Ni istek trećeg kvartala nije doneo velike promene. Poreske obaveze je u ovom tromesečju prijavilo i izmirilo oko 2.200 frilensera. U odnosu na prethodni kvartal više ih je 10 odsto. Slobodnjaka, koji su regulisali poreze i doprinose, međutim, neuporedivo je manje od svih dosadašnjih pretpostavki i pokušaja prebrojavanja.
Poreznici, zasad, odgovaraju da nisu ni znali koliko ih je, pa ni dosadašnji saldo ne iznenađuje. Učesnici u osmišljavanju rešenja za poreski tretman radnika na internetu, s druge strane, ne isključuju mogućnost da ima onih koji zarade primaju na račune u inostranstvu i duboko veruju da su još van domašaja naših finansijskih kontrolora. A tako verovatno neće biti još dugo.
Najmanje 11.000, a možda i sedam puta više
Više istraživanja o broju frilensera u Srbiji sproveo je Centar za istraživanje javnih politika. Analiza iz 2021. godine, korišćenjem više različitih metoda, došla je do procene da ih je između 70.000 i 75.000.
„Mi zaista ne znamo koliko je ukupno frilensera, mislim da su priče o 100.000 preuveličane“, kaže za Forbes Srbija Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu. „Procenjuje se mahom po broju naloga na platformama, ali treba znati da mnogi imaju naloge, ali preko njih ne rade. Ja imam sigurno tri naloga na raznim platformama, ali ih uopšte ne koristim“.
Merenje iz avgusta 2021. došlo je do procene da Srbija ima 162 „gig“ radnika na 100.000 stanovnika. To grubom računicom dovodi do broja od oko 11.000 ljudi.
„Postoji još jedna procena, koja bi mogla da se uzme u obzir“, dodaje Tamara Petrović. „ Kada smo pregovarali sa državom oko prvog, prelaznog rešenja za frilensere, poreznici su izašli sa podatkom da su proverom računa došli do broja od 45.000 ljudi, koji primaju uplate iz inostranstva. Polovina je otpala, jer su bili ispod oporezivog cenzusa koji je važio“.
Poreske prijave podnelo 3.400 frilensera
Od početka ove godine frilenseri imaju mogućnost da izaberu jedan od dva modela obračuna poreza i doprinosa. Dosad su podneli i izmirili obaveze za prva tri kvartala. Od njih se u budžet slilo 582 miliona dinara.
„Stiglo je 3.400 poreskih prijava različitih obveznika u sva tri kvartala zajedno“, kaže za Forbes Srbija Dragan Agatunović, načelnik sektora za kontrolu Poreske uprave. „Kada gledamo ukupan broj poreskih prijava, njih je 8.000. Neko je podneo samo u prvom, neko samo u drugom ili trećem kvartalu“.
Na pitanje da li su zadovoljni odzivom, Agatunović odgovara da Poreska uprava do sada nije ni znala koliko je frilensera u Srbiji.
„Kada govorite o rešenjima koje smo slali pre, ona su se odnosila na prihode ostvarene od 2015. do 2022. i bilo ih je 7.000. Sada govorimo o prihodima u 2023. godini“, objašnjava Agatunović. „Nije to mnogo veći broj. Možda i nisu isti ljudi. Neko je u međuvremenu osnovao preduzetničku radnju. Možda nije rezident Srbije i ne ostvaruje ovde više prihod. Mi smo nadležni za prihode u Srbiji. Ne mora da znači da je broj mnogo manji. Mi smo ranija rešenja slali pošto smo ukrstili podatke o prihodima iz banaka. Možda tim ljudima više pare i ne ležu u Srbiji, nego u inostranstvu“.
Upućeni upozoravaju da tome pribegava sigurno značajan broj frilensera. Znaju da su sada van domašaja Poreske uprave Srbije. Sve dok ova institucija ne počne da razmenjuje podatke sa kolegama iz drugih zemalja.
„Zvanično je, osim u određenim situacijama, građanima Srbije zabranjeno da imaju račun u inostranstvu, ali u praksi mnogi ga imaju“, kaže Tamara Petrović. „Nemaju nikakav problem da ga otvore. To je politika te banke. Druga opcija je Pajonir. Kada primate uplate preko Pajonira, možete da ih povežete s računom u Srbiji. Mnogi to rade, ali i ne morate. Samo plaćate karticom. Baš kao i karticama tih stranih banaka. Niko ne mora fizički da odlazi u banku u Mađarsku, ili ne znam gde“.
Najpovoljniji obračun
A država je slobodnjacima izašla u susret. Mogu da izaberu jedan od dva modela oporezivanja. Prvi koji predviđa 96.000 dinara normiranih troškova po kvartalu i drugi po kome je taj iznos fiksno 57.900 dinara plus trećina bruto prihoda. Kod prvog modela je poreska stopa 20, a u drugom 10 odsto. Doprinosi za PIO su 24 odsto, na prihod umanjen za normirane troškove. I na kraju 10,3 odsto za zdravstveno.
„Kada se sve uzme u obzir, opterećenje im je oko 30 odsto, a formalno zaposlenima oko 60 odsto“, objašnjava Irena Đorđević iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. „Verovatno frilensera ima više. Predviđeno je da se sami prijavljuju. Ovi modeli su zaista fer. Ranije je opterećenje bilo veliko. Mi smatramo da je ovako prevaziđen jaz i popunjena je pravna praznina. Zdravstveno im izađe 4.150 dinara kvartalno. Nezaposlene to košta između 3.000 i 4.000 dinara mesečno“.
Kada se sve sabere i oduzme sami frilenseri su uvereni da pojedine kolege nisu ušle u poresku evidenciju pre svega zbog neinformisanosti. I zbog onih koji, kako kažu, jednostavno nemaju domaćinski odnos prema državi.
„Iskreno verujem da je ogroman broj ljudi i dalje neinformisan. Kao da ništa ne prate“, uverena je Tamara Petrović. „To zaključujem po upitima koji nam stižu na Fejsbuk stranicu. Ona okuplja značaj broj ljudi, 14.000 zainteresovanih. I dalje pitaju gde, kako… Kao da ne znaju šta se dešavalo poslednje tri godine. Sigurna sam da je veći broj kolega koji ne plaćaju porez od onih koji plaćaju. Deo je sigurno pokrenuo i preduzetničku radnju, ali i dalje mnogo ljudi veruje da ih poreznici jednostavno neće otkriti“.
Frilenseri koji propuste da prijave ili ne plate poresku obavezu, baš kao i svi ostali obveznici, rizikuju kaznu. Raspon je od 5.000 do 150.000 dinara. Frilenser koji zakasni sa prijavom i plaćanjem poreza i doprinosa ima obavezu da obračuna kamatu počev od narednog dana nakon dana kad je obaveza dospela na plaćanje.
Novine za paušalce
Vlada je nedavno usvojila i novu uredbu koja reguliše paušalno oporezivanje. Za početak, država i dalje drži limit na povećanje obaveze. Ona u narednoj godini ne može da poraste više od 10 odsto.
„Novina je što je ova uredba predvidela da taj limit važi naredne dve godine, i u 2024. i u 2025.“ objašnjava Irena Đorđević. „Dosad su limiti određivani svake godine. Ovo važi za sve paušalce. Pravo se gubi ako paušalac promeni opštinu poslovanja. Važi ako govorimo o beogradskim opštinama, ali ne ako je reč o dve različite lokalne samouprave. Ako neko iz Beograda ode u Novi Sad i otvori radnju. Tada gubi ovu zaštitu“.
Da nema ovog limita mnoge bi naredne godine sačekala daleko veća obaveza. Pre svega u slučaju delatnosti kod kojih lokacija ne znači mnogo u poslovanju. Računica zavisi od republičkog proseka, a on je sve veći.
Veće rasterećenje je predviđeno i za početnike u biznisu.
„Ranije je za početnike u biznisu bilo umanjenje 20 odsto, obaveza se obračunava za 80 odsto osnovice“, dodaje Irena. „Sada oni koji osnuju posao, naredne godine imaju umanjenje osnovice od 50 odsto. Konkretno, to znači za one koji se osnuju do kraja 2024. godine i mogu da računaju na ovu pogodnost”.
Izvor: Forbs
Foto: Pixabay