Jovan Kulinčević svaki dan započinje obilaženjem svojih pčelinjaka, ali ovaj vitalni devedesetpetogodišnjak ne proizvodi med. Njegovo preduzeće „Apicentar“ na svojim policama nema nijednu teglu meda, već se bavi selekcijom i reprodukcijom pčelinjih matica.

Ali zašto baš matica? Svako pčelinje društvo ima jednu maticu, čiji zadatak nije samo da iznedri nove generacije pčela, nego i da održava društvo na okupu. U prirodi se matice pare sa više trutova, a zatim polažu jaja iz kojih se izvode pčele radilice, trutovi i matice od kojih kasnije nastaju nova društva.

Međutim, među ovako nastalim maticama ima i onih koje nisu sposobne da zadovolje potrebe pčelara i donesu željene prinose. Imajući u vidu da pčelarenje zahteva velika ulaganja u proizvodnju, pčelari često žele da smanje ovakve poslovne rizike, te koriste usluge selekcionara pčelinjih matica, objašnjava Kulinčević u razgovoru za B&F.

Zarada ne može biti važnija od dobrobiti pčela

Kulinčević je zbog ljubavi prema pčelama, koju je nasledio od oca, završio Poljoprivredni fakultet u Beogradu i potom doktorirao genetiku pčela u Bonu. Tokom svoje karijere, predavao je na beogradskom Prirodno-matematičkom fakultetu, a zatim i na Državnom univerzitetu u Ohaju. Američki pristup pčelarstvu mu se nije dopao, jer kako kaže, „tamo je to industrija, kojoj je prioritet zarada a ne dobrobit pčela, pa se one svake sezone zamenjuju i kupuju se nove, mlađe i produktivnije”.

Uveren da se u ovoj delatnosti može uspešno poslovati i sa humanijim odnosom prema pčelama, po povratku u Jugoslaviju osamdesetih godina prošlog veka osnovao je preduzeće za selekciju i reprodukciju pčelinjih matica zajedno sa Institutom „Agroekonomik“. Kada je ovaj institut propao usled loše privatizacije, otkupio je drugu polovinu preduzeća i tako je 1995. zvanično nastao „Apicentar“, čiji je Kulinčević sada stopostotni vlasnik.

Preduzeće je od samog početka radilo po principima selekcije otvorenog tipa, u kojoj je deo proizvodnje matica prepuštan prirodi, a deo pomažu i nadziru naučnici. Kulinčević se trudio da posebnom selekcijom kreira onakve pčele kakve su potrebne privredi. To podrazumeva i da se izbegava ukrštanje pčela u bliskom krvnom srodstvu. Zato je „Apicentar“ uspostavio saradnju sa tri kooperanta za proizvodnju matica lociranih u Vojvodini, Centralnoj i Istočnoj Srbiji, koji su dovoljno udaljeni jedni od drugih da bi se izbeglo mešanje istog genetskog materijala.

Kako se vrši izbor majki matica?

Glavni pčelinjaci i selekcioni centar ovog preduzeća nalaze se u blizini Beograda, u kojima se tri osobe staraju o 300 pčelinjih društava i nekoliko stotina oplodnjaka. „U selekcionom pčelinjaku se odgajaju majke. Tu pratimo ponašanje odabranih majki matica. Kada na osnovu dvogodišnjih statističkih analiza utvrdimo koje od njih poseduju osobine neophodne pčelarima – a to su visoka medna produktivnost, miroljubivost i otpornost na učestale pčelinje bolesti – svakome od kooperanata šaljemo po jednu majku, od kojih oni zatim proizvode nove matice. Potom nam vraćaju oplođene matice i mi ih ustupamo pčelarima”, objašnjava Kulinčević.

Gaje samo Kranjsku rasu, jer je jedino njen uzgoj dozvoljen zakonom. Sa njom se, u poređenju s drugim rasama, relativno lako radi jer uz malo dima nije sklona ubadanju. Ona dobro podnosi kontinentalnu klimu, uspešno prezimljava uz skromnu potrošnju hrane, a kada sve procveta postaje veoma produktivna. Jedna od njenih većih mana je što je sklona rojenju.

Međutim, vlasnik i glavni genetičar „Apicentra“ je radio na suzbijanju ovakvog ponašanja, pa se potomci njegovih matica uglavnom ne roje. Takođe, uspeo je da proizvede i dugovečnije pčele od onih koje se proizvode u SAD, uveren da su one „pre svega živa bića, a ne sredstvo za ubiranje zarade”.

Izbegavati neregistrovane proizvođače

Na pitanje zašto pčelari sami ne proizvode matice kada već poseduju biološki materijal, Kulinčević odgovara da neki od njih to i čine, a pojedini ih čak prodaju „na crno“, ali da njihovi rezultati nisu uvek zadovoljavajući. „Te pčele često nisu dovoljno otporne na bolesti i nemaju velike prinose. Takođe, povremeno se dešava da njihova naredna legla imaju određene genetske anomalije. Zato treba biti oprezan prilikom nabavke pčela od neregistrovanih proizvođača“, upozorava naš sagovornik, „jer ovo što mi radimo je nauka, i teško se takvi rezultati mogu dobiti slučajnim odabiranjem”. To dokazuju i podaci da pčele iz „Apicentra“ imaju veći prinos meda u proseku između 25 i 30 odsto u odnosu na neselekcionisane, pošto je i produktivnost nasledna osobina.

Ovakvi rezultati su proizvod višedecenijskog vrednog rada i finansijskih ulaganja, jer onaj ko želi da se bavi proizvodnjom matica mora imati osnovni kapital u vidu pčela, košnica i druge opreme. Kulinčević dodaje da su, pored toga, da bi se odgajila kvalitetna majka matica potrebni veliko znanje, iskustvo, posvećenost, sistematski kontrolni pregledi i stalno prisustvo.

I pčele putuju avionom

Navedene aktivnosti nisu mali posao, imajući u vidu da se tokom sezone na odgajivačkim pčelinjacima i sparivalištima „Apicentra“ i kooperanata proizvede nekoliko hiljada sparenih matica. Ove matice završavaju uglavnom kod domaćih kupaca, a jedan deo njih i u inostranstvu, najčešće na Bliskom Istoku. Do nedavno su njihove pčele kupovali i ruski pčelari, ali je ova saradnja prekinuta zbog problema u kojima su se našli ruski uvoznici usled nestabilnog kursa rublje i uvoznih ograničenja.

Međutim, kupaca ne nedostaje, uprkos prekidu izvoza na rusko tržište i odluci našeg sagovornika da ne ulaže u marketing, „jer se u pčelarskom svetu zna ko kako radi, tako da se kupci sami javljaju“.

„Apicentar“ godišnje obezbeđuje matice za oko 800 pčelara. Ove godine su prodali nešto manje matica, pre svega zbog lošije sezone i nezavidne situacije u kojoj se nalazi pčelarstvo u Srbiji, usled niskih subvencija za selekcione centre koje se nisu menjale godinama i nelojalne konkurencije na tržištu meda. „Ipak, imamo dovoljno kupaca da bismo poslovali održivo“, ističe Kulinčević.

To znači da je „Apicentar“ svoje kupce snabdeo sa dovoljno kaveza u kojima su se nalazile oplođene matice za proizvodnju nove generacije pčela. U svakom od tih kaveza nalaze se po jedna matica, hrana u vidu šećernog testa, i još nekoliko pčela pratilja koje će tokom puta hraniti maticu. Kada su ovako upakovane, one mogu da izdrže i dve-tri nedelje u transportu.

Ovaj podatak potvrdio nam je i jedan jordanski pčelar koji redovno otkupljuje matice od „Apicentra“. One do njega stignu brzo, za 24 do 48 sati avionom, ali pošto ih ponekad transportuje dalje, veoma mu je važno da mogu duže da opstanu u kavezima.

„Srpske pčele su izuzetno kvalitetne, a posebno one iz ’Apicentra’. Ja ih kupujem već 30 godina, i za sebe i za distribuciju po Bliskom Istoku. Ako ih ‘Apicentar’ nema dovoljno, prvo ih uzmem za sebe, pa tek ono što preostane prodajem u Libanu, Siriji, Iraku… Ovo radim zato što su se pokazale bolje od pčela iz drugih zemalja iz kojih uvozim, a to su SAD i Australija”, kaže za B&F Muhammad Eid Rousan. Kao najveći kvalitet srpskih matica ističe miroljubivost i prinose koje one daju, a njihov med je, tvrdi, najlepši na svetu zahvaljujući posebnoj paši za pčele specifičnoj za vegetaciju doline reke Jordan, koju čine limuni, pomorandže i lokalno endemsko bilje.

Marija Dukić

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Чланак Uspešni pčelari koji ne proizvode med се појављује прво на Biznis i Finansije.

Projekti koje inicira i podržava jasno pokazuju čvrstu opredeljenost kompanije za poslovanje u kom upravljanje životnom sredinom, društveno i korporativno upravljanje predstavljaju osnovu UNIQA 3.0 strategije, a kompanijski slogan „Živimo bolje zajedno” to dodatno naglašava.

U skladu sa pomenutom strategijom poslovanja, posebno mesto među projektima koje UNIQA podržava, zauzima inicijativa za očuvanje i zaštitu pčela kao jedne od najkorisnijih i najvažnijih vrsta na planeti.

Kako bi dala svoj mali doprinos očuvanju ova značajne vrste, UNIQA se pre nešto više od godinu dana pridružila ovoj inicijativi i u saradnji sa partnerima iz Bee center-a sprovodi različite aktivnosti sa ciljem podizanja svesti o značaju ove veoma ugrožene zajednice.

Pčela je proglašena najkorisnijim bićem na planeti, a zapravo veliki broj ljudi nije svestan njenog značaja. Smatra se da bi nestankom pčela nestao i život na zemlji zato što bi nestalo hrane s obzirom na to da su one zaslužne za čak 75 odsto hrane koju jedemo. Pčele oprašuju neverovatnih 85 odsto biljaka cvetnica. Nestajanje pčela u poslednjih desetak godina je i doprinelo tome da se sve više ljudi u samim gradovima bavi pčelarstvom.

S tim u vezi, u pčelinjaku Bee Center-a u Beogradu, UNIQA košnice su prošle godine postale dom za oko 200.000 pčela koje su vredno oprašivale biljke u centru Beograda, a ovog proleća im je UNIQA pružila trajni smeštaj i u saradnji sa Bee center-om ih preselila i napravila specijalni „hotel za pčele” na krovu upravne zgrade UNIQA osiguranja tako da je njihova plemenita delatnost proširena i na Novi Beograd. Pored doma za medonosne pčele, napravljen je i „hotel za insekte” koji će ugostiti i druge važne vrste, a posađene su i medonosne biljke.

Osim podrškom urbanom pčelarstvu koje podrazumeva držanje i održavanje košnica sa pčelama na ravnim krovovima zgrada, u gradskim parkovima i dvorištima, UNIQA osiguranje i Bee center pripremaju i niz aktivnosti koje imaju za cilj da decu i odrasle uvedu u svet pčela kako bi se dodatno upoznali sa ovim dragocenim bićima i sami doprineli njihovoj zaštiti.

Projekat podrške pčelama predstavljen je u Medonosnom vrtu u Silosima Beograd i tom prilikom su govorili Sonja Marić, direktorka Brenda i komunikacija UNIQA osiguranja i regionalni senior lider za jugoistočnu Evropu, i David Mardešić, direktor i jedan od osnivača Centra za uzgoj i promociju pčela BeeCenter-a.

„Odgovornost, integritet i održivost predstavljaju osnovne komponente naše UNIQA 3.0 strategije koja kombinuje naše ekonomske ciljeve sa jasnom ekološkom i društvenom posvećenošću životnoj sredini i društvu. U skladu sa tim, nastojimo da iniciramo i podržimo aktivnosti za bolji život svih nas. Tako smo recimo prošle godine posadili više hiljada stabala u regionu jugoistočne Evrope za dobrobit celokupne zajednice. Inicijativi za očuvanje i zaštitu pčela smo se pridružili prošle godine i kao vid podrške ovoj fantastičnoj zajednici, ovog proleća, u saradnji sa Bee center-om, napravili dom za pčele na krovu UNIQA upravne zgrade na Novom Beogradu i na taj način pokazali primerom da osiguranje i briga o pčelama i te kako mogu da idu zajedno“, istakla je Sonja Marić, direktorka Brenda i komunikacija UNIQA osiguranja i regionalni senior lider za jugoistočnu Evropu.

„Izuzetno nam je drago što naša ideja da ljudima damo priliku da se upoznaju sa svetom pčela i edukujemo ih o važnosti očuvanja ovog dragocenog bića, dobija sve veću podršku zajednice. Naša mislija o konstantnom proširenju svesti o važnosti očuvanja pčelinjeg fonda, a samim tim i budućnosti svih nas, naišla na veoma pozitivne reakcije javnosti. UNIQA osiguranje je jedan od naših prvih partnera i drago nam je što su prepoznali da delimo veoma srodne vrednosti i pružilo nam veliku podršku. Verujem da su aktivnosti koje smo do sada sproveli samo uvod u našu dalju priču o uspehu ove ideje i da nam tek predstoje projekti na koje ćemo biti ponosni“, rekao je David Mardešić, direktor i jedan od osnivača Centra za uzgoj i promociju pčela BeeCenter-a, povodom predstavljanja ovog projekta.

Чланак UNIQA osiguranje i Bee center predstavili projekat očuvanja pčela се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američke vlasti su odobrile korišćenje prve vakcine za pčele, osmišljene tako da štiti košnice od jedne od najtežih bakterijskih bolesti na svetu.

Ministarstvo poljoprivrede SAD dalo je „zeleno svetlo“ za upotrebu vakcine, kako bi se pomoglo u zaustavljanju pomora pčela koje imaju ključnu ulogu u oprašivanju biljaka u ekosistemu.

Vakcina bi, takođe, mogla da predstavlja veliki proboj u zaštiti medonosnih pčela, prenosi Agropres.

Vakcina deluje tako što se neaktivna bakterija ubacuje u hranu koja se daje kraljici, čije larve potom stiču imunitet. Stručnjaci objašnjavaju da mnogi faktori negativno utiču na populaciju pčela, kao što su paraziti, bolesti, pesticidi, štetočine…

Takozvana „bolest zagađene krvi“ (foulblood disease) predstavlja veliki problem, jer je izuzetno zarazna i ne postoji lek, a jedini metod za njeno rešavanje je spaljivanje košnica inficiranih pčela i davanje antibiotika obližnjim kolonijama.

Vakcina sadrži neaktivnu verziju bakterije paenibacillus larvae, koja je uzročnik bolesti.

Biotehnološka kompanija „Dalan Animal Health“, specijalizovana za imunologiju i zdravlje insekata, navodi da bakterija iz vakcine – preko hrane – dolazi do matice, koja dalje prenosi imunitet na larve, čime se drastično smanjuje smrtnost od bolesti.

Izvor:telegraf.rs
Foto: Pixabay

Чланак Odobreno korišćenje prve vakcine za pčele се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pčele počinju da koriste pčelinji otrov 14. dana života. Osnovna namena otrova je da štiti koloniju i maticu. Proizvedeni otrov se ne menja, odnosno nepromenljivog je hemijskog sastava dok je uskladišten u vrećici.

Pčelinji otrov spada u najjače biološke otrove. To je providna tečnost karakterističnog mirisa, gorkog ukusa, i kisele reakcije. Glavni sastojak je protein melitin koji je u nižoj koncentraciji u avgustu nego u junu bez obzira na starost pčele.

Suvi otrov ima belu, bledo žutu do žutu boju, a komercijalni preparati su braonkasti, zbog oksidacije nekih proteina iz otrova.

Iako je jedan od najjačih bioloških otrova, kada se koristi u malim dozama, pčelinji otrov je veoma koristan u borbi protiv velikog broja bolesti. Ova terapeutska vrednost apitoksina je bila poznata u starim civilizacijama.

Pčelinji otrov je dugo korišćen u tradicionalnoj medicini za lečenje različitih vrsta reumatizma. Danas se pčelinji otrov sve više koristi u humanoj i veterinarskoj medicini, naročito u zemljama dalekog istoka poput Kine i Japana.

Smanjuje stres, poboljšava san…

Apitoksin je prirodni katalizator, odnosno utiče na brzinu hemijskih procesa, tako se jača prirodna otpornost i energija organizma, te mu se pripisuju svojstva izuzetnog imunostimulansa. Apitoksin smanjuje uticaje stresa na organizam, poboljšava kvalitet sna, utiče i na rad nervnog sistema. Dokazano je da je apitoksin veoma efikasan analgetik, odnosno da pomaže u smanjenju bolova.

Pčelinji otrov stimuliše i endokrini sistem (lučenje hormona), snižava krvni pritisak, smanjuje nivo holesterola u krvi, poboljšava cirkulaciju, podstiče regeneraciju tkiva, smanjuje sklerozu krvnih sudova, i veoma je efikasan protiv upala.

Vladan Popović iz okoline Kraljeva već 20 godina se bavi pčelarstvom i kako za Agrosmart ističe, ljubav prema prirodi i pčelama je ta glavna pokretačka snaga za bavljenje ovim poslom.

Prirodne kreme za lice

Popović je odavno shvatio i značaj pčelinjeg otrova za ljude pa sa suprugom koja je biolog proizvodi kreme za kožu na bazi pčelinjeg otrova.

-Pravimo kreme na bazi pčelinjeg otrova za negu lica, kao prirodni botoks, ali i protiv bolova. Takođe, na bazi propolisa pravim i kapi za nos – kaže Popović.

U ovo zimsko vreme Vladan Popović ističe da održavanje košnica nije teško i daje jedan savet za sve one koji bi da se bave pčelarstvom.

– Tokom zimskog perioda nema nekog preteranog posla oko pčela. Potrebno je obezbediti dovoljno meda za pčele, otprilike 15 kilograma po košnici, i povremeno obilaziti košnice i proveriti da se negde nije uhvatio led i zatvorio dotok vazduha. Pčele treba čuvati i od stršljena a jedna od efikasnih metoda je namamiti stršljene na flaše piva, jer oni vole taj miris, i onda ih uhvatiti u flaše. Za razliku od stršljena, pčele ne podnose miris alkoholnih pića kao ni parfeme, naglašava Vladan Popović i izražava nadu da će se i mladi u Srbiji sve više baviti pčelarstvom kao korisnim i lepim hobijem a zašto ne i jednoga dana i profesijom.

Izvor: Agrosmart/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Pčelinji otrov spada u najjače biološke otrove, a gde se on koristi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na otvaranju 23. Međunarodnog stručnog seminara pčelarskih udruženja u Aleksincu koji je organizovala Regionalna asocijacija pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije, Tanasković je ocenila da je pčelarstvo poslednjih godina doživelo snažan razvoj, da je med postao značajan izvozni proizvod Srbije i najavila da će država i u budućnosti nastaviti sa podsticajima za pčelare.

Tanasković je ukazala da je bolja organizacija pčelara u pogledu otkupa i distribucije dovela do povećanja broja košnica, s obzirom da je izvozna tražnja povećana.

Sem toga, istakla je, pčelari u Srbiji pored nacionalnih podsticajnih mera, mogu da dobiju i sredstva po osnovu konkursa koje Srbija realizuje u saradnji sa Svetskom bankom.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović naveo je da država danas izdvaja više od sedam miliona evra podrške pčelarstvu kroz subvencije, kao i da je sa 25 odsto učestvovala u troškovima izgradnje pogona za plasman meda.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Srbija je zemlja sa najviše košnica po glavi stanovnika na planeti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predsednik Odbora za zaštitu pčela SPOS-a, Miloš Bogdanović, je podsetio na značaj pčela i da su, pored toga što donose svoje zdrave proizvode, one veoma važne i kao oprašivači, a pritom donose bolje prinose, više ulja u ujlaricama, kao i kvalitetne i ujednačene plodove, što sve utiče i na prihode okolnih poljoprivrednika.

– Tako jedna pčelinja zajednica donese ukupno i do 500 evra profita, od čega pčelaru pripadne svega 1,5 do tri odsto u vidu pčelinjih proizvoda. Međutim, od pčela direktno zavisi svaki treći zalogaj hrane koja se ukupno proizvede, a svaki drugi indirektno. Samo kod ulajne repice, recimo, prinos može zbog pčela da bude veći i do 50 odsto“, naveo je on.

Zbog toga se, ističe Bogdanović, moraju da stvore uslovi da ne bude trovanja. Napominje da, iako je večina proizvođača savesna i radi u skladu sa zakonom, problem pravi manjina koja ne vodi računa.

Zabranjeno prskanje u vreme cvetanja

Povodom početka udarne pčelarske sezone, iz Uprave za bilje i SPOS-a ukazali su na značaj pravilne upotrebe sredstava za zaštitu bilja i preventivnog sprečavanja trovanja pčela i pozvali pčelare, voćare i ratare da ostvare što bolju saradnju.
Načelnik fitosanitarne inspekcije Uprave za zašttu bilja Ministarstva poljoprivrede Nenad Milojević je tom prilikom rekao da postoji višegodišnja uspešna saradnja sa SPOS-om, kada je reč o preduzimanja određenih mera.

– Potrebno je naglasiti da se sredstva za zaštitu moraju korisititi u skladu sa deklaracijom istaknutom na svakom preparatu, zatim da je potrebno da ta sredstva ne budu korišćenja u vreme cvetanja, što naročito važi za insekticide pošto je dozovljena upotreba onih koji su otrovni za pčele pre i posle cvetanja, a ne u samoj fazi cvetanja – kaže Milojević za Tanjug.

Dodaje da upotreba pesticida mora biiti u skladu sa pravilima struke i da je naročito sada potreban oprez, jer počinje sezona cvetanje jabuke, a uskoro i uljane repice.

Milojević ističe da su to dve kulture na koje ratari i voćari treba posebno da obrate pažnju prilikom prskanja i da bi u tom smislu morali da uspostave što bolju saradnju sa udruženjima pčelara da ne bi došlo do masovnog trovanja pčela.

– Isto važi i za one koji voćnjake obrađuju tokom cele godine, jer ima trava koje prilikom cvetanja mogu da privuku pčele, pa bi ih i trebalo održavati košenjem, a ne upotrebom pesticida, a treba i posebno obratiti pažnju na tretiranje kanala herbicidima, koji nisu toliko otrovni za pčele, ali je problem što one koje povuku te mirise neće biti primljene nazad u košnice – navodi Milojević.

On je istakao da u takvim situacijama pčelari moraju na vreme da obaveštavaju voćare ako imaju pčele u blzini, dok voćari i ratari moraju na vreme da obaveštavaju pčelare kada će tačno korisititi sredstava za održavanje bilja.

Veliki problem prskalice i zaprašivanje komaraca

IZ SPOS-a i Uprave apeluju da se voćari pridržavaju drugih mera kao što su korišćenje prskalica sa adekvatnim diznama, kao i da tretiranje bude rano ujutru i kasno uveče kada pčele nisu aktivne. Opštine i gradovi bi, s druge strane, trebalo da vode raćuna kako će „prskati“ komarce.

– Veliki problem je tretiranje komaraca, naročito iz vazduha, kada zakon predviđa zatvaranje pčela što može da dovede do njihovog gušenja, dok je preseljenje na lokaciju dalju od pet kilometara veoma komplikovano“, istakao je Bogdanović.
On je stoga pozvao nadležne da ukinu tretiranje iz vazduha, već da to rade samo sa zemlje a mnoge opštine su sa SPOS-om potpisale deklaraciju o zaštiti pćela koja predviđa i ukidanje prskanja komaraca.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Jedna košnica napravi 500 evra profita ali pčele i dalje truju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Metoda prikupljanja meda iz košnica se od nastanka pčelarstva nije mnogo menjala. To je bio lepljiv i prilično komplikovan posao, jedan od onih za koje važilo pravilo „nemoj da izmišljaš toplu vodu“. Sve dok se neko nije oglušio o „pčelarsku bibliju“ i podigao revoluciju. Ona se danas prodaje na tržištu pod poularnim nazivom: „košnica sa slavinom“.

Revolucija nije stigla iz redova veštačke, već poljoprivredne inteligencije, tačnije sa imanja porodice Anderson iz Novog Južnog Velsa u Australiji. Otac i sin pčelari, Stjuart i Sedar Andreson izumeli su pre nekoliko godina mehanizam „Flow Hive“ koji omogućava točenje meda na slavinu direktno iz košnice bez povređivanja pčela.

Njihov izum se reklamira kao ostvarenje sna svakog pčelara, jer sada tokom prikupljanja meda nema više potrebe za oblačenjem zaštitnih mreža, uznemiravanjem pčela zbog vađenja panela sa saćem, za dimljenjem košnice… Jednostavno, odvrnete česmu kada se saće napuni medom i natočite ga direktno u teglice.

Veštačko saće na rasklapanje

Stjuart Anderson, koji pripada trećoj generaciji pčelara u svojoj porodici, godinama je razmišljao kako bi prikupljanje meda moglo da se pojednostavi. Onda mu je, konačno, jednog jutra „svanulo“: zašto ne bi napravio veštačko rasklopivo saće? Osnovna ideja je bila da se saće deli vertikalno kako bi med mogao da teče nadole u cev koja bi ga sprovela do slavine.

Narednih deset godina, Stjuart i njegov sin Sedar su razvijali ovu ideju i testirali mnoštvo prototipova, dok konačno nisu bili zadovoljni kako košnica sa slavinom funkcioniše. Oni su, praktično, „hakovali“ košnicu – uneli su izmene u savršeni red koje su pčele osmislile kao ćelijsku strukturu na osmougaonoj osnovi. Ovaj sistem je idealno odgovarao interesima pčela, ali ne i pčelarima koji iz te strukture treba da prikupe med.

Andersonovi su, zato, napravili sistem sa poluformiranim saćem, poludovršenim osmougaonim ćelijama u providnom ramu. Pčele dovrše zidove ćelija voskom, umesto da same prave cele ćelije, zatim popune ćelije medom i zatvore ih. Kada dođe vreme za prikupljanje meda, pčelar posebnim alatom odvoji panele tako da se saće otvori na mestima na kojima su pčele doradile zidove voskom i med iscuri do česme.

Na iznenađenje izumitelja, pčele su prihvatile veštačko saće. Veći izazov ipak je predstavljalo dizajniranje mehanizma koji bi zaista učinio da med teče nesmetano kada se odvrne slavina. Na kraju su pronašli odgovarajući dizajn koji se, pritom,  sasvim uklapao u standardne dimenzije košnice i proizvodnja „Flow Hive“ košnica je mogla da počne. Veštačko rasklopivo saće proizvodi se od BPA i BPS plastike koja je bezbedna za prehrambene proizvode, a sam mehanizam ne povređuje pčele prilikom izvlačenja meda.

Milioneri među pčelarima

Tradicionalna metoda ubiranja meda zahteva da pčelar prvo razdvoji panele, nadimi pčele kako bi ih omamio, pa pristupi vađenju panela. Zatim se skidaju voštane kapice sa saća i izvlači se med. To je dug i mukotrpan posao, da ne pominjemo i povremene ubode. Zato ne čudi oduševljenje koje je nastalo među pčelarima kada su Anderesonovi pre tiri godine promovisali svoj proizvod na sajtu „IndieGoGo“, koji je specijalizovan za finansiranje izuma i unikatnih proizvoda.

Pčelari inovatori su za samo pet minuta prikupili 70.000 dolara, a pokazalo se da oduševljenje dele i investitori koji se ne bakću oko košnica, pa je ovaj projekat do sada „akumulirao“ više od 13 miliona dolara! Novopečeni milioneri među pčelarima do sada su prodali 75.000 košnica u preko 130 zemalja, a kako su u međuvremenu usavršili organizaciju oko logistike i porudžbine se realizuju u roku od 24 sata, očekuju da će prava ekspanzija „pčelarskog sna“ krenuti upravo ove godine.

Iako je košnica sa slavinom zaista inovacija u pčelarstvu, to je u osnovi i dalje obična košnica, ističe Sedar Anderson „Pčelari i dalje moraju da vode računa o njoj i o pčelama. Razlika je jedino u tome“, napominje“, „što je samo ubiranje meda postalo znatno jednostavnije. Ramovi više ne moraju da se vade napolje svaki put, ali pčelar i dalje mora da pazi na zdravlje svojih pčela“.

Mehanizam „Flow Hive“ je omogućio da pčelarstvo više ne predstavlja bauk početnicima, međutim i početnici, kao i iskusni pčelari i dalje moraju da uče sve što se i ranije moralo znati o pčelama za uspešno bavljenje ovim poslom, opominju Andersonovi, koji su, inače jako aktivni i kao borci za „prava pčela“. Uvereni su da je najveći doprinos njihove košnice sa slavinom upravo to što će olakšati širenje pčelarstva u vreme kada prirodna staništa pčela sve više nestaju, a sa njima, upozoravaju inovatori iz Australije, „i naša budućnost“.

I san ima svojih mana  

Ipak, ima i onih koji tvrde da ovaj pčelarski san itekako ima rupa, te da novi mehanizam, uprkos tome što u mnogome olakšava pčelarski posao, nije bez mana. Neki čak idu toliko daleko da apeluju kako bi ovaj izum trebalo „zobilaziti u širokom luku“. Kritičari navode više razloga zašto primena veštačkog saća nije tako dobra ideja kao što to na prvi pogled izgleda.

Prvo, nema saća, a užitak koji zbog toga izostaje za one koji vole da jedu med direktno odatle je najmanji problem. Mnogo veći je taj što saće za pčele predstavlja nešto više od puke posude za med. Pčele proizvode vosak iz svog stomaka i koriste ga za odlaganje meda – u suštini tako pčele pripremaju i odlažu svoju zimnicu. Vosak svojim karakteristikama utiče na temperaturu košnice i kvalitet meda.

Plastika nije dobar materijal za ovaj posao, a ni pčele preterano ne vole plastiku. Naučnici tvrde da plastika, osim što menja strukturu meda, u košnici remeti hormone kod pčela, tako da se ne može sa sigurnošću tvrditi da ovaj mehanizam ne uznemirava pčele. „To što pčele ne izgledaju kao da su pod stresom, ne znači da su zadovoljne“, konstatuju kritičari.

Med čuva u plastičnim ćelijama, umesto u prirodnom vosku

Postavlja se i pitanje evolucije pčela. Šta će se dogoditi za nekoliko stotina godina ovakve prakse? Da li će pčele u potpunosti zaboraviti kako da prave saće? Da li ovakav mehanizam može ustvari naneti štetu nemerljivih razmera ako bi pčele  izgubile svoju genijalnu „inženjersku“ veštinu? Može li se tek tako dovesti u opasnost nešto što je proizvod hiljada godina evolucije?

Protivnici košnice sa slavinom tvrde i da je med koji se odatle toči lošijeg kvaliteta, i to iz nekoliko razloga. Jedan je taj što se med čuva u plastičnim ćelijama, umesto u prirodnom vosku. Drugi razlog je veći rizik da dođe do previranja meda zbog toga što je smešten u nehomogenim ćelijama. Činjenica da pčele samo zapušavaju zidove voskom, otvara mogućnost da se vazduh ipak uvuče u saće i da se izazove vrenje. U tradicionalnoj košnici, med je zapečaćen u vosku sa svih strana. U „Flow Hive“ košnicama to nije obavezno slučaj.

Osim toga, pošto nema voska koji bi održavao temperaturu meda prirodnim putem, u hladnijim krajevima dolazi do kristalizacije meda u ovakvim košnicama, do njihovog zapušavanja i potrebe za dodatnim zagrevanjem, koje uništava lekovita svojstva meda.

Ipak, čini se da kritike, barem za sada, ne utiču na smanjivanje popularnosti košnica sa slavinom, a još manje na poslovni uspeh njenih tvoraca. Naprotiv, poljoprivredna startap firma iz Australije nedavno je predstavila novi proizvod – kuću za oprašivanje koja se smešta u obolelim pčelinjim staništima i već je prodato osamsto komada u Australiji i Sjedinjenim Državama.

Piše: Zorica Žarković, Biznis i finansije

Чланак Košnica sa slavinom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pčele su pre neki dan proslavile svoj praznik – Svetski dan pčela. Tim povodom, divljim pčelama u Evropi je priređena posebna svečanost u njihovoj prestonici na Starom kontinentu.
Reč je o Beču, gradu koji zahvaljujući svom zelenom pojasu i zaštićenim područjima s rascvetanim livadama nudi najbolje životne uslove za pčele. To važi čak i za centar grada, gde ima sve veći broj zelenih površina prikladnih za pčele.

Uputstva za razmnožavanje pčela

Istraživanja su pokazala da u Beču živi ukupno 456 različitih vrsta divljih pčela, što je rekordan broj u odnosu na sve druge evropske gradove. Pritom, divlje pčele u Beču se razlikuju po svom izgledu.
Osim uobičajenih crno-belih, grad nastanjuju i bumbari, kao i neke vrste solitarnih pčela koje se ne roje i žive same. Divlje pčele su inače poznate po svojoj miroljubivosti i tome da bodu isključivo kada se direktno napadnu.
Preduzeće za za zaštitu životne sredine koje posluje pod upravom gradskih vlasti, pripremilo je za sve zainteresovane stanovnike Beča kratka uputstva o tome kako i oni mogu da doprinesu raznolikosti insekata u svom gradu. Ona obuhvataju sve – od od uređivanja livada, do saksija s biljkama i cvećem na balkonima.

Urbana oaza medonosnih pčela

Pčele su važne i za oprašivanje voća i drugih kultivisanih biljaka koje koristimo u ishrani, pa se zato u Beču preporučuje izbegavanje korišćenja insekticida jer oni ne uništavaju samo parazite već i korisne insekte. Kao prirodna alternativa protiv, na primer, biljnih vaši, može se koristiti mešavina vode, običnog alkohola i mekog sapuna.
Od divljih pčela su, uprkos njihovoj brojčanoj prednosti, ipak poznatije medonosne pčele. U Evropi se uzgaja samo jedna takva vrsta, takozvana zapadna medonosna pčela. U Beču živi čak 200 miliona takvih pčela u oko 5.000 košnica o kojima brinu pčelari, udruženja i gradske službe.

Чланак Pčele imaju svoju prestonicu се појављује прво на Biznis i Finansije.