U Evropi postoji šest mesta, gde će vam platiti da se preselite uz pozamašne finansijske podsticaje.

Albinen, Švajcarska

Albinen u švajcarskom kantonu Vale se, kao i mnoga mesta na ovoj listi, bori sa depopulacijom.U alpskom selu sada ima manje od 250 stanovnika.Da bi povećala broj, švajcarska vlada nudi porodicama čak 53.000 dolara da se tamo presele – 25.000 švajcarskih franaka (skoro 27.000 dolara) za odrasle mlađe od 45 godina plus 10.000 švajcarskih franaka (skoro 11.000 dolara) po detetu.

Da biste ovu ponudu mogli da iskoristite,morate da budete državljanin Švajcarske ili bar da imate C boravišnu dozvolu.Podnosioci zahteva takođe moraju da se obavežu da će kupiti kuću u Albinenu i tamo živeti 10 godina.

Sardinija, Italija

Sardinijaje turističko žarište sa netaknutim plažama i mnoštvom primorskih odmarališta, alinjegovo divlje zaleđe privlači manje posetilaca i ima sve manji broj stanovnika.

Regionalna vlada je uvela šemu za privlačenje novih stanovnika. Kandidati koji se presele u naselje sa manje od 3.000 stanovnikadobiće isplatu do 15.000 evra.

Novac se mora iskoristiti za kupovinu ili renoviranje nekretnine. Vlada je izdvojila preko 45 miliona evra za ovaj program preseljenja.

Preziče Akvarika, Italija

Preziče Akvarika je grad od oko 10.500 stanovnika u južnom regionu Pulje.

Kako bi povećali broj stanovnika, grad je prošle godine pokrenuo kampanju pod nazivom „Dobro došli u Preziče Akvariku“, kojaobećava grant od 30.000 evraza one koji kupe kuću i prijave prebivalište u gradu.

Finansijska pomoć će biti dostupna za pokrivanje 50 odsto troškova kupovine kuće, uključujući renoviranje, do maksimalno 30.000 evra, a oko 30 odsto gradskog stambenog prostora ispunjava uslove za program.

Ponga, Španija

Grad Ponga na severozapadu Španije je dom za samo 600 stanovnika, a da bi povećao svoju populaciju, počeo je da nudi novčane grantove.

Trenutno su dostupni Britancima i obećavaju 2.600 funti za svakoga ko se obaveže da će živeti u gradu najmanje 5 godina, i još 2.600 funti za svaku bebu koja se tamo rodi.

Kalabrija, Italija

Oni koji odluče da se presele u selo sa 2.000 stanovnika ili manje mogu da zarade do 28.000 evra.

Zainteresovanimoraju da imaju 40 godina ili da budu mlađi i da se presele u region u roku od 90 dana od trenutka kad im prijava bude prihvaćena. Oni takođe moraju pokrenuti posao ili naći posao u toj oblasti.

Irska ostrva

Irska nudi značajne finansijske podsticaje za ljude koji su spremni da se presele na jedno od njenih udaljenih ostrva. Projekat je deo šire politike nazvane „Naša živa ostrva“ koja radi na povećanju broja stanovništva u zemlji. Irska ima 30 ostrva bez mostovne veze sa kopnom.

Irska vlada nudi grantove odpreko 80.000 evra za one koji se obavežu da renoviraju imanje na jednom od ostrva, potencijalni stanovnici treba da kupe kuću sa datumom izgradnje pre 1993. godine,aprazna je najmanje dve godine.

Izvor: Alo.rs

Foto: Pixabay

Чланак U Evropi postoji šest mesta, gde će vam platiti da se preselite се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlasnici starih automobila sa dizelskim motorima euro norme od 1 do 3, možda će želeti da sačekuju koji mesec sa kupovinom novog ili novijeg automobila. Već od 1. januara moći će da pri „zameni staro za novo“ dobiju subvenciju od države u visini 2.100 evra.

Stari automobil će otići na reciklažu a novi, sa motorom norme euro6 u garažu.

Kako će tačno ići procedura znaćemo u oktobru, kada bi trebalo da budu usvojeni kriterijumi kako za prijavu građana, tako i za reciklažne centre. Potom ćeuslediti javni poziv za one koji žele da učestvuju u procesu reciklaže vozila.

Prijavljivanje građana uslediće od kraja jeseni da bi realizacija ove subvencije mogla da krene kao što je najavljeno – 1. januara 2024.

Ministar saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić podsetio je za „Informer“ da je Vlada Srbije donela odluku da jednim delom finansira kupovinu novijih automobila kako bi se poboljšao kvalitet vazduha.

Pomoć i za privredna vozila

Pored subvencije od 2.100 evra za kupovinu putničkog automobila, država daje i subvenciju od 2.500 evra za kupovinu lakih kamiona, koji ne prelaze 12 tona, i 2.900 evra za kupovinu autobusa.

Automobili koji će „na presu“ u reciklažnim centrima, su već prastara vozila jer ona sa standardom euro 1 proizvedena su 1992. do 1993. godine, euro 2 od 1996, a nisui mnogo mlađa ni ona sa euro 3 motorima, od 2000. godine.

Standard euro 4 je u zemljama Evropske unije stupio na snagu 2006. godine, da bi najnoviji euro 6 važio za dizelaše proizvedene od 2014. godine.

Polovni automobili sa euro 6 motorima mogu da se kupe trenutno i za 5.000 do 6.000 evra, mada bi cena mogla malo da skoči ako potražnja bude velika.

Na taj način će polovni „golf 7“ proizveden 2015. godine sa euro 6 motorom koji trenutno vredi oko 10.700 evra, koštati 8.600, pod uslovom da u vlasništvu imate stari dizelaš za „zamenu“.

Prema planiranom fondu, subvencije će biti date za zamenu 144.000 dizel vozila.

„Program zaštite vazduha u Republici Srbiji“, u čijem je sklopu ova subvencija, predviđa da se od 1. januara 2024. godine zabrani uvoz polovnih vozila sa standardima emisionih gasova euro 3 i euro 4, a od 1. janura 2025. godine i standardom euro 5.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Državna subvencija za zamenu starog dizel autombila počinje 1. januara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takav ugovor o radu, s punim radnim vremenom, poslodavac će mu potpisati na neodređeno, samo ako angažuje onoga koji u periodu od dve godine, od dana zaključenja ugovora, nije boravio na teritoriji Srbije više od 180 dana.

Zauzvrat, poslodavac će biti nagrađen državnim podsticajima koji se isplaćuju u visini 70% poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih novonastanjenih i 100% obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Stručnjaci za radno pravo ističu da takve vrste podsticaja nisu neuobičajene, kao i da za konkretnu uredbu postoji pravni osnov.

Mario Reljanović, naučni saradnik sa Instituta za uporedno pravo, podseća da je za ove potrebe izmenjen Zakon o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje, uvođenjem novog člana zakona. Ipak, priznaje, da mu sama primena tog dokumenta nije najjasnija.

Zarada od 300.000 dinara

– Vlada veruje da će se time popraviti demografska slika u Srbiji. Ako bude nekoliko stotina takvih zapošljavanja, to će biti dobro, ali čak ni time se neće promeniti demografska slika. Samo će strani direktori koji ionako imaju velike plate moći da prođu bez poreza i doprinosa – ističe prof. Reljanović i dodaje da mu je sama primena uredbe čudna, jer može da se odnosi samo na visoki menadžment i direktore stranih kompanija, tako da će država faktički njima refundirati dve trećine doprinosa, što je još jedan ustupak stranim poslodavcima.

– Teško da će domaći poslodavac zaposliti nekog stranca da bi mu onda on bio direktor. Od svega ovoga niko, sem stranih kompanija, neće imati koristi. Dakle, pretpostavljam da je neko izlobirao da mogu i direktori da ne plaćaju porez na zaradu – dodaje on.

Veoma mu je zanimljiv i detalj oko zarade od 300.000 dinara. Zapravo, objašnjava da je reč o osnovnoj zaradi koja toliko treba da iznosi.

– Osnovna zarada je ono što je propisano vrstom posla koji se obavlja i dužinom radnog vremena. Pošto se ovde govori isključivo o punom radnom vremenu, osnovna zarada je zaposlenom zagarantovana samo zato što dolazi na posao. Na to se nadograđuje zarada na radni učinak, uvećana zarada za rad neradnim danima, praznicima, prekovremeno i ostalo. Tu su i razna uvećanja kroz stimulacije koje se takođe nadograđuju, tako da ovde nije reč o zaradi od 300.000 dinara, nego o mnogo većoj sumi – objašnjava prof. Reljanović, dodajući da izuzetno mali broj ljudi u Srbiji mesečno toliko zarađuje.

Uredbu zbog stranih investitora

– Siguran sam da je reč o promilima, pa se u samom startu postavlja pitanje ko može uopšte da bude obuhvaćen ovom uredbom. Pritom, uslov je da se taj neko ne nalazi na tržištu rada u Srbiji, ko nije boravio u našoj zemlji duže od 180 dana dve godine pre zasnivanja ugovora s poslodavcem. Dakle, traži se baš neko novi – dodaje on i podseća da kada bi se na slobodnom tržištu rada primenila ova uredba samo nekoliko stotina ljudi bi dobilo takav posao. Od toga, priznaje, većina nema koristi, već se samo dopunjavaju olakšice za neke investitore koji imaju strane direktore koji će zbog posla ostati neko duže vreme u Srbiji.

Da je država napravila ovakvu uredbu najviše zbog stranih investitora, kako bi ih zadržala, smatra i Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, posebno kada se zna da Srbija kuburi s nedostatkom kadrova sa stručnim i specifičnim znanjima i veštinama.

– Na mnogim deficitarnim pozicijama, gde se traži visoko obrazovanje, ali i iskustvo, plate su skočile i do 50%, čak se i udvostručile. Recimo, neki šef operativnog tima u IT sektoru više ne želi ovde da radi pod lošijim uslovima s većim obimom posla nego što je napolju, pa bira da ode van. Dodatan problem je i to što se državi sve više žale novi investitori koji ne mogu da nađu kadrove na domaćem tržištu rada. Kad su dolazili, njima je rečeno da Srbija ima obučenu i jeftiniju radnu snagu, a ispostavilo se da ta radna snaga više nije jeftina – objašnjava Rajić za Politiku.

Чланак Da li je uredba o dodeli podsticaja ustupak stranim poslodavcima се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je praksa koju već sprovode vlade različitih zemalja poput Holandije, Belgije, Velike Britanije, Danske ili Nemačke.

U mnogim slučajevima urbane rute kojima se svakodnevno preveze jedna osoba automobilom, lako bi se mogle preći i biciklom, što se u gradovima sa neravnim terenom rešava biciklom na električni pogon.
Ova praksa, koja je s pandemijom postala sve popularnija, u nekim je zemljama nagrađena ekonomskim podsticajima.

Praksu da zaposlenima koji na posao idu biciklom plaćaju dodatno, pokrenulo je 2014. godine nekoliko evropskih vlada sa ciljem smanjenja zagađenja vazduha i potrošnje goriva, te poboljšanja zdravlja ljudi.

Većina programa koje su uspostavile vlade su u vidu poreskog podsticaja, tako što se zaposlenima isplaćuje dodatni iznos na osnovnu platu, u obliku neoporezivog dela zarade.

Ti programi su bili toliko uspešni da se vremenom proširuju. Belgija je povećala poreski podsticaj za putovanje na posao na 0,25 evra po kilometru. Tako bi put od 10 kilometara koji se prelazi do posla mogao značiti dodatni prihod od 1.200 evra godišnje. U nagradu nije uključena i zdravstvena dobrobit koja dolazi zahvaljujući svakodnevnoj rekreaciji u vidu vožnje bicikla.

Ali Belgija nije jedina koja nudi ovu pogodnost. Prema Svetskom privrednom forumu, Holandija nudi sličan program, a Velika Britanija ide i korak dalje.

Britanski biciklisti koji na putu do posla koriste svoje bicikle dobijaju 0,23 evra po kilometru, a uz to postoji i program podsticaja za iznajmljivanje bicikla, kao i mogućnost kupovine i popusta na odeću i opremu za biciklizam.

U slučaju Luksemburga, poreski podsticaj je oko 300 evra za kupovinu električnog bicikla za odlazak na posao.

Izvor:Revijahak.hr

Foto: Pixabay

Чланак Sve više zemalja plaća svojim građanima da na posao idu biciklom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako su osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju smanjeni sa 9,7 milijardi na 7,5 milijardi dinara.

Do sada je osnovni podsticaj u biljnoj proizvodnji iznosio 4.000 dinara, a 1.200 regres za dizel gorivo (60 litara dizel goriva po hektaru se regresira sa po 20 dinara po litru), za najviše 20 hektara zemljišta, što znači da su poljoprivrednici po hektaru mogli da ostvare ukupno 5.200 dinara po hektaru.

Postupak za ostvarivanje prava na ove podsticaje počinje podnošenjem zahteva Ministarstvu finansija i privrede, odnosno Upravi za trezor svake godine u periodu od 1. marta do 30. aprila.

Novim izmenama manje novca biće i za mere ruralnog razvoja i to umesto 1,7 – 1,4 milijarde dinara. Za direktna plaćanja u 2021. godini na raspolaganju biće 22,5 milijarde dinara, umesto dosadašnjih 24, 7.

Više novca za neisplaćene subvencije

S druge strane, za zahteve po osnovu direktnih plaćanja iz prethodnih godina, planiranih za isplatu u tekućoj godini umesto 2,4 milijarde dinara, izmenama koje je prihvatila Vlada, biće opredeljeno 4,7 milijarde.

Podsetimo, mnogi stočari još uvek čekaju isplatu subvencija ne samo iz prošle godine, već i iz 2019. godine.
Na te subvencije čekaju mnogi članovi Udruženja „Agroprofit“. One iz 2019. po kojima je trebalo da po grlu bude uplaćeno 15.000, nije dobilo njih 186, dok za pomoć iz 2020. koja iznosi 20.000 po prodatom grlu tovne junadi čeka dvadesetak njih.

Takođe, nedavno je objavljeno i da se na osnovu izveštaja Poljoprivredne inspekcije zbog konstatovanih nepravilnosti kod korisnika podsticajnih sredstava, očekuje da Uprava za agrarna plaćanja na osnovu zapisnika inspektora obustavi isplatu od tačno 383.534.861 dinara za ovaj period.

Izvor: Agroklub

Foto: Pixabay

Чланак Izmenom uredbe podsticaj po hektaru sa 5.200 dinara smanjen na 4.000 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najnovija vest je da će Japan uvesti obaveznu vakcinaciju za radnike koje rade u određenim sektorima. Još nije do detalja definisano kojima, ali će biti pravilo da ukoliko žele da rade, moraju i da se vakcinišu.

Jedan veliki trgovinski lanac, koji je poznat i građanima u Srbiji, ponudio je nedavno ekstra naknadu od 200 dolara svim zaposlenima u SAD koji se vakcinišu protiv kovida-19.

Prethodno su slične poteze povukle i kompanije, poput Aldija i Dolar Dženerala, kao i kompanije za dostavu namirnica Instakart.
Supermarketi, odnosno prodavnice namirnica, ugostitelji i svi koji rade sa hranom i pićem, ali i aviokompanije i prevoznici traže ovih dana prioritet za svoje radnike prilikom vakcinacije, nadajući se da će ih tako zaštititi od novog talasa pandemije, ali i omogućiti potrošačima da se osećaju bezbednije, što bi trebalo da pozitivno utiče na oporavak poslovanja.

Tako je, na primer, kompanija Dolar Dženeral saopštila da želi da svi njeni zaposleni dobiju vakcinu protiv korone, pa im nudi da im to i plati. Lanac je saopštio naime, da će svojim radnicima dati jednokratnu uplatu u iznosu četvorosatne plate nakon završene vakcinacije.

„Ne želimo da naši zaposleni moraju da biraju između primanja vakcine ili dolaska na posao“, rekao je Dollar General (DG) u saopštenju za štampu, napominjući da se radnici suočavaju s preprekama da se vakcinišu, poput vremena putovanja, kilometraže ili potrebe za brigom o deci.

Sve više bonusa za vakcinu

„Dollar General“ nije jedini poslodavac koji nudi novčane podsticaje radnicima da dobiju vakcinu protiv Covida-19. Jedna bolnica u Kaliforniji ponudila je 300 dolara, a bolnički sistem u Hjustonu, koji ima više od 26.000 zaposlenih, bonus od 500 dolara radnicima ako se vakcinišu. Do sada je oko 60 odsto njihovog osoblja primilo vakcinu.

„Ovaj bonus je zahvalnica za vašu istrajnost tokom teške 2020. godine, i nadamo se da će nam pružiti nadu tokom sledećih nekoliko izazovnih meseci“, naveli su rukovodioci bolnice u Hjustonu u obraćanju zaposlenima.

Nekoliko staračkih domova, od Čikaga do Pensilvanije, ponudilo je svojim zaposlenima bonuse od 150 do 750 dolara ako se odluče za vakcinaciju.
Pojedine kompanije umesto novca razmatraju podsticaje u vidu dodatnih slobodnih dana, vaučera ili velnes programa za svoje zaposlene.

Inače, među ekonomistima i stručnjacima za tržište rada podeljena su mišljenja o obaveznosti vakcinacije za zaposlene. Pojedini smatraju da bi poslodavci trebalo da insistiraju da se svi radnici što pre vakcinišu, kako bi se privreda vratila u normalne tokove, dok se drugi suočavaju sa zakonskim i etičkim dilemama.

Naime, sve dok države ne donesu propise kojima se nalaže da je imunizacija obavezna, reč je o ličnoj odluci i proceni pojedinca, a u mnogim zapadnim državama su zabrinuti i da bi bilo koji vid podsticaja ili primoravanja zaposlenih mogao da izazove kontraefekat.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Poslodavci nude novčane podsticaje radnicima da dobiju vakcinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Počeli smo sa odobravanjem kredita u okviru Programa ekonomskih mera Vlade Srbije za podršku privredi i pozivamo privrednike, kojima je potrebna pomoć i koji ispunjavaju uslove, da se prijave. Krediti za likvidnost i obrtna sredstva se odobravaju i postojećim i novim klijentima vodeći se uslovima iz Uredbe koji se tiču zahteva za održavanjem ili rastom portfelja. Važno je napomenuti da se ove vrste ugovora moraju zaključiti do kraja tekuće godine,“ – izjavio je Predrag Vasić, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke.

Vojvođanska banka poziva klijente iz privrede – preduzetnike i vlasnike mikro, malih i srednjih preduzeća da apliciraju za kredite u dinarima ili u evrima u maksimalnom iznosu od 3.000.000 evra. Rok otplate kredita je 36 meseci, uz grejs period od devet do 12 meseci. Na raspolaganju su krediti za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava uz povoljnu kamatnu stopu.

Paket mera podrške privredi Vlade Republike Srbije donet je u cilju ublažavanja negativnih ekonomskih i finansijskih posledica pandemije virusa COVID-19 gde podršku privredi pruža i Vojvođanska banka učešćem u garantnoj šemi.

Чланак Privrednici već pokazali interesovanje za kredite iz Programa ekonomskih mera се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio kao jednu od mogućih mera iz ekonomskog paketa pomoći privredi i stanovništvu za ublažavanja posledica krize izazvane virusom Covid-19, da država razmišlja da podeli svim punoletnim građanima po 100 evra, pominjući u tom kontekstu pojam „novac iz helikopetra“.

A šta taj pojam, koji je prvi upotrebio ekonomista Milton Fridman 1969. godine, u stvari znači?

„Novac iz helikoptera“ je nekonvencionalna monetarna politika, koja se ponekad predlaže kao alternativa kvantitativnom ublažavanju (QE – kada centralna banka kupuje državne i korporativne hartije od vrednosti, kako bi podržala ekonomiju kada je u škripcu sa likvidnošću).Prema Fridmanu, centralnim bankama uvek imaju na raspolaganju štamparije novca, pa tako i „bacanje novca iz helikoptera“, kao mogući način da podstaknu potrošnju kao jednu od moćnih poluga za pokretanje ekonomske aktivnosti, podsticanje inflacije i privrednog rasta.

Ne radi se, dakle, o stvarnom bacanju novca iz helikoptera, već o tome da centralna banka transferiše utvrđeni iznos direktno na račune privrednih i fizičkih lica, kako bi podstakla potrošnju.

Ekonomisti Dojče banke su 2016. došli do zaključka da „novac iz helikopetra“ može biti značajno efikasnija mera od tradicionalnih sredstava monetarne i fiskalne politike.

Izvor: Kamatica-Tanjug

Чланак Za izvlačenje ekonomije iz krize koristi se „novac iz helikoptera“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

SAD – Čim je američki predsednik Donald Tramp proglasio vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa otvorila se mogućnost za korišćenje 59 milijardi dolara iz državnih rezervi. Tramp je najavio da će SAD “nabaviti po veoma povoljnoj ceni velike količine sirove nafte” za strateške rezerve što bi moglo da pomogne domaćim proizvođačima koji su pogođeni drastičnim padom cene nafte za 50 odsto od početka ove godine. Osim toga američke vlasti najavljuju poreske olakšice pre svega za poreze na platu kao i povećanje pokrivenosti radnika plaćenim bolovanjem.

NEMAČKA – Povećanje javnih investicija sa 12 milijardi evra u naredne tri godine i fleksibilnija pravila za skraćenje radnog vremena u pogođenim preduzećima koja će važiti od aprila do kraja godine. Odlukom Bundestaga olakšan je pristup fondovima za isplatu radnika koji moraju na prinudne odmore.

VELIKA BRITANIJA – Kabinet Borisa Džonsona kao jednu od prvih reakcija na krizu najavljuje pomoć od 34 milijarde evra i to izdvajanja za zdravstvo, subvencije i kredite za likvidnost za mala i srednja preduzeća i naknade za bolovanje. Engleska banka već je smanjila kamatne stope za 0,50 odsto kako bi ograničila negativne efekte epidemije.

FRANCUSKA – Odlaganje plaćanja poreza, pomoć kompanijama koje rade u smanjenom obimu i osiguranje bankarskih pozajmica kompanijama, prve su mere kojima francuska država pomaže privredi. Za podršku ekonomiji biće izdvojeno između 30 i 40 milijardi evra.

ITALIJA – Povećanje javne potrošnje prva od mera da ekonomija prebrodi posledice izazvane epidemijom koronavirusa. Premijer Đuzepe Konte kaže da će država za to izvojiti 25 milijardi evra.

DANSKA – Velikim preduzećima produžen je rok za plaćanje PDV-a za mesec dana, dok će svi dobiti duži rok za plaćanje doprinosa na plate. Svi javni službenici koji ne obavljaju važne funkcije naredne dve nedelje ne rade, a na poslu ostaju samo zdravstveni radnici, policija i oni koji rade sa ugroženima. Međutim svim koji ne budu radili dobijaće punu platu.

KINA – Narodna banka ubaciće 173,8 milijardi američkih dolara u privredu pre svega kupovinom hartija od vrednosti, što bi trebalo da podigne likvidnost u bankarskom sektoru. Vlada će povećati iznos i brzinu prenosa sredstava lokalnim samoupravama kako bi ublažila pritisak koji one trpe. Za mala i srednja preduzeća smanjen je PDV dok je ovaj porez potpuno ukinut na medicinska sredstva, dostavu hrane, smeštaj, frizere, kao i na prodaju medicinskih maski i zaštitne odeće.

RUSIJA – Novi predsednik ruske Vlade Mihail Mišustin najavio je da za podršku industriji i građanima može da se upotrebi državna rezerva od 3,6 milijardi evra. Među najavljenim merama su i povoljni krediti i odlaganje poreza. Plan je da država ponudi zajmove uz povoljnije kamate malim i srednjim preduzećima i poveća subvencije.

JAPAN – Odloženo plaćanje poreza na dobit, na promet i na poklone za mesec dana.

JUŽNA KOREJA – Vlada Južne Koreje je najavila paket pomoći od 9,8 milijardi dolara, a najviše će biti odvojeno za zdravstvo i brigu o deci. Moguće je i odlaganje naplate poreza na zarade i dodatu vrednost. U slučaju da dođe do povećanja vrednosti u kratkoročnim transakcijama na berzi biće suspendovana dalja kupoprodaja na 10 dana.

TAJLAND – Vlada je odobrila paket pomoći od 12,7 milijardi dolara. Najvažnije mere su krediti i poreske olakšice za najugroženije grupe.

HRVATSKA – Odlaganje plaćanja poreza na dohodak i dobit, kao i odlaganje plaćanja doprinosa jedna je od prvih mera Vlade Andreja Plenkovića u saniranju šteta. Smanjeni prihodi lokalnih samouprava biće nadoknađeni iz državne kase.

BOSNA I HERCEGOVINA –Vlada BiH formiraće garantni fond koji bi trebalo da pomogne da se omogući likvidnost privrede. Oni kojima je koronavirus ugrozio poslovanje, biće oslobođeni poreza za 50 odsto.

BUGARSKA – Kompanijama koji su zbog vanredne situacije zatvorene, Vlada će nadoknaditi 60 odsto zarada. Istovremeno, kabinet Bojka Borisova pozvao je firme da zbog ove krize ne otpuštaju zaposlene. Jedna od mera biće i odlaganje plaćanja poreza.

GRČKA je suspendovala plaćanje PDV-a u naredna četiri meseca, a plaćanje doprinosa je odloženo do kraja juna.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Neke zemlje već su krenule da primenjuju prve mere pomoći privredi се појављује прво на Biznis i Finansije.