Nekoliko domaćih agencija, koje godinama unazad prodaju ovakve aranžmane, bez posrednika, dobilo je ovih dana rešenja s milionskim iznosima poreza koji moraju da plate retroaktivno. Vlasnik jedne od njih za „Politiku” je rekao da su mu blokirani računi i da čitava imovina ne može da pokrije dug koji trenutno ima za porez koji mu je, tvrdi, bez ikakvog osnova obračunat.

– Reč je o članu 42 ovog propisa, koji se odnosi na pranje novca. Da li agencije time što fizičkom licu organizuju putovanje, naplate tu uslugu i plate porez državi, krše bilo koji zakon? Ne, to je njihova osnovna delatnost koja izgleda više ne može da se obavlja. Pitanje da li je neko u prekršaju ili je učinio krivično delo jeste pitanje pojedinačnog utvrđivanja krivice, što ovde nije učinjeno. Posle višedecenijskog rada prinuđen sam da zatvorim agenciju – kaže naš sagovornik. On objašnjava da nijedan od aranžmana koji je prodat na ovaj način nije sumnjiv, sve je transparentno i postoje svi dokazi o plaćanju hotela, prevoza. Pritom, dodaje, agencije nemaju fiksni zakup nekog smeštaja (što bi moglo biti sumnjivo) u tim dalekim zemljama, nego aranžmane prodaju na upit. U agenciji s kojom smo bili u kontaktu kažu da je provizija koju naplaćuju u ovim slučajevima između sedam i deset odsto, a sada im se nameće dodatni porez od 25 procenata.

– Na ovaj način se potencira rad stranih agencija jer, ukoliko bi naša agencija isti aranžman uplatila preko neke strane agencije, ne bi bilo plaćanja ovakvog poreza. Na ovaj način se umanjuju i prihodi Srbiji, a mi svoje obaveze uredno plaćamo decenijama – kaže naš sagovornik i dodaje da novac od putnika nije slao fantom firmama nego hotelima u kojima je svaki podatak proverljiv i transparentan.

Poreska uprava tvrdi da moramo da platimo 25 odsto

Aleksandar Seničić, direktor Jute, kaže da je u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica u jednom delu stoji na koji način treba da se plati porez ukoliko se posluje zemljama s takozvanim preferencijalnim sistemom. Njih ima pedesetak i to su te ofšor zone, između ostalog Maldivi i Hongkong. Problem je što kada turistička agencija organizuje putovanje na Maldive – to radi kao posrednik.

– To podrazumeva da nađemo smeštaj na Maldivima, avio-kartu i sve ostalo, a kada se izvrši transfer novca direktno u neku od ovih ofšor zona, Poreska uprava tvrdi da moramo da platimo 25 odsto na ukupan promet koji je ostvaren plaćanjem preko računa. To je apsurd jer su naše zarade od aranžmana do deset odsto bruto vrednosti. Ipak, nije samo to problem. Zakonom je predviđeno da se to odnosi i na nekakve fiktivne usluge kao što su marketinške aktivnosti, analiziranje, konsalting. Nigde taksativno ne stoji da se to odnosi i na turističke usluge. To je jedan deo problema i mi smo iz tih razloga uputili zahtev Ministarstvu finansija kako bi im objasnili da se ovde radi o stvarnim ljudima koji putuju i da je lako dokazivo da je neko zaista boravio na toj destinaciji – kaže Seničić. On dodaje da je apsurdno što se porez ne plaća ako sam organizuje putovanje u neku od takozvanih ofšor destinacija.

– Ni kada putovanje organizujete preko agencije iz Nemačke, na primer. Ako uplatite novac na njihov račun, onda nemate obaveze plaćanja poreza. Tvrdimo da se na ovaj način ugrožavaju osnovna prava rada turističkih agencija i ovakva praksa nije zabeležena nigde – ističe on. Seničić kaže da je već dva puta pokušavao da dogovori sastanak u Ministarstvu finansija, ali da nije dobio odgovor. Takođe kaže da njihovo udruženje pokušava da objasni da agencije ne rade ništa protivzakonito i nešto što nije dokazivo.

– Razumemo državu koja hoće da spreči fiktivne zakupe smeštaja na tim destinacijama, jer ako bismo imali fiktivan ugovor o zakupu deset soba na Maldivima – nemamo razloga da se bunimo, jer u tom slučaju ne možemo utvrditi da nije u pitanju pranje novca. Ovde ne pričamo o fiktivnom zakupu, već o tome da kada putnik dođe, rezervišemo aranžman i pošaljemo ga u određeni hotel. To je lako dokaziva stvar i na tu uslugu ne može da se naplati ta vrsta poreza, jer se ne radi o prometu koji nije dokaziv – objašnjava direktor Jute. On kaže da ukoliko se ništa ne promeni po ovom pitanju, turističke agencije će ubuduće iste aranžmane prodavati preko posrednika iz inostranstva, ali će oni sigurno poskupeti od 20 do 30 odsto

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Stigli milionski porezi za agencije koje su prodavale aranžmane u ofšor zonama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Milioni evra istovremeno su prebacivani i u Liban i Lihtenštajn, a na spisku zemalja sa čijim sistemima su sarađivale srpske firme su i Panama, Maršalska ostrva, Dominikana, Sejšeli…

Najveći deo plaćanja su obavila preduzeća iz metalne industrije, 26 odsto. U ofšor zone su novac iznosila i preduzeća koja se bave rudarstvom (13 odsto), firme za proizvodnju računara i periferne opreme (8 odsto) i za trgovinu električnim aparatima za domaćinstvo (9 odsto), portvrdili su u Narodnoj banci Srbije.

„Rast platnog prometa sa Hong Kongom u poslednjih pet godina velikim je delom rezultat direktnih investicija iz ove zemlje u srpska preduzeća iz sektora prerađivačke industrije i rudarstva“,napomenuli su u centralnoj banci.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za „Blic biznis“ da se takozvani poreski rajevi najčešće povezuju sa nekim nelegalnim transakcijama, pranjem novca ili protivzakonitim aktivnostima, ali da postoje i kompanije koje tamo regularno posluju.

„One se odlučuju za sedište u navedenim zemljama zato što imaju brojne pogodnosti, poput manjih poreza ili nižih provizija prilikom transakcija. Zato su i mnoge poznate svetske firme poslovale preko nekih ‘poreskih rajeva’, recimo Luksemburga, a mnogi bogati pojedinci odlučuju da porez plaćaju, na primer, u Monaku i to je sasvim u skladu sa propisima“,objasnio je.

Zakon o holdinzima „daju dosta zanimljivih mogućnosti“

Stručnjak za strane investicije, Milan Kovačević, objašnjava za „Blic biznis“ da Luksemburg u koji je prošle godine iz Srbije prebačeno oko 500 miliona evra ima nekoliko specifičnosti. Najpre navodi Zakon o privrednim društvima, ali i poseban Zakon o holdinzima, koji, kako kaže, „daju dosta zanimljivih mogućnosti“.

„Kroz te zakone se recimo omogućavaju dobri uslovi da neko ko ima veću grupaciju osnuje holding tu, a onda ima preduzeća po drugim državama. Inače u poslednje vreme postoji snažan pritisak javnosti, pa i na međunarodnom nivou pokušavaju da nađu neoporezovani ili prljavi novac. Pošto ga količinski Luksemburg ima mnogo onda su sigurno počeli da pretresaju i tu zemlju. Ali jednostavno ta zemlja ima određene pogodnosti za sedišta kompanija“, ističe Kovačević.

Kako dodaje, čak su jedno vreme glavna stavka u budžetu Luksemburga bili porezi na bankarstvo i transfere.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Srpske firme u ofšor zone prošle godine iznele milijardu evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najviše novca iz Srbije otišlo prema dve ofšor zone na Dalekom istoku

Podaci NBS, naime, pokazuju da je ove godine najviše novca iz Srbije otišlo prema dve ofšor zone na Dalekom istoku. Kipar, koji je nekad bio vrlo popularna destinacija, više nije na vrhu liste, a prvo i drugo mesto, na iznenađenje mnogih, zauzeli su Hong Kong i Singapur. U ova dva poreska raja za prvih osam meseci ove godine iz Srbije je otišlo skoro 700 miliona evra, što je više od 90 odsto ukupnih transfera Srbije za ofšor zonama.

„Dosta naših poslova se pomerilo na Daleki istok, pa su u istom smeru otišle i ofšor kompanije. Takođe, članstvo u EU praktično je poništilo značaj Kipra, Malte ili Gibraltara kao ofšor zona, jer su i u njima uvedena stroga pravila vođenja knjiga, obavezne revizije i finansijske discipline uopšte. Tako su firme u ovim zemljama izgubile karakter pravih ofšor kompanija“, objašnjava u razgovoru za „Blic Biznis“ Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja, i podseća da je Kipar ranije zaista bio vodeći u ovom segmentu.
Naš sagovornik navodi da se prilično menjaju i delatnosti u kojima posluju ofšor kompanije, pa su tako sve brojniji poslovi koji ranije nisu ni postojali, a koji su prikladniji za ovakvo poslovanje. Na primer, sada je veći fokus na usluge i vlasnici traže poslove u kojima nema velikog transporta robe ili glomaznih fabričkih pogona.

„Ranije, dok su ofšor zone bile potpuno liberalne, ove kompanije su vlasnicima služile samo da imaju potvrdu da poseduju firmu u drugoj zemlji, ništa drugo im nije trebalo. Sada se menja regulativa i sve više sužavaju mogućnosti za neko specifično poslovanje sa ofšorom“, zaključuje Kovačević.

Na vrhu Hong Kong i Singapur

Najnoviji podaci NBS o platnom prometu sa inostranstvom pokazuju da su građani Srbije u periodu od januara do avgusta 2020. godine izvršili plaćanja prema ofšor zonama u vrednosti od 731,1 miliona evra.

Najznačajnije transakcije u prvih osam meseci ove godine odnose se na promet ostvaren sa Hong Kongom (546,1 miliona evra), Singapurom (129,2 miliona evra), Britanskim Devičanskim Ostrvima (19,7 miliona evra), Libanom (9,6 miliona evra) i Lihtenštajnom (7,6 miliona evra).

Kako za „Blic Biznis“ navode iz NBS, najveći deo plaćanja obavila su preduzeća koja su registrovana za proizvodnju sirovog gvožđa, čelika i ferolegura (23 odsto), eksploataciju ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala (16), nespecijalizovanu trgovinu na veliko (10), trgovinu na veliko električnim aparatima za domaćinstvo (8 odsto), proizvodnju računara i periferne opreme (6) i eksploataciju sirove nafte (4 procenta).

Ofšor zone

Eurostat je kao off-shore zone klasifikovao sledeće države i teritorije: Andora, Antigva i Barbuda, Angvila, Aruba, Barbados, Bahrein, Bermudi, Bahami, Belize, Kukova Ostrva, Kurasao, Dominika, Grenada, Gernzi, Gibraltar, Hong Kong, Ostrvo Man, Džersi, Sent Kits – Nevis, Kajmanska Ostrva, Liban, Sent Lusija, Lihtenštajn, Liberija, Maršalska Ostrva, Monserat, Mauricijus, Nauru, Niue, Panama, Filipini, Sejšeli, Singapur, Sent Martin, Turks i Kaikos Ostrva, Sent Vinsent i Grenadini, Devičanska Ostrva (Britanska), Devičanska Ostrva (SAD), Vanuatu i Samoa.

Izvor: Blic

Чланак Najviše novca iz Srbije otišlo prema dve ofšor zone Hong Kong i Singapur се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predesednik Rusije Vladimir Putin je u specijalnom televizijskom obraćanju pre nekoliko dana najavio mere za podršku ekonomiji u vreme korona virusa. Istakao je kako ove mere imaju za cilj da obezbede pozajmice najugroženijima: mladim porodicama, bolesnima, radnicima koji su izgubili posao i vlasnicima malih preduzeća.

Ove mere će se finansirati u celini ili delimično oporezivanjem bogatih, rekao je ruski predsednik. Pojasnio je da će povećati poreze na dividende i kamate koje ruske kompanije uplaćuju na ofšor bnaftankovne račune svojih vlasnika. Takođe, biće oporezivane kamate na depozite u ruskim bankama i obveznice veće od milion rublji.

Poskupljenje ofšor poslovanja

Rusija će sa 15 odsto oporezovati isplate dividendi i kamata lokalnih kompanija ka ofšor firmama, zatvarajući time rupu koju je zloupotrebljavala elita, istakao je Putin.

Mnogi najbogatiji pojedinci u Rusiji poseduju domaće kompanije preko entiteta registrovanih u ofšor jurisdikcijama s niskim porezima kao što su Kipar i Britanska Devičanska ostrva. Ruske kompanije onda obično distribuiraju profit kao dividende ofšor firmama. Putin je naveo da se dve trećine tih isplata oporezuje sa samo dva odsto, umesto ruske proporcionalne poreske stope od 13 odsto, zbog međunarodnih sporazuma koje Rusija ima s takvim ofšor destinacijama.

Ruski predsednik je, takođe, najavio da će pojedinci s velikim bankarskim depozitima ili obveznicama biti oporezovani s 13 odsto na dobijenu kamatu. Mnogi Rusi štede preko depozita u bankama, a ne hartija od vrednosti, jer tako – za razliku od Zapada – imaju visoke kamatne stope. Putin je naglasio da većina zemalja oporezuje takve kamate i dodao da će depoziti u ruskim bankama i dalje biti atraktivni, čak i posle promene.

Virus kao izgovor

Ovakvi predlozi su već izazvali brojne komentare u javnosti. Analitičari napominju da iako ima pristup stotinama milijardi dolara koje su prikupljane za krizne situacije, Putin je neočekivano tražio dugoročne promene poreskog zakona. One su takve da pre svega ciljaju najbogatije pojedince u Rusiji i donekle srednju klasu.

Prema mišljenju Vladimira Tihomirova, glavnog ekonomiste u moskovskom BCS brokeru, ovo nije odluka koja je doneta na brzinu, zbog iznenadne krize, već su ovakve poreske reforme planirane još ranije. Kriza izavana pandemijom je samo dobro poslužila kao izgovor da se politički rizično povećanje poreza najbogatijima – koji zahvaljujući svom novcu imaju veliki društveni uticaj – sada spovede po hitnom postupku.

Tihomirov ocenjuje i kao spornu perdsednikovu tvrdnju da će novi porezi na velike bankarske depozite i obveznice uticati na samo jedan odsto vlasnika štednje u bankama. Naprotiv, smatra da će tom merom biti značajno pogođena srednja klasa koja ionako nestaje u Rusiji.

Kakvi će biti efekti po budžet?

Ekonomisti komentarišu i da nije jasno koliko će nešto ranije donete nove mere potrošnje za borbu protiv koronavirusa koštati ruski budžet. Krizna potrošnja znači da će se Rusija verovatno suočiti s budžetskim deficitom ove godine, ako globalne cene nafte ostanu ispod 40 dolara po barelu, ocenila je Elina Ribakova, zamenica glavnog ekonomiste Instituta za međunarodne finansije (Institute for International Finance ) sa sedištem u Vašingtonu. Referentna nafta Brent trenutno je ispod 30 dolara po barelu.

Rusija bi lako mogla da posegne za 120 milijardi dolara u takozvanom fondu za „crne dane“, kako bi pokrila budžetski deficit ne samo ove, već i u narednim godinama. Taj fond je deo ukupne državne rezerve od 570 milijardi dolara, četvrte po veličini na svetu. „Ali poenta sa uvođenjem novih poreza je upravo u tome da pokuša da se uravnoteži budžet, a da se novac iz rezervi – ako već mora – troši postepeno“, smatra Tihomirov.

Budžet bi mogao da dobije najmanje osam milijardi dolara od novog poreza, na osnovu procena da su Rusi prošle godine platili 93 milijarde dolara u dividendama i kamatama svojim ofšor kompanijama. Sergej Aleksašenko, bivši zamenik predsednika centralne banke i glasni kritičar Putina, uveren je da predsednik ima i druge motive za povećanje poreza bogatima. „Putin želi da proširi svoju kontrolu nad ruskim biznisom i njegovim resursima”, rekao je Aleksašenko, dodajući da će porezi doneti „sitan“ rezultat za budžet.

„Deofšorizacija“ privrede

Analitičari podsećaju da je Putin izneo svoju ideju o „deofšorizaciji“ ruske privrede još krajem 2012. godine i ubrzo zabranio vladinim zvaničnicima da poseduju imovinu u inostranstvu. Kasnije je tražio od svih rezidentnih poreskih obveznika da prijave svoje ofšore račune i plate 13 odsto na taj prihod, u skladu s mnogim zapadnim državama, ali je to naišlo na ogroman otpor ruske elite.

Prema istraživanju koje je sprovela advokatska firma Jegorov, Puginski, Afanasijev i partneri među 300 najvećih ruskih bogataša, skoro polovina se odrekla poreske adrese u Rusiji ili je prebacila imovinu rođacima s prebivalištem u inostranstvu, umesto da podatke o svojoj ofšor imovini predaju ruskim poreskim vlastima.

Ruski državljani mogu izbeći da budu pod poreskom jurisdikcijom Rusije ukoliko u njoj provedu manje od 183 dana. U pokušaju da se izbori s tom praksom, Ministarstvo finansija je krajem prošle godine podnelo predlog zakona Državnoj dumi, prema kojem bi osoba bila poreski rezident ako u Rusiji provede samo polovinu tog vremena, odnosno 91 dan.

Zasebno, zakon o ukidanju proporcionalnog poreza i povećanju opterećenja za Ruse koji zarađuju 24 miliona rublji godišnje (300.000 dolara) na 18 odsto, brzo je oboren u parlamentu u decembru prošle godine, posle skoro dve godine rasprave.

Ruski bogataši imaju snažno lobističko krilo u Dumi koje je blokiralo slične predloge u ranoj fazi, kažu analitičari. Putinovo najnovije javno obraćanje znači da će Duma – u kojoj stranka Ujedinjena Rusija pod kontrolom Kremlja ima veliku većinu – gotovo sigurno usvojiti povećanje poreza na ofšor isplate.

Politički rizik ili nagrada?

Isak Beker, finansijski savetnik u FCP fajnenšl menadžmentu (FCP Financial Management) i kolumnista časopis Forbs Rusija (Forbes), najavio je još u novembru prošle godine da bi porezi bogatima „vrlo brzo mogli dramatično da se promene“, ukazujući da je Rusija, prema izveštaju Kredit Svisa (Credit Suisse) iz 2018. godine, imala drugu najveću koncentraciju bogatstva iza Tajlanda. U izveštaju se navodi da 10 odsto ruskog stanovništva poseduje 82 posto bogatstva u zemlji.

Beker je predvideo da će domaća politika, a ne budžetske potrebe, biti glavni pokretač uvođenja većeg poreskog opterećenja bogatima. Viši porezi za imućne mogu odigrati ulogu „nacionalne ideje“, dok se Rusija približava parlamentarnim izborima 2021. i glasanju za predsednika 2024. na kojem će Putin verovatno moći da traži peti mandat, zahvaljujući pronemama ustava. Međutim, da bi taj poreski pihod bio efikasan, trebalo bi da se troši na „vidljiv“ način za javnost, odnosno da ne uđe u opšti budžet kao što je Putin preporučio, smatra Beker.

Ekonomista Evgenija Slepcova iz londonskog Oksford ekonomiksa (Oxford Economics), takođe smatra verovatnim da Putin koristi krizu izazvanu korona virusnom kako bi pogurao „deošforizaciju privrede“ koju je počeo pre mnogo godina. Uprkos cilju da novim merama koje predviđaju veće poreze na ofšor isplate privuče bogataše da svoj novac zadrže u zemlji, to prema njenom mišljenju neće biti lako zbog slabe vladavine prava u Rusiji. „Mislim da poreske stope nisu jedini razlog zašto bi ruski privrednici odnosili novac u ofšor destinacije. Postoji rizik da će izgubiti sav novac ili njegov deo ako ga ostave u Rusiji u slučaju da im posao bude eksproprisan”, rekla je Slepcova.

Ona predviđa da će najnovije poreske mere naići na odobravanje većine građana Rusije, budući da su ruski oligarsi izrazito nepopularni u domaćoj javnosti. S druge strane, veliko je pitanje kako će regovati bogataši čiji su intersi ugroženi a time i kako će se sprovesti najavljene mere.

Izvor: Radio Slobodna Evropa na engleskom jeziku

Чланак „Korona porez“ za najbogatije Ruse? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pogodnosti koje su ranije postojale na Kipru značajno su počele da se umanjuju već nakon ulaska ove zemlje u Evropsku uniju 2004. godine. Tada to toliko i nije bilo od uticaja na srpske firme koje tamo posluju, ali nove obaveze koje je Kipar u međuvremenu uvodio postale su značajne. U prvom redu je obaveza da preduzeća vode knjige, odnosno da imaju knjigovođu, a onda i obavezna revizija poslovanja, što firmama zajedno predstavlja dodatni trošak od 5.000 do 10.000 evra godišnje.
Inače, među najvećim biznismenima u Srbiji skoro svaki ima bar po jednu firmu registrovanu na ovom sredozemnom ostrvu, a više od 1.000 preduzeća koja posluju u Srbiji imaju osnivače iz najpoznatijih ofšor zona.

Prema najnovijim podacima koje je Agencija za privredne registre (APR) dostavila „Blic Biznisu“, broj srpskih firmi čiji su vlasnici na Kipru je 666. Ipak, interesantno je da je od početka ove godine registrovano osnivanje samo jednog privrednog društva sa članovima ili osnivačima sa Kipra.

„U početku je Kipar bio veoma popularan i sa brojnim pogodnostima – država nije davala nikome informacije o vlasnicima, porez se plaćao samo na Kipru, a imamo i povoljan međudržavni sporazum sa ovom zemljom. Kompanije su odlazile da bi iskoristile ove pogodnosti i ostvarile profit, sasvim legalno. U međuvremenu je održavanje poslovanja na Kipru poskupelo“, objašnjava u razgovoru za „Blic Biznis“ Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja, i napominje da je svojim klijentima koji rade na Kipru morao da naglasi da će ih poslovanje koštati 5.000 do 10.000 evra više nego ranije.

On ocenjuje da je danas čak mnogo pogodnije poslovati u Holandiji, Francuskoj ili Švedskoj, gde imamo čak i povoljnije međudržavne sporazume nego sa Kiprom. Inače, svaki međudržavni sporazum tiče se dividendi, kamata i rojaltija, a Kipar je ranije imao, između ostalog, izuzetno povoljne stope za isplatu, odnosno iznošenje dividendi, kao i niži porez na dobit.
„Selidba kompanija nije neobična stvar ni u svetu. Jednostavno, reč je o poreskom planiranju poslovanja i to sve ozbiljne kompanije rade, posebno multinacionalne koje imaju ogranke u više zemalja. Ranije se dosta poslovalo na Kanalskim ostrvima, to je britanska teritorija koja nije daleko, a postoje pogodnosti i u Viskonsinu i još 2 države SAD koje su praktično ofšor zona“, ističe Kovačević.

Ipak, on dodaje da ni izlazak sa tržišta nije tako jednostavan i ume da košta, jer je prethodno obavezno da se izmire eventualna dugovanja.

Milan Kovačević navodi da su širom sveta sve manje pogodnosti poslovanja na ofšor destinacijama, i to ne toliko zbog poreza, koliko zbog pranja novca i strožijih kontrola tim povodom.
„Sada su mnogo manje pogodnosti. Ranije su kompanije imale kao opcije Lihtenštajn, Luksemburg, Kajmanska ostrva, Gibraltar, Maltu, Kipar. Otkako su neke od ovih zemalja ušle u EU iščezle su prednosti zbog kojih je bilo masovne selidbe preduzeća“, zaključuje sagovornik „Blic Biznisa“.

Prema podacima Narodne banke Srbije, najviše novca u prošloj godine iz Srbije je transferisano u Hong Kong (1.097 miliona evra), zatim u Singapur (176,2 miliona evra), Britanska Devičanska Ostrva (21,3 miliona evra) i Lihtenštajn (11,2 miliona).

Kako za „Blic Biznis“ navode iz NBS, najveći deo plaćanja obavila su preduzeća koja su registrovana za proizvodnju osnovnih metala (32,3 odsto), eksploataciju ruda, ostalih crnih, plemenitih i drugih metala (18,8) i nespecijalizovanu trgovinu na veliko (10). Preduzeća koja su ostvarila najznačajnije naplate registrovana su za eksploataciju ruda, ostalih crnih, plemenitih i drugih metala (39,4 odsto).

Izvor Blic

Чланак Kipar više nije atraktivan za kompanije naših biznismena се појављује прво на Biznis i Finansije.