U doba interneta i masovne komunikacije, policija istočne indijske savezne države Odishe čuva jato golubova za slučaj prekida komunikacionih veza kod katastrofa.

Policijske stanice u Indiji koristile su golubove još u doba britanske kolonijalne vlasti. Danas državna služba za golubove pismonoše „zapošljava“ više od 100 ptica.

– Zadržali smo golubove zbog vrednosti njihove ostavštine i da ih sačuvamo za buduće generacije – rekao je Satiš Kumar Gajbhije, inspektor iz okruga Cutak.

Policija tvrdi kako su golubovi, koji lete brzinom do 55 kilometara na sat, na udaljenosti do 800 kilometara, najmanje dva puta u poslednjih 40 godina spasili situaciju.

Igrali su ključnu ulogu 1999. godine nakon što je oluja prekinula komunikacione linije, kao i 1982. godine tokom razornih poplava u delovima te savezne države.

Golubovi po pravilu nose poruke napisane na laganom papiru, stavljene u kapsulu i zavezane za nogu.

Studije pokazuju da golubovi mogu detektovati magnetna polja i odrediti lokaciju s udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara, rekao je istoričar Anil Dhir koji sarađuje s policijom.

– Čak i u scenariju u kom dolazi do prekida svih komunikacija, golubovi nikada neće razočarati – rekao je.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Policija „zapošljava“ jato golubova се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, vrlo brzo se ispostavilo da su ova dva neimenovana prestupnika nabavila deo policijske opreme sa ciljem sticanja finansijske koristi od ljudi koje su zaustavljali.

Da bi sprečilo ovakve pojave u budućnosti, Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je uputstvo za građane kako da prepoznaju prave policajce, posebno saobraćajne.

MUP je podsetio da svi saobraćajni policajci nose uniformu, da na levoj strani uniforme u visini grudi imaju značku policije, a na desnoj oznaku sa prezimenom i brojem policijskog službenika koji mora odgovarati broju službene legitimacije.

Građani koji su zaustavljeni u kontroli saobraćaja zbog izvršenog prekršaja, imaju pravo da zatraže uvid u video zapis na kom se mogu videti vozilo kojim je izvršen prekršaj, registarski broj , kao i ostala obeležja prekršaja, bilo da li je prekršaj dokumentovan ručnim radarom, ili radarom koji je ugrađen u vozilo bez spoljnih obeležja policije, takozvani presretač, naglašavaju iz MUP-a.

Foto: fsHH, Pixabay

Чланак Kako da razlikujete prave od lažnih policajaca? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Snimanje prekršaja, nasilničke vožnje, prekoračenja brzine i preticanja na punoj liniji, ponovo se sprovodi iz helikoptera.
Ivica Stanković iz Uprave saobraćajne policije objašnjava za RTS da je plan da se četiri puta mesečno, u saradnji sa helikopterskom jedinicom MUP-a, na taj način sprovodi kontrola u saobraćaju.
„Pre svega na onim putevima gde se dešavaju saobraćajne nezgode sa najtežim posledicama“, ističe Stanković.

Prema mišljenju stručnjaka, mnogo je prednosti snimanja saobraćaja iz vazduha, jer postoje prekršaji koje je teško kontrolisati na uobičajeni način.

Prof. dr Krsto Lipovac sa beogradskog Sabraćajnog fakulteta kaže da helikopteri mogu da pomognu u kontroli saobraćaja, ali da cilj nije naplata kazni, već promena ponašanja.

Srbija je do devedesetih godina imala kontrolu saobraćaja iz vazduha.

Helikopterska jedinica MUP-a dobila je 2019. letelice tipa „Erbas H-145M“, koje su opremljene posebnim uređajima i opremom za kontrolu.

Ivica Stanković objašnjava kako će se sprovoditi kontrola iz helikoptera.

„Posada u helikopteru, nakon što prepozna prekršaj i vidi na terenu, operater, tehničar, koji rukuje uređajem krene u dokumentovanje tog prekršaja. Javljamo patroli koja je na samom delu tog puta gde otkrivamo prekršaj i dalje preuzima sama patrola“, navodi Stanković.
Sledi zaustavljanje snimljenog vozila, kontrola i zapisnik o prekršaju. Video materijal iz helikoptera se koristi na sudu kao dokaz.

Profesor Krsto Lipovac smatra da ovakvom vrstom kontrole može da se poveća svest vozača da će biti kažnjeni, te da će to imati uticaja na njih.

„Ukoliko dobro promovišemo gde su patrole, šta rade i zašto, onda ćemo imati mnogo veće efekte“, ističe Lipovac.

Očekuje se da će korišćenje helikoptera smanjiti broj saobraćajnih nezgoda i povećati bezbednost na putevima.

Izvor: RTS/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак MUP će vršiti kontrolu saobraćaja i poštovanje propisa iz helikoptera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Udeo bruto društvenog proizvoda (BDP) za obrazovanje i socijalnu zaštitu je niži nego ranije, a ulaganja za zdravstvo su već dve decenije niža nego u zemljama istočne i centralne Evrope, piše u izveštaju koji je izradila A11- Inicijativa za ekonomska i socijalna prava uradila zajedno sa njujorškim Centrom za ekonomska i socijalna prava (CESR).

Izveštaj sadrži analizu raspodele i trošenja budžetskih sredstava od 2014. godine, odnosno od uvođenja mera štednje Vlade Srbije.

Najgore prošli najsiromašniji

Kako se navodi, najveći udar preživeo je sistem socijalne zaštite, tj. najsiromašniji građani, jer je pored smanjivanja državnih izdvajanja država prebacivala budžet namenjen za socijalnu zaštitu u budžet za odbranu i vojsku.

Iz budžeta za socijalnu zaštitu je 2016. godine preko budžetske rezerve prebačeno 14 miliona evra u Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije.
Ministarstvu odbrane je sličnim mehanizmom dve godine kasnije iz budžeta prebačeno još 183 miliona evra, a ta je transakcija označena kao državna tajna.

Za to vreme, broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu je oko 470 000 (6.8 odsto) i taj broj se ne menja skoro deset godina.

„Oko 1,5 miliona ljudi živi u riziku od siromaštva. Udeo BDP za socijalnu zaštitu je smanjen za skoro pola odsto za osam godina, a broj korisnika usluga centara za socijalni rad (CSR) je, u istom periodu, porastao za oko 50 000. Smanjen je i broj stalno zaposlenih u CSR za skoro 20 odsto i pored toga što se povećava broj korisnika“.

Ni obrazovanje i zdravstvo ne deluju kao prioriteti

U izveštaju se navodi i da su obrazovanje i zdravstvo takođe bili na velikom udaru mera štednje i upitne budžetske politike. Za osam godina značajno su pala ulaganja u obrazovanje (4,74 odsto udela BDP u 2014. i 4,08 odsto u 2020).

Da bi naše državno zdravstvo bilo na nivou zdravstva u istočnoj i centralnoj Evropi, potrebno je da država ulaže oko 0,5 odsto udela BDP, a ona već godinama ulaže 0,3 – 0,4 odsto.

Prema izveštaju Fiskalnog saveta, sredstva za rekonstrukciju sva četiri klinička centra povučena su još 2006. godine, iz Evropske investicione banke, a do sada je rekonstruisan samo KC u Nišu.

Država, sa druge strane, plaća kazne i penale za izgubljene sudske i arbitražne postupke i za deset godina je na to potrošila milijardu evra, a samo 2020. godine iznos za kazne i penale je bio oko 200 miliona evra.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay.com

Чланак Srbija povećala ulaganje u vojsku i policiju, a smanjila ulaganja u zdravstvo i obrazovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, korisnici OBBPoint aplikacije će dobijati bodove ukoliko redovno voze po pravilima, te će kasnije moći da ih iskoriste za popuste i poklone u prodavnicama i kod različitih dobavljača usluga.

Na osnovu koordinata lokacije, softver zna koja ograničenja brzine važe za datu rutu, a ažuriraće se redovno kako bi mogao da identifikuje periodična ograničenja. Ne smatra se prekršajem ako neko na kratko prekorači maksimalnu brzinu u kratkom periodu, na primer da pretekne drugo vozilo, pod uslovom da vozač nakon završenog manevra uspori do ograničenja brzine.

Ovaj program predviđa i mogućnost da se vozači takmiče – na osnovu bodova prikupljenih u redovnom saobraćaju, igrači će dobiti titule, te će se potom izvlačiti nagrade među onima istog ranga.

Više o ovome možete pročitati na sajtu Pluton Logistics.

Foto: Pixabay

Чланак Mađarska uvodi nagrade za vozače koji poštuju ograničenja brzine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, u njima nepoznate osobe ucenjuju, tražeći 1.500 evra u bitkoinima, što se može sprečiti ažuriranjem lozinki za pristup elektronskoj pošti.

Policija navodi da je u poslednje vreme primila više prijava građana koji su na svoje elektronske adrese primili sumnjive poruke u kojim ih nepoznate osobe ucenjuju, navodeći da su na njihove računare ili mobilne telefone instalirali zloćudne programe putem kojih su dobili pristup njihovim ličnim podacima, te traže 1.500 evra u bitkoinima kako navedene podatke ne bi javno objavili, prenosi Poslovni dnevnik.

„Molimo građane da ne odgovaraju na takve poruke kao i da ažuriraju lozinke za pristup elektronskoj pošti“, upozoravaju u policiji.

Pritom savetuju korisnike interneta da nikome ne daju svoje korisničke podatke i lozinke niti da ih upisuju na sumnjivim internet stranicama. Ako su to učinili, potrebno je odmah promeniti lozinku koja se odnosi na određeni korisnički nalog, a ako identičnu lozinku koriste i za druge korisničke naloge i internet usluge, potrebno je odmah promeniti i te lozinke.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Nepoznate osobe ucenjuju, tražeći 1.500 evra u bitkoinima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Verovatno su u detinjstvu mnogim našim čitaocima roditelji nožne prste nazivali krompirićima, ali pretpostavljamo da se nikome od njih nije desilo da u odraslom dobu zaista zamene “prstiće” sa ovim povrćem.

To se međutim dogodilo ženi koja je šetala psa u Nortambriji. Ona je naime ugledala nešto što joj je zaličilo na ljudske prste, fotografisala taj prizor i poslala sliku policiji, koja se odmah dala u pretragu blatnjave livade.

Potraga je urodila plodom, policajci su zaista nešto pronašli. Ali, ne ljudske ostatke, već – krompire koji vire iz zemlje.

Kako javlja AFP, policajci se nisu naljutili zato što je zahvaljujući lažnoj uzbuni angažovan ceo odred sa sve policijskim psima koji su njuškali tražeći leš, već su se ljubazno zahvalili revnosnoj građanki u svoje i u ime pasa koji će, kako šaljivo poručuju, sada dobiti poslasticu. Pogađate, poslastica su krompirići.

Foto: Pixabay

Чланак Šta se desi kada prijavite policiji krompir? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukoliko se na javnom mestu vrši nadzor, nužno je da postoji znak koji ukazuje da se na tom mestu trajno ili povremeno snima.

Lokacije kamera za nadzor resorno ministarstvo, prema pravilniku, mora da pruža na svojoj zvaničnoj internet stranici, navodi Startit.

Iz Share fondacije podsećaju da je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti još krajem maja utvrdio kako čitava procedura nadzora i procena njenog uticaja nije u skladu sa zakonom.

Zato ukazuju da je vrlo diskutabilno da li je pravilnikom predviđen način adekvatnog obaveštavanja građana o obradi njihovih podataka i pravima koja imaju u tom pogledu pripadaju.

– Zvanično obeležavanje policijskih kamera jeste bitan korak ka transparentnosti, ali se i dalje primećuju ogromne razlike u lokacijama kamernih mesta i broju kamera kada se uporede ažurirani MUP-ov spisak i građanska mapa – zaključuju u Share fondaciji.

Međutim, samo obeležavanje kamera nije dovoljno, niti je najveći problem. Ono što jeste sporno je način na koji će se podaci sa tih kamera čuvati i obrađivati, a posebno onih pametnih kamera.

Izvor: Ekapija

Foto: Piabay

Чланак Srbiju će umesto 1.000, nadzirati 8.000 kamera се појављује прво на Biznis i Finansije.