Predlog izmena i dopuna Zakona o PDV-u i Predlog dopune Zakona o akcizama podržala su sva 54 prisutna poslanika, prenosi Dnevni avaz.

Prvim zakonom želi se smanjiti PDV na hleb sa sadašnjih sedam odsto na nula odsto da bi se doprinelo tome da se cena hleba, koja je početkom godine poskupila 30 odsto, smanji, istaknuto je tokom obrazlaganja ovog zakonskog rešenja.

Drugim zakonom želi se ukinuti akciza na plastiku koja se koristi kao ambalaža u industriji hrane i pića, odnosno akciza koja je nedavno nametnuta domaćim privrednim subjektima koji se bave proizvodnjom vode, mleka i mlečnih proizvoda, kao i onima koji se bave prepakivanjem određenih proizvoda, prenose agencije.

Чланак U Crnoj Gori ukinut PDV na hleb i akcize na plastiku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kad građani plaćaju porez, jedan deo tog novca odlazi u republički budžet, dok drugi završava u budžetu lokalnih samouprava i nezavisnih socijalnih fondova. Tako, na primer, socijalni doprinosi za penziono i invalidsko osiguranje idu na račun Penzijsko-invalidskog fonda, a doprinosi za zdravstveno osiguranje na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Porez na imovinu pripada gradu ili opštini na kojoj poreski obveznik živi, a porez na zarade se deli između grada ili opštine i republičkog budžeta.

Sa druge strane, carine, PDV, akcize, porez na dobit su isključivo prihodi republičkog budžeta, a tu su i razni manji poreski i neporeski prihodi, kao što su takse i naknade, dobit javnih agencija i preduzeća.

– Najviše novca u budžet, skoro tri četvrtine ukupnih prihoda, dolazi od PDV-a, poreza koji se naplaćuje na kupovinu svakog dobra ili usluge, i akciza, odnosno dodatnih poreza koji se naplaćuju na gorivo, cigarete i alkohol, kao na proizvode koji imaju loše efekte po životnu sredinu ili zdravlje ljudi, koje treba sanirati – objašnjava.

Plate, javne nabavke, investicije

Gajić podseća da bez obzira na to od koje vrste poreza potiče novac, on nema unapred određenu namenu i sav završava u istom budžetu „koji je kao klin čorba – ubaciš šta imaš pa uzmeš šta kutlačom zahvatiš“. Poznato je da se čak dve trećine „sipa“ za takozvane tekuće rashode.

– Među tekućim rashodima su pojedinačno najveći za plate zaposlenih u državnoj službi – u pitanju nisu samo državni činovnici, već i zaposleni u obrazovanju i drugim službama. Izuzetak čine zaposleni u zdravstvu, čije plate se finansiraju iz RFZO, kao i zaposleni u javnim preduzećima, čije plate idu iz finansija samih preduzeća, mada su neka od njih obilato potpomognuta subvencijama.

Druga najvažnija pojedinačna stavka jesu javne nabavke, koje obuhvataju kupovinu potrošnog i trajnog manje-više celokupnog materijala, osim lekova na recept koji se finansiraju preko RFZO. Međutim, kako prihodi samo od doprinosa nisu dovoljni da se u potpunosti finansiraju penzije i zdravstvena zaštita, država uskače transferima sredstava iz budžeta da popuni ove rupe, a tu su i transferi za finansiranje lokalnih samouprava – Vojvodine, gradova i opština – objašnjava Gajić.

Napominje da u poslednjih nekoliko godina rastu javne investicije, odnosno izgradnja puteva, pruga, gasovoda i mostova, ali i novih zgrada za bolnice i državnu upravu i očekuje se da one u 2022. budu na rekordnom nivou.
Koliko i na šta država tačno troši, Gajić ilustruje sledećim primerom:

– Ukoliko u vidu poreza građanin uplati 1.000 dinara, država će od tog novca 215,3 dinara da potroši na plate zaposlenih u državnoj službi, 94,8 na javne nabavke, 74,5 na PIO, 71,6 dinara na socijalnu zaštitu, 60,5 dinara na transfere drugim nivoima vlasti, 43,6 na RFZO. Od ostatka novca će 240,9 dinara dati za javne investicije, 85 za subvencije, 68,8 za otplatu kamata i 44,9 dinara za ostale rashode.

Kako druge zemlje troše novac iz budžeta

U međunarodnom poređenju, Srbija ne odskače mnogo od drugih evropskih država koje imaju slične sisteme socijalne zaštite, na primer, Nemačke. Čak imamo i slične nivoe javne potrošnje kroz budžet i sličan veliki deo poreskih stopa, ocenjuje Gajić.

– Prva razlika je u tome što kod nas manje novca dolazi od poreza na dobit i zarade, jer imamo i manje razvijenu privredu, a više kroz poreze na potrošnju (PDV i akcize). Takođe, porezi su relativno više upućeni na srednji sloj i bogatije u Nemačkoj, a kod nas na srednji sloj i siromašnije – jer kod nas ne postoje progresivne stope poreza na dohodak (sa rastom prihoda rastu i poreske stope), a porezi na potrošnju po svojoj prirodi više pogađaju siromašnije. Druga razlika je u tome što mi više novca trošimo na subvencije, prvenstveno preduzećima u državnom vlasništvu, ali i privatnim investitorima, kao i na otplatu javnog duga (iako nam je nivo duga sličan, kamate su za nas više), a znatno manje novca na socijalnu zaštitu, kao što je pomoć nezaposlenima, siromašnima i onima sa nižim prihodima, ali i programe kao što su dečiji dodaci – navodi.

Kada se poredimo sa drugima, porezi su relativno više upućeni na srednji sloj i bogatije, recimo u Nemačkoj, a kod nas na srednji sloj i siromašnije – jer mi nemamo progresivne stope poreza na dohodak

Ukoliko u vidu poreza građanin uplati 1.000 dinara, država će od tog novca 215,3 dinara da potroši na plate zaposlenih u državnoj službi, 94,8 na javne nabavke, 74,5 na PIO, 71,6 dinara na socijalnu zaštitu, 60,5 dinara na transfere drugim nivoima vlasti, 43,6 na RFZO. Od ostatka novca će 240,9 dinara dati za javne investicije, 85 za subvencije, 68,8 za otplatu kamata i 44,9 dinara za ostale rashode.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак Gde idu pare od poreza? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Postoje veoma velike šanse da ćemo od februara smanjiti PDV na osnovne prehrambene artikle na nulu, na najmanje šest meseci“, rekao je Moravjecki na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

Vladajuća poljska partija Pravo i pravda (PiS), koja je ranije donela paket mera kojim je smanjen porez na benzin, gas, grejanje i struju i najavljena jednokratna finansijska pomoć domaćinstvima, kaže da nije mogla da spusti PDV na hranu na nulu zbog pravila Evropske unije.

Poljska već neko vreme insistira u EU da se dozvoli prodaja hrane bez PDV-a, ali Moravjecki nije precizirao da li je blok odlučivao o tom pitanju.

Inflacija u Poljskoj je u novembru iznosila 7,8 odsto međugodišnje, prema podacima statistiškog zavoda.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Poljska ukida PDV na hranu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako se u odnosu na izveštaje prethodnih pet-šest godina raskorak između stvarno naplaćenog i očekivanog PDV-a smanjuje, u Komisiji kažu kako “ovogodišnje brojke, za 2019, odgovaraju gubitku više od 4.000 evra po sekundi”, a procienjeni gubitak upoređuju i s vrednošću brze železničke pruge od Porta do Tallina.

Iako se u takvim upozorenjima ponajviše cilja na važnost suzbijanja prevara i utaja s PDV-om, poreski jaz odražava i razne doskočice u izbegavanju poreza, administrativnu neefikasnost, kao i gubitke PDV-a usled stečajeva i nesolventnosti.

U EK računaju i da će učinci pandemije zbog promena u poreskim režimima i strukturama ekonomijama u pogledu trenda jaza PDV-a biti negativni, ali to će se pokazati tek u izvještaju 2022. No, ono što u zadnjem u najmanju ruku iznenađuje su, kako piše Poslovni dnevnik, pokazatelji za Hrvatsku.

Ispada da je Hrvatska šampion EU u “hvatanju” PDV-a. Brojke kažu da je hrvatskim poreskim tielima izmaklo samo 77 miliona eura ili 580 miliona kuna od očekivanih 55,6 milijardi kuna procenjene ukupne poreske obaveze za PDV u 2019.

To implicira poreski jaz od samo jedan odsto, dok je prosek na nivou Unije nešto ispod devet.

Petorku s najmanjim jazom čine još Švedska s 1,4 posto, Finska s 2,9 i Nizozemska sa 4,4 posto, ali i Kipar (2,7 posto). Najveći je u Rumuniji, čak 35%, a visokih 25% je i u Grčkoj.

U apsolutnim iznosima najviše PDV-a izmakne Italiji, više od 30 milijardi evra.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Budžetima država članica Evropske unije godišnje “izmakne” 134 milijarde evra prihoda od PDV-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Godinama unazad srpska privreda suočava se sa obimnom regulativom i velikim brojem pravilnika kojima je uređena oblast poreza na dodatu vrednost (PDV). U „Beloj knjizi“ Saveta stranih investitora u poreskim reformama iz oblasti PDV-a, ovaj problem zauzima prvo mesto. Sistem PDV-a je do sada bio uređen Zakonom o PDV-u, pomoću 27 pravilnika kojima se razrađuju pojedini instituti PDV-a, kao i tri uredbe kojima se propisuju posebna pitanja iz oblasti PDV-a. Dodatno, ovi propisi su propraćeni sa preko šest hiljada mišljenja Ministarstva finansija, što dodatno usložnjava primenu PDV propisa.

Suštinski, za bilo koje pitanje iz oblasti PDV-a, poreskom obvezniku nije dovoljno samo da konsultuje Zakon o PDV-u, već mora da pronađe u kojem pravilniku je konkretno pitanje detaljnije regulisano, zatim da proveri da li je Ministarstvo finansija izdalo mišljenje po tom pitanju, i na kraju da konsultuje praksu Poreske uprave. Tek nakon ovih koraka, može se reći da je obveznik sa dužnom pažnjom primenio propise iz oblasti PDV-a.

Prema globalnom istraživanju „Paying Taxes – The compliance burden“, revizorsko-konsultantske kompanije PwC, poreski obveznici zbog komplikovane poreske procedure troše za trećinu više vremena nego što je to potrebno na ispunjavanje svojih poreskih obaveza. Stoga je, objedinjavanje svih pravilnika iz oblasti PDV-a, kao i njihovo unapređivanje, bilo neophodno i važno rešenje koje će srpskoj privredi uštedeti značajno vreme i olakšati ispunjavanje obaveza u sistemu PDV-a.

Pojašnjenja nedoumica i pojednostavljenje postupaka

Ministarstvo finansija je godinama nameravalo da izradi jedinstven Pravilnik o PDV-u, ali je započinjanje ovog obimnog i složenog posla stalno odlagano. Zato je USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj ponudio podršku Ministarstvu finansija u izradi jedinstvenog Pravilnika. Uz pomoć poreskih stručnjaka iz konsultantske kompanije Deloitte, za devet meseci pripremljen je Predlog jedinstvenog Pravilnika o PDV-u.

O zahtevnosti i obimu ovog posla govore brojke i oblasti PDV-a na kojima se radilo. Zajedno sa Ministarstvom finansija, tim stručnjaka je objedinio 27 pravilnika o PDV-u u jedinstveni propis kojim se sprovode odredbe Zakona o PDV-u. Prema našim nalazima, stručni tim je pregledao oko 1.760 odredbi postojećih pravilnika o PDV-u sadržanih u oko 300 članova. Ukupno je izvršeno 350 intervencija na 266 odredbi, u vidu izmena, dopuna ili brisanja određene odredbe.

Intervencije su obuhvatile: pojašnjenja (rešavanje problema u tumačenju postojeće odredbe njenim izmenama ili izradom nove odredbe koja pojašnjava pitanja iz prakse); pojednostavljenje (neki postupak iz oblasti PDV-a je pojednostavljen); normativno-tehničko usklađivanje (prilagođavanje ili brisanje odredbi iz postojećih pravilnika o PDV-u u cilju pripreme normativnog teksta jedinstvenog Pravilnika o PDV-u). Od ukupnog broja intervencija, najbrojnija su bila pojašnjenja odredbi (49,71%), na normativno-tehničko usaglašavanje teksta se odnosilo 30% odredbi, dok je 20,29% intervencija dovelo do pojednostavljenja procedura i postupaka iz PDV-a.

Iz navedenog se može videti da izrada jedinstvenog Pravilnika o PDV-u nije obuhvatila samo spajanje i normativno usklađivanje 27 pravilnika u jedan podzakonski akt, iako bi i takav posao mogao da se smatra velikim poduhvatom i krupnim korakom u unapređenju regulatornog okvira PDV sistema u Srbiji. Kao krajnji rezultat, naša zemlja je dobila jedinstveni Pravilnik o PDV-u kojim se uvode brojna unapređenja u sistemu PDV-a, kroz pojašnjenja nedoumica koje su postojale u praksi i pojednostavljenje određenih postupaka za PDV obveznike i poreske organe.

Najviše intervencija je izvršeno u oblastima utvrđivanja i izmene PDV osnovice, zamene dobara u garantnom roku, ispravke odbitka prethodnog poreza, prenosa imovine bez naknade, usluga u oblasti građevinarstva, usluga u vezi sa nepokretnostima, kao i lizinga i zakupa dobara. Najmanje promena bilo je u oblasti PDV evidencija, postupaka registracije u sistem PDV-a, povraćaja PDV-a i primeni posebne stope PDV-a. Razlog je prvenstveno u tome što većina pitanja u ovim oblastima zahteva prethodne izmene zakona o PDV-u ili drugih propisa za koje Ministarstvo finansija nema ovlašćenje da izvrši izmene i dopune, kao što su posebne uredbe.

Kako da se poreski obveznici pripreme za novi Pravilnik o PDV-u?

Imajući u vidu važnost ove teme i potrebu da se privredi pomogne u boljem razumevanju regulatornih propisa i trendova, Ministarstvo finansija i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj sproveli su niz aktivnosti. Javna diskusija na ovu temu sa osvrtom na najvažnija pitanja i nedoumice iz ove oblasti, održana je u junu prošle godine.

Pripremljen je i materijal za poreske obveznike kako bi se što bolje upoznali i pripremili za primenu Pravilnika. Pored toga, objavljen je i detaljan vodič za primenu PDV-a za mala i srednja preduzeća. On omogućava MSP poreskim obveznicima da lako i brzo nađu odgovore na pitanja primene određenih instituta Zakona o PDV-u, nauče specifičnosti primene PDV-a za pojedine sektore, ali i da imaju pri ruci praktičan alat koji će im pomoći kako da u praksi usklade poslovanje sa PDV propisima i dobro se pripreme za PDV kontrole.

Sistem PDV-a u Srbiji je detaljno uređen i strogo kontrolisan, jer predstavlja jedan od najznačajnijih javnih prihoda državnog budžeta. Stoga, PDV obveznici moraju dobro poznavati ovaj sistem, kako bi u potpunosti koristili pogodnosti koje im on pruža. Jedinstveni Pravilnik o PDV-u je zato veoma bitan propis, koji sistematizuje i objedinjuje regulativu iz 27 pravilnika, pojašnjava određene nedoumice u primeni PDV pravila i olakšava obveznicima da usklade poslovanje sa pravilima PDV sistema.

Iz ovih razloga, bilo je od ključne važnosti da se ovakav propis, iako je u pitanju podzakonski akt za koji nije predviđena obaveza sprovođenja javne rasprave, predstavi kroz javnu diskusiju poreskim obveznicima, kako ne bi gubili vreme na prilagođavanje kada on stupi na snagu, ali i da bi skrenuli pažnju na probleme u praksi i predložili izmene za poboljšanje ove važne materije. Jedinstveni Pravilnik o PDV-u je stupio na snagu 22. aprila, a počeće da se primenjuje od 1. jula ove godine.

Slobodan Trivić, stručnjak u oblasti unapređenja poslovnog okruženja na USAID-ovom Projektu saradnje za ekonomski razvoj

Finansije TOP 2020/21, jun 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Jedinstveni pravilnik o PDV-u: Zašto je ovaj propis toliko važan za privredu Srbije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjaci kažu da i jedan i drugi oblik organizovanja preduzetnika ima svoje prednosti, ali i mane. Naravno, svako ko ima godišnji prihod blizu osam miliona dinara, ne bi trebalo da rizikuje da mu poreznici, po službenoj dužnosti, podnose poresku prijavu, već da to urade sami.

Kako je biti u sistemu PDV

Podsećamo, limit za ulazak u sistem PDV je ostvaren godišnji prihod veći od osam miliona dinara. Preduzetnici koji pretpostavljaju da će u godini koja dolazi imati prihode veće ili oko tog limita treba da se prijave za ulazak u sistem PDV. Čak i oni koji nisu blizu tog limita, a procenjuju da je bolje da budu PDV obveznici mogu to i postati, prijavom poreznicima. Paušalac koji ostvari prihod iznad osam miliona, dužan je da se prijavi u roku od osam dana Poreskoj upravi. Ukoliko poreski organi otkriju da je preduzetnik paušalac ostvario veći prihod, a nije se prijavio za ulazak u sistem PDV, Poreska uprava podnosi nadležnom sudu prekršajnu prijavu, a zatim slede i novčane kazne koje iznose nekoliko stotina hiljada dinara.

Onog dana kada firma postane obveznik PDV, mora da počne da vodi sve propisane evidencije i da obračunava svoju PDV obavezu. Svi koji prvi put uđu u sistem PDV postaju mesečni obveznici tokom prve dve godine poslovanja. Nakon toga, ako za godinu dana ostvare ukupan promet viši od 50 miliona dinara i dalje ostaju mesečni obveznici. Ali, ako im promet bude manji, plaćaju PDV kvartalno. Preduzetnik koji je stekao status obveznika PDV, gubi pravo na paušalno oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti.

Poreske prijave za PDV moguće je podneti elektronskim putem

U slučaju da preduzetnik u toku dve godine nema godišnji promet viši od osam miliona dinara, može odustati od PDV sistema. Ovo se može pripisati kao prednost ovog načina oporezivanja. Ono što je kod PDV sistema dobro je što obveznici sami mogu da ga koriste, ali i da imaju koristi od propisanih odbitnih stavki, kao i od prava na povraćaj više uplaćenog poreza. Takođe, oni koji nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, prilikom kupovine roba i usluga moraju da ga plaćaju, ali nemaju, kao obveznici PDV, pravo na odbitne stavke niti povraćaj plaćenog poreza.

Opcija – nešto između

Ako preduzetnik planira da u prvim godinama poslovanja ima više od dva miliona dobiti, za njega je najbolje, smatraju stručnjaci, da izabere mogućnost da bude preduzetnik paušalac. Visina poreza i doprinosa koju plaća preduzetnik paušalac utvrđuje se unapred, prema kriterijumima Poreske uprave, pa visina ovih nameta uopšte ne zavisi od prihoda koje paušalac ostvaruje.

Sigurno je da ova varijanta odgovara onima koji su sigurni da će imati pristojnu dobit, ali nosi i određen rizik ukoliko se planovi ne ostvare, jer će, iako nema planiran prihod, preduzetnik paušalac biti u obavezi da mesečno izdvaja fiksne sume, bez obzira da li ima u tom mesecu zaradu ili ne. Poreska uprava je na svom sajtu dala opciju provere koliki bi mogao biti paušalni porez zavisno od delatnosti koju preduzetnik obavlja, a koji se nalazi na sledećoj adresi: https://eporezi.purs.gov.rs/kalkulator-pausalnog-poreza-i-doprinosa.html.

Knjige mogu biti spas

Iako deluje kao da preduzetnik ima dodatne troškove i administriranja, za sve one koji počinju posao, a nisu sigurni da će imati i dobit koja je pristojna, najbolje je, naglašavaju stručnjaci, da se prijave kao paušalci koji vode knjige.

Visina poreza i doprinosa koju plaća preduzetnik koji vodi poslovne knjige srazmerna je dobitku koji ostvari na kraju godine. U prevodu, plaća doprinose od 37,8 odsto mesečno na visinu zarade, a na kraju godine, deset odsto na dobit koju ostvari.

Brojne računovodstvene agencije vode knjige kako za obveznike PDV, tako i za preduzetnike koji vode knjige. Naravno, cene zavise od obima prometa, ali i od toga da li je preduzetnik obveznik PDV ili ne.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Da li je bolje biti paušalac ili u sistemu PDV-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Payoneer je kompanija sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama koja se bavi pružanjem finansijskih usluga, transfera novca putem interneta kao i uslugama digitalnog plaćanja.

Payoneer u Srbiji se afirmisao kao način za primanje novčane naknade za pružene usluge inostranim klijentima. Kao takav, Payoneer u Srbiji predstavlja alternativu PayPal platformi. Najčešći korisnici obe platforme su frilenseri i honorarni radnici, većinom iz oblasti informacione tehnologije (IT).

Najčešće usluge koje pruža Payoneer u Srbiji su: primanje isplata za honorarni rad na tržištima kao što su Upwork i Fiverr; primanje isplata za honorarni rad direktno od privatnih klijenata u inostranstvu; e-trgovina na globalnom tržištu; iznajmljivanje objekata za odmor (kao na primer posredstvom sajtova Airbnb i HomeAway).

Registracija naloga Payoneer u Srbiji

Registracija naloga Payoneer u Srbiji se vrši na sajtu https://www.payoneer.com/serbian/. Prilikom registracije naloga potrebno je uneti uobičajene podatke o sebi i izabrati jedan od dva načina povezivanja naloga sa bankovnim računom. Naime, prilikom kreiranja naloga potrebno je izabrati da li će nalog biti povezan sa računom banke koja je registrovana u Srbiji ili banke koja je registrovana u inostranstvu.

Ukoliko izaberete da vam nalog bude povezan sa bankovnim računom banke koja je registrovana izvan Republike Srbije, najveća verovatnoća je da će to biti banka koja je registrovana u Republici Irskoj. Nakon registracije naloga očekujte da vam u narednih deset dana pristigne platna kartica na vašu adresu.

Payoneer u Srbiji sa aspekta poreza na dohodak građana

Shodno članu 2 Zakona o porezu na dohodak građana, porez se plaća se na prihode iz svih izvora osim onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom.

Shodno članu 7 istog zakona, obveznik poreza na dohodak građana je rezident Republike Srbije za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi.
Isti član navodi da je rezident fizičko lice koje na teritoriji Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa odnosno lice koje na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u poreskoj godini.

Navedeni članovi jasno upućuju da je svako fizičko lice, koje preko Payoneer sistema vrši naplatu svojih pruženih usluga, obveznik poreza na dohodak građana.

Različito obračunavanje poreza na dohodak

Rezidenti Srbije koji preko Payoneer sistema vrše naplatu svojih usluga dužni su da plate porez na dohodak građana koji se različito obračunava, u zavisnosti od toga da li rezidenti Srbije imaju stalnog poslodavca u inostranstvu, ili povremeno vrše takve usluge (ugovor o delu).

Obračun poreza za povremeno pružanje usluga (frilenseri) vrši se tako što se bruto iznos primljenog novca umanjuje za iznos normiranih troškova od 20%, pa se na takvu osnovicu primenjuje poreska stopa od 20%. Poreska obaveza za plaćanje poreza na dohodak zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.

Potraživanja dospelih a neuplaćenih doprinosa ne zastarevaju

Napomenuli bismo da, osim obaveze plaćanja poreza na zaradu, postoji obaveza uplate doprinosa za zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Pritom se doprinosi za zdravstveno osiguranje ne plaćaju ukoliko se plaćaju po osnovu postojanja drugog radnog odnosa.
Potraživanja po osnovu dospelih a neuplaćenih doprinosa ne zastarevaju i država ih može tražiti u svakom trenutku po njihovoj dospelosti.

Payoneer u Srbiji sa aspekta Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

U vezi sa navedenim je relevantan i član 103b Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Shodno navedenom članu Narodna banka Srbije će formirati Jedinstveni registar korisnika platne usluge izvršavanja novčane doznake. Isti član propisuje da su banke i druga lica koja, u skladu sa zakonom, pružaju platnu uslugu izvršavanja novčane doznake dužni da Narodnoj banci Srbije redovno dostavljaju podatke iz stava 2. ovog člana i odgovaraju za tačnost tih podataka.

Zakon o platnim uslugama u članu 2 definiše platnu instituciju kao pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji koje ima dozvolu Narodne banke Srbije za pružanje platnih usluga kao platna institucija, u skladu sa ovim zakonom.

Razlike u onosu na to da li je nalog povezan sa računom domaće ili banke iz inostranstva

Navedene zakonske odredbe se u slučaju korišćenja Payoneer u Srbiji odnose različito na situacije u zavisnosti od toga da li je Payoneer nalog vezan za domaću ili inostranu banku. Ukoliko je u pitanju transakcija novca preko Payoneer naloga čiji je račun otvoren u banci u Srbiji, svaka transakcija iz inostranstva biće prijavljena Narodnoj banci Srbije.

S druge strane, ukoliko je Payoneer nalog povezan sa računima banke iz inostranstva, strane banke tada ne vrše pružanje platnih usluga kao platna institucija u smislu člana 2 Zakona o platnim uslugama i nemaju obavezu da transakcije prijavljuju Narodnoj banci Srbije.

Napominjemo da nepostojanje obaveze stranih banaka da transakcije iz inostranstva prijave Narodnoj banci Srbije može biti promenjeno u budućem periodu, kao i da potraživanja države za neplaćene doprinose nikada ne zastareva.

Oslobođenje plaćanja carine prilikom kupovine robe

Kao što je na početku teksta navedeno, Payoneer u Srbiji se može koristiti i kao online platforma za plaćanje prilikom kupovine robe iz inostranstva.
Pritom, potrebno je istaći razliku koja postoji između online kupovine robe i online kupovine usluga.
Online kupovina robe uređena je, između ostalih propisa, i Uredbom o carinskim povlasticama.

Uvozne dažbine se ne plaćaju na pošiljke male vrednosti koje su nekomercijalne prirode. A pošiljkama male vrednosti nekomercijalne prirode smatraju se pošiljke čija vrednost ne prelazi 50 evra, u dinarskoj protivvrednosti (osim pošiljaka koje sadrže alkohol, parfeme i toaletne vode, duvan i duvanske proizvode).

Takođe, treba napomenuti da su domaći i strani državljani, oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina na pošiljke male vrednosti koje besplatno primaju od fizičkih lica iz inostranstva, koje nisu poslate u komercijalne svrhe, u ukupnoj vrednosti do 70 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

Pošiljka je nekomercijalne prirode ako: se radi o povremenim pošiljkama; pošiljka se sastoji od robe namenjene isključivo za ličnu upotrebu korisnika povlastice ili članova njegove porodice; ne postoji bilo kakva obaveza plaćanja primaoca pošiljke.

PDV aspekt kupovine robe i usluga putem Payoneer platforme u Srbiji

Prilikom kupovine robe obračunava se PDV na osnovicu koja se sastoji iz vrednosti robe, iznosa carine kao i svih sporednih troškova (akcize, transport).
Fizačka i pravna lica koja se nalaze u sistemu PDV-a mogu ovaj iznos odbiti.
Kod uvoza usluga situacija je nešto drugačija.

Ukoliko uvoz usluge vrši lice koje se nalazi u sistemu PDV, obavezan je da evidentira PDV u internom obračunu i ima pravo da ga odbije.

Ukoliko uvoz usluge vrši lice koje se ne nalazi u sistemu PDV, uvoz usluga nije predmet PDV. PDV se tada ne plaća na uvoz usluga, pod uslovom da uslugu pruža strano lice koje se nije evidentiralo za obavezu plaćanja PDV-a u skladu sa domaćim zakonom i ukoliko uvoznik usluge ne obavlja tu uslugu kao trajnu aktivnost.

Izvor: Mladen Tanović, WTS Porezi i Finansije

Чланак Kako funkcioniše Payoneer platforma za plaćanje u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Samim tim će nabavka vakcina i testova pojeftiniti, što znači da će članice Unije moći da priušte masovniju zaštitu od korona virusa. Svaka od ovih država će naime dobiti mogućnost da aplicira ili za umanjenje poreza na dodatu vrednost ili za ukidanje istog na pomenutu medicinsku opremu.

Izuzimanje od plaćanja PDV-a je ipak samo privremena mera, koja će važiti do kraja 2022. godine ili dok regulator ne odluči drugačije.

Izvor: Evropska komisija

Foto: Gedesby1989, Pixabay

Чланак EU omogućava oslobađanje od PDV-a pri nabavci vakcina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da budemo jasni odmah na početku, u ovom tekstu govorimo isključivo o donacijama datim u dobrima, novčane donacije ovog puta ostavljamo po strani. Naime, prema važećem Zakonu o porezu na dodatu vrednost, sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se i svaki drugi promet dobara bez naknade. Praktično, ovo znači da će se „svakim drugim prometom bez naknade“ smatrati i donacija nekog dobra (npr. hrane, medicinske opreme, školskog pribora, itd.) data u humanitarne svrhe, te će takvo postupanje rezultovati obavezom obračunavanja PDV.

Naravno, stvari uvek možemo gledati sa pozitivne strane te reći da je u tom slučaju naše dobročinstvo kao eventualnog davaoca donacije dvostruko: primalac donacije imaće koristi od našeg dobročinstva, ali će određenu korist neminovno imati i budžet Republike Srbije u koji će se istovremeno uplatiti određena svota novca na ime obračunatog PDV.

Međutim, moramo istaći da bi nepravedno bilo ovu poresku situaciju ceniti samo iz jednog ugla. Naime, da bismo zaista razumeli ono što se na prvi pogled može učiniti „nepravednim nametom“ za nekoga ko naprosto želi da učini kakvo dobročinstvo i dali sud objektivnog karaktera, moramo celovito sagledati prirodu PDV kao poreza. Govorim o onome što mi poreski konsultanti kolokvijalno nazivamo „ulazna strana“, a da pri tome mislimo na pravo poreskog obveznika da iznos PDV obračunatog u prethodnoj fazi prometa (tj. pri nabavci određenog dobra ili usluge) odbije od PDV koji duguje budžetu Republike Srbije (naravno, pod uslovom da su ispoštovani i zadovoljeni svi Zakonom propisani uslovi).

Samim tim, gledano iz perspektive budžeta Republike Srbije, bilo bi ekonomski neopravdano i zakonski neprihvatljivo dozvoliti da poreski obveznik ne mora obračunati PDV pri doniranju određenog dobra, a da je pri tome koristio pravo na odbitak PDV obračunatog od strane dobavljača pri nabavci istog dobra ili nekog drugog (uključujući i usluge), pomoću kojih je stvoreno dobro koje sada se predaje kao donacija.

Do sličnog zaključka dolazimo i ukoliko analiziramo logiku na kojoj počiva ovaj poreski oblik, tačnije, težnju ka poreskoj neutralnosti. Drugim rečima, cilj je da se ekonomski trošak poreza prebaci na krajnjeg potrošača, što je u ovom konkretnom slučaju davalac donacije. Samim tim, doniranjem nekog dobra, to se dobro (u poreskom smislu) konzumira (umesto da se, kako bi slučaj redovno bio, koristi za svrhu obavljanja oporezive delatnosti tog poreskog obveznika).

Gde je pravilo, tu je izuzetak

Naravno, gde je pravilo tu je i izuzetak, odnosno primeri kada se odstupa od ovog „redovnog“ načela. Pa tako i sam Zakon propisuje opseg primene nulte PDV stope (drugim rečima, situacije kada poreski obveznik nema obavezu da na određeni promet obračuna PDV, a da pri tome nije negirano njegovo pravo da odbije prethodni porez plaćen pri nabavci određenog dobra/usluge).

Čini se, gledajući u vrlo tehničkom smislu, da je Zakon donekle „pravedan“ propisujući i da u situacijama kada nam nije omogućeno korišćenje prethodnog PDV, nemamo ni obavezu obračuna PDV u prometu ovih dobara, odnosno usluga. Međutim, ekonomski gledano, ovakvom odredbom se rešava pitanje potencijalnog dvostrukog oporezivanja, ali ne i troška PDV (bilo kroz nemogućnost korišćenja prethodnog ili obavezu obračuna PDV obaveze).

Primer dobre lokalne prakse svakako jeste odredba Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti Kovid-19, kojom je propisano da se na promet dobara, odnosno usluga koji bez naknade izvrši obveznik PDV Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, odnosno zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu tog prometa. Međutim, ova odredba važila je samo u periodu od dana uvođenja do dana prestanka vanrednog stanja u Republici Srbiji i bila je ograničena na određene primaoce donacije.

Međutim, još uvek nema sličnog rešenja koje bi važilo i u periodu nakon vanrednog stanja, odnosno koje bi dalo mogućnost da se PDV ne plaća na davanja, na primer, humanitarnim i socijalnim ustanovama i organizacijama, udruženjima, fondacijama, itd. To zasigurno ima negativan uticaj kako na broj potencijalnih donatora, tako i obim davanja. Donatora svakako ima i danas, ali činjenica je da ova poreska obaveza predstavlja za njih dodatno i nemalo opterećenje koje ih odvraća od inicijalne namere da učine dobročinstvo.

Time se dolazi i do donekle apsurdne situacije da je poreskim obveznicima ponekad ekonomski racionalnije uništiti dobra, nego ista donirati onima kojima bi takva pomoć veoma značila. Dobar primer jeste upravo hrana i životne namirnice pre isteka roka.

Šarenolika iskustva drugih

A kako to funkcioniše u drugim zemljama? Pa, možda je najbolje reći: šarenoliko. Na primer, čini se da je jedinstven cilj i napor Evropske unije da spoji lepo i korisno, tj. da podstakne doniranje hrane onima kojima je neophodna, te time postigne dva cilja: bolju distribuciju pomoći onima kojima je ona najneophodnija, ali i smanjenje zagađenja životne sredine, prouzrokovanog ogromnim količinama upotrebljive hrane koja, umesto na tanjiru, završi na smetlištu.

Ovaj jedinstveni cilj se u različitim zemljama postiže na različite načine. Pa tako, kada govorimo o PDV, imamo zemlje kakva je, na primer, Mađarska, gde su donacije (ne samo hrane) date humanitarnim organizacijama (uz ispunjenje striktnih uslova) oslobođene PDV. Slično je u Bugarskoj, Nemačkoj i Hrvatskoj, gde se PDV ne obračunava na donaciju hrane koja je data različitim organizacijama registrovanim za doniranje i distribuciju hrane onima kojima je pomoć neophodna (naravno, uz prethodno ispunjenje različitih, često dosta striktnih uslova).

Tehnika koju je zakonodavac u ovim zemljama iskoristio kako bi implementirao ovo PDV „oslobođenje“ je takođe raznolika. Pa tako, u Nemačkoj se donacija hrane smatra prometom dobara koja nemaju vrednost (pa je samim tim poreska osnovica jednaka nuli). U Hrvatskoj se donacija hrane smatra poresko priznatim manjkom dobara, a u Bugarskoj se isto davanje ne smatra prometom dobara i time je izuzeto iz oporezivanja.

A šta nas sprečava da budemo deo ove tzv. „win-win“ situacije, možda će se neko zapitati. To je pitanje na koje u ovom trenutku nama nije poznat odgovor. Svakako, bilo je inicijativa od strane različitih humanitarnih organizacija, udruženja i privrednih subjekata, a stiče se utisak da je ovih inicijativa još više u poslednje vreme, odnosno kako nas je zadesila takozvana „nova realnost“ izazvana pandemijom.

Takođe, treba pomenuti i inicijativu da se donese Zakon o viškovima hrane, koji bi imao za cilj da sistemski uredi doniranje i kontrolu u ovoj oblasti i ukine porez na donacije ovog tipa dobara. Za sada, barem prema nama dostupnim informacijama, sa pomenutim inicijativama se nije daleko odmaklo. Naravno, nekad je čak i dobre izmene potrebno i poželjno donositi i sprovoditi polako i odmereno, pre svega s ciljem da se predvidi i omogući odgovarajuća primena svih neophodnih kontrolnih mehanizama koji bi sprečili ili u najvećoj mogućoj meri umanjili prostor za bilo kakve zloupotrebe.

Na kraju, kao neko kome je PDV uža specijalnost, ali ujedno i kao neko ko smatra da treba stimulisati sve one koji imaju mogućnost i želju da na bilo koji način pomognu onima kojima je pomoć neophodna, smatram da treba razmisliti, između ostalog, i kako PDV pravila u tome mogu da pomognu, ili barem da ne odmognu.

Ljubisav Stojiljković, viši konsultant u Odeljenju za poresko savetovanje, PwC Srbija

broj 178, oktobar 2020. 

Foto: Pixabay

Чланак PDV tretman donacija u dobrima: Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svaki građanin će dobiti povrat PDV-a za ukupni promet napravljen tokom tri dana, do 30.000 makedonskih denara, odnosno oko 500 evra.

Kako bi povratili PDV, građani će morati da skeniraju svoje fiskalne račune putem aplikacije Moj PDV, a novac će im biti vraćen u roku od 15 dana na bankovne račune.Vikend bez PDV-a u toj zemlji će trajati od 10. do 12. oktobra.

Procene su da će se ovom merom građanima vratiti 17 miliona evra, a pretpostavke su da će ovu meru iskoristiti između 350.000 i 400.000 građana. Makedonska vlada očekuje da će se ovom merom napraviti promet od oko 170 miliona evra.

Za realizaciju ove mere juče su u makedonskom Sobranju napravljene zakonske izmene.

Izvor: a1on

Чланак „Vikend bez PDV-a“ u Severnoj Makedoniji се појављује прво на Biznis i Finansije.