Kako kažu iz Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ od Ministarstva nemaju još nikakvu preciznu informaciju vezanu za ovo pitanje.

Početak primene novog zakona o fiskalizaciji počeo je 1. maja i njime je predviđeno da su svi obveznici u obavezi da koriste nove fiskalne kase. Prvobitno ovim zakonom je bilo predviđeno da svi pijačni prodavci moraju da imaju fiskalne kase, što je nakon višednevnih protesta odloženo za 1. januar naredne godine, kako bi bio ostavljen prostor pregovorima.

Izvršni direktor Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ Savo Duvnjak za „Blic Biznis“ rekao je da se povodom ovog pitanja Ministarstvo finansija još uvek nije oglasilo i da još uvek nemaju precizne informacije kada reč o pitanju fiskalizacije pijačnih prodavaca.

– Na bazi internih istraživanja, koja se sprovode najmanje dva puta godišnje na reprezentativnom uzorku preduzeća koja se bave komunalnom delatnošću upravljanja pijacama, procenjujemo da na pijacama u Srbiji posluje oko 10 hiljada preduzetnika. Takođe se procenjuje da je oko 30 odsto preduzetnika koji posluju na pijacama izdavalo kupcima fiskalne račune i pre donošenja novog Zakona o fiskalizaciji. To su prvenstveno vlasnici trgovačkih ili zanatskih radnji (pekare, mesare, ribarnice i sl.) koji zakupljuju poslovne prostore.

Registrovani poljoprivredni proizvođači nemaju obavezu

– Oko 70 odsto onih koji su takođe obuhvaćeni Zakonom o fiskalizaciji uglavnom rade na tezgama, na robnim i mešovitim pijacama. Reč je o preduzetnicima koji su u Agenciji za privredne registre uglavnom registrovani na šifre: 47.81 (trgovina na malo hranom, pićima i duvanskim proizvodima natezgama i pijacama); 47.82 (trgovina na malo tekstilom, odećom i obućom natezgama i pijacama) i 47.89 (trgovina na malo ostalom robom na tezgama i pijacama).

– Da sve bude još jasnije, registrovani poljoprivredni proizvođači, koji na pijačnim tezgama prodaju svoje proizvode, nemaju obavezu da izdaju fiskalne račune, Fiskalne kase su obavezne za preduzetnike koji na pijacama prodaju različite vrste robe široke potrošnje, prehrambene proizvode drugih proizvođača ili, na primer, voće i povrće iz uvoza.“

– Kada je došlo do primene zakona o fiskalizaciji polovina pijačnih prodavaca je imala jasan stav o tome. Rekli su da upotreba fiskalnih kasa na pijaci neće biti moguća.

Podsetimo, pijačni prodavci nakon drugog sastanka u presedništvu Srbije sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, tada su saopštili da njima fiskalne kase neće biti uvedene 1. maja.

Tada su i potvrdili da se svi naredni sastanci prebacuju u Ministarsvo finansija, gde će se formirati radne grupe koje će raditi na rešavanju ovog problema, pomoći će državi da zajedničkim snagama što pre uklone stvari koje će kasnije dovesti do lakše fiskalizacije.

Prednosti sistema fiskalizacije

Brojne su prednosti novog sistema fiskalizacije i za građane, ali i za državu i za privredu. Jedna od najvećih prednosti je što omogućava efikasniju borbu protiv sive ekonomije, olakšava poslovanje, smanjuju troškovi na duži rok, ukida se nepotrebno administriranje i stvara bolji poslovni ambijent. Samo u prvom tromesečju, Poreska uprava je naplatila 55 milijardi dinara više nego u istom periodu prošle godine što predstavlja rast od 12 odsto.

Sa ovim sistemom stiže i novina, tj. mogućnost praćenja prodajnih objekata u realnom vremenu. Tako inspektori Poreske uprave mogu iz svojih kancelarija uživo prate aktivnosti u prodajnim objektima, vrše analize i odlaze u ciljane inspekcije.

Jedna od najvećih prednosti koju novi model e-fiskalizaciije donosi građanima je to što će skeniranjem QR koda moći da provere validnost fiskalnog računa. Zakonom o elektronskom fakturisanju propisan način slanja, primanja i čuvanja e-faktura će postepeno usvojiti i privredni subjekti u međusobnim transakcijama.

Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Od 1.januara obavezna fiskalna kasa na pijacama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na prve prestoničke “digitalizovane pijace” biće instalirano ukupno 50 POS terminala. Do sada je instalirano 28 terminala, ali taj broj će se povećavati.

Svi zakupci koji su prihvatili da budu deo pilot projekta „digitalizacije pijaca“, narednih 12 meseci biće oslobođeni troškova u vezi sa korišćenjem POS terminala, a partneri u projektu su obezbedili i dodatnu pogodnost – svakog meseca, pet trgovaca koji budu imali najveći broj bezgotovinskih plaćanja platnim karticama, dobiće novčanu nagradu u iznosu od 12.000 dinara.

Pilot projekat digitalizacije pijaca zajednički sprovode JKP „Gradske pijace“, Privredna komora Srbije, kompanije Mastercard, Banca Intesa, Payten i Chipcard, uz podršku Grada Beograda. Oni izražavaju nadu da će uvođenje bezgotovinskog plaćanja na pijacama privući i deo mlađe populacije, a iskustva zakupaca sa beogradskih pijaca govore da je potreba za plaćanjem karticama velika, posebno turista i stranaca koji žive i rade u Beogradu i rado posećuju pijace.

Foto: Bif

Чланак Na tri beogradske pijace robu možete plaćati karticama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Virus korona, u jednom trenutku, u potpunosti je preselio prodavce poljoprivrednih proizvoda u onlajn svet. Pijace su se zatvorile, potražnja za domaćim proizvodima u cilju zdrave ishrane i jačanja imuniteta počela je da raste, te je jedini put od poljoprivrednika do potrošača postao internet. O tome da li sajtovi i društvene mreže mogu da zamene tezgu, kao i sama Elektronska pijaca (ePijaca Srbije) Ministarstva poljoprivrede, mišljenja su podeljena.

U početku, prepušteni sami sebi, mnogi su prvi put ušli u internet marketing i prepustili se fejsbuk i instagram prodaji. Vremenom su tržnice pojedinih gradova otvorile onlajn pijace na sajtovima da bi 10. aprila počela da radi Elektronska pijaca Srbije. Cilj je bio objediniti sve proizvođače hrane u Srbiji i pružiti mogućnost kupcu da na jednom mestu obavi nabavku povrća, voća, mesnih i mlečnih i drugih domaćih proizvoda.

ePijace nisu mnogo povećale prodaju

Aleksandar Kumbarić iz Alibunara kaže da je zadovoljan prodajom putem ovog sajta navodeći da se jednostavno registrovao i dobro snašao. U njegovoj ponudi našli su se jaja, povrće, proizvodi od povrća, brašno, pekarski proizvodi, testenine, ulje, proizvodi od ulja, cveće i drugi biljni proizvodi.

„Javljali su se ljudi, ali isključivo iz Beograda. Najviše su tražili jaja, povrće, voće i brašno. Sami smo im dostavljali porudžbine. Sajt je dobra stvar, a mi smo i ranije prodavali putem interneta, tako da nam to nije nepoznanica. Ipak, marketing ‘od usta do usta’ je najbolji“, ocenjuje Aleksandar.

Iako je zadovoljan radom sajta i prodajom putem istog, dodaje, takav način prodaje nije povećao potražnju.

„Ovaj sajt mi nije mnogo povećao prodaju, jer su me ljudi putem ePijace zvali dan, dva pred Uskrs kad sam već prodao sve. Generalni utisak je da smatram da je dobra stvar i da treba da se radi na razvijanju onlajn prodaje u poljoprivredi.

Dragan Pećanac iz Pančeva takođe je u onlajn prodaji prisutan od ranije. Ima iskustva u distribuciji putem fejsbuka. Registrovao se na ePijaci kako bi proširio svoju bazu kupaca.

„Sajt je jednostavan. Bilo je potrebno samo da unesem osnovne podatke o firmi i moje lične podatke. Dobio sam odgovor na mejlu i to je to. Manja je prodaja bila svakako u odnosu na redovno stanje, te mi ovaj sajt nije drastično podigao prodaju, ali je to prilika da se povežem sa novim potrošačima“ objašnjava Dragan za Agroklub.

Prodaje isključivo integralno brašno koje proizvodi na vodeničnom kamenu od celog zrna pšenice, raži, heljde, spelte, belog i žutog kukuruza. Na dnevnom nivou proizvede 20 do 40 kilograma brašna, a zahvaljujući ePijaci slao ga je u najvećoj meri u Beograd, Novi Sad i Zrenjanin. „Nisam imao direktne kupce, pozivali su me samo preprodavci“, kaže on.

Prodaja veća preko društvenih mreža, nego preko sajtova

Iako su se mnogi nadali da će sajt izgledati u vidu veb prodavnice sa detaljnim uvidom u proizvode sa fotografijama i opisom ponude, sajt je predstavljen kao mapa sa mogućnošću ukucavanja regiona i tipa proizvoda u pretragu.

Neki od proizvođača, koji su ponudu svojih proizvoda predstavili na ePijaci, smatraju da je izgled i pretraga sajta trebalo da bude podignuta na viši nivo.

„Dobra je ideja, ali mislim da to nema perspektivu za ubuduće, iako sam planirao da proširim svoju distribuciju i na ePijaci. Sam pregled sajta je 10-20 godina u zakašnjenju. Ljudi nemaju jasnu pretragu. Niko mi se nije javio od kupaca. Mislim da je razlog tome nedovoljna promocija sajta, kao i neadekvatna uređenost istog“, ocenjuje poljoprivrednik iz Vitoševca u opštini Ražanj Dragan Marić, dodajući da se i sam bavi internet marketingom i da uvek gleda iz ugla korisnika i kupca.

„Kad kupac uđe na taj sajt hoće da vidi fotografije i ponudu koju može da izlista u dva klika, a ePijaca to ne omogućava. Ono je previše zbunjujuće za prosečnog korisnika“,  objašnjava on.

Breskve, kajsije i kruške pokušao je da proda putem još nekoliko sajtova, ali, nije uspeo. Smatra da nijedan od tih sajtova nije imao perspektivu da zaživi i funkcioniše. S toga se, dodaje, fokusirao na fejsbuk i instagram na kojima je i ranije prodavao.

„Putem društvenih mreža radio sam promociju mog sajta i na taj način ‘dovlačio’ kupce tamo. Tako sam za mesec dana prodao sve što sam imao“, navodi Dragan.

„Onlajn tezga“ ne može da zameni pijacu

Još nekoliko poljoprivrednika, koje smo kontaktirali, nisu imali uspeha u prodaji na ePijaci Srbija. Jedan od njih je Dragan Vujanović iz Aranđelovca.

Više od 100 različitih proizvoda koje ima, među kojima su 24 vrste slatka od voća, 16 vrsta džemova, 18 vrsta sirupa, ajvar, pinđur, različite ljutenice, paprika sa medom, paprika sa renom, kantarionovo ulje, sirće od divlje jagode, maline i kupine, likeri, nisu našli kupca putem ovog sajta.

„Sajt je dobar, jednostavan, ali nisam imao pozive preko ovog sajta. Ne znam koji je razlog tome. JKP Bukulja je napravilo sajt za prodavce na pijaci u Aranđelovcu pa sam tamo prodavao. Tamo su mi se javljali ljudi i ovako su me zvali stalni kupci koji imaju moj broj telefona“, kaže Dragan.

Navodi da je u znatno manjoj meri prodao putem interneta ocenjujući da je to nedovoljno. Zaključuje da pijacu, kako kaže, ne može da zameni onlajn tezga.

Izvor: Agroklub

Чланак Većina proizvođača nezadovoljna sajtom ePijaca Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Već nekoliko dana naime pišemo o pokušajima pijačnih trgovaca i kupaca da se povežu preko društvenih mreža. Međutim, pošto je pronalaženje trgovaca na društvenim mrežama konfuzno i ne uvek efikasno, dvoje ljudi su se dosetili da naprave sajt za ove svrhe.

Ponovo radi pijaca nije onlajn trgovina, već sajt koji služi za povezivanje ljudi. Preko njega nije moguće poručiti namirnice, već samo stupiti u kontakt sa prodavcima istih.

Kupci su time dobili mogućnost da odaberu pijacu koju su ranije posećeivali i potraže svoje stalne snabdevače. A na prodavcima je da listiraju sebe na ovom sajtu slanjem mejla na ponovoradipijaca@gmail.com.

Da za ovakve poduhvate ima interesovanja pokazuje i poseta. Naime, sajt postoji tek četiri dana a već je zabeležio 30.000 posetilaca.

Više o ovom projektu možete pročitati na Netokraciji.

Чланак Ponovo radi pijaca, ali na internetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sada njihov primer sledi i JKP Gradske pijace. Preduzeće omogućava stanovnicima prestonice da se u toku izolacije povežu sa trgovcima kod kojih su ranije kupovali robu.

Na njegovom sajtu naime postoje spiskovi trgovaca sa beogradskih pijaca. Preduzeće je saopštilo da će u narednim danima proširivati ovu listu.

Чланак Povezivanje kupaca i trgovaca preko sajta JKP Gradske pijace се појављује прво на Biznis i Finansije.

Udruženje povrtara iz sela Glogonj se ozbiljno upustilo u ovaj poduhvat. Oni nisu mogli da čekaju da država napravi bazu podataka proizvođača jer bi im za to vreme “rotkvice propale”. Zato će sada primati narudžbine na Fejsbuk stranici i vršiti dostavu svega što ljudima treba, pa čak i vezica luka. Cilj je da spasu ono što mogu od povrća.

I u Pančevu se odvija slična akcija. Proizvođači pijačne prehrambene robe Južnog Banata oglasili su prodaju svoje robe preko interneta. Oni takođe planiraju da vrše dostavu po kućama.

Prepoznajte svog prodavca preko fotografije

Na društvenim mrežama postoje i nalozi pijaca širom zemlje na kojima se povezuju kupci i prodavci. U grupama kao što su Dolovački pijac i Pijaca-Pančevo proizvođači nude raznu robu. Na Fejsbuk grupi Dostava povrća i voća Pančevo jasno su prikazane cene robe, za razliku od uobičajene prakse na stvarnim pijacama.

S druge strane, na Fejsbuk grupi Limanska pijaca čini se da je veća potražnja od ponude. Tu kupci pokušavaju da stupe u kontakt sa trgovcima od kojih su ranije kupovali. Upita ima raznih. Neke mušterije traže dostavu cveća na kućnu adresu. Dešava se i da neko traži “kontakt momka koji prodaje bademe u prvom redu od garderobe”. Ali dešava se i suprotno, da trgovci kače slike svoje i slike svojih štandova kako bi ih prepoznali stalni kupci.

Ovo nije ni prvi ni poslednji slučaj snalaženja prodavaca i kupaca da se na različite načine povežu. Tokom svih kriza u istoriji trgovina je našla svoj način da funkcioniše. Sada joj je to možda i olakšano postojanjem novih tehnologija.

Чланак Korona-kriza preselila pijace na društvene mreže се појављује прво на Biznis i Finansije.

Broj buvljih pijaca u Srbiji je, otprilike, jedanak ili nešto veći broju opština i gradova. Tačan broj niko ne može da potvrdi, ali svaka lokalna samouprava u našoj zemlji ima bar jedno mesto koje naziva buvljakom, prostorom gde se na prodaju može naći „skoro sve“.

Većini je zajedničko da su „nikle“ početkom devedesetih godina, kao posledica tadašnje ekonomske situacije. Ali, one najveće i najpoznatije „žive“ su i danas, uvedene u legalne tokove, i uglavnom rade pod skutima javnih preduzeća koja pripadaju opštinama i gradovima.

Ekonomska „logika“ Malog Bajmoka

Jedna od najpoznatijih i najvećih u Srbiji je subotički buvljak, formalnog naziva „Robna pijaca-Mali Bajmok“. Mesečno ga poseti oko 100 hiljada kupaca.

„Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, na prostoru sadašnje Robne pijace ’Mali Bajmok’ bila je klasična buvlja pijaca polovne robe, koja je u međuvremenu izrasla u svojevrsni tržni centar. Za razliku od tadašnjeg buvljaka, danas rade isključivo registrovani preduzetnici koji kupcima nude različitu robu široke potrošnje, kao što su odeća, obuća, sportska oprema, kozmetika, aparati za domaćinstvo“, kažu u javnom preduzeću „Tržnica AD Subotica“ pod čijim okriljem posluje subotički buvljak.

Trenutno ga čine četiri hale, oko 200 lokala, više od 1.500 tezgi, zatvoreni parking i savremeni sistem nadzora i obezbeđenja. U „Tržnici AD“ tvrde i da je ovo infrastrukturno najopremljenija robna pijaca u regionu. Prosečna iskorišćenost ukupnog prostora Robne pijace „Mali Bajmok“ je skoro 94 procenta.

„Na buvljaku trenutno radi oko 1.500 registrovanih trgovačkih, zanatskih i ugostiteljskih radnji, odnosno poljoprivrednih gazdinstava. Možemo slobodno da kažemo da ova pijaca ima značajan udeo u ukupnom prometu u trgovini subotičkog regiona. Zahvaljujući bogatoj ponudi, pijaca je postala i brend za posetioce Subotice i Palića, pa tako doprinosi i turističkoj ponudi“, tvrde u ovom javnom preduzeću.

Iako možda zvuči paradoksalno, poslednjih nekoliko godina, najveći broj kupaca dolazi iz Mađarske, koji kupuju čak i onu robu koja je na subotički buvljak dospela iz – njihove zemlje.

Teško je doći do ekonomske logike šta se tu kome i koliko isplati, ali zato kupci iz Mađarske tvrde da su voće, povrće, tekstil i meso u Srbiji jeftiniji nego kod njih. Čak i u anketi na sajtu „Tržnice AD“, u konkurenciji kupaca iz Subotice, Hrvatske, drugih gradova i drugih država, kupci iz Mađarske vode sa ubedljivih 60 odsto glasova.

I dalje značajan izvor prihoda

Na pomen Pančeva, jedna od asocijacija je i „pančevački buvljak“, formalnog naziva robna pijaca „Aerodrom“. Nalazi se na površini od 26.000 kvadratnih metara i ima oko 600 prodavnica.

Pijacom upravlja JKP „Zelenilo“ iz Pančeva, i kako kažu ona je značajan izvor prihoda, kako za njih tako i za stotine porodica koje žive od prodaje ili uslužnih delatnosti koje su vezane za ovu pijacu.

Nemaju podatke koliko kupaca poseti pančevački buvljak. Nema ni određenog artikla koji preovlađuje u prodaji, već se može naći „bukvalno sve i za svačiji džep“.

Od prodavaca najviše ima Pančevaca, pokazuju podaci JKP Zelenila, ali ih ima i iz drugih delova Srbije, naročito iz Beograda. Oko 30 prodavaca su stranci, i to iz Kine, Bugarske, Rumunije, Jermenije, Vijetama…

„Zlatne godine buvljaka bile su između 1996. i 2004. godine, dok je poslednjih desetak godina promet opao za polovinu. Stoga preduzimamo mere koje bi povećale interesovanje kupaca za pijacu“, kažu u JKP Zelenilo iz Pančeva.

Novosadska najlon pijaca

Osim na kesu i čarape, još jedna asocijacija kada se kaže „najlon“ je i istoimeni buvljak u Novom Sadu. Nastao je spontano, šezdesetih godina prošlog veka.

Na početku, ovu pijacu činila su dva reda, na zemlji postavljenih najlona i novina, na koje su građani iznosili i prodavali istrošenu odeću i obuću, stare neispravne kućne aparate i nešto druge polovne robe.

Premeštanjem na levu stranu Temerinskog puta, „Najlon pijaca“ je vremenom izrastala u „buvlju“ pijacu, sa širokom ponudom raznovrsne polovne robe, ogrevnog drveta, kućnih ljubimaca, antikviteta, polovnih automobila, nameštaja, drvne građe, stoke i stočne hrane.

Danas se „Najlon pijaca“ nalazi na površini od oko 38.000 kvadratnih metara i ukupno ima 2.871 prodajnih mesta. Njome „gazduje“ JKP „Tržnica“ iz Novog Sada, i oni tvrde da će „u godinama koje slede ova pijaca u nekoliko faza biti potpuno modernizovana, i postati ravnopravna svojim sadašnjim uzorima, u Parizu, Rimu, Londonu“.

Elektronska konkurencija

Vremenom, buvljaci su „stvorili“ i potpuno novu vrstu posla, koja je i delimično „kriva“ za to što je na buvljacima manje i kupaca i prodavaca.

Roba sa buvljaka danas se može pronaći na internetu, odnosno sajtovima gde stvari prodaju fizička lica. Oni ih kupe rano ujutro, kad prodavci tek pristignu na buvljak i kada je ponuda robe najveća, a zatim to „okače“ na sajt i čekaju kupca.

Ljudi koji tako zarađuju tvrde da je važno biti na „licu mesta pre petlova“, dobro se informisati, da se ne desi da robu na buvljaku preplate, pa da kasnije ne mogu dobiti veću cenu na sajtu, kao i da je važno pratiti trendove i znati koja je roba tražena u datom trenutku i koja se brzo proda.

Iako buvljacima „upravljaju“ javna komunalna preduzeća, ove pijace se u našoj zemlji i dalje tretiraju kao jedni od najvećih „pokretača“ sive ekonomije.

Procene su da siva ekonomija u Srbiji predstavlja i do 30 odsto BDP-a. U studiji „Siva ekonomija u Srbiji“,koja je pravljena pre nekoliko godina čak se i predlaže, kao jedna od mera koja bi smanjila sivu ekonomiju, da se zabrani praksa prodaje novih proizvoda na buvljim pijacama.

Majka svih pijaca

A dok i buvljaci u Srbiji ne budu postali nešto više od mesta gde se kupuje „sve, svašta i za svakoga“, neki od najvećih na svetu imaju čak i status „turističkih zvezda“.

Jednom od najvećih buvljih pijaca na svetu smatra se pijaca „Marche aux Puces“ koja se nalazi u severnom Parizu, i četvrta je znamenitnost po značaju u Francuskoj. Nju zapravo čini 12 odvojenih pijaca, i njen naziv bi se mogao prevesti kao „Majka svih pijaca“.

Smatra se najvećim stecištem prodavaca antikviteta i polovne robe na svetu. Podaci govore da je svake godine poseti preko pet miliona ljudi, među kojima je veliki broj stranaca ali i poznatih ličnosti. Buvljak je zvanično otvoren 1885 godine, i danas ima oko 1.700 trgovaca, uključujući 1.400 antikvara, pa se kaže da neki delovi više liče na galeriju ili muzej, nego na buvljak.

Berlinski buvljaci smatraju se među najboljima u Evropi. Na njima se može naći najraznovrsnija ponuda nakita, bicikala, nameštaja, obuće, odeće, tepiha, pa sve do vinila, umetničkih slika i knjiga.

„Mauerpark“ je najpopularnija buvlja pijaca u Berlinu, koja osim kupovine i cenjkanja nudi i druge vidove opuštanja i zabave. Za nju se kaže da je „savršena za kupovinu neobičnih suvenira“. Prodavci su često studenti ili umetnici koji prodaju svoje rukotvorine. Glavni dan za posetu je nedelja. Tada se u „Mauerparku“ okupljaju hiljade Berlinaca i turista kako bi uživali u raznim aktivnostima. Naročito su popularne karaoke žurke nedeljom popodne.

U turističkim bedekerima Barselone preporučuje se i obilazak buvlje pijace „Mercantic“. Može se pronaći sve, od prepravljnog starog nameštaja,do prašnjavih starih vaza. Najbolje vreme za posetu ovoj pijaci je prva nedelja u mesecu, kada stiže nova roba i tada su cene najniže.

Aleksandra Galić

Broj 170, februar 2020. 

Чланак Poslovanje buvljih pijaca kod nas i u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pijace su ponovo u trendu na razvijenim tržištima. Zelene pijace na kojima seljaci prodaju viškove iz svoje bašte nestale su još prije nekoliko decenija. Tezge su onda preuzeli mali trgovci koji preprodaju voće i povrće, nabavljeno od trgovaca na veliko, da bi u zadnjoj fazi evolucije samoposluge preuzele i ulogu pijace. Najezda velikih trgovačkih lanaca koji zahvaljujući nabavkama na veliko mogu ići sa nižom cijenom kojoj mali trgovci ne mogu konkurisati, kombinovana sa promjenama životnog stila, tradicionalne pijace je dovela na rub opstanka.

Pijace su još uvijek tu, voće i povrće je svježije i boljeg kvaliteta nego u supermarketima, ali za većinu kupaca samoposluga je jedino rješenje. Ne samo zbog cijena koje su niže, nego što vremena za odlazak na pijacu jednostavno nema, pošto radni dan praktično traje od jutra do mraka. U kupovinu se ide naveče, nakon završetka radnog vremena, kada su pijace odavno zatvorene a luksuz prijepodnevne kupovine na pijaci dostupan je samo penzionerima, nezaposlenim i domaćicama.

Problem je što oni koji imaju vremena nemaju para, a oni koji imaju para nemaju vremena tokom dana ići na pijacu i tu se ništa ne može promijeniti. Ipak, pijace odolijevaju prilagođavajući se novom načinu života. Poslednjih godina bilježi se čak i rast prometa kao i povećanje broja zelenih pijaca, koje uglavnom rade samo tokom vikenda, kada potencijalni kupci jedino imaju vremena tokom dana.

Drugačiji ritam i drugačije mušterije

Na bogatom Zapadu, zelene pijace izborile su se za svoje mjesto pod suncem, iako su na tržištu pobjedu odnijele mega samoposluge i tržni centri koji praktično rade non-stop. Današnje zelene pijace opstaju sa drugačijim ritmom i drugačijim mušterijama. Domaćice i penzionere zamjenjuju mahom mlađi kupci sa dubljim džepovima i željom da priušte sebi organske i ekološki prihvatljivije voće, povrće, mlijeko, meso, ne žaleći da taj luksuz dodatno plate.

U SAD, najvećem svjetskom tržištu i kolijevci trgovačkih lanaca broj registrovanih zelenih pijaca povećao se sa 2.000, koliko ih je bilo 1994. godine na više od 8.600 pijaca. Većina njih radi sezonski, to znači od proljeća pa do početka jeseni, često samo vikendima, a samo 15 posto od njih radi tokom čitave godine. Ono što je specifično za ove nove pijace je da se uglavnom orijentišu na lokalne farmere, pa oko polovine prodavaca dolazi sa farmi koje se nalaze u krugu od dvadesetak kilometara, što je dobitak i za kupce i za prodavce. Kupci tako znaju da je ono što im se nudi svježe, a prodavci štede i na vremenu i na troškovima prevoza.

Za farmere je prodaja na zelenim pijacama takođe puno profitabilnija nego prodaja velikim trgovačkim lancima. U prosjeku, od maloprodajne cijene poljoprivrednih proizvoda u supermarketima u SAD proizvođač dobija oko 17 posto, dok na zelenoj pijaci njemu u prosjeku ostaje oko 90 posto, što je značajna razlika.

Prodaja na pijacama, naravno, realna je opcija samo za male proizvođače, dok velike industrijske farme s godišnjom proizvodnjom voća ili povrća koja se mjeri stotinama tona, teško da mogu očekivati da će to prodati tokom vikenda na lokalnoj pijaci na kilo. Njihovi kupci nisu ekološki osviješteni pojedinci, već veliki trgovački lanci čija klijentela nije tako izbirljiva i ne razbija glavu razmišljajući da li je mlijeko koje kupuju obogaćeno antibioticima, ili da li su jabuke impregnirane pesticidima ili ne.

Hemijski balzamovano

Mega farmama se ne isplati odreći se svih blagodeti koje pruža moderna hemija i genetika da bi se natezali sa organskom proizvodnjom, pa su tu svoje mjesto našli mali proizvođači i kupci njihovih proizvoda. Za sve ostale tu je ponuda „svježeg voća i povrća“ u velikim trgovačkim lancima, dostupna i danju i noću čak i sa kućnom dostavom.

U SAD, prosječno vrijeme „od njive do trpeze“ kada se radi o voću i povrću je oko dvije sedmice i ovi proizvodi dok stignu na police pređu oko 2.000 kilometara. Očigledno u slučaju samoposluga termin „svježe voće i povrće“ je relativan i jasno je da bez obilatog hemijskog balzamovanja to voće i povrće bi istrulilo znatno prije dolaska na police. Ali u praksi kupac nema previše izbora, pogotovu ako mu je cijena ključni kriterij. Možda nije zdravo, ali je jeftino.

Na Mediteranu, od Portugala, Španije, pa do Grčke, pijace su još uvijek u prednosti nad trgovačkim lancima, mahom njemačkim i francuskim, kada se radi o svježoj ribi, mlijeku i sirevima, barem kada je riječ o šarolikosti ponude i svježini ponuđenih proizvoda, mada to pretjerano ne zabrinjava vlasnike trgovačkih lanaca niti se osjećaju ugroženima.

Svježe povrće postalo luksuz

Zelene pijace će preživjeti, ne kao ozbiljna konkurencija trgovačkim lancima, jer ta je bitka davno izgubljena, već kao dio alternativnog tržišta gdje se nude prehrambeni proizvodi proizvedeni bez pretjerane upotrebe pesticida, genetski modifikovanih biljki, a uskoro i životinja, namijenjeni ekološki osvještenim kupcima koji u zdravu ishranu vjeruju bilo iz ubjeđenja, bilo zbog toga što je to u trendu.

Problem je što sama ekološka svijest i želja da se izbjegne svakodnevno trovanje pesticidima i ostalim vještačkim supstancama, koje su postale neizbježan sastojak industrijski proizvedene hrane, nije dovoljna da bi se kupovalo na zelenim pijacama. Potrebno je imati i natprosječna primanja, gdje se ne postavlja pitanje razlike u cijeni između zdrave hrane i onoga što se nudi u svakoj samoposluzi. Realnost je da u modernim zapadnim društvima sa rastućom ekonomskom nejednakošću za većinu potrošača voće i povrće, čak i ono u samoposlugama postaje luksuz, pa hamburgeri i hrana koju treba samo podgrijati u mikrovalnoj postaju osnova ishrane.

Ako cijena i nije presudan faktor, nedostatak vremena za kuvanje kod kuće ima isti rezultat. Generacije koje odrastaju na takvom načinu ishrane ne osjećaju da nešto gube eliminišući svježe voće i povrće iz jelovnika, a kuhanje se tretira kao misteriozna vještina u rangu sa alhemijom.

Dugoročno, cijena takvog načina života i ishrane plaća se zdravstvenim problemima, ali u borbi za preživljavanje dan za danom niko se ne zamara previše razmišljanjima o dalekoj budućnosti. U međuvremenu, ceger organski proizvedenog voća i povrća postaje statusni simbol podjednako kao i najnoviji model mobitela i jasna poruka: „Ima se, može se“.

Dražen Simić

Broj 170, februar 2020. 

Чланак Poslovanje pijaca u svetu: Samoposluge za sirotinju, pijace za bogate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. KLJUČNI TRENDOVI KOJI ĆE OBLIKOVATI POLITIKU EU U NAREDNIM GODINAMA: Od visoke evropske politike, do naše svakodnevnice

Ishod Bregzita, veće insistiranje na digitalnom suverenitetu, stare polemike koje ponovo otvara Evropski zeleni sporazum, te jačanje odnosa sa Kinom, ali i nastojanje evropskih gradova da se pozicioniraju kao „mini vlade“ – to su ključni trendovi koji će oblikovati politiku EU u narednim godinama. Neki od njih već direktno utiču na svakodnevnicu u Srbiji, a ostali će tek doći na red.

11. KO ĆE PROFITIRATI U SLUČAJU „TVRDOG“ BREXIT-A: Obećana zemlja Amerika

Velika Britanija ne može istovremeno sjediti na dvije stolice, evropskoj i američkoj. Ako se obistini san najradikalnijih zagovornika „tvrdog“ Brexit-a – kojima je ideologija važnija od ekonomije – o stvaranju „Singapura na Temzi“ te „nesputanom“ pristupu „obećanoj zemlji“, tržištu SAD, britanskim privrednicima je već sada jasno da će se američki proizvodi „nesputano“ širiti britanskim tržištem na – njihovu štetu.

14. PERSPEKTIVE RAZVOJA AZIJSKE RUSIJE: Povratak u budućnost

Malo je poznata istorijska činjenica da je mlada sovjetska vlast, u razvoju azijskog dela današnje Rusije prvo pozvala u pomoć privatni kapital i obezbedila mu brojne subvencije, pa tek kasnije prešla na intenzivnu industrijalizaciju pod državnim patronatom. Podjednako paradoksalne su i istorijske okolnosti koje azijskoj oblasti u Rusiji ponovo otvaraju budućnost. Naime, ko zna do kada bi se ta budućnost odlagala, da Zapad svojom politikom nije primorao sadašnje rusko rukovodstvo da se okrene evroazijskim integracijama i Kini kao glavnom partneru u razvoju ove obasti koja čini oko dve trećine ruske teritorije.

18. ZLOUPOTREBE ZONA SLOBODNE TRGOVINE: Kapne nešto i sa strane

Uporedo sa pogoršavanjem svetske ekonomije, povećavaju se i ilegalne aktivnosti u zonama slobodne trgovine, usled slabe, pa i popustljive kontrole nad radom kompanija unutar zone, naročito kada je reč o značajnijim privatnim investitorima. Pojedine slobodne zone postale su doslovno leglo organizovanog kriminala, kao u gradu Sijudad del Este na tromeđi Paragvaja, Brazila i Argentine, sa industrijom krijumčarenja koja po vrednosti premašuje polovinu bruto društvenog proizvoda Paragvaja.

Biznis

22. MODERNIZACIJA RUDARSTVA: Rudnici „u pokretu“

Potrošeni resursi na velikim svetskim nalazištima, preraspodela globalne moći i posledične turbulencije na tržištu, izmestile su rudarske kompanije „iz ležišta“ ka novim rešenjima i tehnologijama. Potpuna digitalizacija rudnika, bežična komunikacija i pod zemljom i „mobilni“ rudnici za isplativiju eksploataciju malih nalazišta, samo su neke od novina u rudnicima britanske kompanije Mineco Limited.

26. PROIZVODNJA UREĐAJA ZA NUKLEARNU MEDICINU: Kada proradi „hemija“ između nauke i preduzetništva

Beogradsko preduzeće „ELEX Commerce“ izdvaja se po veoma specifičnoj proizvodnji visokotehnoloških uređaja koji se koriste u nuklearnoj medicini. Takva delatnost obezbeđuje kompaniji da sve što proizvede izveze na strana tržišta, ali u situaciji kada se u Srbiji teško obezbeđuju kadrovi i za daleko jednostavnije poslove, pronalaženje stručnjaka u ovoj, veoma složenoj delatnosti, je gotovo nemoguće. „Takvih ljudi ima premalo, a da ne govorimo o tome da bi sa svojim znanjem mogli da ostvare i do deset puta veću zaradu u inostranstvu“, kaže Jožef Čomor, doktor fizičke hemije i direktor preduzeća „ELEX Commerce“.

28. KAKO SU NASTALI PROIZVODI „ZAPIS TARE“: Vlasnik mlekare koji iz zadovoljstva mesi burek

Ne uzima dobit za sebe, ne troši na luksuz, prvi dolazi i poslednji odlazi s posla, sam pravi sir, a iz zadovoljstva u dva sata noću mesi kore za burek. Ovako zaposleni pričaju o svom poslodavcu Radomiru Spasojeviću, vlasniku uspešne firme „Mlekara Spasojević“ iz Bajine Bašte, koji je svoju karijeru započeo u polovnim cipelama, jer nije imao druge kada je krenuo iz rodnog mesta na školovanje u Suboticu.

30. RAZLIKA IZMEĐU „CENJKANJA“ I PREGOVARANJA Pobednici protiv gubitnika, ili pregovori u kojima svi dobijaju? 

Kakav će biti ishod nadmetanja između prodavca i kupca oko cene paprike na pijaci zavisi od toga koliko vam je stalo da tu papriku što pre prodate ili kupite. Ali ovakva vrsta pregovaranja ne može biti uspešna u složenim životnim i poslovnim situacijama – da ne govorimo o ekonomskom i društvenom razvoju – kada se rezultati valorizuju na duži rok. Dugoročno, najuspešniji pregovori su oni koji su zasnovani na razumevanju interesa obe strane i koji omogućavaju zajednički razvoj.

Finansije

34. NOVI PORESKI PODSTICAJI ZA ZAPOŠLJAVANJE: Gađamo li pravu metu?

Novi podsticaji u oblasti poreza na dohodak građana, koji imaju za cilj da podstaknu zapošljavanje paušalaca, kao i da privuku visokoobrazovanu dijasporu, mogu staviti u neravnopravan položaj one koji su se zapošljavali pre donošenja novih poreskih propisa ili žive i rade u Srbiji, zbog želje poslodavaca da umanje troškove radne snage.

36. ULAZAK NAJVEĆIH IT KOMPANIJA U BANKARSKI SEKTOR: Do juče podrška a sutra pretnja?

Najava kompanije Google da će svoje poslovanje proširiti i na bankarske usluge, može se tumačiti i kao dodatno zaoštravanje konkurencije sa kompanijama Facebook, Apple i Amazon, koje su već pokazale ambicije za ulazak u finansijsku industriju. Ipak, u ovom trenutku se najviše raspravlja o mogućim posledicama po globalno bankarstvo: da li će tehnološki giganti, ulaskom na finansijsko tržište, morati da menjaju i svoj poslovni model koji ih je doveo na vrh globalno najuticajnijih kompanija, ili će oni dugoročno „prilagoditi“ tržište svom poslovnom modelu?

Temat – Konkurencija pijaca i trgovinskih lanaca: Polica potisnula tezgu

41. POSLOVANJE PIJACA U SVETU: Samoposluge za sirotinju, pijace za bogate

Zelene pijace koje su mnogi u razvijenim zemljama već otpisali kao anahronizam bez budućnosti i šanse za opstanak u tržišnom nadmetanju sa sveprisutnim trgovačkim lancima i mega samoposlugama, ipak opstaju. Na žalost, svježe voće i povrće postaje luksuz dostupan samo onima sa dubljim džepovima. Ceger organski proizvedenog voća i povrća postaje statusni simbol podjednako kao i najnoviji model mobitela i jasna poruka: „Ima se, može se“ .

43. RENTABILNOST DOMAĆIH PIJACA: Devet života tezge na trgu

Uprkos sve oštrijoj konkurenciji supermarketa, promet voća i povrća na pijacama u Srbiji je za devet meseci prošle godine porastao za 11%, dostigavši vrednost od 30,4 milijarde dinara, a od 160 preduzeća koja upravljaju pijacama, svega desetak posluje sa gubitkom. Ipak, klasična pijačna prodaja gubi trku pred snagom velikih distributera hrane, a moguća rešenja za opstanak i bolje poslovanje domaćih pijaca uključuju drugačiju logistiku u snabdevanju, veći akcenat na organskim i proizvodima sa oznakama lokalnog geografskog porekla, ali i manifestacije koje će pijacama vratiti ulogu mesta na koja se dolazi „da se vidi i bude viđen“.

46. TRGOVINSKI LANCI SMANJUJU PRODAJU NA ZELENIM PIJACAMA: Konkurenti bi mogli postati partneri

Kupovina robe iz „prve ruke“ i time niže cene, naročito tokom akcijskih prodaja, te mogućnost da se u vreme, kada se nema vremena, sve kupi na jednom mestu, uključujući i zeleniš koji je već opran i iseckan, stalno podižu učešće supermarketa na tržištu voća i povrća na uštrb zelenih pijaca. U najvećim trgovinskim lancima za sada ne žele da se izjasne da li će se prijaviti na tender za preuzimanje nerentabilnih zelenih tržnica, ali u nekima od njih predviđaju da će se zbog sve oštrije konkurencije hipermarketa, pijace sve više specijalizovati za prodaju organskih i dnevno svežih namirnica, kao i da će nestati preprodavci i opstati samo kvalitetni proizvođači.

48. POLOŽAJ ZELENIH PIJACA U MANJIM MESTIMA: Kupci radije provuku karticu u prodavnici

Pijačni prodavci u Valjevu tvrde da je zbog nemaštine većini kupaca važnija mogućnost odloženog plaćanja nego kvalitet namirnica, pa troškovi i otpis neprodate robe guraju pijačnu prodaju na ivicu isplativosti. S druge strane, inostrani donatori smatraju da bi zelene pijace u manjim mestima u Srbiji mogle da posluju isplativije uz finansijsku podršku i bolje upravljanje.

50. KONTROLA HRANE NA PIJACAMA I U PRODAVNICAMA: Najopasniji „domaći“ proizvodi na uličnim tezgama

U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da se podjednako revnosno kontrolišu namirnice uvoznog i domaćeg porekla, pijace i sve vrste prehrambenih prodavnica. Na osnovu njihovih podataka, potrošači se najviše žale na miris, boju i ukus hrane, zatim na istekle rokove hrane u prodaji ili nedostatak deklaracije na izloženoj hrani. U Tržišnoj inspekciji koja je u nadležnosti Ministarstva trgovine kažu da protekle godine u većim gradovima nisu imali nijednu prijavu vezanu za prodaju robe na zelenim pijacama, ali su dobili manji broj prijava koje su se odnosile na prodaju u hipermarketima. Potrošači su se najviše žalili da cena koja je istaknuta na robi, nije ista i na kasi.

52. POSLOVANJE BUVLJIH PIJACA KOD NAS I U SVETU: Od najlona do Londona

Na nekim buvljacima u Srbiji promet je za poslednju deceniju opao skoro dvostruko, dok neke druge pijace svojim izgledom i poslovanjem pokušavaju da se približe onima u Londonu i Parizu. Većina je zapravo negde na sredini. I dalje su to samo mesta za kupovinu „svega i svačega“, daleko od nekih buvljaka u svetu koje se preporučuju i u turističkim vodičima.

54. PIJACE KAO TURISTIČKE ATRAKCIJE: Pustolovina među tezgama

Osim što na pijacama mogu isprobati i pazariti nacionalne đakonije, ali i najrazličitiju, ponekad veoma neobičnu robu, turisti ih sve više posećuju i sa željom da upoznaju lokalnu kulturu. Turističke agencije su uočile ovaj novi, komercijalni potencijal pijaca, i uvrstile ih u svoju redovnu ponudu. Tu uslugu, naravno, naplaćuju, iako je poseta pijacama uglavnom svuda u svetu besplatna.

Intervju

58. SLOBODAN BUBNJEVIĆ, NAUČNI NOVINAR: Podizanje imuniteta protiv laži

Zašto je za nekoga, ko se ne bavi naukom, važno da bude u toku sa najnovijim naučnim informacijama? Zato što jedino poznavanje činjenica može da stvori imunitet, prvu liniju odbrane protiv predrasuda i svih vrsta mitologizacije koje, kao što nas upozorava istorija, mogu imati strašne posledice, kaže Slobodan Bubnjević, jedan od osnivača portala „Nauka kroz priče“.

Skener

62. KAKO DANAS POSLUJE „ORGANIZACIJA UDRUŽENOG RADA“: Drugovi izdavači

Većina današnjih mladih u Srbiji verovatno ni ne zna šta je „organizacija udruženog rada“ (OUR), a među starijima teško da bi se našao neko koga bi takav poslovni model asocirao na efikasnost i visoke plate. Pre bi pomislili da u tom preduzeću zaposleni mogu da pobegnu sa posla odmah posle ručka. Vladimir Arsenić i Srđan Srdić, osnivači izdavačke kuće „Partizanska knjiga“, koja posluje po pricipu OUR-a, dokazuju suprotno. Ističu da nemaju dugove, ali imaju tržište i zaposlene koji misle „svojom glavom“, a zarada se prvo isplaćuje saradnicima, pe tek onda vlasnicima. U vreme kada se svuda sistemski urušava kultura i kritičko mišljenje, „drugovi kapitalisti“ se bore kao gerila za svakog čitaoca, od grada do grada.

64. BIBLIOTEKE U MANJIM MESTIMA: Pamet uloži, pa je razmnoži

Mala mesta mogu oskudevati u ljudima, putevima i fabrikama u odnosu na velike gradove, ali ne nužno i u kulturi. Naprotiv. Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo organizuje veoma raznolika kulturna dešavanja koja su toliko posećena da bi im pozavidele i kolege iz mnogo većih sredina. Ipak, direktorka Centra Žaklina Nikolić ističe da su njihova najveća i najbolja investicija deca u okolnim selima, koja željno iščekuju bibliobus iz Kladova. Na njegovim točkovima stižu knjige a neretko i njihovi pisci do pet stotina dece čitalaca, „a nama oni vrede kao da ih je pet miliona“.

Nove tehnologije

66. APLIKACIJA 60SECONDS: Virtuelno „cenjkanje“ za minut

Podsticanje potrošnje ponudom stalno novih modela, čija aktuelnost traje sve kraće, ima i svoju drugu stranu: sve teže upravljanje zalihama i porast neprodate robe i nakon akcijskih sniženja. Nova domaća aplikacija 60seconds nudi mogućnost prodavcima i kupcima da se direktno dogovore o visini popusta za određeni proizvod, a influnserima da predstave sopstvene proizvode. Aplikacija je dostupna na našem tržištu tek tri meseca, a već ima preko 15.000 korisnika i ponudu više od 40 brendova.

Nauka

68. BOLEST „USPAVANE LEPOTICE“: Među javom i međ’ snom

Prespavati sopstveni život nije samo metafora, već zaista postoji bolest zbog koje oboleli provede u snu i po dvadeset sati dnevno, a i kada se probudi ne zna šta je java a šta san, pa čak ni da li zaista postoji. Suprotno bajci o uspavanoj lepotici, srećan kraj nije ni na vidiku, jer nauka ne ume da objasni šta su uzroci, a kamoli kako bi ovo obolenje sa vrlo teškim posledicama – moglo da se izleči.

Koktel

70. NAJNEOBIČNIJI KNJIGOVOĐA U SUBOTICI: Marlen Ditrih među računima i slatkišima

Subotica ima neobičnog knjigovođu. Ona u slobodno vreme pravi kolače i odlazi na međunarodna takmičenja u poslastičarstvu, pravila je lutke za pozorišne predstave, slike i predmete od ovčije vune, bavila se dekoracijom prostora, završila je i kurs za cvećara… I zove se Marlen Ditrih. Na pitanje da li su joj ime i prezime koje deli sa najčuvenijom filmskom divom prošlog veka nešto doneli ili oduzeli u životu, odgovara da to, ipak, još ne zna, jer: „Trebao bi mi još jedan život, sa nekim običnim imenom, pa da mogu da uporedim“.

72. ULIČNA HRANA KAO TURISTIČKA PONUDA: Jastog „s’nogu“

Zahvaljujući potpuno drugačijim navikama novih generacija turista, savremenih nomada, „ulična gastronomija“ je postala planetarni fenomen. U oštroj konkurenciji na globalnom tržištu ulične hrane ne nedostaje iznenađenja, a jedno od najvećih je – Seul. U trgovačkom delu prestonice Južne Koreje, na ulici ćete jesti i kada ste siti, jer je ponuda kvalitetnija, raznovrsnija i maštovitija od iste takve hrane gotovo bilo gde u svetu, uključujući i jastoga „s nogu“, kakvog nećete naći ni u boljim restoranima Njujorka, Pariza ili Tokija.

74. O JORDANCIMA ZA POČETNIKE: Život i predrasude

Svi idu u Jordan zbog nekadašnje prestonice Nabatejskog carstva, Petre, zbog pustinje Vadi Rum, riba i korala u Crvenom moru. Niko ne kreće u Jordan zbog Jordanaca. A oni su njegovo najveće iznenađenje.

Komunikacije

76. KOMUNIKACIJA MEDIJA I KOMPANIJA: Mestimično sunčano

U Srbiji se i dalje najviše raspravlja o tome koliko su mediji slobodni „od politike“, a daleko manje koliko su slobodni u odnosu na kompanije, od čijih oglasa zavisi dobar deo medijskih prihoda na tržištu. Kada razgovarate sa novinarima i sa zaposlenima u PR-u, potvrđuje se da bi ta komunikacija bila bolja kada bi profesionalci u obe struke imali poslednju reč.

Reprint

78. PISMO IZ KINE: Virus panike

Čuveni strah totalitarnih režima od dostupnosti informacija očigledno je bio neopravdan; to što su informacije dostupne ne znači da će se neko potruditi da ih pogleda. Recimo, da se raspita kakva je zaista situacija u Kini i sazna da se u najvećem delu zemlje život odvija normalno, javni prevoz funkcioniše, supermarketi su otvoreni i puni, a cene su iste kao i uvek.

Vremeplov

80. BUREK I NJEGOVI PRECI: Brza hrana „plave krvi“

Mada zakonski dokumeti svedoče da je burek već početkom 16. veka bio ulična hrana, te da je samo vek kasnije ceo Istanbul mirisao na nebrojene vrste bureka, njegovi najslavniji dani potiču sa trpeza osmanske elite, koja je imala posebno uposlene majstore samo za razvijanje jufki. Sudeći po zapisima srpskih istoričara iz 19. veka, burek koji danas pokušavamo da promovišemo kao nacionalni „brend“, Srbima se omilio tek pošto su se oslobodili turske vlasti.

Otisak

82. „Zeleni labud“

Prvi ozbiljan svetski igrač, koji ne samo da obećava već i kroji ozbiljne planove za budućnost na osnovu oporavka klime je – Evropska unija. Inspiracija je „Novi zeleni dogovor“ („Green New Deal“) koji je 2007. godine objavio Tomas Fridman u časopisu „The New York Times“, tvrdeći da bi zelena verzija „New Deal“ -a „donela mnogo veće koristi nego što iko može da vam ispriča, jer ima potencijale da kreira potpuno novu čistu industriju, koja bi pokretala ekonomiju 21. veka”.

Чланак Biznis & finansije 170: Konkurencija pijaca i trgovinskih lanaca – Polica potisnula tezgu се појављује прво на Biznis i Finansije.