Home TekstoviB&F Plus Nova kriza produžila rokove naplate potraživanja: Na pomolu „siva“ jesen

Nova kriza produžila rokove naplate potraživanja: Na pomolu „siva“ jesen

by bifadmin

Epidemija korona virusa je produžila rokove naplate potraživanja firmi u Srbiji, a dodatni problem je što sudovi i drugi državni organi zaduženi za prinudnu naplatu ne rade punim kapacitetom. Istraživanja su pokazala da dve trećine privrednika ne uspeva da naplati svoja potraživanja, a ako kriza potraje duže nego što se očekivalo biće ih mnogo više.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je, pozivajući se na izveštaj European Payment Report 2018, u kojem je analizirano 29 zemalja među kojima i Srbija, objavila da kompanije u našoj zemlji svoja potraživanja naplaćuju u proseku za godinu dana i sedam meseci, a da firme pokreću sudski proces naplate tek nakon devet meseci čekanja (264 dana), dok je prosek u evropskim zemljma 82 dana.

Prema tom izveštaju, 72% firmi kasni u izmirenju duga jer nema novac, dok se time u Evropi pravda 54% kompanija. Sledeći veliki problem je administrativna neažurnost kupaca („zaboravio sam na fakturu“) koji u Srbiji ima svaka treća kompanija (34%), dok je svaka četvrta (26%) upala u lanac nelikvidnosti zbog namernog neplaćanja dužnika, a svaka deseta kompanija (11%) nije naplatila potraživanje zato što se vodi sudski spor oko isporučene robe ili usluge.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju nudi nove mogućnosti

U NALED-u očekuju da će deo problema u naplati potraživanja posle završetka epidemije biti rešen doslednom primenom izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje su stupile na snagu 1. januara 2020. godine, u čijim pripremama je učestvovalo i to udruženje. Privreda, kako preporučuju, može da utiče na dužinu postupka naplate tako što će znatno ranije zahtevati pred sudom da dobavljač izmiri dug. Međutim, srpske kompanije su, kako smatraju u NALED-u, sklone pokušajima da se vansudski naplate jer tako izbegavaju troškove postupaka koji, prema Doing Business listi Svetske banke, iznose čak 40% vrednosti potraživanja.

Ukoliko naplata iziskuje prevelike troškove za kompaniju rešenje može da bude, smatraju u NALED-u, angažovanje specijalizovanih kompanija koji se bave ovom vrstom posla, medijatora, advokata i privatnih izvršitelja kojima je novi zakon o izvršenju dao mogućnost da sprovode i dobrovoljnu naplatu.

Članice NALED-a su zatražile da država pomogne i ublaži eventualni rast nelikvidnosti u vreme epidemije, tako što bi izmirila svoje obaveze prema privredi.

Poslovni prihodi „barem prepolovljeni“

U istraživanju Privredne komore Srbije i USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj „Zajedno kroz krizu“, privrednici i preduzetnici su naveli da su efekti krize koje su najsnažnije osetili bili prelazak na rad od kuće i ograničenje radnog vremena, nemogućnost pokrivanja osnovnih troškova poslovanja i nemogućnost fizičkog prisustva kupaca, odnosno klijenata, zatim slede problemi u naplati potraživanja od domaćih poslovnih partnera, odlaganje i otkazivanje porudžbina i teškoće u transportu i logistici.

Nalazi ankete sprovedene krajem aprila ukazuju na visoku osetljivost privatnog sektora po pitanju likvidnosti i organizacije i optimizacije rada. Turizam i ugostiteljstvo se izdvajaju kao najpogođeniji sektori, a odmah potom kreativna industrija i sektor saobraćaja i skladištenja, navodi se u izveštaju i dodaje da je trećina preduzeća započela pregovore sa poveriocima o odlaganju otplate duga, da se za zatvaranje dela poslovnih procesa opredelilo 20% ispitanika, dok je 14,6% privremeno zaustavilo kompletno poslovanje.

Kao i nakon prvog talasa krize, svaka druga firma se, u proseku, izjasnila da veruje da su joj poslovni prihodi barem prepolovljeni u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Ipak, udeo firmi koji očekuje veoma snažan gubitak, veći od 80%, blago je opao u odnosu na početak krize, i krajem aprila iznosio je 23%.

Većina zabrinuta da li će moći da izmiri obaveze

Među velikim firmama, svega 13% njih ocenjuje da im je gubitak veći od 80%, dok se preduzetnici i mikro firme prepoznaju kao posebno pogođene: trećina njih procenjuje gubitak veći od 80%. Prema sektorima delatnosti, najveće gubitke u odnosu na isti mesec prošle godine beleže turizam i ugostiteljstvo (njih 75% procenjuje drastičan pad prihoda, veći od 80%), ali i kreativna industrija, kao i saobraćaj i skladištenje i trgovina.

Iako je povećan broj firmi koje ne očekuju teškoće u izmirenju svojih obaveza, i dalje većina (91%) ocenjuje da će imati probleme u tom pogledu. Posle prvog talasa krize, svaka druga firma je očekivala da će teškoće u pogledu izmirivanja obaveza imati u periodu do 60 dana, a u sedmoj nedelji krize firme su procenile da će problemi likvidnosti trajati 90 i više dana, što ukazuje na to da je trajanje krize dublje pogodilo privredu, pa će i oporavak trajati duže, navela je za „Biznis i finansije“ Dragana Stanojević, direktorka USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj.

Privreda je u sedmoj nedelji krize ocenjivala da će joj, u proseku, trebati više vremena za oporavak nego što je procenjivala na samom početku krize. Pod pretpostavkom da je kriza prestala u poslednjim danima aprila, trećina firmi je smatrala da će se oporaviti u periodu od šest do 12 meseci (22%) ili u periodu dužem od 12 meseci (8%). Oko 30% firmi je smatralo da im za oporavak treba tri do šest meseci, a oko 10% firmi da bi se oporavilo za mesec dana. Kada su u pitanju velike kompanije, čak 19% je smatralo da je mesec dana dovoljno za oporavak.

Ugrožene hiljade radnih mesta

Koordinator Mreže za poslovnu politiku Dragoljub Rajić je rekao da je posle ukidanja vanrednog stanja u Srbiji, 6. maja, celokupna privreda, a posebno mala i srednja preduzeća, ušla u fazu stabilizacije svog poslovanja čije su karakteristike smanjeni obim prometa i prihoda u odnosu na pretkrizni period. U najvećem broju MSP je to na nivou između 15% i 30%, ali u veoma pogođenim granama kao što je turizam, taj pad je na nivou 40% do 90% u odnosu ne prethodnu godinu.

„Vreme isporuke i rokovi plaćanja u razmeni sa inostranstvom su se povećali. Pre krize, kupci i klijenti iz inostranstva su plaćali u roku od 30 do 45 dana, sada se to povećalo na 60 do 90 dana. Rokovi plaćanja na domaćem tržištu imaju tendenciju daljeg produžavanja“, rekao je Rajić za „Biznis i finansije“ i naveo da je prosečan rok plaćanja pre izbijanja krize bio oko 135 dana.

On je rekao da se u anketi Mreže 63% menadžera izjasnilo da u sadašnjim uslovima pada prihoda ne mogu da izdrže isti nivo poreza, doprinosa i brojnih parafiskalnih nameta koje plaćaju i da će to biti razlog zašto će morati da racionalizaciju poslovanje.

„Zaključak je da postoji realna opasnost da se svi efekti krize u privredi kumuliraju u jesenjim mesecima, a da će dodatnu otežavajuću okolnost predstavljati to što odloženo plaćanje poreza i doprinosa za period mart-maj 2020. godine, poreza na dobit, rate kredita za likvidnost, plaćanje zakupa poslovnog prostora dospevaju na naplatu početkom 2021. Za mnoga mala i srednja preduzeća koja do tada ne vrate nivo prometa na pretkrizni nivo, ovo će biti veliko opterećenje, jer će morati paralelno da servisiraju tekuće troškove poslovanja i sva navedena odložena plaćanja”, rekao je Rajić.

Okvirna analiza, kako je objasnio, pokazuje da će na jesen i početkom 2021. godine biti ugroženo između 90.000 i 120.000 radnih mesta u privredi i da između 18.000 i 25.000 firmi i preduzetničkih radnji može biti ugašeno, te da će veći deo njih preći u sivu zonu.

Veliki kažu da poštuju rokove

Mala i srednja preduzeća često ukazuju da velike kompanije neretko zloupotrebljavaju svoju moć i kasne sa plaćanjima, a pošto od njih zavisi opstanak MSP, ona ne pokreću sporove, niti naplaćuju kamatu za novac koji im je zarobljen.

Međutim, na pitanje „Biznisa i finansija“ da li svoje obaveze prema malim i srednjim preduzećima izmiruju u ugovorenim rokovima, u nekim od velikih kompanija su rekli da ni u vreme pandemije nisu prekoračili te rokove.

„Sve svoje obaveze izmirujemo na vreme, a i potraživanja naplaćujemo u ugovorenom roku“, kazao je Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa „Matijević“.

On je istakao da one firme koje ne rade i ne kupuju robu, nemaju ni dugove, a da su rokovi naplate za stoku i meso inače kratki, i da dobavljači te kompanije nikada nisu ni imali teškoće da naplate svoja potraživanja.

Marica Vuković

Broj 175/176, jul/avgust 2020.

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar