Osim epidemije virusa korona, svet se suočava sa još jednim velikim izazovom – padom cene nafte. Ona je naime pala još za 24 odsto, na 20,37 dolara za barel. To je najniži nivo od februara 2002. godine.
Na ovaj pad utiče i globalna pandemija zbog koje je smanjen saobraćaj, i drumski i vazdušni, ali i sukob na relaciji Saudijska Arbija – Rusija. Ove dve zemlje su naime otpočele rat cenama koji preti da uspori rast svih velikih proizvođača nafte. A možda i da neke ekonomije dovede na ivicu opstanka.
Prva velika žrtva ovog sukoba je Kanada koja proizvodi ovaj energent iz naftnog peska. Cena kanadske nafte je upravo pala na najniži nivo – na 7,4 dolara po barelu. To znači da ova zemlja sada proizvodi naftu sa gubicima, a energetika generiše 10 odsto kanadskog BDP-a i čini petinu njenog izvoza.
Šta učiniti sa tolikom naftom?
Ukoliko cena nafte nastavi da pada moglo bi doći do bankrotstava nekih kompanija iz energetskog sektora ali i, kako tvrde analitičari, čitavih ekonomija koje se oslanjaju na proizvodnju ovog energenta.
Investitori predviđaju da bi tražnja za naftom mogla padati najbržim do sada zabeleženim tempom, što znači da će proizvođači nafte imati ne samo finansijski gubitak nego i problem sa skladištenjem ovog energenta.