Dugovali su bankama i osiguravajućim kućama koje su otišle u stečaj. Sada duguju firmama koje su od stečajnog upravnika – Agencije za osiguranje depozita – otkupila ta potraživanja. Na dugačkoj listi dužnika su gotovo samo firme – aktivne i one koje su same u međuvremenu otišle u stečaj. Ali, ima i građana. Otkud njihovi dugovi u „paketu“ prodatih potraživanja?

U Izveštaju o stečaju koji je nedavno objavio Savet za borbu protiv korupcije, navodi se spisak teško naplativih potraživanja koje je Agencija za osiguranje depozita (AOD) kao stečajni upravnik banaka i osiguravajućih kuća u stečaju prodala u proteklih nekoliko godina.
Tako se, između ostalog, navodi i da je jedna od 11 firmi koje su od AOD otkupljivale dugove preduzeća prema bankama u stečaju i osiguravajućim društvima, otkupila potraživanja Evropa osiguranja u stečaju od – fizičkih lica.

Time su građani, umesto osiguravajućem društvu, postali dužni – nekoj privatnoj firmi.

U Odboru direktora Agencije za osiguranje depozita za portal N1 ukazuju da ne postoje zakonske prepreke za ustupanje potraživanja finansijskih institucija u stečaju od fizičkih lica, ali da Agencija za osiguranje depozita, uprkos tome, do sada nije ustupila nijedno takvo potraživanje banaka u stečaju.

Kada je reč o dugovima građana prema osiguravajućim društvima u stečaju, tu je, međutim, bilo prodaje potraživanja.

Prema navodima Agencije, reč je najvećim delom o potraživanjima osiguravajućeg društva po takozvanim regresnim pravima iz saobraćajnih nezgoda (kada, na primer, osiguravajuće društvo plati štetu koji je njen osiguranik načinio u saobraćajnoj nezgodi trećem licu, ali se ustanovi da je osiguranik vozio i štetu načinio pod dejstvom alkohola – tada će osiguravajuće društvo u posebnom postupku regresa da naplati od svog osiguranika koji je načinio štetu ceo isplaćeni iznos sa kamatom – prim. nov)

Ali pođimo redom – od banaka i osiguravajućih kuća koje aktivno posluju.

Sme li da se ustupi premija osiguranja

Kada skope ugovor o osiguranju, građani osiguravajućem društvu plaćaju takozvanu premiju osiguranja.

U Narodnoj banci Srbije za portal N1 objašnjavaju da dospelo potraživanje koje društvo za osiguranje ima, a da to nije premija osiguranja po osnovu ugovora o osiguranju, može biti ustupljeno u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) koje se odnose na ustupanje potraživanja ugovorom.

„Ukoliko je reč o ustupanju premije osiguranja od strane društva za osiguranje drugom licu, napominjemo da je članom 18. Zakona o osiguranju propisano da se na ugovor o osiguranju primenjuje Zakon o obligacionim odnosima. S tim u vezi, odredbe o ugovoru o osiguranju Zakona o obligacionim odnosima ne propisuju mogućnost ustupanja premije osiguranja, a posledice neplaćanja premije osiguranja propisane su članom 913. tog zakona“, kažu u NBS za portal N1.

A, pomenuti član zakona propisuje da, ako se premija ne plati – ugovor o osiguranju prestaje da važi po isteku 30 dana od dospelosti.

Kada je reč o ustupanju potraživanja društva za osiguranje u stečaju od strane stečajnog upravnika – Agencije za osiguranje depozita, ono je, navode u NBS – u nadležnosti te Agencije.

Šta je sa dugom prema bankama

Kada je u pitanju ustupanje potraživanje koje banka ima prema građanima koji nisu preduzetnici – ta je potraživanja, u skladu sa važećim propisima, moguće ustupiti isključivo drugoj banci, podsećaju u NBS.

„To znači da pravna lica koja nisu banke ne mogu kupovati potraživanja banke prema fizičkim licima (građanima)“, pojašnjava centralna banka.

Takav režim ustupanja potraživanja koje banke imaju prema korisnicima finansijskih usluga – fizičkim licima uspostavljen je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je počeo da se primenjuje 5. decembra 2011. godine.

Pri tome je, podsećaju, propisano da korisnik finansijskih usluga – fizičko lice zadržava sva prava koja su ugovorena, kao i pravo isticanja prigovora prema drugoj banci koje je imao i prema prvoj banci, „a druga banka ne može korisnika dovesti u nepovoljniji položaj od položaja koji bi imao da to potraživanje nije preneto i korisnik zbog toga ne može biti izložen dodatnim troškovima“.

Ovaj propisani režim ustupanja potraživanja odnosi se na aktivnu banku,koja ima sedište u Srbiji i dozvolu za rad od NBS.

„Zbog toga je važećim propisima predviđena aktivna uloga banke ustupioca potraživanja u procesu ustupanja potraživanja, počev od namere ustupanja do realizacije samog ustupanja – kako prema Narodnoj banci Srbije tako i prema korisniku“, pojašnjavaju u centralnoj banci.

Šta sme da se proda

U NBS ističu da je propisana obaveza banke da, pre donošenja odluke o ustupanju potraživanja od fizičkog lica drugoj banci, „proceni uticaj tog ustupanja na određene parametre poslovanja te da o nameravanom ustupanju obavesti Narodnu banku Srbije najkasnije 30 dana pre zaključenja ugovora o ustupanju, uz dostavljanje propisane dokumentacije“.

Takođe, propisano je i da banka o ustupanju potraživanja obavesti korisnika, pri čemu predmet ustupanja mogu biti potraživanja banke iz ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa i ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, pojašnjavaju u NBS.

„Ukazujemo i da je ustupanje potraživanja propisima iz nadležnosti Narodne banke Srbije prvi put uređeno Odlukom o upravljanju rizicima banke iz 2007. godine koja je stupila na snagu 1. jula 2008. godine, kojom je bilo predviđeno da banka može dospelo potraživanje da ustupi pravnom licu u Republici Srbiji koje se pretežno bavi finansijskom delatnošću, pod uslovom da je pokušala da ga naplati od dužnika, pri čemu banka i ovo pravno lice ne mogu biti povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju banke, niti banka može to potraživanje istovremeno ustupiti većem broju pravnih lica“, navodi NBS.

Tom odlukom, kako se ističe, nisu bila propisana ograničenja za ustupanje potraživanja koja banka ima prema fizičkim licima.

„Pomenuta Odluka o upravljanju rizicima banke prestala je da važi 31. decembra 2011. godine stupanjem na snagu i početkom primene sada važeće Odluke o upravljanju rizicima banke, a na režim ustupanja potraživanja banke prema fizičkim licima se od 5. decembra 2011. godine primenjuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usliuga i tim zakonom propisana su već pomenuta ograničenja“, navodi NBS.

Preduzetnik i poljoprivrednik

Kada je reč o potraživanjima koja banka ima prema preduzetniku i poljoprivredniku (kao i prema pravnom licu), banka ta potraživanja može da ustupi drugoj banci, „a izuzetno, radi smanjenja loše aktive, i drugom pravnom licu koje nije banka, ali pod uslovom da je to potraživanje dospelo ili, ukoliko nije dospelo, potrebno je da se smatra problematičnim potraživanjem u smislu propisa NBS“.

U Narodnoj banci Srbije pojašnjavaju da se sve ovo odnosi na banke koje posluju i koje su pod nadzorom Narodne banke Srbije, a ne odnosi se na banke u stečaju.

„Jer, nakon donošenja rešenja o ispunjenosti uslova za otvaranje stečajnog postupka od strane Narodne banke Srbije, odnosno otvaranja postupka stečaja od strane suda, prestaju sve nadležnosti NBS u odnosu na tu banku, a funkciju stečajnog upravnika vrši Agencija za osiguranje depozita, koja je i nadležna za sprovođenje svih radnji i postupaka te banke“, pojašnjavaju u centralnoj banci.

Agencija: Stečaj nosi svoja pravila

Kada banka ili osiguravajuće društvo „padnu“ u stečaj – važe potpuno druga pravila.

Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga uređuju se prava korisnika finansijskih usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga i trgovci, ukazuju u Agenciji za osiguranje depozita.

„Taj zakon ima za cilj da zaštiti građane kad im finansijske usluge pružaju davaoci usluga, koji posluju na tržištu radi sticanja dobiti, u okviru svoje delatnosti. Finansijske institucije nad kojima se sprovodi stečajni postupak ne vrše delatnost u cilju sticanja dobiti, ne posluju na tržištu i ne pružaju usluge“, navode za portal N1 u Odboru direktora Agencije za osiguranje depozitai koja je stečajni upravnik u bankama i osiguravajućim kućama u stečaju.

Banke u stečaju, objašnjavaju u Agenciji – ne smatraju se bankama u smislu Zakona o bankama.

„Jer nemaju dozvolu za rad NBS i ne obavljaju depozitne i kreditne poslove, iz čega proizilazi da ne podležu primeni Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Osim toga, navedenim zakonom nije predviđeno da se odredbe tog zakona primenjuju na društva za osiguranje“, ističu u AOD.

Postupci unovčenja imovine banaka i društava za osiguranje u stečaju sprovode se prema Zakonu o stečaju. Cilj stečaja je, ukazuju u AOD – „najpovoljnije kolektivno namirenje poverilaca u najkraćem mogućem roku i uz ostvarenje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika“.

„Stečajnu masu, po tom zakonu, čini celokupna imovina stečajnog dužnika, u šta spadaju i potraživanja prema fizičkim licima. Svaki postupak prodaje potraživanja i druge imovine stečajnog dužnika okončava se rešenjem nadležnog privrednog suda“, pojašnjavaju u Agenciji.

Sud, dodaju, kontroliše zakonitost prodaje stečajne imovine, a strana koja smatra da je oštećena u postupku ima pravo žalbe čime je obezbeđena puna pravna zaštita.

„Uprkos tome što ne postoje zakonske prepreke za ustupanje potraživanja finansijskih institucija u stečaju od fizičkih lica, Agencija za osiguranje depozita do sada nije ustupila nijedno takvo potraživanje banaka u stečaju“, ističu u AOD.

U Agenciji napominju da je Savetu za borbu protiv korupcije dostavljen podatak da su završno sa 30. junom 2021. godine prodata ili ustupljena potraživanja osiguravajućih društava u stečaju od fizičkih lica u iznosu od 9,8 miliona dinara.

„Reč je o potraživanjima koja se najvećim delom odnose na regresna prava usled isplate iznosa osiguranja iz saobraćajnih nezgoda i naknadu štete, a najveći deo je stariji od deset godina. Kod većine potraživanja u toku su postupci izvršenja, dok su neki predmet parničnih postupaka. Treba imati u vidu i da regresna prava nisu predmet zaštite Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga“, napominju u Agenciji za osiguranje depozita.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Ko i kada sme da trguje dugovima građana prema bankama i osiguravajućim kućama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre nekoliko godina, jedna strana kompanija koja se bavila reciklažom odlučila je da obezbedi prihod osobama bez posla. Otišli su u naselje čiji su stanovnici živeli u vrlo teškim uslovima, i podelila svima koji žele da sakupljaju sekundarne sirovine kompletnu opremu – odelo, kolica, pa čak i nekoliko mobilnih telefona. Uslov je bio da tri puta nedeljno donose ono što su prikupili, i da im za to bude plaćeno po ugovorenoj ceni. Prošle su tri nedelje, niko se nije pojavio. Kad su otišli da pitaju šta se dešava, saznali su da su potencijalni uposlenici skoro pa istog dana prodali opremu, potrošili novac i na nesuđenog poslodavca potpuno zaboravili!

Ovaj događaj sada se prepričava kao šala, ali ovakvu situaciju pojedine firme shvataju kao stvar folklora jer se sa njom sreću i u saradnji sa drugim, registrovanim preduzećima. Nije mali broj slučajeva da se roba ili usluga plate avansno, a da nikad ne budu isporučeni, ali i da već isporučena roba ili usluge nikad ne budu plaćene. Tu nije reč samo o saradnji sa „fantomskim firmama“ koje se otvaraju isključivo radi prevara, već i o onima koje dospeju u stečaj ili dugotrajnu blokadu (koja najčešće takođe vodi u stečaj).

Iako je prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika broj preduzeća koja odlaze u stečaj od početka korone počeo da pada – sa 305 u 2019. na 224 u 2020. godini, stručnjaci smatraju da će se pravo stanje videti tek kasnije, kad presuše državne dotacije koje su mnogim preduzećima držale nos iznad vode u poslednjih godinu i po dana.

Četiri petine preduzeća u Srbiji ima problema sa naplatom

Sa naplatom potraživanja, prema informacijama dobijenim od kompanije „Coface Srbija“, ima probleme čak 80 odsto preduzeća u Srbiji – čak i obično kašnjenje u naplati može da izazove ozbiljne zastoje u poslovanju. Zato je kod sklapanja posla, bilo sa domaćom ili stranom firmom, neophodno otvoriti četvore oči: istorija poslovanja i dugovanja može se proveriti unapred u dostupnim bazama podataka, a postoji i osiguranje potraživanja koje daje mogućnost da se potraživanje naplati čak i ako dužnik nije u stanju da plati svoje dugovanje.

„Paketi pomoći država sigurno su uticali na to da privremeno bude manji rast nenaplaćenih potraživanja, ali s obzirom na to da procesi proizvodnje i sirovine poskupljuju, upitno je kakav će biti krajnji ishod. Interesovanje za uslugu naplate potraživanja je ipak konstantno i ne opada godinama”, kaže za „Biznis i finansije“ Jelena Đukić, zastupnik u kompaniji „Coface Srbija“, koja se bavi naplatom potraživanja, pružanjem poslovnih informacija i podrške osiguranim klijentima.

Ona smatra da je u poslovanju ključna preventiva, i da pre nego što sa nekim preduzećem uđemo u poslovni odnos – treba da sagledamo celokupnu sliku poslovanja.

„Kompanije koje žele da se u njihovo ime bavimo naplatom potraživanja javljaju nam se uglavnom, nažalost, kad je potraživanje ili blizu zastarevanja ili je zastarelo, ili kada je kompanija u većem finansijskom problemu. Neretko imamo situaciju da dobavljač ne ispoštuje ugovorene obaveze. Preporuka je ipak da se najpre provere kupac i dobavljač, i da se utvrdi stalni monitoring. Uvek možete biti u toku sa kreditnim izveštajima koji se sastoje od javno dostupnih informacija, a ’Coface’ može dati kreditnu ocenu, preporučeni limit kao i ekspertske izveštaje koji sadrže informacije iz osiguranja potraživanja, zatim kreditnu preporuku, kreditnu ocenu, verovatnoću neplaćanja obaveza, makroekonomske analize, pa čak i ocenu rizika zemlje u kojoj kompanija posluje. Mi obezbeđujemo pristup sistemu sa više od 200 miliona kompanija u 195 zemalja, pa tako klijent koji dobije informaciju da njegov poslovni partner kasni sa plaćanjem, primera radi u Poljskoj, shvati to kao alarm da treba da poveća opreznost jer može doći do potencijalnog problema”, kaže Jelena Đukić.

Ona naglašava da poslovanje treba urediti tako da se sporna potraživanja svedu na minimum, a čak i ako dođe do problema – treba reagovati u što kraćem vremenskom periodu nakon isteka valute plaćanja.

Ako ipak dođe do toga da je neophodno angažovati nekoga za naplatu potraživanja, proces se prilagođava vrsti duga, klijentu, dužniku. U kompaniji „Coface Srbija“ to podrazumeva direktan kontakt sa dužnikom, slanje opomena, sastanke, a kada se u sistemu evidentira kašnjenje u plaćanjima, automatski se smanjuje kreditna ocena kompanije i limit, a obaveštenje o tome stiže svim klijentima u zemlji i inostranstvu.

Interesovanje za osiguranje potraživanja raste

Iako osiguranje naplate potraživanja u Srbiji još nije ozbiljno uzelo maha, to je odličan način da se deluje preventivno, a izgleda da domaći privrednici to sve više prepoznaju. Marija Kujović Stanimirović, suvlasnica u Društvu za posredovanje u osiguranju „Distririsk“, kaže za „Biznis i finansije“ da ta vrsta osiguranja u poslednjih par godina sve više dobija na značaju i da je u Srbiji sve više domaćih proizvođača, trgovinskih preduzeća i uslužnih kompanija koje osiguravaju naplatu potraživanja od domaćih i inostranih kupaca.

„Uobičajeni rizici koji su pokriveni ovim osiguranjem su stečaj i bankrot kupca, i odložena docnja – kada kupac ne plati 180 dana nakon roka dospeća fakture, s tim što se preliminarna prijava štete podnosi obično nekoliko dana nakon dospeća fakture”, kaže Kujović Stanimirović.

„Ono što uglavnom nije pokriveno ovom polisom i što uvek unapred napominjemo klijentima, a opet varira od društva do društva, jesu kamate ili dodatni troškovi za kašnjenje sa plaćanjem, zatim šteta nastala usled odlaganja ili zabrane prenosa sredstava u stranu zemlju preko bankarskog sistema ili gubici nastali usled kursnih razlika, fakture koje su predmet osporavanja ili reklamacija zbog skrivenih mana, zatim fakture za robu za koje je kupac prijavio da sadrži nedostatke, kao i penali – bilo da su ugovoreni ili su sudski dodeljeni osiguraniku”, objašnjava naša sagovornica.

Po zastupljenosti osiguranja naplate potraživanja, Srbija ne zaostaje za svojim najbližim susedima. Prema podacima kompanije „Marsh“, u 2020. godini u Srbiji je plasirano oko pet miliona evra premije baš kao i u Hrvatskoj; najrazvijenije tržište u ovom regionu je Slovenija sa 30 miliona plasirane premije.

„Srpsko tržište definitivno ima najveću stopu rasta jer je poslednje i započelo sa pružanjem ove vrste osiguranja u odnosu na region. Ove polise najzastupljenije su u farmaceutskim kompanijama, agro biznisu, energetskom sektoru, metalskoj industriji, tehnološkim kompanijama i onima koje se bave robom široke potrošnje”, kaže za „Biznis i finansije“ Vladan Miljković, rukovodilac sektora za osiguranje potraživanja u Adria region, u kompaniji „Marsh“.

„Osiguranje naplate potraživanja raste srazmerno opadanju naplate, ali često imamo slučajeve da nam se kompanije javljaju sa zahtevima za dostavom ponude nakon što im se već desio određeni štetni događaj, ili ukoliko saznaju da se pojedine kompanije iz istog sektora susreću sa problemima ove vrste. Pokriće, međutim, nije moguće pružiti retroaktivno za potraživanja po kojima je štetni događaj već izvestan ili je u nastajanju”, kaže Miljković.

On napominje da je interesovanje kompanija za osiguranje potraživanja drastično skočilo od početka pandemije, ali da su istovremeno i osiguravajuća društva izgubila „risk apetit“ – s obzirom na to da je rizik od naplate potraživanja povećan, pogoršani su komercijalni uslovi ponude kao i kreditni limiti. Miljković ipak kaže da se situacija vraća u normalu u poslednjih nekoliko meseci i da se ponude ponovo kreću u pozitivnom smeru po klijente.

Ovu polisu zasad u Srbiji nude samo tri osiguravajuće kuće, a do pre nekoliko godina bilo ih je dve. Imajući u vidu iskustva naših sagovornika koja govore da interesovanje kompanija raste, možemo se nadati da će porasti i ponuda, pa time i svest privrednika da je ovo jedan od načina da se zaštite od nenaplativih potraživanja.

Lela Saković

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Naplata i osiguranje potraživanja: Prevencija bankrota се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je, pozivajući se na izveštaj European Payment Report 2018, u kojem je analizirano 29 zemalja među kojima i Srbija, objavila da kompanije u našoj zemlji svoja potraživanja naplaćuju u proseku za godinu dana i sedam meseci, a da firme pokreću sudski proces naplate tek nakon devet meseci čekanja (264 dana), dok je prosek u evropskim zemljma 82 dana.

Prema tom izveštaju, 72% firmi kasni u izmirenju duga jer nema novac, dok se time u Evropi pravda 54% kompanija. Sledeći veliki problem je administrativna neažurnost kupaca („zaboravio sam na fakturu“) koji u Srbiji ima svaka treća kompanija (34%), dok je svaka četvrta (26%) upala u lanac nelikvidnosti zbog namernog neplaćanja dužnika, a svaka deseta kompanija (11%) nije naplatila potraživanje zato što se vodi sudski spor oko isporučene robe ili usluge.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju nudi nove mogućnosti

U NALED-u očekuju da će deo problema u naplati potraživanja posle završetka epidemije biti rešen doslednom primenom izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje su stupile na snagu 1. januara 2020. godine, u čijim pripremama je učestvovalo i to udruženje. Privreda, kako preporučuju, može da utiče na dužinu postupka naplate tako što će znatno ranije zahtevati pred sudom da dobavljač izmiri dug. Međutim, srpske kompanije su, kako smatraju u NALED-u, sklone pokušajima da se vansudski naplate jer tako izbegavaju troškove postupaka koji, prema Doing Business listi Svetske banke, iznose čak 40% vrednosti potraživanja.

Ukoliko naplata iziskuje prevelike troškove za kompaniju rešenje može da bude, smatraju u NALED-u, angažovanje specijalizovanih kompanija koji se bave ovom vrstom posla, medijatora, advokata i privatnih izvršitelja kojima je novi zakon o izvršenju dao mogućnost da sprovode i dobrovoljnu naplatu.

Članice NALED-a su zatražile da država pomogne i ublaži eventualni rast nelikvidnosti u vreme epidemije, tako što bi izmirila svoje obaveze prema privredi.

Poslovni prihodi „barem prepolovljeni“

U istraživanju Privredne komore Srbije i USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj „Zajedno kroz krizu“, privrednici i preduzetnici su naveli da su efekti krize koje su najsnažnije osetili bili prelazak na rad od kuće i ograničenje radnog vremena, nemogućnost pokrivanja osnovnih troškova poslovanja i nemogućnost fizičkog prisustva kupaca, odnosno klijenata, zatim slede problemi u naplati potraživanja od domaćih poslovnih partnera, odlaganje i otkazivanje porudžbina i teškoće u transportu i logistici.

Nalazi ankete sprovedene krajem aprila ukazuju na visoku osetljivost privatnog sektora po pitanju likvidnosti i organizacije i optimizacije rada. Turizam i ugostiteljstvo se izdvajaju kao najpogođeniji sektori, a odmah potom kreativna industrija i sektor saobraćaja i skladištenja, navodi se u izveštaju i dodaje da je trećina preduzeća započela pregovore sa poveriocima o odlaganju otplate duga, da se za zatvaranje dela poslovnih procesa opredelilo 20% ispitanika, dok je 14,6% privremeno zaustavilo kompletno poslovanje.

Kao i nakon prvog talasa krize, svaka druga firma se, u proseku, izjasnila da veruje da su joj poslovni prihodi barem prepolovljeni u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Ipak, udeo firmi koji očekuje veoma snažan gubitak, veći od 80%, blago je opao u odnosu na početak krize, i krajem aprila iznosio je 23%.

Većina zabrinuta da li će moći da izmiri obaveze

Među velikim firmama, svega 13% njih ocenjuje da im je gubitak veći od 80%, dok se preduzetnici i mikro firme prepoznaju kao posebno pogođene: trećina njih procenjuje gubitak veći od 80%. Prema sektorima delatnosti, najveće gubitke u odnosu na isti mesec prošle godine beleže turizam i ugostiteljstvo (njih 75% procenjuje drastičan pad prihoda, veći od 80%), ali i kreativna industrija, kao i saobraćaj i skladištenje i trgovina.

Iako je povećan broj firmi koje ne očekuju teškoće u izmirenju svojih obaveza, i dalje većina (91%) ocenjuje da će imati probleme u tom pogledu. Posle prvog talasa krize, svaka druga firma je očekivala da će teškoće u pogledu izmirivanja obaveza imati u periodu do 60 dana, a u sedmoj nedelji krize firme su procenile da će problemi likvidnosti trajati 90 i više dana, što ukazuje na to da je trajanje krize dublje pogodilo privredu, pa će i oporavak trajati duže, navela je za „Biznis i finansije“ Dragana Stanojević, direktorka USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj.

Privreda je u sedmoj nedelji krize ocenjivala da će joj, u proseku, trebati više vremena za oporavak nego što je procenjivala na samom početku krize. Pod pretpostavkom da je kriza prestala u poslednjim danima aprila, trećina firmi je smatrala da će se oporaviti u periodu od šest do 12 meseci (22%) ili u periodu dužem od 12 meseci (8%). Oko 30% firmi je smatralo da im za oporavak treba tri do šest meseci, a oko 10% firmi da bi se oporavilo za mesec dana. Kada su u pitanju velike kompanije, čak 19% je smatralo da je mesec dana dovoljno za oporavak.

Ugrožene hiljade radnih mesta

Koordinator Mreže za poslovnu politiku Dragoljub Rajić je rekao da je posle ukidanja vanrednog stanja u Srbiji, 6. maja, celokupna privreda, a posebno mala i srednja preduzeća, ušla u fazu stabilizacije svog poslovanja čije su karakteristike smanjeni obim prometa i prihoda u odnosu na pretkrizni period. U najvećem broju MSP je to na nivou između 15% i 30%, ali u veoma pogođenim granama kao što je turizam, taj pad je na nivou 40% do 90% u odnosu ne prethodnu godinu.

„Vreme isporuke i rokovi plaćanja u razmeni sa inostranstvom su se povećali. Pre krize, kupci i klijenti iz inostranstva su plaćali u roku od 30 do 45 dana, sada se to povećalo na 60 do 90 dana. Rokovi plaćanja na domaćem tržištu imaju tendenciju daljeg produžavanja“, rekao je Rajić za „Biznis i finansije“ i naveo da je prosečan rok plaćanja pre izbijanja krize bio oko 135 dana.

On je rekao da se u anketi Mreže 63% menadžera izjasnilo da u sadašnjim uslovima pada prihoda ne mogu da izdrže isti nivo poreza, doprinosa i brojnih parafiskalnih nameta koje plaćaju i da će to biti razlog zašto će morati da racionalizaciju poslovanje.

„Zaključak je da postoji realna opasnost da se svi efekti krize u privredi kumuliraju u jesenjim mesecima, a da će dodatnu otežavajuću okolnost predstavljati to što odloženo plaćanje poreza i doprinosa za period mart-maj 2020. godine, poreza na dobit, rate kredita za likvidnost, plaćanje zakupa poslovnog prostora dospevaju na naplatu početkom 2021. Za mnoga mala i srednja preduzeća koja do tada ne vrate nivo prometa na pretkrizni nivo, ovo će biti veliko opterećenje, jer će morati paralelno da servisiraju tekuće troškove poslovanja i sva navedena odložena plaćanja“, rekao je Rajić.

Okvirna analiza, kako je objasnio, pokazuje da će na jesen i početkom 2021. godine biti ugroženo između 90.000 i 120.000 radnih mesta u privredi i da između 18.000 i 25.000 firmi i preduzetničkih radnji može biti ugašeno, te da će veći deo njih preći u sivu zonu.

Veliki kažu da poštuju rokove

Mala i srednja preduzeća često ukazuju da velike kompanije neretko zloupotrebljavaju svoju moć i kasne sa plaćanjima, a pošto od njih zavisi opstanak MSP, ona ne pokreću sporove, niti naplaćuju kamatu za novac koji im je zarobljen.

Međutim, na pitanje „Biznisa i finansija“ da li svoje obaveze prema malim i srednjim preduzećima izmiruju u ugovorenim rokovima, u nekim od velikih kompanija su rekli da ni u vreme pandemije nisu prekoračili te rokove.

„Sve svoje obaveze izmirujemo na vreme, a i potraživanja naplaćujemo u ugovorenom roku“, kazao je Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa „Matijević“.

On je istakao da one firme koje ne rade i ne kupuju robu, nemaju ni dugove, a da su rokovi naplate za stoku i meso inače kratki, i da dobavljači te kompanije nikada nisu ni imali teškoće da naplate svoja potraživanja.

Marica Vuković

Broj 175/176, jul/avgust 2020.

Foto: Pixabay

Чланак Nova kriza produžila rokove naplate potraživanja: Na pomolu „siva“ jesen се појављује прво на Biznis i Finansije.