Možda ćete se iznenaditi, ali prema podacima Ujedinjenih nacija, danas čak 2,9 milijardi ljudi, a to je ugrubo dvoje od svakih pet stanovnika planete, nema pristup internetu. Zapanjujuće, zar ne? Ogromna većina ljudi bez interneta, čak dve trećine njih, živi u 46 najslabije razvijenih država. Situacija bi, zapravo, bila još nepovoljnija da nije bilo kovida 19, pre koga je svaki drugi stanovnik sveta živeo bez interneta.

Prema istraživanju Međunarodne unije za komunikacije (International Telecommunication Union, ITU), koje je sprovedeno i objavljeno pre pola godine, pandemija je dovela do toga da se na internet dodatno priključi čak 782 miliona ljudi. Kao posledica lokdauna, zatvaranja škola i povećanog korišćenja komunikacija i servisa na daljinu, broj korisnika interneta se od pojave korona virusa povećao za 17 odsto.

Ova pojava, koju ekonomisti i preduzetnici nazivaju skok u povezanosti (connectivity boost), sama po sebi je dovela do ekonomskog jačanja brojnih servisa koji su orijentisani na internet poslovanje. No, svet se zbog toga ipak nije okrenuo naglavačke.

Internet ne može zameniti lični kontakt

U prvim nedeljama i mesecima pandemije, kako to biva u krizi takvih razmera, mnogima se činilo da ništa više neće biti isto – da sasvim nestaju najrazličitiji pružaoci usluga koje se ne mogu dati na daljinu, kroz žice, kao što su kozmetički saloni, frizeri, ugostitelji, bioskopi, pozorišta… Bez sumnje su sve ove tercijarne delatnosti pretrpele dramatičnu ekonomsku štetu, pre svega zbog opšteg karantina, ali ljudi tokom pandemije ipak nisu toliko promenili navike da ova zanimanja nestanu.

Nije sve bilo na utiscima. Čak i prva istraživanja na ovu temu, tokom 2020. godine, pokazivala su da će do takvih promena doći. Na primer, u zapaženom radu “Kako će pandemija kovida 19 uticati na budućnost urbanog života?” (How Will the COVID–19 Pandemic Affect the Future of Urban Life?), koji su 2020. objavili Metju Konvej i saradnici sa Univerziteta u Arizoni, navodi se očekivanje dugoročnih promena u radu na daljinu, korišćenju javnog prevoza, restorana i avionskog saobraćaja. Ispostavilo se da dve godine kasnije sve to postoji, a da je ključna promena to što je internet malo veći i korisniji nego što je bio.

Istraživanje koje je godinu dana kasnije sproveo uticajni američki Pew Research Center među punoletnim stanovnicima SAD, zabeležilo je izvesne promene u ponašanju ljudi, ali zanimljiv je nalaz kako se mnogi zbog toga osećaju loše. Naime, više od 40 odsto ispitanika je reklo da su tokom kovida 19 otkrili mogućnosti interneta i digitalnih tehnologija za koje prethodno nisu znali, dok čak 81 odsto ispitanika nikada pre epidemije nije koristilo video-pozive. Međutim, oko 40 odsto ispitanika se izjasnilo da se zbog toga ne oseća dobro, a 68 odsto da smatra novu vrstu komunikacije korisnom, ali da ona ne može da zameni lični kontakt.

U radu “Kovid 19, internet i mobilnost: porast rada na daljinu, lečenja na daljinu, učenja na daljinu i onlajn kupovine” (“COVID–19, internet, and mobility: The rise of telework, telehealth, e–learning, and e–shopping”), koji je u novembru 2021. objavio “Elsevier”, a koji potpisuju grčki istraživači Kostas Muratidis i Apostolos Papaginakis, uočene su promene u internet aktivnostima i takozvanoj urbanoj aktivnosti ljudi i u Evropi.

Istraživanje je pokazalo da je među ispitanicima iz gradskih sredina zaista došlo do izvesnih promena u ponašanju – broj ljudi koji rade na daljinu povećao se za 31 odsto, a broj onih koji uče preko interneta za 34 odsto. Postojeći korisnici internet komunikacija su pritom učetvostručili broj video-poziva sa rođacima i prijateljima. Međutim, istovremeno nije došlo do jednako značajnog povećanja korišćenja lečenja na daljinu i onlajn kupovine, mada su se i ove aktivnosti blago povećale u odnosu na vreme pre kovida 19.

Nekim kompanijama je i pogodovala kriza

Ponekada užasne okolnosti, globalna katastrofa ili svetski rat mogu da pogoduju pojedinim biznisima čak i kad su oni, sami po sebi, sasvim bezazleni. Poznat takav primer je instant kafa, koja je zahvaljujući Drugom svetskom ratu osvojila svet. Malo švajcarsko preduzeće je, zbog zastoja u transportu sveže kafe iz Južne Amerike, tokom rata počelo da kafu dehidrira i u konzervama je prodaje američkoj vojsci, da bi zahvaljujući tome izraslo u globalnog giganta koji i danas dominira svetskim tržištem proizvodnje hrane i napitaka. Tokom pandemije, očekivalo se da takva sudbina čeka i brojne internet i kućne proizvode.

Dok je virus punio odeljenja intenzivne nege, berze su zaista beležile neprekidni rast akcija kompanija kao što je Netfliks Inc. ili Peloton (koji prodaje kućne bicikle). Ispostaviće se da je izuzetni rast korisnika ipak bio ograničen na doba karantina i da se nije nastavio istom snagom sa slabljenjem pandemije.

Kako izveštava list “Fortune”, početkom 2022. godine došlo je do zaustavljanja i pada akcija ovih kompanija. Zanimljiv detalj u ovoj analizi je da bi ovakva preduzeća koja nude nove tehnologije rasla i bez zaraze – porast Netfliksa od 2004. do danas je tako stabilan da efekti pandemije uopšte nisu presudni, pa bi ovaj popularni servis postupno stigao gde je sada i bez pojave virusa.

Slobodan Bubnjević

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: Pixabay

Чланак Da li je pandemija promenila naš život? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na svakog ko je postao milijarder tokom pandemije – a jedan je to postajao svakih 30 sati, skoro milion ljudi moglo bi skoro istom brzinom biti gurnuto u ekstremno siromaštvo ove, 2022. godine, pokazuje novi izveštaj „Oksfama“.

Izveštaj nazvan „Profitiranje na bolu“ (Profiting from Pain) objavljen je danas, na početku Svetskog ekonomskog foruma – ekskluzivnog skupa globalne elite koji se u Davosu priređuje prvi put „licem u lice“ od početka paandemije kovida-19, tokom koje su milijarderi uživali u ogromnom uvećanju svog bogatstva.

„Milijarderi stižu u Davos da proslave neverovatan porast svog bogatstva. Pandemija i sada naglo povećanje cena hrane i energije za njih su, jednostavno rečeno, bili dar s neba.., ali su decenije napretka u suzbijanju ekstremnog siromaštva sada preokrenute i milioni ljudi se suočavaju s nemogućim povećanjem troškova jednostavnog preživljavanja“, rekla je Gabriela Buher, izvršna direktorka „Oksfam Internešnela“ čije je sedište u Najrobiju, u Keniji.

263 miliona ljudi u svetu pasti n na  ekstremno siromaštvo

Izveštaj pokazuje da su tokom pandemije 573 osobe u svetu postale novi milijarderi – po jedan na svakih 30 sati. S druge strane „Oksfam“ predviđa da će ove godine još 263 miliona ljudi u svetu pasti u ekstremno siromaštvo, po stopi od milion ljudi na svaka 33 sata.

Bogatstvo milijardera je poraslo više u prva 24 meseca kovida-19 nego za prethodne 23 godine ukupno. Ukupno bogatstvo svetskih milijardera sada je iznosi 13,9 odsto globalnog BDP-a. To je trostruko povećanje u odnosu na 2000. godinu kada je iznosilo 4,4 odsto svetskog BDP-a.

„Bogatstvo milijardera se nije povećalo jer su sada pametniji ili rade više“, već „radnici rade više, za manje plate i u lošijim uslovima“ – rekla je Buher.

Ona smatra da su „superbogati decenijama nekažnjeno nameštali sistem i sada ubiru prednosti. Oni su šokantnu količinu svetskog bogatstva zaplenili privatizacijom i monopolima, uništavanjem regulative i prava radnika, a svoj novac su skrivali u poreskim rajevima – sve uz saučesništvo država“.

Za to vreme, nastavila je Buher, „milioni drugih ljudi preskaču obroke, isključuju grejanje, zaostaju s plaćanjem računa i pitaju se šta još mogu da urade da bi preživeli“.

Nejednakost  ubija

Ta „groteskna nejednakost kida veze koje nas drže zajedno kao čovečanstvo. To izaziva podele, korozivno i opasno. To je nejednakost koja bukvalno ubija“ – rekla je šefica „Oksfama“.

Novo istraživanje „Oksfama“ takođe pokazuje da korporacije u energetskom, prehrambenom i farmaceutskom sektoru – gde su monopoli posebno česti, ostvaruju rekordno visoke profite, čak i kada se plate jedva pomeraju, a radnici se usred pandemije bore s cenama koje su decenijama visoke.

Bogatstvo milijardera u hrani i energetici poraslo je za 453 milijarde dolara u poslednje dve godine, što je po milijardu dolara svaka dva dana. Pet najvećih energetskih kompanija (BP, Šel, TotalEneržis, ​​Ekson i Ševron) zajedno ostvaruju profit od 2.600 dolara svake sekunde.

Samo u sektoru hrane svet sada ima 62 nova milijardera, piše „Oksfam“.

Zajedno sa samo tri druge kompanije, porodica Kargil kontroliše 70 odsto svetskog poljoprivrednog tržišta. Prošle godine američkaa kompanija „Kargil“ koja deluje širom sveta, ostvarila je najveći profit u svojoj istoriji (pet milijardi dolara neto prihoda) i očekuje se da će to nadmašiti ove godine. Samo u porodici Kargil sada je 12 milijardera, četiri više nego pre pandemije.

Pandemija stvorila je 40 novih farmaceutskih milijardera

Danas u svtu 2.668 milijardera – 573 više nego 2020, poseduje 12,7 hiljada milijardi dolara, što je povećanje za trećinu (3,78 hiljada milijardi dolara).

Deset najbogatijih ljudi na svetu poseduje više bogatstva od najsiromašnijih 40 odsto čovečanstva – 3,1 milijarde ljudi.

„Oksfam“ je izračunao da bi radnik u donjih 50 procenata po prihodima, morao da radi 112 godina da bi zaradio ono što osoba koja je među najbogatijima u svetu dobije u jednoj godini.

Pandemija, piše u izveštaju, stvorila je 40 novih farmaceutskih milijardera. Farmaceutske korporacije poput „Moderne“ i „Fajzera“ ostvaruju profit od 1.000 dolara svake sekunde samo od svoje monopolske kontrole nad vakcinom protiv kovida-19, uprkos tome što su za jen razvoj dobile milijarde dolara državnih investicija. Te kompanije državama naplaćuju vakcine do 24 puta više od potencijalnih troškova njihove proizvodnje. Računa se da delom i zato 87 odsto ljudi u zemljama sa niskim prihodima još nije u potpunosti vakcinisano.

„Izuzetno bogati i moćni profitiraju od bola i patnje… Neki su se obogatili uskraćujući milijardama ljudi pristup vakcinama, drugi iskorišćavajući rastuće cene hrane i energije.., a isplaćuju ogromne bonuse i dividende dok plaćaju što je moguće manje poreza. To rastuće bogatstvo i rastuće siromaštvo su dve strane iste medalje, dokaz da ekonomski sistem funkcioniše upravo onako kako su ga bogati i moćni smislili“, rekla je Buher.

20 miliona smrtnih slučajeva od kovida-19

Posle više od dve godine od početka pandemije, s procenjenih više od 20 miliona smrtnih slučajeva od kovida-19 i široko rasprostranjenog ekonomskog razaranja, „državni lideri u Davosu suočeni su sa izborom: delovati kao zastupnici klase milijardera koji pljačkaju svoje ekonomije, ili preduzeti hrabre korake u interesu velike većine“ – piše u saopštenju „Oksfama“ koji smatra da je „ekonomski razumna mera… da države konačno oporezuju bogatstvo milijardera“.

„Oksfam“ državama preporučuje da hitno uvedu jednokratne solidarne poreze na neočekivane prihode milijardera od pandemije i da se time finansiraju podrška ljudima koji se suočavaju s rastućim troškovima hrane i energije, kao i „pravičan i održiv oporavak od kovida-19“.

„Oksfam“ državama preporučuje i da profitiranje od krize „prekinu uvođenjem privremenog poreza na višak profita od 90 procenata kako bi se uhvatili neočekivani profiti velikih korporacija u svim industrijama“.

„Oksfam“ je procenio da bi takav porez na samo 32 superprofitabilne multinacionalne kompanije mogao da 2020. godine generiše 104 milijarde dolara državnog prihoda.

Trajni porezi na bogatstvo

Državama „Oksfam“ preporučuje i da uvedu trajne poreze na bogatstvo da bi obuzdale ekstremno bogaćenje i monopolska moć, kao i prevelike emisije ugljenika koje nastaju aktivnošću superbogatih.

Godišnji porez na bogatstvo milionera, počevši od samo dva procenta i pet procenata za milijardere, mogao bi da generiše 2,52 hiljade milijardi dolara godišnje – dovoljno da izvuče 2,3 milijarde ljudi iz siromaštva, da napravi dovoljno vakcina za ceo svet i da pruži opštu zdravstvenu i socijalnu zaštitu za sve koji žive u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima.

„Oksfamovi“ proračuni su – piše u saopštenju, zasnovani na najnovijim i najsveobuhvatnijim dostupnim izvorima podataka, a broj najbogatijih je s Forbsove liste milijardera. U saopštenju se dodaje da Svetska banka definiše ekstremno siromaštvo kao život s manje od 1,90 dolara dnevno.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay 

Чланак Oksfam: Svakih 30 sati pandemija stvara novog milijardera, a po milion ljudi tone u siromaštvo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čudovišne epidemije u istoriji, smrtonosno širenje buboničke kuge, tifusa, kolere, malarije i tuberkoloze, naučile su ljude da izbegavaju glodare, da isušuju močvare i uništavaju insekte, da grade kanalizaciju i peru ulice, da ne truju vodu za piće sopstvenim izmetom i još da ne pljuju po podovima (što je bila tema jedne od prvih uspešnih medicinskih kampanja). Sa druge strane, u naše doba, epidemija Kovida-19 naučila nas je da koristimo Zum i Netfliks.

Dve i po godine otkako se pojavio na kineskoj pijaci u Vuhanu, sada, nakon četiri velika talasa, pregršt neugodnih sojeva, kampanja vakcinacije i raznolikih mera kojima se sa promenljivim uspehom ratovalo protiv zaraze, nakon ekonomskih gubitaka, političkih potresa, bujanja drugih bolesti, razorenih brakova i prijateljstava, anksioznosti i smrti voljenih osoba, korona virus se povlači ostavljajući svet koji sigurno nije ništa bolji od onog uoči Nove 2020. godine.

No, uprkos pojedinim dugoročnim posledicama kao što je postkovid sindrom i izvesnoj preraspodeli bogatstva, kao i posle svake krize, svet je otišao dalje. Tome na neugodan način ubedljivo svedoči nesrećni rat u Ukrajini, nova kriza na koju je sada usmerena sva globalna pažnja, sav politički i medijski prostor, kao da zaraze nikad nije ni bilo.

Da li će svet ipak biti drugačiji posle ove pandemije?

Nije novost da je Kovid-19 bila prva pandemija koja se dogodila u eri razvijenog interneta i da je ova zaraza bila bar taman toliko drugačija od svih prethodnih koliko se naša digitalna civilizacija razlikuje od onog prethodnog, analognog sveta. Virus se svakako nije širio internetom, ali strah od njega jeste, uz globalne lavine neistina i poluinformacija, pseudonauke i teorija zavera. Istovremeno, internet je kao oblik komunikacije bio od ogromne koristi milionima obolelih ljudi i još većem broju onih koji su trpeli izolaciju. Zato i ne čudi što je pandemija najviše uticala na korišćenje samog interneta.

Mada su internet giganti poput Amazona i Gugla beležili zapanjujući rast bogatstva, povećano korišćenje novih servisa za komunikaciju u razvijenijem delu sveta, jednako u Americi i Evropi, pa i u Srbiji, nije bilo praćeno trajnim prelaskom na onlajn kupovinu i odustajanje od “analognih” usluga. O ovom pitanju se izuzetno mnogo pisalo tokom prve godine pandemije – brojni analitičari epohe su predviđali potpuni restart planete – novi digitalni svet koji je virus iz nehata stvorio i u koji samo treba ući. Naknadna analiza će, ipak, pokazati da skok postoji, ali da nije bio tako veliki.

Ključno pitanje je ipak nešto drugo. Život je nesumnjivo komforniji, ali ne i suštinski drugačiji ako umesto biblioteke diskova i bioskopskih repertoara pretražujete Netfliksov sadržaj. No, prave životne i ekonomske promene ne može doneti par novih aplikacija i sobni trenažer naručen pouzećem, koliko to može pitanje da li je pandemija za ogroman broj ljudi promenila njihovo radno mesto preselivši ih iz kancelarije na trajni rad od kuće. Brojne analize svojevremeno su pokazivale da je tokom pandemije došlo do porasta rada na daljinu, što je otvorilo ogroman broj zaista strateških pitanja – onih o načinu rada u budućnosti.

Rad od kuće kao najveća promena

Prema podacima JRC centra Evropske komisije (Joint Research Centre), pre pandemije samo oko 5,7 odsto stanovnika Evropske unije imalo je iskustvo rada na daljinu, dok se tokom 2020. godine čak 40 odsto kompanija u Evropi okušalo u ovom novom obliku organizacije rada. Osnovno pitanje koje su, suočeni sa ovim podacima, u prethodne dve godine postavili mnogi analitičari o radu na daljinu je – da li će opstati? Ako se to dogodi, pandemija će ipak ostaviti jedan trajni i svakako dubok trag na modernoj civilizaciji.

Opsežno istraživanje pod nazivom “Teleworking in the COVID-19 pandemic: Trends and prospects” koje je na ovu temu nedavno sprovela međuvladina organizacija OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj – Economic Co–operation and Development) koja okuplja gotovo sve razvijenije zemlje, otkriva složenu prirodu ovog fenomena – do rasta rada od kuće je došlo, ali ovaj porast izuzetno mnogo varira kroz privredne sektore i tipove poslova.

Istraživanje OECD-a očekivano pokazuje da su se za ovu vrstu organizacije rada najčešće odlučivale kompanije u digitalnoj sferi, komunikacioni i tehnološki servisi, koji su na rad od kuće poslali u proseku oko 50 odsto zaposlenih. No, zanimljivo je da su se za rad od kuće češće odlučivale veće kompanije nego mala preduzeća, kao što su to češće bile žene nego muškarci. Zaposleni sa većim nivoom kvalifikacija su u proseku češće radili na daljinu – radnici sa visokim obrazovanjem u Americi su 15 puta češće radili od kuće nego oni sa nižim obrazovnim profilom.

Mada donosi izvesne ekonomske koristi, rad od kuće za mnoge zaposlene bio je pakao, a za poslodavce prava enigma – da li ekonomske dobiti mogu opravdati jasno zabeleženi pad produktivnosti? Navedeno istraživanje daje zanimljiv odgovor – produktivnost ovog oblika rada direktno je povezana sa željom zaposlenog da radi od kuće. Na drugoj strani, mada većina ljudi očekuje da će rad od kuće biti češći nego pre pandemije, izuzetno mali broj zaposlenih bi želeo da puno radno vreme radi kod kuće.

Pandemija je tako, uz sva svoja zla, urbi et orbi pokazala neke nove softvere i nove oblike komunikacije, kao i mogućnost rada na daljinu, otkrivajući oba njegova lica. No, sada kad se virus povlači u istoriju, čini se da je to više ličilo na vrlo ubedljivu i dalekosežnu javnu promociju, nego na nepovratno uranjanje sveta u novu tehnološku paradigmu. One, nove tehnološke promene, inače su same sebi dovoljne kad je reč o menjanju sveta. O tome svedoče prethodne tehnološke revolucije, kojima nikada nije bio potreban kakav zloćudni virus da promene život ljudi.

Slobodan Bubnjević

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: Pixabay

Чланак Šta smo naučili iz pandemije korona virusa? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Maloprodaja je pala čak za 11,1 odsto, što ne govori samo o padu kupovne moći nego i o nemogućnosti mnogih stanovnika ove zemlje da pazare ono što im treba.

Industrijska proizvodnja je u odnosu na prošli april pala za 2,9 odsto iako se očekivalo da će porasti za jedan procenat.

Nezaposlenost u urbanim delovima zemlje je porasla na 6,1 odsto. Ovo možda nama ne deluje strašno, ali treba imati u vidu da je najveća nezaposlenost u Kini zabeležena u februaru 2020. kada je tek počela pandemija, i da je ona iznosila 6,2 odsto.

Izvor: Market Watch

Foto: Pixabay

Чланак Kineska ekonomija u oštrom padu се појављује прво на Biznis i Finansije.

S obzirom da je većina ovih sredstava isplaćena iz zaduživanja to je i glavni razlog zašto je javni dug od 2019. do kraja 2021. godine povećan za šest milijardi evra.

Zaključci koje je Fiskalni savet doneo na osnovu analize je da su mere budžetske pomoći tokom krize bile opravdane, ali su one bile i suviše neselektivne i zato ne sasvim ekonomski racionalne. Prema analizi Fiskalnog saveta slični efekti mogli su se postići i sa dve milijard evra manje potrošenih sredstava da su mere bile usmerene na najugroženije segmente privrede i stanovništva.

Paketi budžetske pomoći bili su široko rasprostranjena praksa u Evropi tokom pandemije i oni su prema navodima Saveta bili glavni razlog što su se evropske privrede veoma brzo oporavile od najdublje recesije od Drugog svetskog rata (5,9 odsto prosečan pad BDP u 2020. godini). EU je pretkrizni nivo BDP dostigla u trećem kvartalu 2021., a Srbija još i pre, u prvom tromesečju prošle godine.

Istovremeno, Srbija je prema pisanju Saveta za antikrizni paet mera dala 55 odsto više novca nego uporedive zemlje iz Centralne i Istočne Evrope. Dok je Srbija tokom 2020. i 2021. godine iz budžeta dala 10,5 odsto BDP-a, prosek CIE iznosio je 6,7 odsto BDP-a.

Za zdravstvo vanredno je isplaćeno za 1,1 odsto BDP-a više od proseka CIE, za privredu 0,6 odsto BDP-a, a za stanovništvo čak 2,1 odsto BDP-a više.

Problem antikriznog paketa pomoći je prekomerna i neselektivna pomoć stanovništvu

Dok su izdvajanja za zdravstvo bila neizbežna, sredstva za podršku privredi pored toga što su bila prevelika, ali i neracionalno raspodeljena.

„Glavni cilj fiskalnih mera za podršku privredi bio je da se spreči prekomeran pad zaposlenosti. Zbog toga je ubedljivo najveći deo budžetskih sredstava i u CIE i u Srbiji isplaćivan po zaposlenom (obično u vrednosti minimalne zarade ili dela minimalne zarade). Uz to, pojedine zemlje (uključujući Srbiju) dodatno su sprovodile i neke druge mere poput odlaganja ili privremenog oslobađanja od poreza. Srbija je za pomoć privredi tokom 2020. i 2021. dala nešto više budžetskih sredstava u odnosu na prosek zemalja CIE (4,8% BDP-a u odnosu na 4,2% BDP-a). Smatramo da ova razlika nije bila opravdana, tim pre što je Srbija zbog specifične strukture svoje ekonomije bila manje pogođena krizom od drugih evropskih pet zemalja. Međutim, još veći problem od veličine izdvojenih sredstava u Srbiji bila je njihova loša raspodela. U zemljama CIE u proseku je oko 75% isplaćene državne pomoći bilo usmereno ka preduzećima pogođenim krizom (kojima je promet pao u rasponu od 20- 50%, ili iz naročito pogođenih oblasti, poput turizma). Za razliku od njih, u Srbiji je manje od 10% sredstava išlo targetirano na naročito pogođene delatnosti (turizam, ugostiteljstvo, autobuski prevoz, rentakar i drugo), a čak više od 90% sredstava deljeno je nezavisno od ugroženosti preduzeća. Tako se budžetski novac neopravdano odlivao i na preduzeća koja uopšte nisu bila pogođena krizom (apoteke, dostava hrane, IT sektor i drugo). Države CIE su zahvaljujući boljem profilisanju uspele da s nešto manje potrošenih sredstava daju znatno veću pomoć preduzećima pogođenim krizom“, napominje Fiskalni savet.

Ipak, najveći problem antikriznog paketa pomoći je prekomerna i neselektivna pomoć stanovništvu. Uključujući isplate u ovoj godini, stanovništvu je isplaćeno 1,9 milijardi evra. Dok su druge zemlje u regionu isplaćivale pomoć naugroženijim, u Srbiji je to uglavnom bilo linearno i na kraju je potrošeno skoro čeitiri puta više u odnosu na uporedive zemlje.

„Ove očigledne i ogromne razlike tek su jedan u nizu argumenata kojima Fiskalni savet već godinama pokazuje da je ekonomski neopravdano zaduživati sve građane Srbije (s kamatom) da bi se ta sredstva neselektivno delila i onima koji ni po jednom kriterijumu nisu socijalno ugroženi“, navodi Savet u svojoj analizi dodajući da je dve milijarde evra moglo biti ušteđeno da su mere bile folusirane na ugrožene kompanije i građane.

„U 2022. moguća je nova kriza i Srbiji bi sad veoma dobro došla sredstva koja su neracionalno potrošena tokom pandemije. Ekonomske krize nemoguće je predvideti. Nekad se vreme između njih meri decenijama, a ponekad se događaju u veoma kratkom intervalu. Ovaj poslednji, redak scenario upravo bi mogao da se desi tokom 2022. godine. Rat u Ukrajini uz već prisutnu visoku inflaciju i energetsku dovešće do nove ekonomske nestabilnosti evropskih zemalja koja bi se praktično nadovezala na zdravstvenu krizu. Premda se javne finansije Srbije i dalje mogu načelno oceniti kao stabilne, prekomerna i suviše neselektivna potrošnja iz prethodne dve godine bila je pogrešna. Ne samo što je zbog toga javni dug povećan za oko dve milijarde evra više nego što je bilo neophodno (taj dug će u narednim godinama vraćati poreski obveznici), već su tako i nepotrebno umanjeni raspoloživi mehanizmi ekonomske politike u mogućoj novoj krizi“, upozorava Fiskalni savet

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Fiskalni savet: Država potrošila 5,4 milijardi evra na borbu protiv pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ekonomisti misle da je globalizacija odavno izgubila zamah – ali još se ne može govoriti o deglobalizaciji.
Mnogi stručnjaci vide rat u Ukrajini, zajedno sa pandemijom, kao prekretnicu – sada počinje deglobalizacija, kažu. Prekidaju se lanci snabdevanja, troškovi rastu, ima nestašica. Pokazuje se slabost modela u kojem proizvođač u Nemačkoj čeka na deo iz Kine da napravi bicikl, a zemlja istočne Afrike zavisi od pšenice iz Rusije.
Logika iza toga – pravi se tamo gde je jeftino, svi se specijalizuju za nešto, i na kraju su svi bogatiji – dugo je donosila plodove. Ali ne svima.

„Nejednakost se povećala na međunarodnom nivou, ali i unutar industrijskih društava“, kaže Andreas Viršing, profesor istorije na Univerzitetu „Ludvig Maksimilijan“ u Minhenu. Ekonomska globalizacija je imala „mnogo dobitnika, ali i mnogo gubitnika i to se ne može poreći“, kaže on.

U loše strane globalizacije Kora Jungblut, ekonomistkinja u fondaciji „Bertelsman“, ubraja i socijalne i ekološke rizike. Kaže, radnici u razvijenim zemljama su doživeli da radna mesta odlaze tamo gde je radna snaga jeftinija dok su „multinacionalne korporacije izmestile prljave faze proizvodnje“ u siromašnije zemlje, zaoštravajući tamošnje ekološke probleme.

A onda je došla pandemija

Već duže postoje naznake da je globalizacija u opadanju. Glavni pokazatelj je udeo međunarodne trgovine u globalnom bruto-društvenom proizvodu (BDP). On je imao svoj vrhunac 2008. godine, pre početka svetske krize i recesije.

„Odnos izvoza prema BDP-u širom sveta znatno se povećao devedesetih i dvehiljaditih. Ali od finansijske krize 2008. i 2009. taj odnos je stagnirao ili se smanjio“, kaže Daglas Irvin, profesor ekonomije na američkom koledžu Dartmut.

Irvin i drugi stručnjaci to delom pripisuju populizmu i protekcionističkim ekonomskim politikama. Ali ima i drugih bitnih faktora koji su prikočili globalizaciju. A onda je došla pandemija kao moćna kočnica.

Da li je iko pre i pomislio da bi u zapadnim prodavnicama moglo da nestane toalet-papira? Ili da će paket na koji se inače čeka 4-5 dana sada doći tek za 4-5 sedmica, možda i više?

Pandemija je dovela u pitanje proizvodnju po modelu taman-na-vreme (just-in-time), kaže Megan Grin, ekonomistkinja na Harvardovoj Kenedijevoj školi. Taman-na-vreme podrazumeva da svaki šraf stiže odakle treba baš kad je potreban u proizvodnji, umesto da se skladišti. Tako se smanjuju troškovi.

Kako kaže Grin, od pandemije vlada logika „globalnih lanaca snabdevanja ali uvek uz plan B“, tako da firme nisu u škripcu ukoliko se globalni lanci pokidaju ili uspore.

Jungblut naglašava da mnoge države ozbiljno razmišljaju o skraćivanju lanaca snabdevanja – da sve imaju u komšiluku. „Možda da vrate kući neku proizvodnju, kako bi ključne sirovine i tehnologije bile blizu njihovih fabrika.“

Pa još i rat u Ukrajini

Upravo to je znak deglobalizacije. Sigurna isporuka, korak ka samodovoljnosti, umesto efikasnosti i niske cene koje nudi globalizacija. A onda još rat u Ukrajini i prateće sankcije.

Radi se o ruskim energentima, ali i pšenici i suncokretu. „Vidimo da osetno rastu cene namirnica kao posledica rata, posebno pšenice i ulja“, kaže Irvin. To podstiče inflaciju, a u nekim zemljama Afrike i Bliskog istoka može izazvati i glad.

„Vrhunac globalizacije je odavno iza nas“, kaže nam ekonomistkinja Grin. „Rekla bih da je napredak globalizacije daleko sporiji nego pre, ali još nismo na terenu deglobalizacije.“

Jungblut pak naglašava da su poslednjih godina države pokušale da smanje zavisnost od takozvanih kritičnih resursa iz drugih predela, što je takođe korak ka deglobalizaciji. On zagovara tezu da politička polarizacija sveta sve više vodi i ekonomskoj – jedan ekonomski blok biće zapadni, a drugi blok autokratskih država Rusije i Kine, i njihovih najznačajnijih trgovinskih partnera.

„Svedočimo povratku geopolitike, a i taj trend vodi deglobalizaciji, to jest pokušaju da se smanji zavisnost od država koje nisu u sopstvenom taboru“, kaže Jungblut.

Viršing kaže da će tek kasnije moći da se izvuku ispravni zaključci. Ali da sada doživljavamo pandemiju i rat u Ukrajini kao dve velike krize stopljene u jednu. „Kao savremenici imamo osećaj da se nešto fundamentalno menja“, zaključuje on.

Izvor:  DW/B92.net

Foto: Pixabay

Чланак Ekonomisti: Globalizacija odavno izgubila zamah се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za to je zaslužan novi hibrid korona virusa – “nevidljiva” varijanta omikrona nazvana BA.2. Ona sadrži genetske mutacije zbog kojih je teže razlikovati je od delta soja nego originalni omikron.

Taj hibrid je prekinuo silaznu putanju grafikona koje svakodnevno gledamo, a koji prikazuju broj novozaraženih. U Velikoj Britaniji je drastično porastao broj novih slučajeva, kao i u Nemačkoj koja beleži po 250.000 novozaraženih na dnevnom nivou. I na ostatku kontinenta broj novih slučajeva raste, osim u zemljama poput naše koje su kasnije ušle u prethodni talas zaraze. Istini za volju, tome je doprinelo i popuštanje mera i prirodni gubitak antitela usled protoka vremena od poslednje vakcine ili bolesti.

Danski naučnici koji su analizirali novi soj tvrde da je on još zarazniji od običnog omikrona, i da će novi talas zaraze podsećati na potonji koji je uzrokovao omikron. Za sada nije poznato da li on izaziva ozbiljniju bolest od svog prethodnika.

Dobra vest u svemu navedenom je da su vakcinisani u velikom procentu zaštićeni od razvoja teže kliničke slike, kao i oni koji su nedavno preležali Kovid-19 uzrokovan omikronom.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

Чланак Pandemija nije na izmaku: Raste broj novozaraženih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukazujući na to da se u svetu sve više predlažu posebni zakoni koji bi regulisali ovu oblast, on je naveo primer Zakona o osiguranju od pandemijskog rizika koji je u SAD donet 2021. godine, radi uspostavljanja transparentnog sistema naknade za gubitke usled prekida poslovanja zbog pandemije ili izbijanja zarazne bolesti.

„Slično ovome, Evropska federacija za upravljanje rizicima predložila je javno-privatno partnerstvo za osiguravajuća društva u Evropskoj uniji, primenjujući program koji bi bio uspostavljen za rešavanje prekida poslovanja u vezi sa pandemijom, kada dolazi do gubitka prihoda usled nepružanja usluge“, rekao je Bojan Mijailović i dodao da se i u Kini organizuju konzorcijumi osiguravača koji prodaju slične polise, pri čemu lokalna vlada subvencioniše 50 do 70 odsto premije.

Pandemija je otkrila i nova polja koja nisu dovoljno, ili uopšte nisu pokrivena osiguranjem: povećani kreditni rizici, rizici od inflacije i rizici koji se odnose na tržište nekretnina, ali i sajber rizici koji su doživeli skok upravo sa jačanjem digitalne transformacije koja je ubrzana tokom pandemije.
„Za razliku od tržišnih rizika, sajber je nova teritorija na kojoj su modeli za procenu rizika i dostupni podaci još prilično oskudni, ali se ta oblast može smatrati prilikom za osiguravače – globalno tržište sajber osiguranja već ima godišnji rast od oko 20-25 odsto, prvenstveno zbog visokih kazni kompanijama koje trpe povrede podataka. Očekuje se da će početni fokus sajber osiguranja biti na digitalnoj imovini, a da će se zatim proširiti i na niz novih proizvoda koji pokrivaju druge klase imovine, te da će dostići razvoj proizvoda osiguranja od krađe intelektualne svojine“, rekao je Bojan Mijailović.

Kao jedan od značajnih novih rizika koje je donela pandemija, on je naveo i rizike koji se odnose na mentalno zdravlje, što je uzrokovalo da su osiguravajuća društva u svetu počela da nude pakete dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji uključuju kao dopunski rizik i konsultacije o mentalnom zdravlju – kroz usluge psihoterapije, konsultacije sa psihijatrom, neuropshijatrom, psihologom, defektologom, kao i lekarima drugih specijalnosti u vezi sa mentalnim zdravljem.

Чланак Bojan Mijailović, predsednik Izvršnog odbora Sava osiguranja na Kopaonik Biznis Forumu 2022: Države treba da se uključe u rešavanje rizika pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njihovim rečima, drugi buster ne povećava značajno zaštitu organizma, stoga ne bi trebalo da bude prioritet zdravstvenih vlasti. Naučnici su ovo zaključili kroz studiju koja je analizirala imunski odgovor osoba koje su primile četvrtu dozu vakcine i onih koji su vakcinisani tri puta.

Istraživanje je sprovedeno na 1.000 medicinskih radnika koji su svi vakcinisani bar tri puta. Od tog broja 274 njih je primilo i četvrtu dozu. Upoređujući broj antitela kod njih i kod onih koji su primili tri doze, naučnici su došli do zaključka da četvrta doza ne podiže značajno zaštitu organizma od korona virusa. Bar ne dovoljno da bi se sprovodila masovna vakcinacija četvrtom dozom. Takođe, utvrdili su i da drugi buster ne aktivira T ćeije.

Ipak, savetuju oni, četvrtu dozu bi možda trebalo da prime stare i osobe sa oslabljenim imunitetom.

Izvor: Medical Xpress

Foto: Pixabay

Чланак Naučnici tvrde da većini ljudi četvrta doza vakcine nije potrebna се појављује прво на Biznis i Finansije.

Milioni ljudi sada se pridružuju grupama koje pomažu komšijama i sugrađaniema da nabave stvari koje su im potrebne bez da za to plate i jedan cent.

Bez obaveza i zarade

Projekat „Ništa ne kupuj“ gradi ekonomiju zasnovanu na davanju dobara i usluga unutar malih zajednica. Potencijalni članovi poklone daju bez ikakvih obaveza i očekivanja nagrade ili zarade.

Ove grupe postoje na društvenim mrežama i članovi se podstiču da ponude svoje vreme i pozajme stvari koje će nekome možda trebati na samo nekoliko sati, poput automobile, kalupa za torte i slično.

Pošto problemi u lancu snabdevanja otežavaju ljudima da dobiju željenu robu na vreme, mnogi su pronašli rešenje u onlajn grupama u kojima članovi poklanjaju stvari besplatno.

Grupe “Buy nothing” sve popularnije

Takve grupe su veoma popularne poslednjih meseci, a jedna od njih dostigla je čak više od četiri miliona članova u avgustu prošle godine.

Američki mediji prenose da nikada nije bilo lakše uključiti se u taj projekat i da će uskoro biti “lansirana” i aplikacija.

Sa aplikacijom za pametne telefone, članovi neće morati da se prijave lokalnom administratoru da bi se pridružili grupi, što je proces koji može da potraje danima.

Članovi ovih grupa se obavezuju da neće biti kupovine, prodaje, trgovine, trampe, preporuka ili prikupljanja sredstava od onoga što poklone.

Takođe ove grupe se ne smeju koristiti kao “deponija” za stvari kojih neko samo želi da se reši.

Ovu ideju pokrenule su 2013. godine dve žene na ostrvu Bejnbridž u Vašingtonu.

Zašto su važne ovakve inicijative?

U međuvremenu za sve ove godine ideja je pokrenula osnivanje 6.700 Fejsbuk grupa “Buy Nothing” u 44 zemlje.

Cilj uzdržavanja od kupovine je skretanje pažnje javnosti na potrošačko društvo i to da profit ne bi trebalo da bude cilj svake aktivnosti.

Inače, Dan uzdržavanja od kupovine (Buy nothing day) obeležava se 27. novembra u mnogim zemljama u svetu.

Realizuje se kroz 24 časovni moratorijum na kupovinu i niz javnih akcija poklanjanja i razmene starih stvari.

Pandemija uticala na razmišljanje o drugim zapostavljenim vrednostima
Kolektivno čišćenje ormara koje se dešavalo dok su ljudi bili u karantinu i socijalno izolovani podstaklo je pokret, kao i ekonomska neizvesnost koju je izazvala pandemija, kažu stručnjaci.

Rebeka Rockefeller, suosnivač projekta “Buy Nothing”, kaže da je “ekonomija poklona” prisutna oduvek sa razlogom.

„Ovako smo prvobitno preživeli kao vrsta. Ima smisla da je to nešto što sada ponovo otkrivamo vrednost, jer smo na jednoj od onih prelomnih tačaka u društvu gde moramo mnogo da razmišljamo o tome kako ćemo napredovati i ako budemo, svi će uspeti”, navodi ona.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Чланак Šta je tzv. ekonomija “Buy nothing” i kako je pandemija pogurala njen uspon? се појављује прво на Biznis i Finansije.