Poreznici, zasad, odgovaraju da nisu ni znali koliko ih je, pa ni dosadašnji saldo ne iznenađuje. Učesnici u osmišljavanju rešenja za poreski tretman radnika na internetu, s druge strane, ne isključuju mogućnost da ima onih koji zarade primaju na račune u inostranstvu i duboko veruju da su još van domašaja naših finansijskih kontrolora. A tako verovatno neće biti još dugo.

Najmanje 11.000, a možda i sedam puta više

Više istraživanja o broju frilensera u Srbiji sproveo je Centar za istraživanje javnih politika. Analiza iz 2021. godine, korišćenjem više različitih metoda, došla je do procene da ih je između 70.000 i 75.000.

„Mi zaista ne znamo koliko je ukupno frilensera, mislim da su priče o 100.000 preuveličane“, kaže za Forbes Srbija Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu. „Procenjuje se mahom po broju naloga na platformama, ali treba znati da mnogi imaju naloge, ali preko njih ne rade. Ja imam sigurno tri naloga na raznim platformama, ali ih uopšte ne koristim“.

Merenje iz avgusta 2021. došlo je do procene da Srbija ima 162 „gig“ radnika na 100.000 stanovnika. To grubom računicom dovodi do broja od oko 11.000 ljudi.

„Postoji još jedna procena, koja bi mogla da se uzme u obzir“, dodaje Tamara Petrović. „ Kada smo pregovarali sa državom oko prvog, prelaznog rešenja za frilensere, poreznici su izašli sa podatkom da su proverom računa došli do broja od 45.000 ljudi, koji primaju uplate iz inostranstva. Polovina je otpala, jer su bili ispod oporezivog cenzusa koji je važio“.

Poreske prijave podnelo 3.400 frilensera

Od početka ove godine frilenseri imaju mogućnost da izaberu jedan od dva modela obračuna poreza i doprinosa. Dosad su podneli i izmirili obaveze za prva tri kvartala. Od njih se u budžet slilo 582 miliona dinara.

„Stiglo je 3.400 poreskih prijava različitih obveznika u sva tri kvartala zajedno“, kaže za Forbes Srbija Dragan Agatunović, načelnik sektora za kontrolu Poreske uprave. „Kada gledamo ukupan broj poreskih prijava, njih je 8.000. Neko je podneo samo u prvom, neko samo u drugom ili trećem kvartalu“.

Na pitanje da li su zadovoljni odzivom, Agatunović odgovara da Poreska uprava do sada nije ni znala koliko je frilensera u Srbiji.

„Kada govorite o rešenjima koje smo slali pre, ona su se odnosila na prihode ostvarene od 2015. do 2022. i bilo ih je 7.000. Sada govorimo o prihodima u 2023. godini“, objašnjava Agatunović. „Nije to mnogo veći broj. Možda i nisu isti ljudi. Neko je u međuvremenu osnovao preduzetničku radnju. Možda nije rezident Srbije i ne ostvaruje ovde više prihod. Mi smo nadležni za prihode u Srbiji. Ne mora da znači da je broj mnogo manji. Mi smo ranija rešenja slali pošto smo ukrstili podatke o prihodima iz banaka. Možda tim ljudima više pare i ne ležu u Srbiji, nego u inostranstvu“.

Upućeni upozoravaju da tome pribegava sigurno značajan broj frilensera. Znaju da su sada van domašaja Poreske uprave Srbije. Sve dok ova institucija ne počne da razmenjuje podatke sa kolegama iz drugih zemalja.

„Zvanično je, osim u određenim situacijama, građanima Srbije zabranjeno da imaju račun u inostranstvu, ali u praksi mnogi ga imaju“, kaže Tamara Petrović. „Nemaju nikakav problem da ga otvore. To je politika te banke. Druga opcija je Pajonir. Kada primate uplate preko Pajonira, možete da ih povežete s računom u Srbiji. Mnogi to rade, ali i ne morate. Samo plaćate karticom. Baš kao i karticama tih stranih banaka. Niko ne mora fizički da odlazi u banku u Mađarsku, ili ne znam gde“.

Najpovoljniji obračun

A država je slobodnjacima izašla u susret. Mogu da izaberu jedan od dva modela oporezivanja. Prvi koji predviđa 96.000 dinara normiranih troškova po kvartalu i drugi po kome je taj iznos fiksno 57.900 dinara plus trećina bruto prihoda. Kod prvog modela je poreska stopa 20, a u drugom 10 odsto. Doprinosi za PIO su 24 odsto, na prihod umanjen za normirane troškove. I na kraju 10,3 odsto za zdravstveno.

„Kada se sve uzme u obzir, opterećenje im je oko 30 odsto, a formalno zaposlenima oko 60 odsto“, objašnjava Irena Đorđević iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. „Verovatno frilensera ima više. Predviđeno je da se sami prijavljuju. Ovi modeli su zaista fer. Ranije je opterećenje bilo veliko. Mi smatramo da je ovako prevaziđen jaz i popunjena je pravna praznina. Zdravstveno im izađe 4.150 dinara kvartalno. Nezaposlene to košta između 3.000 i 4.000 dinara mesečno“.

Kada se sve sabere i oduzme sami frilenseri su uvereni da pojedine kolege nisu ušle u poresku evidenciju pre svega zbog neinformisanosti. I zbog onih koji, kako kažu, jednostavno nemaju domaćinski odnos prema državi.

„Iskreno verujem da je ogroman broj ljudi i dalje neinformisan. Kao da ništa ne prate“, uverena je Tamara Petrović. „To zaključujem po upitima koji nam stižu na Fejsbuk stranicu. Ona okuplja značaj broj ljudi, 14.000 zainteresovanih. I dalje pitaju gde, kako… Kao da ne znaju šta se dešavalo poslednje tri godine. Sigurna sam da je veći broj kolega koji ne plaćaju porez od onih koji plaćaju. Deo je sigurno pokrenuo i preduzetničku radnju, ali i dalje mnogo ljudi veruje da ih poreznici jednostavno neće otkriti“.

Frilenseri koji propuste da prijave ili ne plate poresku obavezu, baš kao i svi ostali obveznici, rizikuju kaznu. Raspon je od 5.000 do 150.000 dinara. Frilenser koji zakasni sa prijavom i plaćanjem poreza i doprinosa ima obavezu da obračuna kamatu počev od narednog dana nakon dana kad je obaveza dospela na plaćanje.

Novine za paušalce

Vlada je nedavno usvojila i novu uredbu koja reguliše paušalno oporezivanje. Za početak, država i dalje drži limit na povećanje obaveze. Ona u narednoj godini ne može da poraste više od 10 odsto.

„Novina je što je ova uredba predvidela da taj limit važi naredne dve godine, i u 2024. i u 2025.“ objašnjava Irena Đorđević. „Dosad su limiti određivani svake godine. Ovo važi za sve paušalce. Pravo se gubi ako paušalac promeni opštinu poslovanja. Važi ako govorimo o beogradskim opštinama, ali ne ako je reč o dve različite lokalne samouprave. Ako neko iz Beograda ode u Novi Sad i otvori radnju. Tada gubi ovu zaštitu“.

Da nema ovog limita mnoge bi naredne godine sačekala daleko veća obaveza. Pre svega u slučaju delatnosti kod kojih lokacija ne znači mnogo u poslovanju. Računica zavisi od republičkog proseka, a on je sve veći.

Veće rasterećenje je predviđeno i za početnike u biznisu.

„Ranije je za početnike u biznisu bilo umanjenje 20 odsto, obaveza se obračunava za 80 odsto osnovice“, dodaje Irena. „Sada oni koji osnuju posao, naredne godine imaju umanjenje osnovice od 50 odsto. Konkretno, to znači za one koji se osnuju do kraja 2024. godine i mogu da računaju na ovu pogodnost”.

Izvor: Forbs
Foto: Pixabay

Чланак Gde su nestali frilenseri? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreska uprava Srbije je od dana stupanja na snagu Zakona o poreklu imovine i posebnom porezu, koji se primenjuje od 12. marta 2021. godine, pročešljala imovinsko stanje više od 1,2 miliona građana, kažu za 24sedam u Poreskoj upravi.

Kako su naglasili, Sektor za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza Poreske uprave obradio je i ukrstio podatke za preko milion i dvesta hiljada građana Srbije.

– Upoređivanjem podataka o uvećanju imovine sa prijavljenim prihodima identifikovano je više od 13.000 građana čiji podaci o imovini zaslužuju pažnju Poreske uprave – otkrivaju nam u Poreskoj upravi.

Oni su objasnili da su to oni građani koji su imali uvećanje vrednosti imovine od preko 150.000 evra, a čiji prijavljeni prihodi ni približno ne odgovaraju navedenom uvećanju vrednosti imovine.
– Postupci provere fizičkih lica kod kojih je utvrđena razlika između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda u iznosu većem od 150.000 evra su u toku – naglasili su za 24sedam u Poreskoj upravi.

Inače, uslov za pokretanje postupka kontrole je da se u prethodnom postupku učini verovatnim da najviše u tri uzastopne kalendarske godine građanin ima razliku između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda u iznosu većem od 150.000 evra.

Šta sve „čekiraju“ poreznici

Kako su ranije objasnili za naš portal, poreznici ispituju uvećanje vrednosti imovine pod kojom se podrazumevaju nepokretne stvari, finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, kao i druga imovinska prava, i da li je to uvećanje vrednosti imovine u skladu sa prihodima koje je ta osoba prijavila nadležnom poreskom organu.

U Poreskoj upravi su takođe ranije istakli da je napravljena i aplikacija koja objedinjuje set podataka koje je Poreska uprava dobila od različitih institucija, tako da je još polovinom 2021. napravljena, uslovno rečeno, prva rang-lista najbogatijih građana Srbije, u smislu posedovanja nepokretnosti, kuća, stanova, vikendica, pokretnosti, skupih vozila, udela i akcija u firmama…

Kako su rekli, Poreska uprava je već imala pred početak primene zakona podatke o podizanju i polaganju gotovine sa računa poslovnih banaka, o deviznim prilivima sa računa u inostranstvu i iz inostranstva… To je, kako kažu, dosta informacija pomoću kojih porede, s jedne strane, podatke o primanjima i prihodima, a s druge mogu da sagledaju imovinsku kartu svakog poreskog obveznika.

Detaljna procedura

Postupak je takav da kada odeljenje za rizike Poreske uprave utvrdi nesrazmeru u imovini i prihodima, u tom slučaju obraća se odeljenju za prethodni postupak. Dalje se to odeljenje obraća svim relevantnim institucijama za ostale podatke, kao što su MUP, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Geodetski zavod, APR, poslovne banke…

U tom slučaju, kako navode, poreznici će videti i fejsbuk-profil osumnjičenog ili njegov tviter-nalog, pa na njima, na primer, sliku sata na ruci i koliko on vredi, te će tako taj predmet automatski biti uvršten u njegovu imovinu.
Takođe, može se desiti i da je neko podigao zgradu u kojoj ima 50 stanova, čija ukupna vrednost iznosi, na primer, pet miliona evra, a da je prijavio nula prihoda. Onda se, kako kažu u Poreskoj upravi, postavlja pitanje odakle mu pet miliona evra, a zadatak poreznika je da prate tok novca.

– Ako je pozajmio pare, videćemo od koga, pa ćemo ispitati i tog čoveka. Kako je on došao do novca – rekli su ranije u Poreskoj upravi.

Posebna pažnja posvećena je, kako su isticali u Poreskoj upravi, građanima, odnosno preduzetnicima i biznismenima, koji uvećavaju imovinu kao fizička lica, a s druge strane imaju gubitak kroz poslovne knjige firme koju vode.

Izvor:24sedam.rs

Foto:Pixabay

Чланак Do kojeg iznosa i čije bogatstvo češljaju poreznici се појављује прво на Biznis i Finansije.

Snežič inače u Sloveniji važi za jednog od većih poreskih dužnika, a što se tiče Bosne i Hercegovine u tu zemlju mu je zabranjen ulazak. Sve ovo ga pak ne sprečava da vodi posao u njoj i da poziva svoje sugrađane da registruju svoje firme u BIH.

„Snežič je zakupio najmanje dva bilborda u neposrednoj blizini sedišta Finansijske uprave (FURS) uz Šmartinsku cestu u Ljubljani. Po lepom vremenu verovatno se lako mogu videti iz neke od kancelarija u FURS-u. Jasno je da se radi o otvorenoj sprdnji sa institucijom zaduženom za naplatu poreza“, navodi portal necenzururano.si.

Capital.ba je pak došao do ovog kontroverznog biznismena i upitao ga šta je po sredi. Snežič tvrdi da te bilborde ima već godinama, i da mu je cilj samo da se reklamira, kao i da pomogne svojim sunarodnicima da unesu uštede u svoje poslovanje.

Prema njegovim rečima, formiranjem nove slovenačke Vlade porez u ovoj zemlji porastao za 100 odsto. „Zato ja pozivam slovenačke biznismene da otvore firme u Republici Srpskoj. U Sloveniji je porez na dobit 19 odsto a u Srpskoj 10. U Sloveniji kada vlasnik iz firme uplati dobit na svoj račun mora platiti jos 25 odsto poreza. Od zarađenog novca, država ti uzme skoro pola. U Srpskoj toga nema“, kaže Snežič.

Dodaje kako je za tamošnje privrednike situacija povoljnija i po pitanju minimalne plate i doprinosa zbog čega je, po njegovoj tvrdnji, najmanje 300 firmi iz ove zemlje došlo u BiH.

Izvor: Capital.ba

Foto: Viola Kovacs, Unsplash

Чланак Ispred Poreske uprave u Ljubljani reklamira se „poreski raj“ u BiH се појављује прво на Biznis i Finansije.

Miloš Praštalo, ovlašćeni računovođa, kaže da se Zakon o digitalnoj imovini primenjuje od 2021. i jedan je od boljih u svetu, međutim mora se još raditi na izmenama i dopunama. Propis detaljno uređuje način izdavanja digitalne imovine, pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom, kao i nadzor i kontrolu nad izdavaocima i korisnicima. Pored ovog krovnog zakona, izmenjeni su i poreski zakoni jer je način oporezivanja prihoda od digitalne imovine bio potpuno neuređen ili izrazito nepovoljan.

Na bitkoine i tokene plaćao se veliki porez. To je bio porez na ostale prihode i minimalna stopa bila je 20 odsto. Sada se plaća porez od 15 odsto na kapitalnu dobit na razliku između nabavne i prodajne vrednosti, kao kod akcija i hartija od vrednosti.

Malo obveznika podnosi  prijave

Praštalo navodi da Poreska uprava trenutno radi na jednostavnijim prijavama. U poresku prijavu poreza na kapitalne dobitke treba da se upiše nabavna vrednost kada su kriptovalute ili tokeni kupljeni i prodajna vrednost kada su prodati. Međutim, malo obveznika podnosi ovakve prijave, jer najčešće nemaju dokazivu nabavnu vrednost pa upisuju samo prodajnu što Poreskoj upravi olakšava posao.

– Kao računovodstvena agencija podneli smo veliki broj poreskih prijava u ime klijenta i najbrži rešen slučaj kod Poreske uprave trajao je dva meseca. Imamo i komplikovanije predmete, kada klijent ima više transakcija, prodaja i kupovina kriptovaluta u jednom mesecu. Takvi slučajevi nisu rešeni već godinu i više dana. Razumem Poresku upravu, to su komplikovani predmeti gde manualno treba da prođu kroz svaku prijavu – objašnjava Praštalo.

Dodaje da je nedavno Narodna banka Srbije (NBS) izdala dozvole za dve menjačnice, koje su pružaoci usluga i samo one u Srbiji smeju da posreduju pri kupovini i prodaji kriptovaluta. NBS nadzire njihov rad, kao što nadzire rad banaka.

Ivan Andrejević, kriptokonsultant, potvrđuje da je time napravljen korak za državu i za same građane jer mi smo imali jedan od boljih zakona u svetu, ali nažalost nije bio u potpunosti primenjivan.

– Sa ove dve menjačnice koje su nedavno od NBS dobile licence, definitivno je mnogo veća bezbednost za ulaganje i mnogo je veća korist samoj državi jer sticajem okolnosti dosta ljudi se doselilo iz ratom zahvaćenih područja kod nas i oni su doneli kriptovalute jer je lakše nositi njih nego gotovinu. Menjačnice će imati važnu ulogu za pravna lica jer ako se na ovaj način otvara prostor za poslovanje sa svetom. Banke uzimaju veće provizije, dok su na kriptovalute minimalne. Na transfer od 100.000 dolara može se platiti provizija od oko tri centa – kaže Andrejević.

Izvor: Politika
Foto: Pixabay

Чланак Poreska uprva počela da izdaje rešenja za naplatu kapitalne dobiti na kriptovalute се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prijava EP IPP podnosi se posebno za svaki prostor i prostoriju koje se nalaze van prijavljenog sedišta pravnog lica, preduzetnika, odnosno prebivališta/boravišta fizičkog lica, pre početka njihovog korišćenja.

Poslovnim prostorom i poslovnim prostorijama, u kojima se skladište, odnosno smeštaju dobra, kao i prostorom i prostorijama u kojima se obavlja delatnost smatraju se sve vrste otvorenih, zatvorenih i drugih prostora i prostorija koje se koriste u svrhu obavljanja delatnosti, kao i otvorenih, zatvorenih i drugih prostora i prostorija u kojima ili na kojima poreski obveznik skladišti, odnosno smešta dobra, navode u PU.

Prijava EP IPP u slučaju promene iskazanih podataka podnosi se najkasnije 24 sata pre nastanka promene, posebno za svaki prostor i prostoriju. Kada je do promene podataka došlo usled okolnosti koje ne zavise od volje poreskog obveznika, rok za podnošenje prijave je najkasnije 24 sata po saznanju od nastanka promene.

Poreski obveznik koji svoj poslovni prostor iznajmljuje drugom poreskom obvezniku dužan je da prostor prijavi za obavljanje delatnosti iznajmljivanja dok je zakupac dužan da prijavi iznajmljeni prostor za obavljanje svoje delatnosti.

Poreski obveznik koji smešta tuđa dobra u svoje skladište, o kojima vodi evidenciju u svojim poslovnim knjigama, dužan je da prijavi taj poslovni prostor ili deo poslovnog prostora kao skladište.

Podnošenje prijava do 29.januara 2023.godine

Obveznik koji nije prijavio podatke Poreskoj upravi, odnosno koji je prijavio nepotpune ili netačne podatke, a počeo je da koristi poslovni prostor, odnosno poslovne prostorije u kojima skladišti, odnosno smešta dobra, kao i prostore i prostorije u kojima obavlja delatnost, dužan je da podnese prijavu EP IPP najkasnije do 29. januara 2023. godine.

Državni organi i organizacije, organi i organizacije teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, javna preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, a čiji je jedini osnivač Republika Srbija, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, odnosno direktni i indirektni budžetski korisnici shodno pravilniku kojim se uređuje spisak korisnika javnih sredstava, kao i finansijske institucije (banke, društva za osiguranje, platne institucije i dr.) ne podnose prijavu EP IPP.

Poreski obveznik ne može da podnese evidencionu prijavu na obrascu EP IPP posle pokretanja postupka poreske kontrole, kao i nakon pokretanja radnji Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.

Nepostupanje poreskih obveznika u smislu neprijavljivanja Poreskoj upravi, prodajnih, skladišnih, odnosno smeštajnih prostorija, u kojima se smeštaju dobra, odnosno vrši promet, predstavlja krivično delo nedozvoljenog skladištenja robe, shodno članu 176a. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, napominju u Poreskoj upravi.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Od 24. januara prijavljivanje poslovnih prostorija isključivo u elektronskom obliku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ne zna se kada će i da li će ova mašina ponovo početi da radi. Za sada je automat upakovan, oblepljen trakom i pečatiran, što se može videti i na fotografiji koju su objavile Kragujevačke nedeljne novine.

Zanimljivo je da isti aparat na ovom mestu stoji i radi godinama, do sada poreznicima nije smetao, a šta je razlog da mu se baš sada onemogući da radi i privređuje – nije poznato, komentarišu novinari ovog lista.

Izvor: Kragujevačke.rs

Foto: Lex Sirikiat, Unsplash

Чланак Kragujevac: Poreska zabranila rad aparatu za kafu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreska uprava sada može u realnom vremenu, od početka do kraja radnog dana, da vrši uvid u promet 142 hiljade poreskih obveznika.

“Od prvog maja ove godine do sada, inspektori Poreske uprave obavili su preko 9.5 hiljada kontrola. Od tog broja utvrđeno je da 1700 poreskih obveznika nisu izdali fiskalne račune”, rečeno je iz Poreske uprave.

Kazne variraju od toga koliko puta je prekršaj ponovljen – tačnije, da li je u pitanju prvi prekršaj ili ne.

Prvi prekršaj podrazumeva kaznu privremenog zatvaranja objekta od 15 dana, drugi put 90 dana, i treći put do godinu dana.

“Ovaj sistem fiskalizacije omogućava nam da analizu rizika uradimo mnogo brže i bolje i detaljnije. Što znači da svaki obveznik koji je predmet kontrole biva detaljno analiziran – njegovo stanje objekta odnosno kako se on ponaša u novom sistemu fiskalizacije – da li izdaje fiskalne račune ili ne”, rečeno je.

Nekada je jedino bio dostupan broj računa koji poreski obveznik izda na dnevnom nivou, dok se sada ta kontrola obavlja temeljnije.

“Možemo odrediti da li je on rizičan zato što nije izdao veliki broj računa ili je rizičan zato što je izdao veći broj računa, ali koji su minimalnog sadržaja”.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Poreska na dnevnom nivou kontroliše promet 142 hiljade poreskih obveznika се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Jedan dokument koji se izda javnom sektoru „putuje“ od 15 dana do tri meseca. Već četiri meseca ne funkcioniše prenos podataka iz Poreske uprave u Ministarstvo finansija. Ne vidimo nijedan razlog zašto je Poreska uprava odvojena, odnosno zašto se podaci e faktura nalaze se u e-Upravi, a fiskalni računi u Poreskoj upravi. Mi smo tražili da se sve prebaci u Poresku upravu“, rekao je Mićić.

Da je tako do ovog problema ne bi došlo, rekao je on.

„Takođe, postoje veliki problemi sa avansima i konačnim računima“, izjavio je Mićić.

Iz Ministarstva finansija poručuju da sistem funkcioniše i tako obmanjuju javnost jer sistem e faktura ne radi, poručuio je Mićić.

Veliki problem postoji sa paušalcima, ukazao je on.

„Zakon o e fakturama daje paušalnim obveznicima dobrovoljno mogućnost da li da uđu u sistem e faktura ili ne. Ali, kada paušalni obveznik izdaje neki dokument javnom sektoru, onda javna ustanova neće da primi taj dokument jer nije dostavljen elektronski, kao e faktura. Dakle, nijedna javna ustanova neće ručno da radi sistem ulaznih faktura (SUF) iako paušalac ima pravo da donese ručno dokument i nije dužan da ga izda elektronski. Ali, nijedna javna ustanova neće da primi taj dokument i time nasilno teraju paušalce da uđu u sistem e-faktura“, kaže Mićić.

Računovodstvena komora: Nove fiskalne kase, E-fakture i sistemske greške

Ministarstvu finansija su, kako on kaže, više puta ukazivali da primena nove fiskalizacije ne može da se sprovede u predviđenom roku (od 1. maja otkad je uvedena).

Postavlja se pitanje, kako on kaže, koliko su plaćeni ti softveri koji ne funkcionišu.

Milena Amon iz Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ ocenila je da država koja „zapostavlja privredni sektor seče granu na kojoj sedi“.

„Kad imamo loše zakone i nelojalnu konkurenciju, poslovanje preduzeća je ugroženo. U takvom sistemu računovođe ne mogu ispuniti naše zahteve, što nas uvodi u pravnu nesigurnost i prelazak na sivo tržište„, rekla je ona.

Prema njenoj napomeni, da bi računovođe mogle da ispune očekivanja privrede moraju postojati zakoni koji neće biti dvosmisleni i opterećeni nepotrebnom birokratijom, kao što je slučaj sa Zakonom o fiskalizaciji i e -fakutrama.

Snežana Mitrović, predsednica Udruženja Računovodstvena komora Srbije istakla je da je sistem e faktura samo u Poreskoj upravi da bi do sada problem sa funkcionisanjem e fakture bio rešen.

Ako ne bude sistemskog rešenja, prema njenoj oceni, posledice će osetiti privatni sektor.

„Ne znamo šta je cilj elektronskih faktura“, rekla je ona.

Posle podnete inicijative 25. maja ove godine, kad je Računovodstvena komora Srbije podnela predloge Ministarstvu finansija, sa zadovoljstvom možemo primetiti da je urađeno praktično uputstvo i dostavljeno 1. jula svim registrovanim poreskim obveznicima, rekla je ona. Urađeno je i praktično informaciono rešenje, za jednostavan ulazak i prijavu na Sistem elektronskih faktura (SEF).

Preduzetnici se žale: Nove fiskalne kase pet puta skuplje

Aleksandar Stojčev, pružalac računovodstvenih usluga ukazao je da su potrebni jasni propisi, procedure koje će važiti na teritoriji Srbije, da se u svakoj filijali Poreske uprve postupa jednako.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Foto: Christin Hume, Unsplash

Чланак Zašto se podaci e faktura nalaze u e-Upravi, a fiskalni računi u Poreskoj upravi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz Ministarstva finansija podsećaju obveznike fiskalizacije da nakon što prijave prodajne objekte imaju mogućnost da ostvare pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji u iznosu od 100 evra, kao i finansijsku podršku po fiskalnoj kasi u iznosu od takođe 100 evra, prenosi Tanjug.

Rok za prijave za finansijsku podršku je 31. januar 2022. godine, a obveznici fiskalizacije koji nisu evidentirani kao obveznici PDV na dan podnošenja izjave o zainteresovanosti za finansijsku podršku za fiskalizaciju finansijsku podršku ostvaruju u iznosu uvećanom za 20 odsto. Obveznik fiskalizacije može podneti samo jednu prijavu.

Do današnjeg dana se 85.355 obveznika prijavilo za finansijsku podršku, a do sada je u tu svrhu isplaćeno 2,5 milijarde dinara. Isplate se vrše u tranšama, svake nedelje tokom trajanja prijave.

Kada je reč o fiskalnim uređajima koji su trenutno dostupni na tržištu, Poreska uprava je do sada odobrila preko 100 elemenata elektronskog fiskalnog uređaja, a na sajtu te uprave obveznici mogu da pronađu spisak elemenata i proizvođača, kako bi se odlučili koji fiskalni uređaj će koristiti.

Novi model e-fiskalizacije predviđa direktnu vezu fiskalnog uređaja sa Poreskom upravom u realnom vremenu.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Više od 100.000 obveznika prijavilo se za e-fiskalizaciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pred istek roka za prijavu za subvencije, iz Poreske uprave podsećaju firme da bi prvo trebalo da prijave podatke o mestima prodajnih objekata putem portala Poreske uprave ePorezi, kako bi se prijavile za subvencije.

Finansijska podrška

Postojeći obveznik fiskalizacije može dobiti finansijsku podrškuod 100 evra po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, kao i 100 evra po svakoj prijavljenoj aktivnoj fiskalizovanoj fiskalnoj kasi.

Kada je reč o novim obveznicima fiskalizacije, oni mogu da dobiju pomoć od 100 evra po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji u iznosu od 100 evra, a isto toliko i za jedan elektronski fiskalni uredjaj po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji.

Obveznici fiskalizacije koji nisu evidentirani kao obveznici PDV, dobijaju pomoć veću za 20 odsto, navode iz Poreske uprave.

Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ je u međuvremenu upozorilo javnost da će e-fiskalizacija privrednike umesto 480 dinara mesečno koštati 2.600 dinara.

Foto: Pixabay

Чланак 31. januar je rok za prijave za subvencije za prelazak na novu fiskalizaciju се појављује прво на Biznis i Finansije.