Prema rang listi objavljenoj u godišnjoj ediciji „Finansije TOP“, AIK banka je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2020. godine. Dugogodišnji lider, banka Inteza, pala je na drugu poziciju po profitu ali je zadržala vodeće mesto po aktivi. Prvo na listi osiguravača po ostvarenoj premiji je, kao i godinu ranije, Dunav osiguranje. Predstavnici finansijskog sektora očekuju da će uporedo sa vakcinacijom rasti privredna aktivnost u ovoj godini, kao i da odgovarajuća makroekonomska i monetarna politika mogu da spreče rast inflacije.
Trendovi
9. SUNOVRAT STRANIH ULAGANJA U PANDEMIJI: Lesi se vraća kući
Pad stranih ulaganja u svetu je prošle godine bio veći za trećinu u poređenju s prethodnom svetskom krizom i najveći u poslednje tri decenije. Prognoze za ovu godinu su još lošije, s obzirom na ogromni privatni i javni dug, najavu talasa bankrotstava, ali i zbog činjenice da u posvađanom svetu i ulaganja radije ostaju kod kuće. Situacija je znatno bolja u Srbiji i celoj Jugoistočnoj (vropi, gde pored geografske blizine i solidno obrazovane radne snage, izrazita prednost postaju i manje plate, slabija zaštita radnika i „elastičniji“ ekološki standardi.
12. POSLOVANJE BANAKA I OSIGURANJA U SVETU: Od sumraka do svitanja
U odsustvu zvaničnih podataka kompanija i država, iz analiza međunarodnih organizacija i konsultantskih kuća saznajemo da su od celog finansijskog sektora najveći udar krize pretrpele banke. One se suočavaju sa padom novih kredita, ali i neizvesnošću da li će njihovi klijenti moći da otplate stare, s obzirom na prognoze da svet čeka talas bankrotstava prezaduženih kompanija. Sumrak u kojem se trenutno nalaze banke nije bacio senku i na osiguravače, kojima se predviđa da bi nakon gorkih iskustava koje je donela pandemija, mogla početi da raste tražnja za njihovim proizvodima.
14. PREDVIĐANJA FINANSIJSKIH DIREKTORA O POSLOVANJU OVE GODINE: Opreznim koracima do stabilizacije
Finansijski direktori u Srbiji, kao i njihove kolege u centralnoj Evropi, predviđaju relativno skroman privredni rast ove godine, nastavak neizvesnosti na tržištima usled posledica aktuelne pandemije, dalji rast troškova poslovanja uz pad tražnje, koju ocenjuju kao jednu od najvećih pretnji poslovanju. Uprkos tome, prisutna je određena doza optimizma u pogledu boljih finansijskih izgleda za kompanije, ali i veliki oprez prema preuzimanju većih rizika. U vanrednim okolnostima, fizička, mentalna i finansijska sigurnost zaposlenih postaje najvažnija za dostizanje postavljenih ciljeva, pokazuje istraživanje kompanije Deloitte.
18. RAST KORPORATIVNOG DUGA U PANDEMIJI: Dužnička bomba
Sudeći po dramatičnim najavama finansijskih institucija u svetu, dug bi se od lošeg druga mogao pretvoriti u serijskog ubicu, a MMF već sada predviđa da će 40% korporativnog duga u velikim ekonomijama završiti bankrotom. U (vropskoj uniji, ukupna zaduženost preduzeća je prošle godine uvećana za petinu, pa je opet glavna tema kako rešavati problematične plasmane a očuvati i banke i ogroman deo privrede od propasti. U Srbiji, zvanična statistika tvrdi da je dug privrede na kraju prošle godine i dalje bio skoro za četvrtinu niži u odnosu na rekordnu zaduženost 2012. godine.
20. PRETI LI SRBIJI „POSTKOVIDSKI“ RAST INFLACIJE: Bušenje rupa na potrošačkom balonu
Strahovanja u svetu od „postkovidskog“ rasta inȵacije dele i domaći privrednici i ekonomisti, dok nasuprot tome, MMF prognozira da će cene u Srbiji ove godine ostati stabilne. U centralnoj banci očekuju da će inȵacija ostati u ciljanom okviru, i ističu da imaju prostora za reagovanje na prve znake pregrejavanja ekonomije.
22. STRUKTURA KREDITA I KREDITORA SRBIJE: Kupovina mira u kući
Srbija se do sada kod evropskih banaka, uključujući EBRD, EIB, CEB i Nemačku razvojnu banku, kao i Međunarodnu banku za obnovu i razvoj (IBRD), zadužila za ukupno 8,37 milijardi evra, dok kineskoj (EXIM banci duguje 1,15 milijardi evra a stranim vladama ukupno 2,66 milijarde evra.
24. ZAJAM EVROPSKE INVESTICIONE BANKE ZA IZGRADNJU GASNOG INTERKONEKTORA: Podrška energetskoj sigurnosti Srbije
Zajam u iznosu od 25 miliona evra koji je (vropska investiciona banka obezbedila za izgradnju gasnog interkonektora između Niša i Dimitrovgrada, omogućiće diversifikaciju snabdevanja energijom u Srbiji i ojačati energetske mreže u jugoistočnoj Evropi. Zajam EIB dopunjuje 49,5 miliona evra bespovratnih sredstava u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (vropske unije. Ovo je jedan od poslednjih projekata gasne infrastrukture koji finansira EIB.
28. KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI: Finansijsko tržište će ostati stabilno
Ostvareni rezultati bankarskog sektora mogu se oceniti kao zadovoljavajući, dok porast broja zaključenih lizing ugovora u ovoj godini ukazuje na stabilizaciju ove industrije. Kretanja u sektoru osiguranja su pozitivna i očekuje se dalji rast premija. Brokersko-dilerska društva su se najbolje prilagodila poslovanju u pandemijskim uslovima, brzim prelaskom na onlajn poslovanje, iskoristivši na taj način potencijale domaćeg i stranih tržišta kapitala. Pandemija nije zaustavila ni pozitivan trend u poslovanju investicionih fondova, a sa usvajanjem nove regulative njihovo vreme tek dolazi, ocenjuje u razgovoru za B&F Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.
30. KAKO PREPOZNATI LEGITIMNE KRIPTO PROJEKTE: Uz prave informacije, savete stručnjaka i malo sreće
Ulaganje u kriptovalute može u kratkom roku doneti veliku zaradu, ali i velike gubitke, posebno ako se radi o novim, nedovoljno poznatim koinima kojima se veštački podiže cena. Zato bi u ovakve poduhvate uvek trebalo ulaziti sa svešću da dobitak nije zagarantovan, ali i sa što više informacija o odabranoj valuti i onima koji stoje iza nje, savetuje Marko Matanović, operativni direktor kriptomenjačnice ECD.
34. JEDINSTVENI PRAVILNIK O PDV-U: Zašto je ovaj propis toliko važan za privredu Srbije?
Jedinstveni Pravilnik o PDV-u je stupio na snagu 22. aprila, a počeće da se primenjuje od 1. jula ove godine. Ovaj propis sistematizuje i objedinjuje regulativu iz 27 pravilnika, pojašnjava određene nedoumice u primeni PDV pravila i olakšava obveznicima da usklade poslovanje sa pravilima PDV sistema.
Banke
39. BANKARSKI SEKTOR U 2020: Kriza, kriza, e pa šta je
Kao i u svim ostalim delatnostima, pandemija korona virusa bila je ključna odrednica poslovanja bankarskog sektora u protekloj godini. Ovaj nesvakidašnji događaj koji je prouzrokovao svetsku recesiju dvojako je uticao na poslovanje banaka: direktno, sputavanjem tražnje za bankarskim proizvodima i uslugama, i posredno, izazvavši dva višemesečna moratorijuma na otplatu kreditnih obaveza.
42. OPTIMIZACIJA TROŠKOVA U POSLOVANJU BANAKA: Neophodna promena modela poslovanja
Trenutno okruženje zahteva od većine banaka u svetu da promene svoje modele poslovanja kako bi snizile troškove i učinile ih održivim. One banke koje u tome ne uspeju, nadmašiće konkurencija i gubiće svoj udeo na tržištu.
46. KOLIKO VREDE BANKE U POREĐENJU SA TEHNOLOŠKIM KOMPANIJAMA: Tehnološki giganti u petoj brzini, dok banke džogiraju
Kada se analiziraju cene akcija i njihov rast u poslednjih deset godina, prednost je apsolutno na strani tehnoloških kompanija koje su konkurencija bankama. Bilo da je reč o manjim ili većim tehnološkim kompanijama, vrednosti njihovih akcija rastu i preko 1000%, dok je taj rast kod banaka bio najviše oko 150% u istom periodu.
48. SPAJANJA I AKVIZICIJE U BANKARSKOM SEKTORU: Novi talas
Konsolidacija u bankarskom sektoru predstavlja dugogodišnju temu. Međutim, da li će konsolidacija stvarno doneti boljitak sama po sebi ili je potrebno inovirati način poslovanja?
52. ZAŠTO SU BANKE POVEĆALE CENE BANKARSKIH TARIFA: Neka sila bude s vama
Dok je šira javnost prepuna negativnih komentara na odluku većine banaka da povećaju bankarske tarife, lično verujem da banke u ovom trenutku i nisu imale previše izbora. Sužen manevarski prostor u kome su se našle i jasne procene da će im profitabilnost biti i dalje ugrožena, naročito usled problema u vraćanju kredita nije im dao mnogo opcija.
54. POSTOJI LI U SRBIJI PRIVATNO BANKARSTVO: Oči u oči preko ekrana
Ako je ranije odnos sa klijentima bio prisan, pandemija ga je pretvorila u „zaista intiman“, opisuju zaposleni u oblasti privatnog bankarstva u svetu kako izgleda njihov posao u situaciji kada svi komuniciraju od kuće, preko ekrana. Tržište privatnog bankarstva u Srbiji je tek u začetku, ali iz razloga koji ne može da reši ni „svemoguća“ digitalizacija. Platežno sposobnih klijenata za takvu uslugu je malo, a ponude još manje zbog plitkog tržišta kapitala. Ipak, i kod nas ima banaka koje nude ovakvu mogućnost.
58. DA LI RAD OD KUĆE ODGOVARA BANKAMA I NJIHOVIM ZAPOSLENIMA: Nađimo se na pola puta
Dok se među analitičarima „lome koplja“ oko koristi i mana masovnog rada od kuće, naši sagovornici u bankama smatraju da je najbolji kombinovani model, koji obuhvata i rad od kuće i iz kancelarije. Na taj način se zaposlenima, pored svojevrsne udobnosti, nudi i mogućnost da neposredno razmenjuju ideje sa kolegama, kao i da ostanu u toku sa dešavanjima u firmi.
60. ULOGA KOMERCIJALNIH BANAKA U ZELENOM FINANSIRANJU U SRBIJI: Kako ima više ako
Komercijalne banke u Srbiji navode kao najveće prepreke za masovnije zeleno kreditiranje malih i srednjih preduzeća nedovoljni akcijski kapital, nedostatak kolaterala i loše projekte. 5ešenja se mogu naći u većem prisustvu akcijskih fondova i kombinaciji različitih finansijskih instrumenata podrške u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama, predlaže se u najnovijoj UNDP studiji.
64. Anketa B&F: Jelena Galić, predsednica izvršnog odbora AIK banke, Predrag Mihajlović, predsednik izvršnog odbora OTP banke Srbija, Slavica Pavlović, predsednica izvršnog odbora Eurobanke i Slavko Carić, predsednik izvršnog odbora Erste banke
68. Tabele
Osiguranje
79. POSLOVANJE OSIGURAVAČA U 2020. GODINI: Žilavi kad je najpotrebnije
Srpsko tržište osiguranja jedino je u regionu Zapadnog Balkana ostvarilo rast premije. Za razliku od globalnog tržišta, u Srbiji je premija osiguranja života porasla. Osim toga, došlo je i do promene pozicije među prve tri kompanije, dok je jedno osiguranje ostvarilo značajan rast premije.
82. UTICAJ KAMATNIH STOPA NA POSLOVANJE OSIGURAVAČA: Oporavak finansijskog tržišta usloviće spor, ali siguran rast osiguranja
Prognoza MMF-a o rastu kamatnih stopa i oporavku finansijskog tržišta trebalo bi da obraduje društva za osiguranje, kao krupne institucionalne investitore. U trenutnim, destimulativnim uslovima za plasman slobodnih sredstava, sa niskim kamatnim stopama, osiguravači imaju velike poteškoće da pronađu investicione alternative koje su sigurne, likvidne i istovremeno donose prinos.
86. ZELENE POLISE: Kako zaštititi proizvodnju čiste energije?
Očekuje se da će nova regulativa u oblasti energetike pospešiti razvoj i korišćenje obnovljivih izvora energije, uključujući i mnogo veće učešće domaćinstava u proizvodnji solarne energije. Za fizička lica – „prozjumere“, osiguranje će biti logičan vid zaštite njihovog ulaganja u buduću finansijsku uštedu, jer korišćenje solarnih panela pored pozitivnog uticaja na životnu sredinu, doprinosi stabilnijoj i isplativijoj potrošnji električne energije u domaćinstvima.
88. OSIGURANJE OD OTKAZIVANJA DOGAĐAJA: Osiguravačima će trebati izdržljivost olimpijaca
Neki stručnjaci procenjuju da su ukupne štete – osigurane i neosigurane – koje su od početka pandemije zadesile organizatore događaja, približne dobiti koju su osiguravači ostvarili u poslednjih 15 godina!
92. Anketa BIF: Zoran Blagojević, predsednik izvršnog odbora Wiener Stadtische osiguranja, Veselin Danilovac, član izvršnog odbora Generali osiguranja Srbija, Sonja Marić, direktorka sektora za marketing i korporativne komunikacije, UNIQA osiguranje i Siniša Pratljačić, predsednik izvršnog odbora Globos osiguranja
96. Tabele
Lizing
103. POSLOVANJE LIZING KOMPANIJA U SRBIJI: Vidljiv oporavak
Uprkos velikim izazovima koje je donela aktuelna pandemija na svetskom i domaćem tržištu, lizing industrija se veoma brzo prilagodila novim okolnostima. Svojim aktivnostima podržala je privredu i pokazala se kao pravi oslonac, posebno malim i srednjim preduzećima. Mada je prošle godine zbog posledica pandemije zaustavljen višegodišnji rast, lizing industrija u Srbiji se snažno oporavila već u prvom kvartalu 2021. godine.
104. LIZING I NOVE TEHNOLOGIJE: Da li nam digitalizacija donosi komplikacije ili olakšanje?
Digitalna revolucija u kojoj živimo i radimo, a naročito njeno ubrzanje izazvano pandemijom, dovela je do toga da prisustvujemo promeni sveukupnog načina života i svakodnevnih navika. Treća revolucija se odigrava tako brzo da već postoje razmišljanja da smo ušli i u četvrtu industrijsku revoluciju koja će dodatno izmeniti naše okruženje. A kako se tu snašao jedan relativno jednostavan proizvod kao što je lizing – uplatiš učešće, sedneš i voziš ili koristiš mašinu?
106. LIZING NEKRETNINA: Ni posle decenije nema porodičnih stanova na lizing
Za sada nema podataka da su makar jedna porodica ili pojedinac u Srbiji postali vlasnici nekretnina putem lizinga. S ciljem da se podstakne ovaj deo finansijskog tržišta, Asocijacija lizing kompanija je prosledila nadležnim institucijama predlog izmena regulative za finansiranje nepokretnosti. Praksa zemalja Evropske unije pokazuje da se lizingom najviše finansiraju poslovni objekti i da je privreda većinski korisnik ove finansijske usluge.
108. Tabele
Fondovi
113. DOBROVOLJNI PENZIJSKI FONDOVI: Uvećana imovina članova i u vreme pandemije
Pandemija koronavirusa nije ugrozila imovinu, profitabilnost i likvidnost članova penzijskih fondova u Srbiji u prethodnoj godini. Isplate su tekle redovno i neometano, a imovina članova je uvećana jer su ostvareni pozitivni prinosi.
116. INVESTICIONI FONDOVI U SRBIJI: Ostvaren rast, ali je potencijal mnogo veći
Uprkos krizi, investicioni fondovi u Srbiji su prošle godine ostvarili rast, jer su ih investitori prepoznali kao kvalitetan vid direktnog ulaganja, gde mogu sačuvati svoj novac i zaraditi kroz dobre prinose. Ipak, potencijal domaćeg tržišta je mnogo veći, a poređenja sa zemljama u regionu pokazuju da je budućnost domaćeg tržišta u ulaganjima u akcijske fondove.
118. PORESKI PODSTICAJI ZA ULAGANJE U ALTERNATIVNE INVESTICIONE FONDOVE: Čekajući prvu lastu
Premda je u okviru Zakona o porezu na dohodak građana uveden poreski kredit za ulaganja u alternativne investicione fondove, ta mogućnost još uvek ne funkcioniše u praksi jer do sada u Srbiji nije osnovan nijedan takav fond. Upućeni očekuju da će se to desiti do kraja ove ili barem naredne godine, jer sada postoji jasan zakonski okvir, ali ocenjuju da je potrebno uvesti podsticaje i za pravna lica, kako bi ovo tržište zaista zaživelo.
120. Tabele
Revizija
127. OSAVREMENJAVANJE PROCESA REVIZIJE: Kako je Kovid-19 neočekivano pogurao reviziju u budućnost
Pandemija Kovid-19 je podelila lekcije svim profesijama i naterala ih na neizbežne promene, pa je tako ubrzala i osavremenjavanje procesa revizije. Da bi se pripremile za budućnost, revizorske firme treba da razviju tehnološki obrazovane i svestrane timove koji mogu brže i efikasnije da odgovore na nove zahteve profesije.
129. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji
Berze
131. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI U PROŠLOJ I OVOJ GODINI: Investitori i dalje oprezni
Prethodne godine pandemija je uticala na pad vrednosti prometa na Beogradskoj berzi, a ukupna tržišna kapitalizacija je iznosila 4,45 milijardi evra, što je pad od 8,1% u odnosu na 2019. godinu. Ove godine javljaju se prvi znaci oporavka, ali smanjena tržišna aktivnost ukazuje na još uvek prisutnu opreznost investitora u trgovanju.
134. SPAC BALON NA BERZI: Daj pare, pa ćemo nešto kupiti
Seoske varalice, kokošari i ostali sitni prevaranti koji zavrću na sitno završe u zatvoru, dok prevaranti koji rade na veliko završe kao berzanski mešetari. Stotine milijardi počelo se obrtati na berzama u formi investicija koje imaju puno više sličnosti sa kockanjem, nego sa ozbiljnim ulaganjem u dionice.
136. Tabele
Akvizicija koja je potresla Francusku
144. Rat za vodu
Nastojanje vodeće svetske kompanije za upravljanje vodom i otpadom „Veolia“ da preuzme konkurentsko preduzeće „Suez“ izazvalo je najžešći poslovni sukob koji je poslednjih godina viđen u Francuskoj. U njegovo rešavanje morala je da se umeša i država, jer je počeo da ugrožava na hiljade radnih mesta, desetine milijardi evra prihoda ovih kompanija koje posluju i na srpskom tržištu i vođstvo Francuske u sve perspektivnijoj delatnosti „ekološke tranzicije“.
Vremeplov
148. DEBAKL ISAKA NJUTNA NA BERZI: Genije koji se sapleo o pohlepu
Svaki investitor može da pogreši. Ali Isak Njutn, koji je za samo nekoliko meseci pretrpeo gubitak na berzi u današnjem iznosu od čak četiri miliona dolara, nije bio običan gubitnik. Bio je najveći živi matematičar, neko koga su njegovi savremenici smatrali najpametnijim čovekom na svetu.