Prema izveštaju Kredit Svisa, 10 odsto ruskog stanovništva poseduje 82 posto bogatstva u zemlji. Ruski predsednik Vladimir Putin je najavio nove mere za oporezivanje bogatih kako bi se pomoglo najugroženijima od posledica pandemije korona virusa. Analitičari predviđaju da će takve mere naići na odobravanje većine građana, ali da nije izvesno kako će regovati ruski oligarsi. Kritičari, pak, opominju da će nove mere dodatno ugroziti srednju klasu koja ionako nestaje u Rusiji. Krajnji cilj je, smatraju, da Putin preuzme još veću kontrolu nad poslovanjem i privrednim resursima, a na stvarna podrška najugroženijima.
Predesednik Rusije Vladimir Putin je u specijalnom televizijskom obraćanju pre nekoliko dana najavio mere za podršku ekonomiji u vreme korona virusa. Istakao je kako ove mere imaju za cilj da obezbede pozajmice najugroženijima: mladim porodicama, bolesnima, radnicima koji su izgubili posao i vlasnicima malih preduzeća.
Ove mere će se finansirati u celini ili delimično oporezivanjem bogatih, rekao je ruski predsednik. Pojasnio je da će povećati poreze na dividende i kamate koje ruske kompanije uplaćuju na ofšor bnaftankovne račune svojih vlasnika. Takođe, biće oporezivane kamate na depozite u ruskim bankama i obveznice veće od milion rublji.
Poskupljenje ofšor poslovanja
Rusija će sa 15 odsto oporezovati isplate dividendi i kamata lokalnih kompanija ka ofšor firmama, zatvarajući time rupu koju je zloupotrebljavala elita, istakao je Putin.
Mnogi najbogatiji pojedinci u Rusiji poseduju domaće kompanije preko entiteta registrovanih u ofšor jurisdikcijama s niskim porezima kao što su Kipar i Britanska Devičanska ostrva. Ruske kompanije onda obično distribuiraju profit kao dividende ofšor firmama. Putin je naveo da se dve trećine tih isplata oporezuje sa samo dva odsto, umesto ruske proporcionalne poreske stope od 13 odsto, zbog međunarodnih sporazuma koje Rusija ima s takvim ofšor destinacijama.
Ruski predsednik je, takođe, najavio da će pojedinci s velikim bankarskim depozitima ili obveznicama biti oporezovani s 13 odsto na dobijenu kamatu. Mnogi Rusi štede preko depozita u bankama, a ne hartija od vrednosti, jer tako – za razliku od Zapada – imaju visoke kamatne stope. Putin je naglasio da većina zemalja oporezuje takve kamate i dodao da će depoziti u ruskim bankama i dalje biti atraktivni, čak i posle promene.
Virus kao izgovor
Ovakvi predlozi su već izazvali brojne komentare u javnosti. Analitičari napominju da iako ima pristup stotinama milijardi dolara koje su prikupljane za krizne situacije, Putin je neočekivano tražio dugoročne promene poreskog zakona. One su takve da pre svega ciljaju najbogatije pojedince u Rusiji i donekle srednju klasu.
Prema mišljenju Vladimira Tihomirova, glavnog ekonomiste u moskovskom BCS brokeru, ovo nije odluka koja je doneta na brzinu, zbog iznenadne krize, već su ovakve poreske reforme planirane još ranije. Kriza izavana pandemijom je samo dobro poslužila kao izgovor da se politički rizično povećanje poreza najbogatijima – koji zahvaljujući svom novcu imaju veliki društveni uticaj – sada spovede po hitnom postupku.
Tihomirov ocenjuje i kao spornu perdsednikovu tvrdnju da će novi porezi na velike bankarske depozite i obveznice uticati na samo jedan odsto vlasnika štednje u bankama. Naprotiv, smatra da će tom merom biti značajno pogođena srednja klasa koja ionako nestaje u Rusiji.
Kakvi će biti efekti po budžet?
Ekonomisti komentarišu i da nije jasno koliko će nešto ranije donete nove mere potrošnje za borbu protiv koronavirusa koštati ruski budžet. Krizna potrošnja znači da će se Rusija verovatno suočiti s budžetskim deficitom ove godine, ako globalne cene nafte ostanu ispod 40 dolara po barelu, ocenila je Elina Ribakova, zamenica glavnog ekonomiste Instituta za međunarodne finansije (Institute for International Finance ) sa sedištem u Vašingtonu. Referentna nafta Brent trenutno je ispod 30 dolara po barelu.
Rusija bi lako mogla da posegne za 120 milijardi dolara u takozvanom fondu za „crne dane“, kako bi pokrila budžetski deficit ne samo ove, već i u narednim godinama. Taj fond je deo ukupne državne rezerve od 570 milijardi dolara, četvrte po veličini na svetu. „Ali poenta sa uvođenjem novih poreza je upravo u tome da pokuša da se uravnoteži budžet, a da se novac iz rezervi – ako već mora – troši postepeno“, smatra Tihomirov.
Budžet bi mogao da dobije najmanje osam milijardi dolara od novog poreza, na osnovu procena da su Rusi prošle godine platili 93 milijarde dolara u dividendama i kamatama svojim ofšor kompanijama. Sergej Aleksašenko, bivši zamenik predsednika centralne banke i glasni kritičar Putina, uveren je da predsednik ima i druge motive za povećanje poreza bogatima. „Putin želi da proširi svoju kontrolu nad ruskim biznisom i njegovim resursima”, rekao je Aleksašenko, dodajući da će porezi doneti „sitan“ rezultat za budžet.
„Deofšorizacija“ privrede
Analitičari podsećaju da je Putin izneo svoju ideju o „deofšorizaciji“ ruske privrede još krajem 2012. godine i ubrzo zabranio vladinim zvaničnicima da poseduju imovinu u inostranstvu. Kasnije je tražio od svih rezidentnih poreskih obveznika da prijave svoje ofšore račune i plate 13 odsto na taj prihod, u skladu s mnogim zapadnim državama, ali je to naišlo na ogroman otpor ruske elite.
Prema istraživanju koje je sprovela advokatska firma Jegorov, Puginski, Afanasijev i partneri među 300 najvećih ruskih bogataša, skoro polovina se odrekla poreske adrese u Rusiji ili je prebacila imovinu rođacima s prebivalištem u inostranstvu, umesto da podatke o svojoj ofšor imovini predaju ruskim poreskim vlastima.
Ruski državljani mogu izbeći da budu pod poreskom jurisdikcijom Rusije ukoliko u njoj provedu manje od 183 dana. U pokušaju da se izbori s tom praksom, Ministarstvo finansija je krajem prošle godine podnelo predlog zakona Državnoj dumi, prema kojem bi osoba bila poreski rezident ako u Rusiji provede samo polovinu tog vremena, odnosno 91 dan.
Zasebno, zakon o ukidanju proporcionalnog poreza i povećanju opterećenja za Ruse koji zarađuju 24 miliona rublji godišnje (300.000 dolara) na 18 odsto, brzo je oboren u parlamentu u decembru prošle godine, posle skoro dve godine rasprave.
Ruski bogataši imaju snažno lobističko krilo u Dumi koje je blokiralo slične predloge u ranoj fazi, kažu analitičari. Putinovo najnovije javno obraćanje znači da će Duma – u kojoj stranka Ujedinjena Rusija pod kontrolom Kremlja ima veliku većinu – gotovo sigurno usvojiti povećanje poreza na ofšor isplate.
Politički rizik ili nagrada?
Isak Beker, finansijski savetnik u FCP fajnenšl menadžmentu (FCP Financial Management) i kolumnista časopis Forbs Rusija (Forbes), najavio je još u novembru prošle godine da bi porezi bogatima „vrlo brzo mogli dramatično da se promene“, ukazujući da je Rusija, prema izveštaju Kredit Svisa (Credit Suisse) iz 2018. godine, imala drugu najveću koncentraciju bogatstva iza Tajlanda. U izveštaju se navodi da 10 odsto ruskog stanovništva poseduje 82 posto bogatstva u zemlji.
Beker je predvideo da će domaća politika, a ne budžetske potrebe, biti glavni pokretač uvođenja većeg poreskog opterećenja bogatima. Viši porezi za imućne mogu odigrati ulogu „nacionalne ideje“, dok se Rusija približava parlamentarnim izborima 2021. i glasanju za predsednika 2024. na kojem će Putin verovatno moći da traži peti mandat, zahvaljujući pronemama ustava. Međutim, da bi taj poreski pihod bio efikasan, trebalo bi da se troši na „vidljiv“ način za javnost, odnosno da ne uđe u opšti budžet kao što je Putin preporučio, smatra Beker.
Ekonomista Evgenija Slepcova iz londonskog Oksford ekonomiksa (Oxford Economics), takođe smatra verovatnim da Putin koristi krizu izazvanu korona virusnom kako bi pogurao „deošforizaciju privrede“ koju je počeo pre mnogo godina. Uprkos cilju da novim merama koje predviđaju veće poreze na ofšor isplate privuče bogataše da svoj novac zadrže u zemlji, to prema njenom mišljenju neće biti lako zbog slabe vladavine prava u Rusiji. „Mislim da poreske stope nisu jedini razlog zašto bi ruski privrednici odnosili novac u ofšor destinacije. Postoji rizik da će izgubiti sav novac ili njegov deo ako ga ostave u Rusiji u slučaju da im posao bude eksproprisan”, rekla je Slepcova.
Ona predviđa da će najnovije poreske mere naići na odobravanje većine građana Rusije, budući da su ruski oligarsi izrazito nepopularni u domaćoj javnosti. S druge strane, veliko je pitanje kako će regovati bogataši čiji su intersi ugroženi a time i kako će se sprovesti najavljene mere.
Izvor: Radio Slobodna Evropa na engleskom jeziku