo koja su iznosila između 0,3% i 0,4% BDP-a na 0,5% bruto domaćeg proizvoda kako bismo sustigli zemlje CIE.

Ovoliko čekanje na specijalističke preglede direktno ugrožava zdravlje pacijenata i krši njihovo pravo na dostupnost i kvalitet zdravstvenih usluga. Pritom se nemilice troši njihovo vreme a da ne mogu da dobiju od lekara čak ni relevantnu informaciju, upozoravaju u nevladinoj organizaciji Tim 42, koja se u svom delovanju bavi i kvalitetom zdravstvenih usluga u Srbiji.

Gubitak zdravlja u proceduri

U teoriji, pacijenti koji predugo čekaju na pregled kod državnog lekara mogu od njega da zahtevaju pisanu potvrdu da zdravstvena usluga ne može da se obavi u neophodnom roku, i da odu kod privatnika, a refundaciju troškova zatraže od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). U praksi, to ne važi za one zdravstvene usluge za koje se utvrđuju liste čekanja i koje su stoga najproblematičnije, a po pravilu i najskuplje.

Prema podacima RFZO, na snimanje magnetnom rezonancom, na primer, trenutno čeka najmanje 7.000 ljudi, neki duže od dve godine. Ova usluga kod privatnika košta najmanje 10.000 dinara, a često je cena znatno veća u zavisnosti od toga koji deo tela se snima.

Refundacija ponekad nije zagarantovana ni za one usluge koje su na listi RFZO-a, iz više razloga, a jedan od njih je odbijanje zdravstvenih radnika da pacijentima izdaju potvrde da ne mogu u predviđenom roku dobiti uslugu u državnoj ustanovi, navode u Timu 42.

Njihovi pravni stručnjaci su tokom pandemije najčešće dobijali pritužbe upravo onih građana koji čekaju na specijalističke preglede, a i kada bi pregledi bili zakazani, pacijenti su se žalili da stoje i više od deset sati u redovima. Građani koji nemaju novca da obave preglede u privatnim zdravstvenim ustanovama, ostaju „zaglavljeni“ u lavirintu državnih procedura, gde ih „upućuju iz zdravstvene stanice u bolnicu, pa iz bolnice u Dom zdravlja, a odatle ponovo u zdravstvenu stanicu, samo da bi obavili jedan pregled“.

U ovoj nevladinoj organizaciji ističu da je ovakav tretman suprotan svemu što piše u Zakonu o pravima pacijenata, od kojih neki zbog ovakvog odnosa odustaju od daljeg lečenja. Dodaju da su zavodi za javno zdravlje ranije analizirali kvalitet rada zdravstvenih ustanova i izveštavali o zadovoljstvu njihovih korisnika, ali da takvi izveštaji nisu dostupni u poslednje dve godine koliko traje pandemija.

Imajući u vidu da su mnoge zdravstvene ustanove ulazile u „kovid sistem“ i zato odlagale preglede pacijenata sa drugim zdravstvenim tegobama, ne čude podaci da je pored više od 15.000 preminulih od korone, zabeležen i porast smrtnih slučajeva usled drugih oboljenja. Prošle godine je u Srbiji preminulo 21.000 ljudi više nego 2020. i čak 34.000 više nego 2019. godine

„Optimizovano“ i obrazovanje

U prethodnim godinama zdravstvo nije bilo jedina žrtva „optimizacije“, kako zvaničnici vole da zovu štednju. „Udeo budžeta za Ministarstvo prosvete se umanjio sa 4,74% iz 2014. godine na 4,08% BDP-a u 2020. godini. Sredstva za stipendije, domove, subvencije za ishranu i slično, spala su u tom periodu sa 0,09% na 0,06% budžeta za učenike srednjih škola, i sa 0,20% na 0,14% budžeta za univerzitetske studente, neproporcionalno utičući na učenike i studente iz porodica sa nižim primanjima“, navodi se u najnovijem izveštaju koji su uradili Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 i njujorški Centar za ekonomska i socijalna prava (CESR).

Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije, kaže za B&F da u Srbiji još uvek nije toliko izražena nejednakost u pristupu obrazovanju kao u neoliberalnim ekonomijama poput američke, ali da polako klizimo ka tome.

Njegov zaključak potvrđuju i podaci Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, da svega 9% najsiromašnije dece pohađa predškolsku nastavu. Osnovnu školu upisuje 95,7% od ukupnog broja dece, ali čak 10 od 15% upisanih je ne završi. „To su najčešće deca iz izrazito siromašnih porodica i iz manjina poput romske“, kaže Jevtović i dodaje da je ovo složen problem, koji se ne može svesti samo na materijalne uslove ili pripadnost određenoj zajednici.

No, i oni koji nisu među najsiromašnijima, imaju poteškoća da finansijski izdrže „besplatno školovanje“ kakvo Srbija ima. Dok sve zemlje oko nas, osim Bosne i Hercegovine, deci obezbeđuju besplatne udžbenike, u našoj zemlji se oni kupuju i to po nimalo pristupačnim cenama. Udžbenički kompleti za osnovnu školu koštaju od 7.500 pa sve do 17.000 dinara. „Mnogi roditelji nemaju novca za nove knjige pa kupuju polovne, i na taj način nejednakost postaje još vidljivija“, ističe Jevtović.

Uludo trošenje ljudi

Naš sagovornik, međutim, skreće pažnju da su društvene razlike u dostupnosti školovanja najvidljivije u visokom obrazovanju: „Ako ste rođeni u velikom gradu koji je univerzitetski centar, ako imate obrazovane roditelje i materijalnu sigurnost, već na početku života ste dobili premiju. Za takve ljude postoji velika šansa da će nastaviti školovanje. Za sve ostale ovo je borba iz koje možda neće izaći kao pobednici“.

Deca iz siromašnih porodica se često zapošljavaju posle srednje škole kako bi doprinela kućnom budžetu. Ukoliko se i odluče na studiranje, pitanje je da li će imati dovoljno novca za sve troškove: za knjige, za stanovanje ako studiraju van svog prebivališta, ili za finansiranje prve godine ako ne upadnu „na budžet“.

Jevtović tvrdi da naše visokoškolske ustanove ne prate zahteve tržišta, zbog čega se dešava da na nekim fakultetima za jedno mesto konkuriše po troje, četvoro studenata, a na pojedinim ni u drugom upisnom roku ne uspeju da popune slobodna budžetska mesta. „To je zamka za osobe koje nemaju sredstava da studiraju, jer se samo zbog prve godine ’na budžetu’ mogu opredeliti za profesiju koja nije tražena na tržištu. Zbog toga, već na početku studiranja umanjuju svoju mogućnost za kasniji napredak u društvu“, navodi Jevtović još jednu u nizu zamki za uludo trošenje ljudskog potencijala u Srbiji, koji nam usled ogromnog odliva mozgova ionako „ne pretiče“.

Marija Dukić

Biznis i finansije 195, mart 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Dostupnost zdravstva i obrazovanja: Koliko para, toliko zdravlja i znanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Udeo bruto društvenog proizvoda (BDP) za obrazovanje i socijalnu zaštitu je niži nego ranije, a ulaganja za zdravstvo su već dve decenije niža nego u zemljama istočne i centralne Evrope, piše u izveštaju koji je izradila A11- Inicijativa za ekonomska i socijalna prava uradila zajedno sa njujorškim Centrom za ekonomska i socijalna prava (CESR).

Izveštaj sadrži analizu raspodele i trošenja budžetskih sredstava od 2014. godine, odnosno od uvođenja mera štednje Vlade Srbije.

Najgore prošli najsiromašniji

Kako se navodi, najveći udar preživeo je sistem socijalne zaštite, tj. najsiromašniji građani, jer je pored smanjivanja državnih izdvajanja država prebacivala budžet namenjen za socijalnu zaštitu u budžet za odbranu i vojsku.

Iz budžeta za socijalnu zaštitu je 2016. godine preko budžetske rezerve prebačeno 14 miliona evra u Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije.
Ministarstvu odbrane je sličnim mehanizmom dve godine kasnije iz budžeta prebačeno još 183 miliona evra, a ta je transakcija označena kao državna tajna.

Za to vreme, broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu je oko 470 000 (6.8 odsto) i taj broj se ne menja skoro deset godina.

„Oko 1,5 miliona ljudi živi u riziku od siromaštva. Udeo BDP za socijalnu zaštitu je smanjen za skoro pola odsto za osam godina, a broj korisnika usluga centara za socijalni rad (CSR) je, u istom periodu, porastao za oko 50 000. Smanjen je i broj stalno zaposlenih u CSR za skoro 20 odsto i pored toga što se povećava broj korisnika“.

Ni obrazovanje i zdravstvo ne deluju kao prioriteti

U izveštaju se navodi i da su obrazovanje i zdravstvo takođe bili na velikom udaru mera štednje i upitne budžetske politike. Za osam godina značajno su pala ulaganja u obrazovanje (4,74 odsto udela BDP u 2014. i 4,08 odsto u 2020).

Da bi naše državno zdravstvo bilo na nivou zdravstva u istočnoj i centralnoj Evropi, potrebno je da država ulaže oko 0,5 odsto udela BDP, a ona već godinama ulaže 0,3 – 0,4 odsto.

Prema izveštaju Fiskalnog saveta, sredstva za rekonstrukciju sva četiri klinička centra povučena su još 2006. godine, iz Evropske investicione banke, a do sada je rekonstruisan samo KC u Nišu.

Država, sa druge strane, plaća kazne i penale za izgubljene sudske i arbitražne postupke i za deset godina je na to potrošila milijardu evra, a samo 2020. godine iznos za kazne i penale je bio oko 200 miliona evra.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay.com

Чланак Srbija povećala ulaganje u vojsku i policiju, a smanjila ulaganja u zdravstvo i obrazovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, u članu 26. kaže da svako ima pravo na obrazovanje, kao i da obrazovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim školama. Takođe, osnovno obrazovanje je i obavezno. Tako je i u Srbiji, bar na papiru. Ali, svake godine krajem avgusta i početkom septembra, među roditeljima školaraca u Srbiji „vrti se“ ista priča – preskupi udžbenički kompleti za osnovnu školu, od 7.500 pa sve do 17.000 dinara.

U većini drugih zemalja u našem okruženju, roditelji osnovaca o ovome uopšte ne brinu. Država je sve to rešila umesto njih. Od Slovenije, preko Hrvatske, pa sve do Crne Gore i Makedonije, udžbenici za sve đake koji pohađaju osnovnu školu su besplatni. Osim Srbije, još samo roditelji đaka u Bosni i Hercegovini takođe plaćaju knjige za osnovnu školu. U našoj zemlji „bitka“ za udžbenike koji će se koristiti od iduće školske godine kreće sada, u februaru.

Srbija i Bosna „najliberalnije“ u bivšoj Jugoslaviji

Zakonom o udžbenicima i drugim obrazovanim materijalima od 19. decembra 2018. godine udžbenici za svih 314.117 osnovaca u Hrvatskoj su besplatni. Škole naručuju udžbenike, i na početku školske godine učitelji ih dele đacima. Računi za udžbenike se šalju Ministarstvu za obrazovanje, i onda oni to isplate školama. Učenici su dužni da čuvaju udžbenike i da ih vrate na kraju nastavne godine, jer su udžbenici u vlasništvu škole.

Svake godine nastavnici imaju obavezu da pregledaju udžbenike i sklone one koji su uništeni. Svake četiri godine naručuju se novi kompleti. Izuzetak su „radni udžbenici“, poput onih iz matematike ili engleskog, i u njima učenici pišu, pa se oni i naručuju i dele đacima svake godine.

Iako roditelje osnovaca u Hrvatskoj to ni najmanje ne zanima, ova država je propisala i jasnu formulu kojom se izračunava kolika je cena svakog pojedinačnog udžbenika. U tu formulu ulazi prosečna plata u državi koju određuje državni zavod za statistiku, kao i kvota koja određuje broj sati potrebnih za izradu udžbenika i ona je manja za udžbenike za niže razrede, dok je najveća za pisanje udžbenika za 7. i 8. razred. U ovoj zemlji, udžbenike pravi i prodaje 15 izdavačkih kuća, uključujući i četiri izdavačke kuće koje prave udžbenike na jezicima nacionalnih manjina.

U Ministarstvu obrazovanja Slovenije objašnjavaju da prema njihovom Zakonu o organizaciji i finansiranju obrazovanja, sve državne osnovne škole imaju udžbenički fond koji je osnovan još sredinom devedesetih godina. Osnovno obrazovanje u ovoj državi traje od 1. do 9. razreda, i udžbenici su besplatni za sve, sa malim odstupanjima na kraju godine. Učenici od 1. do 3. razreda dobijaju udžbenike, radne sveske i udžbenike sa elementima radnih svezaka, i na kraju školske godine nisu u obavezi da ih vrate. Sve ostaje njima. Učenici od 4. do 9. razreda takođe dobijaju udžbenke besplatno, ali na kraju školske godine dužni su da ih vrate školi, odnosno u udžbenički fond.

„Novac za udžbenički fond obezbeđuje Ministarstvo prosvete, i u 2020. godini iznosio je 4.425.530,40 evra, a od toga za udžbeničke komplete za prva tri razreda potroši se 2.393.973 evra. U našoj zemlji ukupno ima 454 osnovne škole, i u njima nastavu pohađa 191.047 đaka“, objašnjavaju u Ministarstvu prosvete, nauke i sporta Slovenije. Takođe, roditelje u Sloveniji ne zanima, ali u nadležnom ministarstvu kažu da škole dobijaju po 30 evra za nabavku potrebnog nastavnog materijala za svakog đaka prvaka, dok za učenike 2. i 3. razreda izdvaja se 40 evra.

U ovoj zemlji delimično se subvencionišu i udžbenici za srednju školu. Naime, srednje škole đacima naplaćuju naknadu za pozajmljivanje udžbenika, i ona ne može biti veća od jedne trećine nabavne cene.

U Makedoniji osnovci, kao i srednjoškolci, takođe imaju besplatne udžbenike, a uslov je da se vrate na kraju školske godine. Ukoliko dete udžbenik mnogo ošteti, onda je roditelj dužan da ga plati. Iz jednog predmeta država odobrava samo jedan udžbenik, i izdavač može da ga pusti i u „slobodnu“ prodaju, ali isključivo po ceni po kojoj ga je kupilo i Ministarstvo prosvete ove zemlje.

Crna Gora je ovu školsku godinu prvi put započela sa besplatnim udžbenicima za sve osnovce. To je propisano izmenama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koje su usvojene u junu 2021. godine. U Crnoj Gori osnovnu školu pohađa oko 8.000 đaka, i školovanje traje devet godina.

Od svih republika bivše Jugoslavije, osim u Srbiji, udžbenike roditelji plaćaju još samo u Bosni i Hercegovini. U ovoj državi osnovno obrazovanje traje devet godina, i ukupno ima 175.316 đaka. Država obezbeđuje besplatne udžbenike samo za učenike iz socijalno ugroženih porodica. Međutim, u Republici Srpskoj, odlukom vlade, besplatne udžbenike dobili su svi đaci od 1. do 4. razreda, dok su u Banjaluci besplatni udžbenici obezbeđeni za sve osnovce.

Što bogatija zemlja, to dostupnije osnovno obrazovanje

U Švedskoj, u osnovnim školama, prema rečima naših ljudi koji tamo žive, za decu koja ih pohađaju, „apsolutno sve je besplatno”. Đaci u školi dobijaju čak i olovke i gumice. Učenici koji idu u peti razred, kao i većina starijih osnovaca, dobijaju i laptop na korišćenje. Na njemu sve rade, i vraćaju ga na kraju školske godine. Takođe, svi đaci imaju i jedan besplatni kuvani obrok u toku dana.

Ljudi iz Srbije koji imaju školarce u Austriji kažu da đaci sve udžbenike dobijaju besplatno i nisu obavezni da ih vrate na kraju školske godine. Udžbenici mogu da se razlikuju od škole do škole, ali je program u njima suštinski isti. Ovde to možda zvuči neverovatno, ali kod njih svakog septembra svi osnovci od države dobijaju 100 evra, kako bi pokrili troškove za dodatne stvari koje treba da kupe za školu.

Holandski školarci imaju besplatne udžbenike, radne listove, vežbanke, sveske i školski pribor. Udžbenici moraju da se čuvaju i vraćaju na kraju školske godine, da bi ih koristile i naredne generacije. Radni listovi, vežbanke i sveske su potrošni pribor, i to đaci, naravno, ne vraćaju. Ni u Mađarskoj i Španiji, gde su osnovnoškolske knjige besplatne, učenici u junu ništa ne vraćaju.

Praksa u Portugaliji je da su školske knjige za osnovno obrazovanje do devetog razreda besplatne i dobijaju se u školi. Đaci su dužni da te udžbenike sačuvaju i na kraju školske godine vrate.

I u zemlji koja je bastion liberalnog kapitalizma, SAD, udžbenici su za sve osnovce u državnim školama takođe besplatni. Čak ne mogu ni da se kupe na slobodnom tržištu, već ih kupuju isključivo škole, ne i pojedinci. Đacima se često kopiraju radne sveske, i te kopije popunjavaju i vežbaju.

Od školske 2018-2019. godine, udžbenici za đake od 1. do 4. razreda su besplatni i u Albaniji. Đaci ih na kraju školske godine vraćaju. Udžbenici su besplatni i u Francuskoj, i đaci moraju da ih vrate na kraju školske godine. Isto je i u Bugarskoj.

U Srbiji ima nešto više od 500.000 osnovaca, i besplatnih udžbenika na državnom nivou nema. Dobijaju ih isključivo osnovci iz socijalno ugroženih porodica, ili ako su treće ili svako naredno dete u porodici. Čak ni tada, ne dobija se ceo udžbenički komplet, već određeni udžbenici moraju da se „dokupe“.

Situacija je različita u svakoj lokalnoj samoupravi. Naime, neke od njih, o trošku opštinskog budžeta kupuju udžbenike za svoje osnovce. Pa tako, za ovu školsku godinu Grad Beograd je učenicima 1. i 2. razreda kupio četiri osnovna udžbenika, srpski, matematiku, izborni strani jezik i svet oko nas. To je ušteda od oko 6.000 dinara. Dok je na primer grad Bor, kupio udžbenike za sve osnovce od 1. do 4. razreda. Za iduću školsku godinu besplatne udžbenike za deo osnovaca u njihovim opštinama, za sada su najavili gradonačelnici Zrenjanina i Novog Sada.

Aleksandra Galić

Biznis i finansije 194, februar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Tržište udžbenika u Srbiji i svetu: Koliko košta Pitagorina teorema? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predrag Starčević, omiljeni učitelj u Pančevu, svoj prvi susret sa školom pamti i danas, ali po dubokoj nepravdi. Kao dete osećao je da je njegova učiteljica delila učenike prema imovinskom statusu njihovih roditelja. Pokazivala je mnogo više strpljenja i naklonosti za decu komunističkih funkcionera, nego za onu koja su, kao i Starčević, poticala iz radničkih porodica. „Prva ocena mi je bila trojka, koja i dalje stoji u mojoj đačkoj knjižici umrljana suzama, kao podsetnik koliko je učitelj važna ličnost u razvoju deteta. Baš ta trojka je utabala moj profesionalni put”, priseća se Starčević kako ga je ovo iskustvo motivisalo da postane učitelj koji će prema svoj deci biti podjednako brižan.

BiF: Šta bi po Vašem mišljenju, osim gradiva, trebalo da učimo u školi?

Predrag Starčević: Korisno bi bilo da se deci na razumljiv način objasni zašto je važno pridržavati se osnovnih društvenih vrednosti poput pravde, ljubavi prema ljudima i prirodi, ali i tolerancije.

Ja to činim kroz „Jezik saosećanja“. Učim decu da prihvataju druge ljude sa svim manama i vrlinama. Ponašam se prema njima onako kako želim da se oni ponašaju prema drugima – sa poštovanjem i razumevanjem. U nekim slučajevima, kada to nije dovoljno, odnosno kada je neki učenik veoma agresivan u prvom razredu, podstičem decu iz odeljenja da otvoreno govore o onome što vole kod njega. Deca su po prirodi plemenita i u svakome vide nešto dobro i lepo. Kasnije se ta agresivnost polako izgubi. Doduše, ni odrasli nisu po prirodi loši, već ponekad ispoljavanjem negativnih osobina prave štit oko sebe, koji im služi kao odbrambeni mehanizam. Ali, kada im pristupite s ljubavlju, taj štit nestaje.

BiF: Takav odnos prema ljudima je nekim osobama prirodan, te ga primenjuju instiktivno. Ali šta treba da se desi da bi se on sistematizovao u jedan poseban pedagoški pristup?

Predrag Starčević: U mom slučaju – seminar za nastavnike koji je pre više od 20 godina držala psihološkinja Nada Ignjatović Savić. Tema seminara bio je upravo „Jezik saosećanja“. Tada sam shvatio ono što sam duboko u sebi znao – da je ljubav osnovna potreba svih živih bića.

Ta potreba da vole i da budu voljeni je najizraženija kod ljudi, ali paradoksalno baš oni, zaokupljeni svakodnevnim aktivnostima, zaboravljaju na ljubav, pa im je potreban neko ko će ih „preusmeriti“ ka cilju. Ja im u tome pomažem svojim radionicama za odrasle i decu, ali i kroz rad sa decom sa posebnim potrebama, sa autističnom, bolesnom, hiperaktivnom i nadarenom decom. Taj rad me je doveo do jedne univerzalne istine: iako je različitim ljudima potreban različit pristup, on je uvek zasnovan na istim principima – saosećanju i ljubavi.

BiF: Osim ovih znanja, Vi svojim učenicima redovno prenosite i nastavno gradivo. Koliko Vam u tome pomažu nesvakidašnje nastavne metode koje koristite?

Predrag Starčević: Nije to ništa novo, samo sam trenutnim okolnostima prilagodio tehnike koje i drugi pedagozi koriste. Na primer, dok učenici rade kontrolne zadatke, zadatke iz matematike ili pišu sastave, puštam im klasičnu muziku kako bi se oslobodili treme. Kada treba da kazuju neku pesmu, obično im pored recitacije zadam i neki glumački zadatak. Onda oni uporedo sa izgovaranjem stihova prave određene pokrete poput otvaranja kišobrana po nevremenu, zvezde ili stava na šakama, pravljenja pice i slično. Tako zaborave na strah od javnog nastupa, a često ispolje i veliku kreativnost, predlažući sami glumačke zadatke.

BiF: U razgovoru sa Vama stiče se utisak da je učiteljski posao jedan od najlepših na svetu. Ali, ni on nije uvek bajkovit. Šta je bio Vaš najteži zadatak u dosadašnjoj karijeri?

Predrag Starčević: To je bio rad sa decom koja su devedesetih godina prošlog veka zbog rata u Bosni i Hercegovini izmeštena u Grčku. Tamo su živela u grčkim porodicama, ali su pohađala nastavu na srpskom jeziku. Vodio sam jedno odeljenje od 24 učenika, koji su nosili traume iz rata. Dešavalo se da predajem o nečemu naizgled bezazlenom, a onda se neko dete seti nekog događaja iz rata vezanog za tu temu i počne da plače, a za njim celo odeljenje brizne u plač. To je bio slučaj i van škole. Zato sam maltene svako popodne i veče provodio u posetama grčkim porodicama u kojima su deca bila smeštena i razgovarao sa njima.

Sećam se da su se stalno igrali igre koju su zvala „Beogradska železnička stanica“. Jedna grupa dece je glumila sebe, odnosno mališane koji se vraćaju iz Grčke u Srbiju, a druga roditelje ili staratelje koji ih čekaju. Kroz igru su se unapred pripremali i iščekivali stvarni povratak.

A kada je došao taj dan, zbog privrženosti dece ljudima kod kojih su boravila, grčke vlasti su zakupile dodatni autobus za njihove grčke porodice. Izašavši u Beogradu iz autobusa, pojedina deca su bila toliko zbunjena da nisu znala da li da potrče ka svojim pravim roditeljima ili ka starateljima iz Grčke. Taj fenomen se još više ispoljio u porodicama koje su ugostile grčke staratelje.

Od tada je prošlo mnogo vremena, a ja sam i dalje u kontaktu sa njima. To su sada odrasli porodični ljudi, raseljeni po celom svetu. Često pričamo o tome kako bi bilo lepo da se okupimo, ali nijednom do sada nismo organizovali viđanje jer mislim da bi ono svima bilo veoma bolno.

BiF: Kroz celu karijeru pratile su Vas, kao i sve nas uostalom, razne krizne situacije. Sada se nalazimo u još jednoj, koja je paralizovala ceo svet. Kako ste se Vi prilagodili uslovima koje je nametnula pandemija?

Predrag Starčević: U trenucima kada smo svi bili zatvoreni u kućama, kao pedagog osetio sam potrebu da pomognem i roditeljima i deci da ostvare makar privid normalnosti. Sa roditeljima sam se dogovorio da deci preko aplikacije „Zum“ organizujem časove.

Prvo sam motivisao decu da prave kreativne igre i spotove sa svojim roditeljima, a onda smo i mi nastavnici i ostali zaposleni u školi napravili jedan emotivan video upućen deci, poručujući im da nam naši đaci nedostaju i da jedva čekamo dan kada će krenuti u učionice i kada ćemo moći da ih zagrlimo.

Posle par sedmica počeo sam, takođe preko „Zuma“, da im organizujem časove na kojima su učestvovale poznate ličnosti naše kulturne i javne scene. Prva gošća je bila Jasminka Petrović, naša poznata spisateljica za decu i mlade. Đaci su imali toliko pitanja da je čas trajao preko dva i po sata, a spisateljica je na kraju obećala novi susret. Potom nam je došla glumica Sofija Juričan, koja govori i u crtanim filmovima, a zatim sam na čas likovnog pozvao slikara Bojana Savića. Za fizičko sam kontaktirao Dušana Ducu Borkovića, koji je dvostruki šampion Evrope u automobilizmu. A onda je tek krenulo… Na ovim časovima bilo je preko 40 uglednih javnih ličnosti iz Srbije i inostranstva. Zanimljivo je da su se svi oni rado odazvali na moj poziv i da je svima prijao razgovor sa decom.

Deca su u jednom trenutku poželela da upoznaju i neke svoje vršnjake, pa smo imali časove sa decom iz Grčke, Slovenije, Hrvatske i Švajcarske. U to vreme je Italija bila „zaključana“. Održao sam čas i sa jednom školom iz Napulja. Prisustvovali su mu i roditelji i svi nastavnici i njihov direktor. Deca su razmenjivala svoja iskustva i svoje misli o ovoj situaciji. Na kraju smo u znak podrške Italijanima pustili pesmu „O bella ciao“, što je izazvalo mnogo suza kod svih nas odraslih, ali i pokazalo koliko empatije imaju deca.

Zbog ovih i drugih aktivnosti u vreme pandemije dobio sam nagradu za najboljeg edukatora. Novac od te nagrade sam potrošio na projekat koji je uključio preko 500 dece iz regiona. Organizovali smo onlajn časove sa đacima iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije na temu: „Kako bi izgledala planeta kada bi svetom vladala ljubav?“ Tako je nastala knjiga „Mostovi prijateljstva“, koja se prevodi na engleski jezik i koristiće se u nekim zemljama kao nastavno sredstvo.

BiF: Pored svih ovih aktivnosti, Vi se već decenijama bavite humanitarnim radom, počev od posećivanja mališana u bolnicama, do prikupljanja sredstava za siromašne. Koja je poslednja takva akcija koju ste realizovali?

Predrag Starčević: „Moj slatki edukativni raspust“. Sa gostima sam držao časove na daljinu tokom zimskog raspusta deci Srbije sa ciljem da pored sticanja znanja uradimo i nešto humano. Otvorili smo humanitarni račun i tako sakupljali donacije za decu izbeglice iz rata u Etiopiji. Roditelji su uplaćivali onoliko koliko su bili u mogućnosti. Prikupljeni novac smo prosledili humanitarnoj organizaciji „Ethiopian Center for Development“, a posle nekog vremena dobili smo studiozan izveštaj na šta je otišao taj novac i fotografije dece dok im daju novu odeću i hranu njihovim porodicama.

Ovaj projekat sam teško emocionalno podneo, pa sam na kratko poželeo da prestanem sa aktivnostima za Afriku, međutim u jednom delu Etiopije je ponovo buknuo rat, inflacija ubrzano raste, hrana je sve skuplja, a gladnih sve više. Zato, sada pravim mrežu škola u Srbiji u kojima ćemo organizovati još ovakvih akcija za decu izbeglu iz rata u Etiopiji.

Marija Dukić

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Predrag Starčević, učitelj i jedan od najboljih edukatora u Srbiji 2020.: Deca su najplemenitiji ljudi се појављује прво на Biznis i Finansije.