Kako biste ocenili ESG aktivnosti brendova u Srbiji? U kojim oblastima napredujemo, a na čemu treba više da se potrudimo?

Po mom mišljenju, kod nas postoje brendovi koji su daleko odmakli u ESG-u i koji svoje proizvode i usluge čine održivim. A to je danas jako važno kupcima, barem u inostranstvu. Uveren sa da će ta svest kod kupaca doći i kod nas i to preko noći, što je onda dobra šansa za brendove koji su to na vreme shvatili i suštinski utkali ESG u svoj poslovni DNK. U isto vreme, postoje i brendovi koji deklarativno prihvataju ESG, bez da ga razumeju. Ipak, bolje je i to, nego da se ignorišu vrednosti održivog razvoja u sopstvenom poslovanju. Mislim da je odnos osvešćenih, prividno osvešćenih i ignorantnih brendova otprilike 30:30:40%. Ne treba zaboraviti svetsku statistiku koja kaže da čak 60% urbane populacije (globalno) smatra da svojim izborima i delovanjem može da učini nešto dobro za društvo i okruženje. Ista ta populacija spremna je da plati više za proizvode ili usluge koji u sebi sadrže neki aspekt održivosti ili održivi sastojak. U isto vreme, prema istoj statistici, samo 10% kompanija u svetu nudi takva održiva rešenja i proizvode. STADA i Hemofarm su jedne od takvih kompanija. Mi ne kažemo da je „ESG zakonska obaveza“, već dobra polazna osnova da pružimo više. Budući da se ESG često poistovećuje sa zaštitom životne sredine, što definitivno nije ili nije samo to, za mene je već veliki napredak kada se shvati da ESG čine tri jednako važna stuba delovanja. Ovog puta bih fokus stavio na S ili na ljude!

Zašto je značajno uključivanje svih sektora u ESG strategiju kompanije?

ESG nije izolovano ostrvo koje je trendovski omiljena marketinška destinacija biznis pomodara. To je kompleksan koncept, za čiju realizaciju su takođe potrebna tri glavna nosioca društvenog života – državni sektor (zakonodavac), civilno društvo (građani) i privredni sektor (kompanije). Tome se mogu dodati i predstavnici akademske zajednice i nevladinog sektora, ali oni su već sadržani u navedenim osnovnim kategorijama. Ako ovo pitanje sagledamo iz korporativnog ugla – kako je moguće doneti dobru politiku usaglašenosti poslovanja i poštovanja ljudskih prava (koju donosi pravni sektor), ako se pravi inputi ne potraže od sektora ljudskih resursa; ili ako govorimo o izveštavanju o održivom razvoju koje je obično deo korporativnih poslova i komunikacija – nemoguće je sastaviti ESG izveštaj ukoliko nisu apsolutno svi sektori kompanije uključeni u ovaj proces. Na kraju, najvažniji razlog za uključivanje čitave kompanije u ESG jeste to što su E, S i G usko povezani aspekti, koliko god da imaju svoje specifičnosti, kao i to da je održiva budućnost moguća tek kada svako od nas da svoj pojedinačni doprinos. ESG je zapravo vrhunska participativna platforma za bolje sutra.

Šta mislite o udruživanju brendova zarad jačeg zajedničkog delovanja i promene koje brendovi mogu da donesu društvu?

Ako se vratimo na početak ove priče i prisetimo se da je svega 10% kompanija na svetu već počelo da pruža održive proizvode i usluge tržištu, a da je tražnja 6 puta veća, jasno je da je fuzija brendova jedan od logičnih odgovora na potražnju. Primera je puno, ali ja bih se osvrnuo na jedan lokalni, jer je pojam „lokalnog“ veoma bitan u ESG-u. Ovih dana jedan mobilni operater nudi eko rejting mobilnih telefona koji su u njegovoj ponudi. Ovo je sjajan primer saradnje brendova samih proizvođača i samog provajdera u zajedničkoj misiji brige za planetu. Jedno veliko bravo njima sa moje strane.

Šta Mark Awards znači za Vas lično i kako će uticati na Vašu dalju karijeru?

Priznanje. Čast. Obavezu. Priznanje da je ono što radim dobro i vredno, jer prava potvrda mora da dođe spolja, iz struke. Čast, jer je velika stvar i retka prilika da se nagradi pojedinačni doprinos. Obavezu da budem još bolji u onome što radim i da dogodine, kada se osvrnem za sobom, sa ponosom potvrdim da sam bio dostojan Mark Awards-a! Sigurno će ovo priznanje doneti mnoge dodatne benefite mom ličnom ekspertskom profilu i otvoriti neke nove prilike za ESG rad i aktivizam.

Чланак Dušan Stojaković, Senior menadžer globalnog održivog razvoja STADA/Hemofarm: Održivo poslovanje će biti sve bitnije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nikada se nije više ulagalo u energiju iz održivih izvora nego sada. U 2022. je na globalnom nivou u tehnologije kojima se dobija “zelena” energija investirano 1,3 biliona dolara. To znači da je u odnosu na predpandemijsku 2019. godinu visina ovih investicija povećana za 70 odsto.

Međutim, ne ulaže ceo svet ravnomerno u održivu proizvodnju energije. Od ukupne količine investicija gotovo polovinu čine kineske, dok 12 odsto ulažu SAD i Kanada, i isti toliki procenat Evropa.

Najmanja ulaganja beleže se u Centralnoj Americi, Africi i Južnoj Aziji, u kojima se očekuje brz rast populacije a samim tim i tražnje za energijom. Najgora situacija je, očekivano, na najsiromašnijem kontinentu – Africi – gde je u 2021. u projekte za proizvodnju energije iz održivih izvora uloženo svega 2,6 milijarde dolara.

To znači da će ubuduće, uprkos globalnom rastu investicija u čistiju energiju, i dalje veliki deo sveta, odnosno zemlje sa velikim brojem stanovnika, koristiti prljavu. Ako je uopšte i budu imali, jer trenutno veći deo populacije Subsaharske Afrike nema pristup električnoj energiji.

U trku se uključuju strani investitori

Ipak, postoji interesovanje zapadnih i kineskih kompanija za ulaganje u manje razvijene delove sveta. Primera radi, Kina investira velika sredstva u hidro i solarne projekte u Južnoj Americi, gde se situacija značajno popravila. Tako Ekvador sada dobija 92 odsto svoje struje iz hidroelektrana od kojih su mnoge građene pozajmicama od kineskih banaka. Najveća azijska ekonomija finansirala je i izgradnju velikih solarnih elektrana u Argentini, međutim prema poslednjim podacima ova zemlja najveću količinu energije proizvodi pomoću prirodnog gasa (65 odsto), hidroelektrana (18 odsto), nuklearki (osam odsto), vetra (sedam procenata) i samo jedan odsto pomoću sunca. Njeni potencijali jesu veliki ali su bolno neiskorišćeni. I u drugim državama koje spadaju u ovu skupinu je tako.

Zato su se i SAD uključile u ovu trku, što javnim investicijama, što privatnim. To ne čudi, jer kako piše Clean Technica, sa strane privatnih kompanija, ovo mogu biti lukrativni poslovi. Naime, određene zemlje u Severnoj i Subsaharskoj Africi, kao i Argentina i Peru, imaju veoma veliki kapacitet za proizvodnju energije iz vetra. Mnoge od njih su i veoma sunčane. A još uvek imaju nedovoljan broj projekata za razvoj infrastrukture za proizvodnju energije iz održivih izvora. Ni Južna Azija nije preterano privlačna investitorima, premda se jedna zemlja, Indija, u ovoj regiji veoma ističe i dobija sve više novca.

Šta koči investicije?

Generalno gledano većina zemalja iz navedenih regiona, i dalje muku muči sa političkom i ekonomskom nestabilnošću. Na primer, mnoge južnoameričke zemlje imaju velikih problema sa inflacijom i političkom stabilnošću. U Subsaharskoj Africi problem je korupcija koja urušava demokratiju, institucije i sigurnost investicija, a ni u drugim regionima “ne cveta cveće”.

Ipak, ne treba izgubiti iz vida da mnoge od ovih zemalja beleže brz rast populacije i da će jednog dana predstavljati ogromna tržišta, na kojima verovatno neće biti zadovoljena domaća tražnja. Zato bi investicije u ove zemlje mogle biti isplative, naravno ukoliko ne dođe do nekih novih kriza i geopolitičkih razmirica.

Izvor: Clean Technica, World Bank, IEA

Foto: Sander Weeteling, Unsplash

Чланак Proizvodnja “zelene” energije: Najmanje se ulaže u zemlje sa najvećim potencijalom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenuti startapi su se predstavili sa idejama za takozvani pametan transport, održivu poljoprivredu i komunikaciju grada i građana, a sve u cilju smanjenja zagađenja.

„Startap “City and Me” omogućava aktivnu komunikaciju grada i građana. Jedan segment naše aplikacije odnosi se na to da korisnici bivanju nagrađeni za svoje aktivnosti, pa na primer, za 50 kilometara pređenih biciklom dobijaju token za pola sata besplatnog parkiranja ili karte za pozorište. Dodatno, uz pomoć “City and Me” moguće je organizovati različite aktivnosti, kao što je prikupljanje reciklažnog otpada u zgradama. Ovaj startap za sad funkcioniše u Nišu”, objasnio je Aleksandar Stamenković, jedan od osnivača startapa “City and Me”.

Konkurs BASF Start-up Science je najveći regionalni konkurs iz oblasti održivog razvoja i namenjen je startap idejama iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. Inovatori su se, između ostalih, bavili pitanjima ekološkog transporta, rešenjima za parkiranje i mogućnostima za održivu poljoprivredu.

Izvor: Energetski portal

Foto: RoadLight, Pixabay

Чланак Startapi iz Srbije – najbolje inovacije za smanjenje zagađenja vazduha се појављује прво на Biznis i Finansije.