Poslednjih nekoliko godina sve je više penzionera koji, umesto da se nakon godina rada odmaraju, dalje nastavljaju da rade. I to uglavnom na istim radnim mestima kao i ranije.

Razloga je mnogo, ali je izvesno da najveći broj penzionera koji se odluče na ovaj korak to čine kako bi dopunili kućni budžet. Istovremeno, angažman penzionera važan je za poslodavce jer dobijaju iskusne radnike određenih struka koje su deficitarne, a pri tome im se to i isplati jer su penzioneri koji rade uglavnom manje plaćeni od radnika u redovnom radnom odnosu, piše Dnevnik.rs.

Deficitarna zanimanja, ali i dodatna plata

Dakle, penzioneri najčešće rade iste ili slične poslove koje su obavljali i pre odlaska u penziju, često one za koje nedostaje radna snaga – vozači, fizičko-tehničko obezbeđenje, majstori različitih zanimanja, varioci, građevinski radnici, medicinske sestre, a na posao posle odlaska u penziju odlaze i lekari, nastavnici…

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ukazuje da je činjenica da veliki broj penzionera radi i da ih je sve više, ali ističe i da se slično dešava u celom svetu. Mnogi se na taj korak, ukazuje Atanacković, odlučuju i zato što nakon prestanka radnog odnosa imaju mnogo slobodnog vremena i iz materijalnih razloga – jer su penzije znatno manje od plata.
Od ukupno 1.648.000 penzionera u Srbiji, njih oko 980.000 ili 60,2 odsto ima primanja niža od prosečne penzije, koja je sada 38.807 dinara.

– Zbog situacije na tržištu rada, potreba za radom penzionera postoji i zbog njihove stručnosti, ali i nedostatka mladih kadrova koji se retko opredeljuju za zanate – kaže Atanacković.

On dodaje da se za određena zanimanja, pre svega zanatska, već dugo ne školuje dovoljno đaka.

Povoljnije i za poslodavca

– I to je razlog što se angažuju radnici koji su radili te poslove, a otišli su u penziju. U nedostatku mlađih radnika, poslodavac ne može da bira ako mu je potreban radnik – ističe Atanacković.

On ukazuje da su, prema njegovim saznanjima, penzioneri nešto manje plaćeni od onih koji su u redovnom stalnom radnom odnosu, ali ističe da su oni, uglavnom, zadovoljni.

– Angažman penzionera dobra je stvar za privredu jer je to povoljnije za poslodavca. Dobro je i za penzionere jer dopunjavaju kućni budžet, nastavljaju da privređuju, ostaju u određenoj fizičkoj aktivnosti, a iskustva pokazuju da nastavak rada posle odlaska u penziju ima pozitivan uticaj na zdravlje – kaže Atanacković.

Ponovo zaposleno 42.000 ljudi

Koliko penzionera radi teško je reći, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a na osnovu broja zahteva za ponovno određivanje iznosa penzije po osnovu naknadno ostvarenog staža, procenjuje se da je od ukupnog broja penzionera 2,5 odsto, odnosno njih oko 42.000, angažovano po osnovu osiguranja koje se tretira kao radni odnos. Ipak, slobodno bi se moglo reći da na posao odlazi više penzionera od te brojke.

Predsednik sindikata penzionera „Nezavisnost” Miloš Grabundžija kaže da su brojni penzioneri primorani da rade i to pre svega zbog malih primanja. Po njegovim rečima, najčešće je reč o poslovima u poljoporivredi, angažuju se kao noćni čuvari, fizički radnici… ali ima i penzionera koji su bili na visokim položajima na kojima ostaju i nakon što odu u penziju. On ističe da se teško može utvrditi koliko penzionera radi jer se većina i ne evidentira.

– Od ukupno 1.648.000 penzionera u Srbiji, njih oko oko 980.000 ili 60,2 odsto ima primanja niža od preosečne penzije, koja je sada 38.807 dinara. Istovremeno, penzije tih 60,2 odsto penzionera zahvataju svega 30 odsto mesečnog budžeta za isplatu penzija i to samo po sebi potvrđuje da većina penzionera teško živi i da su mnogi primorani da rade i nakon odlaska na zaluženi odmor – kaže Grabundžija.

Za sve ima posla…

Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić nedavno je rekao da se procenjuje da je oko 15 odsto ukupne penzionerske populacije u radnom odnosu, koji su, uglavnom, primorani da rade, a da su penzioneri koji rade manje plaćeni od radnika u redovnom radnom odnosu. On je ukazao da se angažuju penzioneri svih zanimanja, od onih koji su, zbog svoje stručnosti, nastavili da rade u istim firmama i nakon zvaničnog odlaska u penziju, ali da je, u principu, uglavnom reč o deficitarnim i malo plaćenim zanimanjima.

Naravno, ima i mnogo penzionera koji nisu nastavili da rade i ne planiraju tako nešto. Neki od njih zato što nemaju materijalnih problema, neki što ne žele ili zato što žele da se odmaraju, opuste, uživaju, putuju…

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Sve više penzionera nastavlja da radi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. DA LI ĆE LATINSKA AMERIKA OSNOVATI LITIJUMSKU VERZIJU OPEC-A: Balkanska opomena
Ako šest zemalja Latinske Amerike predvođene Argentinom, Čileom i Bolivijom formiraju najavljeno udruženje za litijum koje bi funkcionisalo po principima OPEC-a, one bi u svojim rukama držale preko dve trećine procenjenih globalnih rezervi ovog metala. Latinska Amerika može mnogo da dobije ovim udruživanjem, i suprotno, puno da izgubi ukoliko se bude ponašala kao posvađane balkanske zemlje, ističe se u analizi Latinoameričkog strateškog centra za geopolitiku.

10. STAMBENA KRIZA: Ljudi bez kuća, a kuće bez ljudi
Kombinacija masovnog turizma, špekulacija nekretninama, postpandemijska invazija dobrostojećih zapadnjaka, cunami „digitalnih nomada“, navala na „zlatne vize“ i rast kamata i inȵacije, pretvorili su potragu za krovom nad glavom u noćnu moru za ogroman broj građana, pogotovu na jugu Evrope.

12. UTICAJ SANKCIJA NA MIGRANTE U RUSIJI: Ako odeš kajaćeš se, ako ostaneš kajaćeš se
Uprkos potresima u ruskoj ekonomiji, više od polovine stranih radnika poreklom iz srednje Azije ne želi da ode iz Rusije, jer procenjuju da bi im u njihovim zemljama bilo još gore. Ipak, sve više njih se vraća zbog gubitka posla, a oni koji ostaju u Rusiji sve manje mogu da uštede za pomoć svojim porodicama. Novac koji šalju kući gubi i do 30% vrednosti zbog nepovoljnog kursa i bankarskih provizija. Zato je prema rečima migranata „Western Union postao Eastern Union“, što u prevodu znači da se za te usluge plaćaju sunarodnici koji se vraćaju kući ili se koriste drugi neformalni kanali za transfer novca.

Biznis

14. TRŽIŠTE FONTANA: Molim kredit za vodoskok!
Nekada su fontane bile izvor pijaće vode, a danas su i turističke atrakcije i spomenici kulture koji u pojedinim zemljama privlače milione turista. Proizvođači fontana u Srbiji kažu da se na ovom tržištu ne oseća kriza, jer ni lokalne samouprave, ni građani koji žele fontane u svojim dvorištima nisu značajnije smanjili ulaganja u ove ukrasne objekte, iako su upola skuplji nego pre korone. Naprotiv, pojedinci su spremni čak i da uzmu kredit, da bi im baštu ulepšao „lični“ vodoskok. S druge strane, izgradnja privatnih fontana traži od majstora da poznaje bar šest, sedam zanata.

18. IVAN STOJILKOVIĆ, „URBAN-TECHNICS“: Kako je violončelista došao na čelo porodične kompanije?
„URBAN-TECHNICS“, proizvođač ekstrudiranih plastičnih delova za industriju kućnih aparata, sarađuje sa brojnim inostranim partnerima, izvozi od Evrope do Azije i zaslužan je za gotovo 20 odsto ukupnog srpskog izvoza u Švajcarsku. Ova porodična firma iz Valjeva je tokom dve decenije poslovanja u svoje poslovanje uvela brojne promene, a jedna od njih je bila i smena na čelu kompanije. Sadašnji direktor Ivan Stojilković je bio talentovani violončelista, koji je napustio svoju strast da bi se, kako kaže, „posvetio onome što je moj otac gradio podjednako pasionirano kao što sam ja pristupao muzici“.

20. „CHEZ PIERRE“, DOMAĆI PROIZVOĐAČ PARFEMA: Nišlije u svetu mirisa
Preduzeće „Chez Pierre“ iz Niša već skoro tri decenije posluje u kozmetičkoj industriji, a njihov najveći adut je proizvodnja više od 150 parfema koje izvoze od Evrope, preko Sjedinjenih Država, do Singapura. Repromaterijal nabavljaju uglavnom u Francuskoj, a osim u sopstvenim prodavnicama, parfeme prodaju i posredstvom interneta. Muškarci čine 85 do 90 odsto onlajn kupaca, dok najveći broj žena kupuje njihove parfeme u radnjama.

22. PERSPEKTIVE AUTOMOBILSKE INDUSTRIJE U SRBIJI I REGIONU: Profit je u gumama
Proizvođače auto-dijelova u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj ne čeka baš svijetla budućnost, s obzirom na njihov očekivani pad neto prihoda, sa rekordnih 291,2 miliona eura u 2020. na 114,4 miliona eura u 2024. Slična sudbina predviđa se i proizvođačima auto-elektronike, čiji bi neto prihodi sa 73,7 miliona eura u 2020. mogli pasti na 6,5 miliona eura u narednoj godini. Najviše razloga za optimizam imaju proizvođači guma u ove tri zemlje, jer je procjena da će njihovi neto prihodi nastaviti da rastu, te da će u 2024. dostići 444 miliona eura. Proizvođači automobilskih guma u Srbiji i u ostatku regije imaju jednu veliku prednost – bez obzira da li će na tržištu srednjoročno i dugoročno dominirati automobili sa električnim ili motorima sa unutrašnjim sagorijevanjem, i jedni i drugi trebaju gume, kod kojih se ništa bitno ne mijenja.

Finansije

24. RASTU PLATE, RASTU I PENZIJE ALI SPORIJE: Najstariji građani sve siromašniji
Pre 15 godina prosečna penzija iznosila je 53,9% prosečne zarade. U međuvremenu, plate su rasle bržim tempom što je smanjilo taj udeo na 41,9% u 2022. godini, a sudeći po zvaničnim najavama vlasti o rastu zarada i penzija, trend se neće popraviti u narednih nekoliko godina. Pri tom, broj penzionera i broj osiguranika koji „pune“ penzioni fond, lane i te 2008. približno je isti.

26. MONOPOLIZACIJA JAVNIH NABAVKI U SRBIJI: Ponude mršave, cene se goje
Najveći broj javnih nabavki u Srbiji sveo se na jednu ili dve prispele ponude, a kako se smanjuje broj ponuđača tako raste ukupna vrednost ugovorenih poslova. Trenutno je preko dve trećine ukupne vrednosti narudžbina u javnom sektoru izuzeto od primene Zakona o javnim nabavkama.

Temat – Privreda na vodi

29. SRBIJA SLABO KORISTI PRIVREDNE POTENCIJALE NA REKAMA: Voda svašta nosi, ali i donosi
Vodama u Srbiji ne plivaju samo ribe već i novac, ali nema ko da ga „upeca“, smatraju stručnjaci koji ukazuju na neiskorišćene privredne i turističke potencijale reka. Procenjuje se da bi naša država mogla godišnje da uštedi desetine miliona evra kada bi se više koristili plovni putevi, posebno za transport robe koja se sada uglavnom prevozi drumom i železnicom.

32. DOMAĆA INDUSTRIJA ČAMACA: Ne padaju zlatni dukati, ali se radi
Niko u Srbiji ne zna tačno koliko se proizvede čamaca, već se samo procenjuje da je to oko 500 plovila godišnje. Za izradu jednog prosečnog čamca potrebno je oko nedelju dana, a cene se kreću od 3.000 evra pa naviše, dok najjeftiniji čamci iz uvoza koštaju 40.000 evra. Primetan je rast tražnje za domaćim plovilima, jer je standard porastao, pa sada ima ljudi koji maltene za mesečnu platu mogu da kupe pristojan čamac, tvrde proizvođači.

34. JAVNE I PRIVATNE MARINE U SRBIJI: Privezišta za čamce prerasla u pristaništa
Država je najavila izgradnju marina na nekoliko lokacija u Vojvodini i u drugim delovima Srbije, a na tenderu će biti izabrane firme koje će komercijalno upravljati ovim objektima. Koliku će finansijsku korist od toga imati opštine na čijoj teritoriji će se nalaziti marine još nije precizno utvrđeno. Privatnici, koji su u ovom poslu već decenijama kažu da je isplativ, što potvrđuje i činjenica da je slobodna privezišta za čamce skoro nemoguće pronaći.

36. IZGRADNJA OBJEKATA NA VODI: Posao i za unuče
Tražnja za splavovima u Srbiji, bilo da je reč o privatnoj upotrebi, ugostiteljskim objektima ili kancelarijama na vodi nastavila je da raste i nakon korone, ali rastu i cene repromaterijala. U zavisnosti od zahteva investitora, splav veličine sto kvadrata može da košta 60.000 evra ali i pola miliona. Danas objekti na vodi po svom kvalitetu pariraju kućama, tvrde naši sagovornici, a u interesu svih – proizvođača, kupaca i države – bi bile mere kojima bi se konačno uredilo zakupljivanje mesta za splav.

38. PRIVREDNI RIBOLOV U SRBIJI: Ribari zapetljani u birokratskoj mreži
Premda u poslednjih nekoliko godina zvanična statistika beleži rast broja privrednih ribara, oni tvrde da ih sada ima 4,5 puta manje u odnosu na početak ovog veka i dodaju da su do tako drastičnog pada doveli propisi koji im onemogućavaju normalan rad, ali i masovni krivolov. Da je krivolov ogroman problem saglasne su i organizacije koje izdaju dozvole za ribolov, ali po mnogim drugim pitanjima njihovi stavovi se razilaze od procena ribara.

Intervju

40. LEANA TAJKOV, NOVINARKA, KOMUNIKOLOŠKINJA, NEKADAŠNJA KOŠARKAŠICA I SADAŠNJA PREDUZETNICA: Jedna žena i njenih sedam kamiona i poluprikolica
„U SAD sam živela u uređenom sistemu koji me je razmazio kao građanku, jer sam navikla da sve savršeno funkcioniše. U Španiji me je, s druge strane, dočekao birokratski haos kao i kod nas, pa sam se „resetovala na prethodna podešavanja“, navodi Leana Tajkov neka od svojih iskustava u stranim zemljama, u kojima se bavila košarkom, novinarstvom i kreativnim pisanjem. Danas, između ostalog, vodi podkast „Dnevnik jedne špediterke“ jer se iznenada, spletom životnih okolnosti, našla na čelu transportnog preduzeća „TGA-TRANS“ iz Bečeja. Obrevši se u poslu kojim dominiraju muškarci, razvila je sopstveni stil rukovođenja o kome kaže: „Mogu da budem doterana, fina i ljubazna kada procenim da će mi to dati određenu pregovaračku prednost, ali mogu da budem i neko ko veoma dobro ume da se bori za sebe i svoju kompaniju“.

Skener

44. ODGOVORNOST KOMPANIJA ZA POVREDE I POGIBIJE NA POSLU: Nema zatvora za ubice radnika
Pred kraj aprila usvojen je novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, na koji se čekalo punih 18 godina. Novi propisi daju veća ovlašćenja inspektorima, sada mogu da izreknu više novčane kazne i da na duže vreme zatvore rizično mesto. Obaveze kompanija su takođe uvećane, moraju po zahtevu radnicima da omoguće periodične zdravstvene kontrole kao i da izdaju posebna odobrenja za rad kod visokorizičnih poslova. Međutim, i dosadašnji zakon pružao je mogućnost za bolju preventivu i oštrije kazne kod propusta, ali je njegova primena bila „mlaka“, što zbog nevelikih potencijala inspekcija rada, dobrih kompanijskih advokata ili političke zaštite poslodavca.

48. ISKUSTVA SEZONSKIH RADNICA U POLJOPRIVREDI: Ako naiđe inspekcija, moraš odmah da se izgubiš na njivi
Sezonske radnice u poljoprivredi su većinom sredovečne žene koje su ostale bez posla, ili penzionerke koje ne mogu da žive samo od tih primanja. Do posla dolaze neformalno, preko poznanika, a u slučaju da dođe inspekcija, nadzornik ih upozorava da se izgube „negde na njivi“. Žene su po pravilu manje plaćene od muškaraca, iako postoje poslovi koji se poveravaju samo ženama, jer kako kažu sezonske radnice „traže preciznost i higijenu i zato što bi muškarac to uradio ofrlje“.

Nove tehnologije

50. „DIRIGENT ACOUSTICS“, INOVATOR U OBLASTI ZVUKA: Buka nije u modi
Kompanija „Dirigent Acoustics“ bavi se zvukom kroz nekoliko usko specijalizovanih delatnosti. Kada je u pitanju neželjen zvuk ona meri buku i zvučnu izolaciju, projektuje mere zaštite od buke u spoljašnjoj sredini i zvučnu izolaciju u objektima. Kada se radi o kvalitetu zvuka, njen posao je projektovanje koncertnih dvorana, muzičkih i drugih studija i vrhunskih audio sistema. Pored toga, ovo preduzeće u saradnji sa naučnim institutima razvija i sopstvene proizvode u oblasti akustike, među kojima je i prvi mikrofon u svetu na bazi grafena.

Nauka

52. ZAŠTO SU SLOŽENI SISTEMI PODLOŽNIJI KOLAPSU: Do napretka se sporo stiže, ali put do propasti je brz
Znanja iz prirodnih nauka i ona koja smo stekli proučavanjem ljudske civilizacije upućuju da što je neki sistem složenije umrežen, to brže propada. Dovoljno je da se jedan od ključnih čvorova razveže, pa da podstakne „kaskadne kvarove“ u celoj strukturi. Dosadašnje iskustvo pokazuje da kada ljudi pokušavaju da izbegnu propast, obično preduzimaju radnje koje samo pogoršavaju situaciju. Tome smo svedoci i danas.

Koktel

56. TITO KAO TURISTA: Ruka mi se već bila ukočila, otpozdravljajući!
Doživotni predsednik SFRJ je tokom svog mandata obišao preko 70 zemalja, a njegove diplomatske posete su mu uveliko omogućavale da se ponaša i kao turista. Tito je u stranim zemljama imao pristup sadržajima koji su dostupni samo malom broju privilegovanih, ali je istovremeno umeo da „spontano“ zaigra sa narodom po selima i da se satima rukuje sa običnim ljudima. Cela armija saradnika je za njega pisala posebne vodiče o istoriji, kulturi, politici i ekonomiji zemalja koje je posećivao, uključujući poverljive informacije i „škakljiva“ pitanja.

58. OZELENJAVANJE SPORTA: Patike od kukuruza, dresovi od taloga kafe
Većina sportske opreme i dalje se proizvodi od sintetike i sličnih materijala koji škode čoveku i životnoj sredini, a oko 85% istrošene sportske odeće, obuće i rekvizita završi na otpadima ili se spaljuje. Najveći recikleri sportske opreme su Nemačka i Singapur, dok su Britanci „izbacili na tržište“ prvi fudbalski klub koji je igrao u dresovima napravljenim od reciklirane plastike i taloga kafe. Prve reciklirane patike proizvedene su još 1994. a danas se prave i od biomase u vidu kukuruza, algi i prirodnog kaučuka.

Komunikacije

60. ŠTA O ODNOSIMA SAD I KINE MISLE NJIHOVI GRAĐANI: Nekada konkurenti, sada neprijatelji
Ogromna većina Amerikanaca ne doživljava više Kinu samo kao najvećeg ekonomskog konkurenta, već kao neprijatelja koji direktno ugrožava bezbednost SAD. Kineski građani uzvraćaju istom merom, pri čemu preko dve trećine njih smatra da je Kina nadmašila američku privredu i postala vodeća u svetu. Za razliku od mlađih Amerikanaca, koji su nešto otvoreniji za ekonomsku saradnju sa Kinom od starijih generacija, u Kini su najveći nacionalisti mladi. U obe države, visokoobrazovani su najpesimističniji da će se odnosi između dve zemlje poboljšati.

Reprint

62. MAJKL LIND, AMERIČKI PROFESOR, PUBLICISTA I NOVINSKI UREDNIK: Zašto sam protiv vodeće ekološke mantre o spašavanju planete?
Spašavanje planete postalo je nova religija političara, poslovnih elita i intelektualaca na Zapadu, koja je zamenila misiju hrišćanstva da spašava ljudske duše. Ali šta ova mantra današnjih mejnstrim ekologa zapravo znači“ Kad se detaljnije ispita, to je zahtev da planetu spasimo od postojanja ljudskih bića. Ako dabrovi izgrade branu radi sopstvenog opstanka i njome ugroze druge životinje i biljke, to je prirodni poredak. Ako ljudi malaričnu močvaru pretvore u rezervoar za vodu da milioni drugih ljudi ne bi pomrli od zaraze, to je zločin jer dovodi u pitanje opstanak lokalne vrste žaba.

Vremeplov

64. KAKO SE PUTOVALO U SREDNJOVEKOVNOJ SRBIJI: Ako Srbi pljačkaju sopstvene vladare, šta li tek rade strancima
U srednjovekovnoj Srbiji, najbrže i najudobnije se putovalo brodom, jer su kopneni putevi bili toliko uski, blatnjavi i puni rupa, da su se karavani kretali istom brzinom kao i pešaci. Mnogi strani putnici su više od neudobnosti strepeli od pljačkaša, kojih je bilo svih fela – od odmetnutih gramzivih plemića, preko organizovanih razbojničkih družina, do sitnih lopova.

Чланак Biznis & finansije 209: Privreda na vodi – Kako “upecati” dobar posao? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U ovom periodu broj ljudi na platnom spisku Fonda PIO, godišnje se smanjuje uglavnom za po oko sedam-osam hiljada, a najveće smanjenje, za blizu 16.000 zabeleženo je 2020. godine i 2021. godine kada je broj penzionera smanjen za više od 30.000.

Paralelno sa smanjenjem broja korisnika penzija, poboljšava se struktura penzionera, odnosno udeo starosnih, invalidskih i porodičnih penzionera u ukupnom broju, pa je udeo starosnih penzionera povećan sa 61,3 odsto koliko ih je bilo u decembru 2015. godine na 64,9 odsto u decembru 2021. godine.

Kako je rastao udeo starosnih tako je opadao udeo invalidskih penzionera i to sa 18 odsto na kraju 2015. na 15,1 odsto u decembru 2021. godine, dok je udeo porodičnih penzionera ostao na oko 20 odsto.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Svake godine u Srbiji manje za 7.000 do 8.000 penzionera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog toga sve više poslodavaca u svetu napušta programe sa „utvrđenim benefitima“ i prelaze na sistem „utvrđenih doprinosa“, što je za buduće penzionere nepovoljnije.

Ovo su rezultati rangiranja penzijskih sistema pripremljenih u „Merseru“, renomiranoj globalnoj kući za finansijski konsalting, čiji su eksperti analizirali 44 penzijska modela sa raznih strana planete, a koji obuhvataju 65 odsto svetskog stanovništva.

Najlošiji penzioni sistem na Tajlandu

U izveštaju se navodi da je svako rangiranje pojedinačnih sistema u načelu sporno, jer je svaki od njih rezultat različitih ekonomskih, socijalnih, političkih i istorijskih okolnosti. Posledica toga je da neki sistem, ma kako visoke ocene dobio, ne može u celini da se „presadi“ u neko drugo društvo.

Prvo mesto je, kao i lane, zauzeo penzijski sistem Islanda, ostrvske države koja ima samo oko 366.000 stanovnika. Ocenjen je kao zdrav koktel penzijskih rešenja za javni i privatni sektor. Ova zemlja je prvi put obuhvaćena studijom prošle godine i odmah je izbila na prvo mesto. Na drugoj i trećoj poziciji, na kojima su bile i lane, nalaze se penzijski sistemi Holandije i Danske, a slede Izrael, Finska, Australija, Norveška, Švedska. U društvu prvih deset su i Singapur, Velika Britanija i Severna Irska.

Švajcarska, koja je evropski sinonim za uređeno društvo, tek je na 11. mestu, dok je najveća ekonomija sveta, SAD 20, sistem najveće evropske privrede, Nemačke, na tabeli „Mersera“ je sedamnaesti, za tri mesta niže nego lane. Najbolje ocenjen penzijski sistem Azije je singapurski, na 9. mestu, dok je druga ekonomija sveta, Kina, rangirana kao 36.

Ovoga puta najlošije je ocenjen penzijski sistem Tajlanda, koji se, međutim, iz godine u godinu poboljšava.

Posao napuštamo sve stariji

Preporuka gotovo svih zemalja je da se svuda granica za završetak radnog veka i odlazak u penziju pomeri naviše, kako bi se ublažile posledice povećanja udela pripadnika trećeg doba u ukupnom stanovništvu, rastuće zaduženosti država i niskih stopa rađanja.

Službe Ujedinjenih nacija predviđaju da će udeo starijih od 65 u svetskom stanovništvu sa 9,7 odsto ove godine do 2050. narasti na 16,4 procenta.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Koje zemlje najbolje brinu o svojim penzionerima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Problem je što se, osim korisnih stvari koje penzioneri mogu da kupe na ovaj način – ogrev, obuću, odeću, da registruju automobil na rate, kupe kompjuter – sve češće dešava da plaćaju enormno velike rate na ime preskupih usisivača, prečišćivača, jastuka koji „hlade“, masažera, kao i raznih predmeta nepoznatog porekla koji im se prodaju kao zdravstveno korisni. Fond, međutim, od svih ovako sklopljenih ugovora i prihoduje određena sredstva, što je potvrdila i Državna revizorska institucija. Naime, u ugovorima o poslovnoj saradnji sa preduzećima, definisana je naknada na ime troškova za izvršene usluge „kao procenat od ukupno obustavljenih sredstava“.

Usisivač za 2.949 evra

Usisivač za 2.949 evra ili naddušek i jastuk sa magnetima za 106.670 dinara samo su dva primera kupoprodaje tokom jula i avgusta, gde je penzionerima trgovac došao „na kuću“ i prodao im robu koju su oni poželeli da vrate čim su za prodavcem zatvorili vrata. O ovim kupoprodajama portal N1 je pisao nakon što su se nezadovoljni kupci obratili redakciji.

I dok je ugovor Zagorke N. (79) iz Požarevca o kupovini usisivača uspešno raskinut, baka Nadežda (86) iz sela pored Zaječara će, kako stvari sada stoje, i dalje otplaćivati nadušek i jastuk dajući svakog meseca, u naredne dve godine, po četvrtinu od svoje više nego skromne penzije od 17.000 dinara. Dodatni problem kod baka Nadežde je što, prema rečima njene unuke Ane Dimitrijević, trgovac nije ostavio ni primerak kupoprodajnog ugovora, ni obrazac o odustajanju od kupovine. Prodavac je, uz to, imao bakin jedinstveni matični broj, iako mu ona nije dala ništa od ličnih dokumenata, pošto se ne nalaze u njenoj kući.

Na pitanja portala N1 upućena Fondu PIO – sa koliko firmi Fond ima sklopljene ugovore o prodaji ovakve vrste robe, kako procenjuje s kim sklapa ugovor, da li Fond PIO proverava koju vrstu robe penzionerima nude na prodaju preduzeća koja se bave trgovinom robe široke potrošnje, kao i da li se proverava da li firma koja prodaje penzionerima medicinska pomagala ima odgovarajuće ateste, znanja i dozvole za prodaju ove vrste robe – ostali smo bez odgovora.

Šta kažu revizori

Kontrolom završnih računa Fonda PIO, revizori su obuhvatili i stavku „potraživanja od kupaca – sprovođenje administrativnih zabrana“. U jednom takvom izveštaju, s kraja 2021. godine utvrđeno je da su na kraju 2020. godine potraživanja od kupaca iznosila više od 31 milion dinara.

„Potraživanja od kupaca – sprovođenje administrativnih obustava od penzija su prema stanju u poslovnim knjigama na dan 31. decembar 2019. godine iznosila su 31.374.000 dinara. Ova potraživanja Fonda od različitih pravnih lica su nastala po osnovu usluga sprovođenja obustava od penzija korisnika penzija, sprovođenjem administrativnih zabrana, koje korisnik penzije stavlja na mesečno primanje radi plaćanja premija za kolektivno i individualno osiguranje, kupovinu dobara i usluga. Fond je sa pravnim licima zaključio ugovore o poslovnoj saradnji u kojima je definisana naknada na ime troškova za izvršene usluge kao procenat od ukupno obustavljenih sredstava“,navela je Državna revizorska institucija u izveštaju o reziviji završnog računa Fonda PIO za 2020. godinu.

Od ogreva do biomagnetne prostirke

Na internet stranici Fonda PIO navedeno je da penzioneri na rate, putem administrativnih zabrana koje im se mesečno stavljaju na penzije, mogu da plate usluge i proizvode u oblasti zdravstva, turizma, zatim kod javnih komunalnih preduzeća, kao i da kupe robu široke potrošnje.

„Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je sklopio ugovore sa preduzećima za prodaju robe na kredit, udruženjima građana i javnim preduzećima, tako da penzioneri imaju mogućnost plaćanja administrativnom zabranom, odnosno plaćanja na rate, pri kupovini robe široke potrošnje, medicinske opreme i optičkih pomagala, za nabavku zimnice i ogreva, za plaćanje pogrebnih troškova i turističkih usluga“, navodi se na sajtu PIO fonda.

Proizvodi i usluge u oblasti zdravstva, turizma i javnih komunalnih preduzeća jasno su definisani i da bi ih kupili penzioneri treba da odu – kod stomatologa, u apoteku, optiku, turističku agenciju ili lokalno komunalno preduzeće.

Kod robe široke potrošnje situacija je – drugačija.

Na sajtu Fonda PIO među 1.236 ugovora

Na spisku na sajtu Fonda PIO među 1.236 ugovora sa preduzećima koliko smo izbrojali, nalaze se mnoge usluge i proizvodi koji su penzionerima zaista potrebni.

Tako se na spisku nalaze 83 penzionerska udruženja i firme koje prodaju ogrev na rate. Kod nekih od njih može da se kupi i zimnica na više rata, a postoje i preduzeća koja prodaju isključivo zimnicu.

Tu su i četiri firme koje prodaju dečje igračke na rate, zatim šest firmi koje se bave registracijom vozila.

Prodaje se i PVC stolarija, ali i svinjske polutke i pileće meso, stočna hrana, seme za poljoprivrednike. Nude se i molersko-farbarski radovi na rate, pa i usluga obuke vozača koju u opisu delatnosti ima čak četiri firme.

Međutim, među 1.236 firmi ima i onih koji svoju ponudu penzionerima donose na kućni prag.

Uglavnom su registrovani za „prodaju i naplatu“ uređaja za prečišćavanje, osvežavanje, za „prodaju i naplatu“ proizvoda za zdravo spavanje, prodaju i naplatu „terapeutske krevetnine“, „antialergijske posteljine“, „biomagnetnih prostirki“, „masažera za relaksaciju“…

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Preko Fonda PIO čak 1.236 firmi prodaje penzionerima raznu robu i usluge na rate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zato radimo na njihovoj edukaciji. U narednom periodu obilazićemo penzionere, kao i domove za stare i upoznati ih sa njihovim potrošačkim pravima, kaže za portal N1 Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije NOPS. Prema njegovim rečima, jedna pravila važe ako trgovca primite u svoj dom, da tu drži prezentaciju proizvoda koji pokušava da vam proda, a druga ako odete u poslovne prostorije trgovca.

Nedavni slučaj kada je trgovac beogradske firme požarevačkim penzionerima prodao usisivač za 2.949 evra, došavši prethodno u njihov stan da im održi prezentaciju, samo je jedan od brojnih slučajeva prodaje „na kućnom pragu“.

Mladen Alfirović iz NOPS ističe da, kod ovakvih prodaja, kada vam trgovac dođe „na kuću“, potrošač ima rok od 14 dana da se predomisli.

Pravila kada trgovac dođe kod kupca

„To su takozvani ugovori na daljinu. Svaki ugovor koji se zaključi van poslovnih prostorija trgovca smatra se ugovorom na daljinu. U tom slučaju trgovac je obavezan da kupcu, između ostalog, uruči i obrazac za odustanak od kupovine“, objašnjava Alfirović za portal N1.
Izgled tog obrasca propisalo je Ministarstvo trgovine i usvojen je kao podzakonski akt uz Zakon o zaštiti potrošača.

„Ta izjava o odustanku od kupovine mora biti data na posebnom obrascu. Daje se potrošaču zasebno ili se nalazi na pozadini ugovora. Nikako ne može da bude skrivena u nekom uglu. Ukoliko se kupac predomisli, on popuni taj obrazac i u roku od 14 dana može da odustrane od te kupovine“, objašnjava naš sagovornik.

Ukoliko kupac od trgovca ne dobije ovaj obrazac, onda rok nije 14 dana, već mnogo duži.

„U tom slučaju, kada ne dobije ovaj obrazac, kupac ima rok godinu dana za odustanak od ugovora“, ističe Alfirović.

Rok za povrat novca od trgovca u ovom slučaju je takođe 14 dana.

Mladen Alfirović podseća da je novim Zakonom o zaštiti potrošača predviđeno i uvođenje registra „Ne zovi“, gde će potrošači moći da prijave brojeve svojih mobilnih i fiksnih telefona te tako spreče nastrljivo poslovanje trgovaca. Taj registar, međutim, treba da zaživi najranije u decembru ove godine.

„Najveći broj penzionera postaje meta ovakvih trgovaca tako što ih ovi prethodno pozovu telefonom. Veoma su ubedljivi, jer to su sve profesionalci, prosto ih namame, navuku ih da pristanu da im dođu u stan i tokom nekog vremenskog perioda ih nagovore na kupovinu“, pojašnjava naš sagovornik.

Pravila kada kupac ode kod trgovca

Druga pravila, naveli smo, važe kada kupac ode u poslovne prostorije trgovca na prezentaciju i tamo kupi proizvod.

Tu, naime, nema lakog odustajanja od već skopljenog ugovora.

„Sada sve više trgovaca organizuje prodaju u svojim poslovnim prostorijama. Tu organizuju prezentacije i na taj način izbegavaju primenu odredbe od 14 dana – tada potrošač nema pravo odustanka od sklopljenog ugovora u pomenutom roku“, pojašnjava on.

Ova pojava, dodaje, još uvek nije masovna.

„Nadamo se da ni neće postati masovna. Trgovci uvek idu korak ispred zakona – kakav god vi zakon doneli oni uvek idu korak ispred da ga zaobiđu“, ističe Alfirović.

Na pitanje da li je moguće da u ovom slučaju ni na jedan način potrošač ne može da vrati kupljen proizvod – pa i patike vratite u prodavnicu kada vam ne odgovaraju, Alfirović pojašnjava da to zavisi od poslovne politike konkretnog trgovca.

„Patike možete da vratite trgovcu tako što ih reklamirate ako se pocepaju, na primer. Ali, ako hoćete da vratite patike jer ste se predomislili, to ćete moći da učinite samo ako poslovna politika tog trgovca to i omogućava – da vam se vrati novac ili zameni za neki drugi proizvod. Veliki brendovi nemaju vremena da gube na reklamacije, pa nude zamenu proizvoda ili povrat novca, dok neki drugi čine sve kako do toga ne bi došlo. Tako je i u ovom slučaju – kada kupite proizvod na prezentaciji u poslovnim prostorijama prodavca, mogućnost da odustanete i vratite ga zavisiće od njegove poslovne politike“, pojašnjava Alfirović.

Šta je obmana, a šta nasrtljivost

Sagovornik portala N1 objašnjava da postoji razlika između obmane i nastrljivosti.

„Ako vam neko daje lažne informacije i dovodi vas u zabludu da biste doneli ekonomsku odluku – to je obmanjujuće poslovanje“, kaže on.

Sve su to, dodaje, po zakonu oblici nepoštene poslovne prakse.

„Nasrtljivo je kad vam se neko obraća višestruko, mimo vaše volje, putem telefona i nudi vam proizvode i usluge, a obmanjujuće je ako vam daje netačne informacije i kod potrošača stvara utisak da oni prosto ne mogu da napuste prostorije dok ne kupe proizvod“, naglašava Mladen Alfirović.

Za obmanu je, ističe, prava adresa – tržišna inspekcija.

„Jer, lažne tvrdnje – poput onih kada se trgovac, na primer, poziva na neko ministarstvo u ime kojeg obavlja određena merenja ili istraživanja – za veliki broj potrošača može primamljivo da zvuči. Takve navode trebalo bi da proveri tržišna inspekcija“, ukazuje sagovornik portala N1.

Izvor: N1.rs

Foto: Pixabay

Чланак Ne postoji zakonska odredba koja posebno štiti starije potrošače се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč bakšiš, koju koristimo kao sinonim za napojnicu, potiče od persijskog glagola bahšiden, što znači dati, pokloniti. Dakle, samo značenje upućuje na to da je reč o dobrovoljnom gestu. Kod nas je i deo kulture, i postalo je nezgodno u vreme digitalizacije kada se sve više koriste kartice ostaviti i bakšiš. Dodatno, kod nas ni zakonski nije definisan.

Ipak, ima i onih koji o tome temeljno razmišljaju, a mi se upoznali sa timom koji je omogućio bezgotovinske i beskontaktne napojnice. Reč je o aplikaciji TipKing koja je plod znanja mladih iz država bivše Jugoslavije.

Razvoj beskontaktne tehnologije je postavio osnovu za uvođenje mobilnih plaćanja. Evropska centralna banka (ECB) beleži promene u navikama plaćanja potrošača, koje je takođe oblikovala pandemija koronavirusa. Potonje je dodatno ubrzalo korišćenje različitih metoda bezgotovinskog plaćanja. Gotovina je i dalje najpopularniji instrument za lična plaćanja male vrednosti, ali njena upotreba postepeno opada.

Prema podacima SPACE istraživanja, četiri od deset potrošača su ređe koristili gotovinu od početka pandemije. Više od 90% Evropljana ima barem jednu platnu karticu. Tradicionalna studija o navikama i očekivanjima aktivnih korisnika kartica, Masterindex Srbija, je pokazala da su beskontaktna plaćanja platnim karticama i mobilnim telefonima realnost za 81% građana.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Napravljena aplikacija za ostavljanje bakšiša се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima sa sajta PIO fonda koji su dostupni od 2012. godine, broj penzionera rastao je po svim kategorijama, najviše 2014. godine, čak za više od 27.000

Brojevi iz prošle i preprošle godine ipak pokazuju drastično smanjenje korisnika penzija. Najviše je to uočljivo u kategoriji invalidskih, a potom porodičnih penzija. Broj korisnika starosne penzije svih ovih godina se blago uvećavao, ali je prošle godine i tu prvi put zabeležen pad od 0,8 odsto. Istovremeno broj invalidskih penzija smanjen je za 5,09 (ranijih godina se stopa smanjenja kretala oko tri odsto) a porodičnih za 0,88 procenata.

Smanjio se udeo penzija u prosečnoj plati

Prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, to je prirodni sled događaja potpomognut kovidom, u uslovima kada su građani potpuno prepušteni sudbini i bez adekvatne zaštite.

„Zbog pandemije sve druge zdravstvene potrebe bile su zapostavljene, ali su one ‘grizle’ život. Bez prevencije i lečenja, zbog nebrige i prepuštanja stihiji, stopa mortaliteta naglo je skočila, pre svega u populaciji najstarijih“, kaže on za Danas.

Paralelno sa padom broja penzionera smanjio se i udeo penzija u prosečnoj plati. Na početku 2012. godine prosečna penzija bila je ekvivalent od oko 60 odsto prosečne plate, ali kako su zarade rasle, tako je do kraja te godine procenat spao na oko 57 odsto. U oktobru prošle godine prosečna penzija vredela je kao 45,54 odsto prosečne zarade, ali su do kraja godine, s obzirom na to da su zarade u decembru bile nešto veće (69.136 dinara) a penzije se nisu menjale, primanja najstarijih iznosila tek 42,48 odsto u odnosu na prosek plata.

„Švajcarska formula koja je počela da se primenjuje dosta je striktna, a s druge strane, na jaz između penzija i zarada uticale su povišice u javnom sektoru, koje su išle bez ikakvog kriterijuma. Tome nije prethodila reforma, ni uvođenje platnih razreda i u takvim uslovima logično je da penzije kaskaju za zaradama. Onda se vlast služi populizmom, daje jednokratne pomoći pokušavajući na taj način da prikrije zaostajanje penzija u odnosu na zarade“, objašnjava Đogović.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U 2021. godini manje 30570 penzionera u odnosu na 2020. godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sektor privatnog obezbeđenja u Srbiji ušao je u četvrtu deceniju poslovanja. Iako u najboljim srednjim godinama, ovo tržište je gotovo u potpunosti deformisano i predstavlja jedan od najvidljivijih primera izopačenja regulative u praksi.

Prisutne anomalije nameću zaključak „da država ne radi u interesu svojih građana, već u interesu partijsko-poslovne klike, koja mašući barjakom državnosti, preliva javna sredstva u privatne džepove. Na tržištu postoji oligopol – u ovom slučaju niza partijski povezanih firmi, koje dobijaju najlukrativnije ugovore“, ocenjuje se u analizi „Politička distorizija tržišta privatnog obezbeđenja“, čiji je autor Marko Milošević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Mada začeci privatizacije sektora obezbeđenja u Srbiji datiraju još iz haotičnih devedesetih godina prošlog veka, pitanje profesionalizacije je intenzivirano ranih dvehiljaditih, ulaskom stranih kompanija, pre svega banaka na domaće tržište. One su želele usluge profesionalnih firmi, umesto usluga Arkanovih „Tigrova” i sličnih paradržavnih vojski.

Regulacija tržišta je, međutim, kaskala pa je Zakon o privatnom obezbeđenju usvojen tek 2013. godine, a čekalo se još dve godine da otpočne licenciranje radnika. Smatralo se da će to dovesti do profesionalizacije sektora, standardizacije obrazovanja, stvaranja struke i rasta zarada.

Približno u isto vreme intenziviralo se i poslovanje sa državom, angažovanjem usluga privatnog obezbeđenja u postupku javnih nabavki. Težilo se tome da se poslovi povere privatnom sektoru uz kontrolnu ulogu države, kako bi se država, koristeći dostupne resurse, bavila poslovima javne sigurnosti.

Tri godine po usvajanju zakona, istraživanje koje je tada sproveo BCBP je pokazalo da tržište karakteriše loša praksa odabira radnika, niska cena rada, nedostatak delotvornog nadzora, politizacija sektora, sukob interesa i siva ekonomija. Ista situacija vlada i danas, kaže se u najnovijoj analizi, a do nje su dovele devijacije u primeni regulative koje su od zakona načinile karikaturu u praksi.

Zloupotreba licenci

Pre svega, licence koje su trebale da odvoje „žito od kukolja“, saplele su se već na samom početku jer nije uspostavljen kvalitetan sistem obuke, kao ni efikasan nadzor na ovom tržištu, podeljen između inspekcije rada koja kontroliše rad na crno i MUP-a u čijoj je nadležnosti kontrola da li se posluje bez licenci.

Sve to je otvorilo prostor sivoj ekonomiji, odnosno da deo poslodavaca jednako plaća radnike sa licencom i one bez licence. Okvirna zarada od oko 150 dinara po satu garantovana je i radniku koji je uložio vreme i novac da bi prošao obuku, kao i radniku koji nema potrebne kvalifikacije propisane zakonom.

Usled nedostatka kvalifikovane radne snage, radnici koji su angažovani u jednoj kompaniji dodatno rade i za druge firme, i to opet – na crno. Prema izjavama radnika obezbeđenja koje se navode u istraživanju, kada radnik sa licencom nakon svog posla radi honorarno, bez ugovora za drugu firmu, on za taj dan dobija 1.400 dinara jer ima licencu. Radnik bez licence, koji je takođe angažovan bez ugovora, u gotovini dobija 900 dinara.

Logika tog poslodavca je da, kada već angažuje radnike na crno, smanji rizik od kontrole različitih inspekcija. Ispada da je licenca važna samo kada se radi na crno, što je potpuno suprotno ciljevima zbog kojih je uvedeno licenciranje, ističe se u analizi.

Manipulisanje cenom rada

S druge strane, iako je legalna satnica u iznosu od 150 dinara nešto viša nego ranije, cena radnog sata koja je ugovorena, pogotovo za obezbeđenje objekata u javnoj svojini, ne odgovara iznosu koji radnici dobijaju. Jasno je da firma za obezbeđenje mora poslovati sa nekim dobitkom, te da postoje troškovi koji se ne mogu iskazati cenom radnog sata, poput plata administrativnog osoblja, nabavke opreme, tekućih troškova…

Međutim, kako usled nedostatka odgovarajuće kontrole u poslovanju ovakvih preduzeća nema ni jasno iskazanih troškova, pa time ni procena koliko oni zaista iznose, otvara se prostor za sumnju, pogotovo u slučajevima kad cena radnog sata iznosi 500 dinara, a čuvar dobija 150 dinara.

Drugi problem predstavljaju niske cene radnih sati, bilo da su kao takve ugovorene, bilo da se u praksi isplaćuju iznosi ispod zakonskog minimuma. Pored rada na crno, manipulisanje cenom rada se sprovodi i tako što se radniku često umanjuje zarada po osnovu „žalbi“ klijenata da je napravio značajne propuste na radnom mestu.

Uz to, održavanje niske cene rada na tržištu postiže se i sve većim angažovanjem penzionera, pre svega pripadnika vojske i policije koji su po beneficiranom radnom stažu ostvarili pravo na penziju. Imajući u vidu da njima ovakava angažman predstavlja dodatni, a ne osnovni izvor prihoda, mnogo su spremniji da rade za manje novca, što poslodavcima dvostruko odgovara: mogu da regrutuju rezervnu radnu snagu i da njome istovremeno ucenjuju sve ostale radnike.

Još jedan štap za uterivanje bednih nadnica je angažovanje radnika obezbeđenja posredstvom agencija za lizing radne snage. Beograd ima najviše radne snage angažovane na lizing, čak 44%, a ovakav oblik upošljavanja je najizraženiji u sektoru usluga. Kada je reč o privatnom obezbeđenju, nema preciznih brojki, ali se procenjuje da je u Beogradu angažovano na lizing 40% radne snage koja obezbeđuje veće firme, dok je u unutrašnjosti takva praksa slabije izražena.

Stranački „porez“

Zakon o agencijskom zapošljavanju ima brojne mane, koje su posledično „zacementirale“ i lošu praksu, te ozakonile predatorski koncept unajmljivanja radne snage, ocenjuje se u studiji. Kada je reč o sektoru obezbeđenja, kod ovakve vrste zapošljavanja najpogodniji za malverzacije su ugovori sa javnim sektorom, iz nekoliko razloga. Ovaj sektor angažuje najveći deo fizičkog obezbeđenja, nema unutrašnje kontrole o kvalitetu pružene usluge, a državni kontrolni mehanizmi su sporadični i instrumentalizovani.

Zato agencijsko zapošljavanje olakšava ispumpavanje novca iz javnog sektora u privatne džepove. Brojni primeri na terenu potvrđuju da su radna mesta glavni „plen” stranke koja dođe na vlast, te da se dodela radnih pozicija naplaćuje stranačkim porezom u određenom procentu, ističe se u analizi.

Za stranku je sigurnije da radni odnos bude zasnovan na određeno vreme, te da se ugovori obnavljaju, jer svaka naplata tog procenta, između ostalog, uslovljena je i obnavljanjem ugovora. Kada se radna snaga angažuje posredstvom agencije za lizing, agencija zapravo dobije spisak stranačkih ljudi koji će biti iznajmljeni poslodavcu. Poslodavac plaća agenciji koja sebi uzima profit, odbija se porez za stranku i potom se isplaćuju radnici. Oni čak ni ne moraju da znaju da su odvojili deo za stranački porez, te je ovo efikasniji način ispumpavanja sredstava.

U Srbiji niti ima slobodnog tržišta usluga privatnog obezbeđenja, niti država interveniše s ciljem da ukloni izražene anomalije. Naprotiv, tržište je degradirano jer se državni aparat instrumentalizuje radi pojedinačnih, partijskih interesa. Posledično cvetanje rada na crno i malverzacija zbog male cene rada, kao i odsustvo struke i propala politika licenciranja odgovornost su države koja to omogućava, time što stimuliše loše prakse i selektivno nadzire rad, kada ga uopšte nadzire.

Prelazak na tržišnu ekonomiju je samo izgovor za stanje u kome se usavršava strategija ispumpavanja novca iz javnog sektora. To podstiče dalji odliv kadra, srozava kvalitet usluga, a posledično utiče i na manju bezbednost građana, zaključuje se u studiji.

Zorica Žarković

broj 182, februar 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Efekti privatizacije sektora obezbeđenja u Srbiji: Imperija partijskih interesa uz ponekog penzionera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Biblioteka pod imenom Soto del Real u istoimenoj madridskoj opštini uvrstila je u svoju ponudu i telefonsko čitanje literature najstarijim sugrađanima.

Glavni cilj ove inicijative je omogućavanje bar nekog vida društvenih aktivnosti za penzionere kojima je preporučeno da ne izlaze iz kuća zbog pandemije korona virusa. Njen zvanični naziv je “Biblioterapija za starije”.

“Slušanje knjiga” međutim nije novost za madridske penzionere. Pomenuta biblioteka već nekoliko godina radi na ovom projektu, ali sada je on, zbog pandemije, promenio formu. Naime, ranije su volonteri odlazili u staračke domove i njihovim stanarima čitali određenu literaturu, a sada to čine telefonskim putem.

Telefonske čitalačke sesije traju po 20 minuta a odabir literature je na korisnicima ove usluge. Penzioneri su za španske medije imali samo reči hvale za ovu akciju, koja im, kako kažu, mnogo pomaže da očuvaju psihički mir u ovoj izazovnoj situaciji.

Foto: PourquoiPas, Pixabay

Чланак Španija: Volonteri starijim sugrađanima čitaju knjige preko telefona се појављује прво на Biznis i Finansije.