– Da li neko može da mi pomogne? Preko ove stranice sam naručila garderobu, ali mi nisu poslali ono što sam naručila, već nešto sasvim drugo. Robu sam naručila preko Instagrama, poslala sam im poruku, ni na jednu mi nisu odgovorili. Isto to sam uradila i na Fejsu, ni tu mi ništa nisi odgovorili – ovo je samo jedna od mnogobrojnih objava koje se mogu videti na društvenim mrežama, na kojima je sve veći broj prevarantskih stranica koje reklamiraju i prodaju robu.

Kupovina u samo nekoliko klikova, gde poručena roba stiže na adresu jeste jednostavna, praktična i štedi vam vreme. Ali, rizici postoje..

Kakvo je iskustvo Beograđana?

Upitali smo i građane Beograda kakvo je njihovo iskustvo sa poručivanjem preko interneta i većinom su skeptični povodom tog pitanja.

– Dešavalo mi se da dobijem mnogo manju veličinu ili da je skroz drugačije boje, ali ne može da se vrati – kazala nam je jedna Beograđanka.

Druga ipak „najviše voli lično da vidi ono što uzima“.

-Jednom sam naručila preko Instagrama i nisam dobila pravu veličinu, ali nisam mnogo para potrošila- navodi jedna od anketiranih.

– Mnogo skeptična kada su te stvari u pitanju. Prvo ne znam da li će mi stići dobra veličina, ako govorimo o garderobi. Drugo pitanje je da li će mi stići ta roba koju sam uopšte poručila, tako da nisam za to – odlučna je devojka.

Jedna od anketiranih je kazala i da nije nikada nije poručivala, „da se ne bi desila neka prevara“.
Crna lista sa preko 400 internet profila

Tržišna inspekcija je u prošloj godini primila 920 prijava građana za neregistrovan rad, dok je tokom ove godine prijavljeno 580. U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da im stiže najviše prigovora građana na nelegalne Fejsbuk i Instagram profile neregistrovanih trgovaca,zbog čega su oni ažurirali svoju crnu listu koja broji preko 400 profila.

– Liste se sastavljaju od toga što nam za početak potrošači dostavljaju konkretno negativno iskustvo koje su imali sa tim stranicama.Negde se, i angažuju dodatna lica koja su konkretno radila na izradi. Danas možemo, da kažemo, aktivno rade, s tim da čak u narodnom period će se preduzeti aktivnosti, da će se pojedine stranice ugasiti i pokrenuti adekvatne postupiće preko njih – kazao je Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Ove podatke je prodavac dužan da prikaže

Zakon o elektronskog trgovini u članu 6 jasno kaže koje su obavezne informacije koje je prodavac dužan da prikaže. Tu spadaju poslovno ime, adresa sedišta, kontakt podaci, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljni podaci o ceni proizvoda koji uključuju i troškove i ostale manipulativne troškove.

U slučaju da trgovac poseduje sve podatke, smatra se da on posluje u skladu sa Zakonom i da je kupovina kod takvog trgovca bezbedna.Registracija stranice nije dovoljna. Neophodno je da firma bude registrovana u APR-u, što se može lako proveriti.

– Potrošač treba da bude apsolutno siguran da je to registrovan trgovac i da bezbedno kupuje.Da u tom slučaju primjenjuje zakon o zaštiti potrošača i da eventualno ukoliko se nađe u problemu sa reklamacijom proizvoda, taj problem će biti rešen – naglasio je Dragić.

Prilikom preuzimanja paketa i plaćanja kuriru, kupci treba obavezno da ga otvore da bi proverili da li im je stiglo ono što su naručili. Potrošači na to imaju pravo, ali to ne znaju i ne rade. Međutim, to je propust koji kupce može da košta.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Чланак Da li kupci imaju pravo da otvore paket prilikom isporuke robe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prelazno godišnje doba, koje odlikuje promenljiva prognoza, često je pravo vreme za obnavljanje garderobe, uređivanje životnog prostora gde će se duže boraviti tokom zime, ali i za pripremu okućnica pred prvi mraz. To potvrđuje i analiza podataka, koja je u oktobru kod domaćih onlajn kupaca zabeležila porast potražnje za ormarima od 77%, uvećanje interesovanja za ženske pantalone od 152%, a nacionalni rekorder skoka uvis, sa čak 227% većeg broja pretraživanja, bila je kategorija duvača/usisivača lišća!

Detaljniji pregled potražnje prema proizvođačima pokazuje da su u Srbiji bili najpopularniji premijum brendovi, to jest Villager kod duvača/usisivača lišća (sa pet od pet najtraženijih modela), ženske pantalone Affinity, i ormari skandinavskog brenda JYSK.

Potrošači u Srednjoj i Istočnoj Evropi traže iste proizvode

Analiza oktobarske onlajn potražnje pokazala je slično zanimanje kupaca u većem delu Evrope. Ubedljivo najtraženija kategorija proizvoda bili su duvači/usisivači lišća – u Bugarskoj je potražnja za njima porasla 14%, u Rumuniji 38%, u Sloveniji 55%, u Slovačkoj 76%, u Mađarskoj 101%, a u Češko 125%

Zanimljiva anomalija koju uočavamo odnosi se na veliko povećanje potražnje za proizvodima koji se obično ne kupuju preko interneta. To su šećer i toalet-papir. Potražnja za njima bila je u stalnom rastu tokom oktobra u svim državama Srednje i Istočne Evrope, izuzev u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.

Чланак Počeli jesenji radovi u kući i oko nje – onlajn kupci su fokusirani na sezonske proizvode се појављује прво на Biznis i Finansije.

Račun se uz saglasnost kupca može poslati i elektronskim putem.

„Prodaja robe preko interneta je oblik trgovine gde se trguje isto kao i na svakom drugom tržištu. Da bi prodaja preko interneta bila i legalna neophodno je ispoštovati nekoliko zakona među kojima i Zakon o fiskalizaciji sa pratećim propisima. U skladu sa tim propisima, svi oni koji prodaju robu preko interneta na malo imaju obavezu da evidentiraju promet preko fiskalne kase, kao i da izdaju fiskalni račun“, piše na sajtu Poreske uprave.

Naime, delatnost trgovine na malo preko interneta nije izuzeta od obaveza evidentiranja prometa preko nove fiskalne kase.

Da li će za isporuku robe naručene putem interneta biti izdat poseban fiskalni račun zavisi od toga da li je u cenu uračunat i trošak isporuke.

Skoro deset miliona kupovina preko neta samo u prvom kvartalu

Ako je u cenu robe koju kupac plaća uračunat i trošak dostave, to će biti iskazano na jednom fiskalnom računu, objavila je Poreska uprava.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Fiskalni račun se mora izdati prilikom online prodaje се појављује прво на Biznis i Finansije.

To čini ovog internet prodavca vrednijim od H&M-a i Zare zajedno.Osnovan 2008. godine, Shein je poznat po prodaji jeftine odeće i drugih predmeta, s više od 2.000 novih stilova koji se dodaju dnevno. Radi po narudžbi, što znači da se odevni predmeti prodaju u malim serijama i masovno se proizvode samo ako postanu hitovi.

Prošle godine je pretekao Amazon i postao prva aplikacija za kupovinu u SAD-u. Prema izveštaju Earnest Researcha, postao je i najveći trgovac brze mode u SAD-u po prodaji u junu, nadmašivši gigante kakvi su H&M, Zara i Forever 21.

Međutim, brz rast firme nije prošao bez kontroverzi. Osim uticaja na okolinu koji je povezan s brzom modom, Shein je optuživan i za krađu dizajna, kao i za loš kvalitet odeće, piše Klix.

Izvor: B92net

Foto Pixabay

Чланак Kineska modna internet kompanija Shein vrednija od H&M-a i Zare zajedno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Studija je još pokazala da su prvi izbor korisnika i dalje domaće online prodavnice (54%), te da je poverenje u bezbednost online kupovine poraslo u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 55%.

Od 83% ispitanika koji onlajn plaćanja koriste redovno, 13% njih plaća onlajn barem jednom nedeljno, dok 41% koristi onlajn plaćanja na mesečnom nivou, a 46% njih jednom ili nekoliko puta godišnje.

Da preferirani načini kupovine i plaćanja sve više prelaze u onlajn okruženje, govori i podatak da skoro polovina ispitanika (46%) mesečne račune plaća putem interneta. Garderobu i obuću kupuje njih 45%, sportsku opremu 28%, a namirnice i potrepštine za kuću 25% ispitanika. Onlajn prodavnice građani sve više posećuju i za kupovinu elektronskih uređaja (21%) i nameštaja (17%).

MasterIndex istraživanje u Srbiji pokazalo je da 55% korisnika onlajn kupovine koristi kartice generalno, bilo da su u pitanju debitne, kreditne ili internet/prepaid kartice. Keš koristi 48% korisnika, dok 42% ispitanika koristi e-banking, odnosno m-banking aplikacije kao opciju za plaćanje robe i usluga poručenih na internetu.

Kada je u pitanju online plaćanje sa sačuvanom karticom kod trgovca tzv. credentials on file rešenje, plaćanje računa za komunalije prednjači kada je u pitanju korišćenje ove opcije (30%), sledi usluga naručivanja i dostave hrane (15%). Te naručivanje i plaćanje preko sajtova supermarketa (14%)

„Navike korisnika su se evidentno promenile, dobrim delom zbog pandemije, ali pre svega zbog naprednih tehnoloških rešenja u oblasti bezgotovinskog plaćanja i internet trgovine koja su građanima dala veću slobodu izbora i bolje korisničko iskustvo pri kupovini i plaćaju. Imajući u vidu podatak da su građani Srbije dominantno opredeljeni za onlajn kupovinu kod domaćih trgovaca i da poverenje u onlajn plaćanja raste iz godine u godinu, onlajn poslovanje jeste razvojna prilika za trgovce svih veličina, a posebno male i srednje preduzetnike da povećaju obim svog poslovanja. U ovom prepoznajemo i potencijal za ukupan ekonomski rast domaćeg onlajn tržišta, zbog čega ulaganje u edukaciju i stimulaciju trgovaca i korisnika treba biti zadatak svih nas tržišnih činilaca“, izjavila je Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard.

Kako je primetan rast poverenja u onlajn plaćanja, važno je i ponoviti uobičajene savete korisnicima da online plaćanjima uvek pristupaju na isti način kao što to rade sa standardnim kartičnim plaćanjima, to značo da nikome, nikad ne otkrivaju broj kartice, PIN i CVC2 kodove i da ne dele ove podatke putem poruka, elektronske pošte ili društvenih mreža. Kao i da provere da li veb stranica trgovca ima simbol katanca i https:// oznaku koji garantuju sigurnu enkripciju podataka. Takođe, korisnicima se savetuje da potraže Mastercard® SecureCode ili Mastercard Identity Check simbole na stranici trgovca, kao potvrdu garancije da se njihovi podaci razmenjuju samo sa finansijskom institucijom koja prihvata plaćanje, a ne sa trgovcem. Sve češće u primeni je i dodatni vid sigurnosti, Mastercard rešenje bazirano na EMV 3DS standardima, odnosno metodi tzv. biometrijske autentifikacije koji klijentima omogućava pouzdano prepoznavanje krajnjeg korisnika kartice pri potvrdi onlajn plaćanja.

Чланак MasterIndex: U Srbiji kontinuirano raste broj korisnika onlajn plaćanja, kao i njihovo poverenje u onlajn kupovinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mlađi stanovnici, starosti od 25 do 34 godine, su 2,5 puta više koristili internet za kupovinu (83 odsto) nego stanovnici EU starosti od 65 do 74 godine (njih je bilo 33 odsto).

Kupovina na mreži, kako navode na Eurostatu, postala je češća u EU kako se upotreba interneta proširila na sve uzraste, a događaji poput crnog petka, kao i sajber ponedeljka, su samo neke od prilika u kojima kupovina na mreži ima prednost.

19 odsto ispitanika reklo je da nikada nije kupovalo na mreži

Stanovnici u regionu glavnog grada Danske Hovedstadenu najviše su u celoj EU tokom prošle godine koristili e-trgovinu (91 odsto), u još jednom danskom regionu Mitjiland kao i holandskom Utrehtu, preko interneta je kupovalo 90 odsto stanovnika.

S druge strane, četiri regiona u Bugarskoj imala su najmanji udeo e-trgovine u 2020, tek svaki četvrti stanovnik koristi internet da bi naručilo robu.

U severnom delu Evrope, tačnije Norveškoj, Švedskoj, Danskoj, kao i zapadnim delovima kontinenta gde su Belgija, Holandija, Nemačka, ali i Island i deo Irske više od 76 odsto stanovništva je koristilo e-trgovinu. Najmanje onlajn kupaca je, gledajući celu Evropu, na jugu Italije, delovima Grčke, Turske, kao i Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji – manje od 38 odsto.

Od cele Srbije, samo Beograd sa okolinom je u kategoriji u kojoj je tokom 2020. preko interneta pazarilo između 38 i 50 odsto stanovništva.

U anketi koju je Eurostat uradio prošle godine, kako navode na svom sajtu, gotovo 19 odsto ispitanika reklo je da nikada nije kupovalo na mreži.

U EU je bilo 11 regiona u kojima je najčešći odgovor bio da nikada nisu obavili kupovinu preko interneta i to je bilo u svakom regionu Bugarske i Rumunije, u Sudu i Isole (Italija), kao i u Kentriki Eladi (Grčka), na Kipru i Regiao Autonoma da Madeira (Portugal).

Eurostat je objavio i da potrošači koriste internet za bankarske aktivnosti, što je prošle godine činilo 58 odsto odrasle populacije EU.

Ako se i ovom segmentu pogleda e-trgovina, region glavnog grada Danske Hovedstaden je imao najveći udeo internet bankarstva sa 96 odsto.

Izvor:Danas

Foto: Pixabay

Чланак Stanovnici Srbije manje poručuju robu preko interneta u odnosu na EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz tog razloga, ovogodišnja glavna tema Future is Now konferencije biće posvećena svim vitalnim sektorima kompanija i najboljim primerima i inovacijama kojima se na pravi način možete izboriti sa izazovima u vreme krize, a program konferencije će biti organizovan u vidu interaktivnih onlajn panela na kome će govoriti regionalni lideri i posebnih predavanja najvećih svetskih stručnjaka.

Ove godine, konferencija Future is Now pomera svoje granice, a publika iz celog regiona će moći da je prati uživo online, i to iz čak 3 studija u 3 države – Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine!

Događaj je namenjen biznis developerima, inovacionim menadžerima, HR i marketing profesionalcima iz različitih kompanija, generalnim direktorima, top menadžmentu, kao i IT profesionalcima.
„Svaka kriza može biti i šansa, zato ćemo pokušati da damo što više primera i ideja kako biznis može izaći iz krize kao pobednik. Ovogodišnji Future is Now će biti prilika da se uživo čuju rešenja koja su implementirale najuspešnije kompanije u regionu, i to u interaktivnom online programu kroz radionice, panel diskusije, predstavljanja najinovativnijih poslovnih rešenja, predavanja zanimljivih key note govornika“, izjavio je Miloš Čevizović, programski direktor događaja.

Neke od tema panela će biti:

1. Future of Business development and Sales: How to grow in crisis times?
2. Role of Marketing and Corporate Communication in managing a systematic crisis
3. Future of internal communication and managing employees in crisis: How to keep teams productive and motivated
4. Future of Legal: Managing Tax, trade and regulatory systems for increase stability and security
5. Future of manufacturing operations: Maintaining production levels with having workers safety at first place?
6. Future of Finance: Maintain liquidity and cash flow at optimum in crisis times
7. Business Intelligence Solutions for better crisis management
8. Future of Telecom and its vital role of managing business operations
9. Future of Logistics and Supply chain: How to keep running operations and meet every client expectation?
10. How to be innovative and create new products in crisis times?

Ne postoji čovek niti kompanija koje nije „dotakla“ kriza, stoga verujemo da će svako pronaći svoje mesto na konferenciji. Prijave su otvorene, a možete se prijaviti putem sajta www.futureisnow.live

Чланак Future is NOW ove godine uživo online iz Beograda, Zagreba i Sarajeva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čak 100 malih lokalnih firmi imaće mogućnost da kroz edukativna predavanja i radionice nauče sve što je potrebno da bi uspešno vodile svoje internet prodavnice. #HowYouSellMatters program deo je globalne Visa inicijative Where You Shop Matters, a prijave su otvorene na veb stranici: https://globalclient.visa.com/howyousellmatters.

Prioritet kompanije Visa je da pruži MSP adekvatnu edukaciju i podršku

“Mala i srednja preduzeća predstavljaju temelj svake privrede, a upravo ona su u najvećoj meri osetila posledice pandemije. Postojanje internet prodavnice je za mnoge predstavnike MSP sektora značilo pre svega kontinuitet poslovanja, ostvarivanje prihoda u vremenu kada su fizičke prodavnice bile nedostupne i kada je sve više kupaca prešlo na online. #HowYouSellMatters program pomoći će onima koji još nisu prisutni na internetu da usvoje nova znanja, alate i čuju više o iskustvima uspešnih preduzetnika. Prioritet kompanije Visa je da pruži MSP adekvatnu edukaciju i podršku, kako bi se što pre prilagodili novoj stvarnosti”, rekao je Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu.

#HowYouSellMatters edukativni program odvijaće se u dve etape. Prvi deo programa namenjen je za 100 firmi koje se prve prijave i podrazumeva online treninge i sastanke sa uspešnim preduzetnicima i stručnjacima iz oblasti online prodaje. Od izabranih 100, najmanje 10 preduzeća će u drugom ciklusu sa mentorima imati priliku da intenzivnije radi na razvoju sopstvenog biznisa.

Internet prodaja predstavlja veliku priliku za domaću privredu

„Rado smo se odazvali pozivu kompanije Visa kako bismo zajedno kreirali program koji u vremenu neizvesnosti uzrokovane pandemijom zaista može pomoći malim i srednjim preduzećima da razviju ili unaprede svoju online prodaju koja u mnogim situacijama trenutno predstavlja jedini bezbedni način za poslovanje. Internet prodaja predstavlja veliku priliku za domaću privredu baš zato što nije još uvek dovoljno razvijena i potencijal je nedovoljno iskorišćen. Infrastruktura, alati i najbolje prakse već postoje, a uz #HowYouSellMatters program preduzetnike i preduzeća ćemo uvesti u ovu oblast i pokazati im da prodaja preko interneta ne predstavlja nedostižan način prodaje ako se prate osnovni dokazani koraci i koriste oprobani alati“, izjavio je Kosta Andrić, izvršni direktor kompanije ICT Hub.

Gotovo 57 odsto potrošača koji robu i usluge nabavljaju putem interneta prestali su da kupuju online upravo usled lošeg iskustva. Sa druge strane, istraživanja pokazuju da se skoro 90 odsto prodavaca takmiči na tržištu koristeći unapređeno korisničko iskustvo na svojim internet prodavnicama.

Чланак Visa i ICT Hub vas pozivaju da unapredite vaše online poslovanje! се појављује прво на Biznis i Finansije.

Shoppster kreće sa preko 20 kategorija proizvoda (elektronika, bašta i alati, moda, dečija oprema, posuđe i sl.) i dalje nastavlja intenzivno da širi svoj asortiman kako bi zadovoljio potrebe i najzahtevnijih kupaca. Shoppster će omogućiti kupcima standard kupovine poput najrazvijenijih svetskih e-platformi Amazona, Wisha ili Allegra u Poljskoj.

Pored online prodavnice, prezentacija i prodaja proizvoda od jeseni će biti moguća i na Shoppster TV kanalu koji će u potpunosti biti posvećen kupovini iz udobnosti doma. Poznata TV lica vodiće svoje gledaoce kroz ponude i proizvode brojnih kompanija koje su se priključile Shoppster-u. Uz njih, Shoppster će predstaviti i jedinstvene proizvode pod svojom privatnom robnom markom, kao i linije proizvoda poznatih ličnosti, među kojima se kao najinteresantniji izdvajaju proizvodi Praktične žene, napravljeni u saradnji sa Natašom Pavlović.

Priprema ove prodajne platforme trajala je dve godine, a na njenom razvoju i kontinuiranom unapređivanju radi tim najvećih prodajnih, IT i medijskih stručnjaka iz našeg regiona i sveta. Kupce na Shoppsteru očekuje jednostavno, pouzdano i bezbedno iskustvo online kupovine.

Pored poznatih brendova, Shoppster omogućava i malim preduzetnicima da prošire svoju prodaju i time pruža važnu podršku razvoju lokalne ekonomije, kao i pouzdanog partnera malim i srednjim preduzećima. United Grupa zato upućuje javni poziv preduzetnicima da se priključe Shoppsteru kao platformi koja će im omogućiti da dođu do velikog broja kupaca i značajno unaprede svoj prodajni rezultat kroz online prodajni portal i TV kanal.

Чланак United Grupa pokreće e-commerce biznis Shoppster – najveću integrisanu online i TV prodavnicu се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U slučaju nezakonitog učitavanja filma na internetsku platformu, kao što je Jutjub, nosilac prava može od operatera na osnovu Direktive o sprovođenju prava intelektualne svojine da zahteva samo poštansku adresu korisnika, ali ne i njegovu adresu elektronske pošte, IP adresu ili njegov telefonski broj“, navedeno je u juče objavljenoj odluci Suda pravde EU (ECJ).

Predmet je pokrenula nemačka kompanija za distribuciju filmova Konstantin film, koja je od platforme Jutjub zatražila da objavi podatke o troje svojih korisnika koji su na tu platformu 2013. i 2014. godine okačili filmove „Parker“ i „Mrak film 5“, a za koje je imala ekskluzivno pravo distribucije. Film je do trenutka kada je blokiran na Jutjubu videlo više desetina hiljada ljudi.

Jutjub i  Gugl odbili su da dostave imejl adrese

Jutjub i njegova matična kompanija Gugl odbili su da dostave imejl adrese, telefonske brojeve i IP adrese tih korisnika. Nalog na Jutjubu, koji omogućava i učitavanje sadržaja, otvara se preko Gugla i za to su potrebni imejl, broj telefona i korisničko ime, ali ne i kućna adresa.

Distributer Konstantin film pokrenuo je zatim postupak pred nemačkim sudom, a nemački Savezni sud predmet je prepustio ECJ.

U svojoj odluci, ECJ je naveo da onlajn portali, poput Jutjuba, po evropskim zakonima o autorskim pravima nisu dužni da otkriju tražene adrese svojih korisnika.

U obrazloženju piše da je spor iz glavnog postupka zavisio od toga da li su tražene informacije obuhvaćene pojmom „adrese“ u smislu Direktive o sprovođenju prava intelektualne svojine, koja propisuje da sudovi mogu da narede dostavljanje informacija o poreklu i distribuciji robe ili usluga koje povređuju ta prava. Te informacije uključuju, između ostalog, „adrese“ proizvođača, distributera i dobavljača robe ili usluga kojima je počinjena povreda.

„Adresa“ se odnosi samo na poštansku adresu

Sud je, međutim, u pogledu uobičajenog smisla izraza „adresa“ utvrdio da se on odnosi samo na poštansku adresu, odnosno mesto prebivališta ili boravišta određene osobe, a da se, kada nema drugog pojašnjenja, ne odnosi na adresu elektronske pošte, telefonski broj ili IP adresu.

To je tumačenje, kako je ocenio sud, u skladu sa svrhom odredbe o pravu na informaciju iz Direktive o intelektualnom vlasništvu.

„Naime, s obzirom na minimalno usklađivanje u pogledu poštovanja prava intelektualne svojine generalno, to je usklađivanje, u skladu s navedenom odredbom, ograničeno na tačno određene informacije. Uz to, tom se odredbom nastoji pomiriti poštovanje različitih prava, a između ostalih, i prava titulara intelektualne svojine na informaciju i prava korisnika na zaštitu ličnih podataka“, ocenio je ECJ.

Sud je, u svojoj odluci, ipak, pojasnio da države članice EU mogu nosiocima prava intelektualne svojine da priznaju i pravo na potpunije informacije, pod uslovom da se garantuje pravična ravnoteža između različitih osnovnih prava o kojima je reč i da se poštuju druga opšta načela prava EU, poput načela proporcionalnosti.

Izvor: Beta

Чланак Onlajn portali nisu dužni da otkriju tražene adrese svojih korisnika се појављује прво на Biznis i Finansije.