Od sledeće godine, „Amazon“ će omogućiti kupcima da kupe novi automobil na mreži, a zatim ga podignu u lokalnom zastupništvu, prenosi CNBC.

Kupci će moći da pretražuju i izaberu dostupna vozila u svojoj oblasti i obave transakciju na onlajn platformi koristeći željeni način plaćanja.

Automobili južnokorejske kompanije „Hjundai“ biće prvi koji će biti dostupni za kupovinu, navodi se u saopštenju kompanije.

Izvršni direktor „Amazona“, Endi Džesi, rekao je da će partnerstvo sa „Hjundaijem“ promeniti „lakoću sa kojom kupci mogu da kupuju vozila na mreži“.

U okviru strateškog partnerstva dve kompanije, „Hjundai“ će takođe uključiti „Amazonovog“ glasovnog asistent „Aleko“ u svoje automobile od 2025. godine.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Preko Amazona od 2024. godine prodavaće se automobili се појављује прво на Biznis i Finansije.

Selo Salto de Castro prostire se na površini od 6.000 kvadratnih metara, ima 44 kuće, bar, crkvu, školu, čak i gostionicu, a trenutna populacija mesta broji – nula stanovnika. Evo što se krije iza ovog neobičnog oglasa i o kakvom se to selu tačno radi.

Selo Salto de Castro prvi se put u oglasima pojavilo pre godinu dana i na naslovnim stranama španskih medija je dospela informacija da se celo mesto sa 44 kuće prodaje za iznos malo veći od onog koji treba izdvojiti za veći stan u nekoj evropskoj metropoli.

Selo Salto de Castro prostire se na površini od 6.000 kvadratnih metara, ima 44 kuće, bar, crkvu, školu, čak i gostionicu, a trenutna populacija mesta broji – nula stanovnika. Evo što se krije iza ovog neobičnog oglasa i o kakvom se to selu tačno radi.

Selo Salto de Castro prvi se put u oglasima pojavilo pre godinu dana i na naslovnim stranama španskih medija je dospela informacija da se celo mesto sa 44 kuće prodaje za iznos malo veći od onog koji treba izdvojiti za veći stan u nekoj evropskoj metropoli.
Za 300.000 evra kupio ga je građevinski biznismen Oscar Torres iz Toleda, koji ga je sada ponovo stavio u prodaju i gotovo udvostručio cenu.

Čini se da je gospodin Torres selo kupio kao investiciju, uložio je navodno određena sredstava i poboljšao kvalitet zgrada, i sada je spreman predati ga za veći novac.

Selo izgrađeno za radnike

Selo je izgrađeno 1940. godine za smeštaj radnika koji su gradili obližnju branu. Kad je taj veliki posao završen, ljudi su 1989. otišli i kuće su ostale prazne.

Više od 30 godina se u njih niko nije uselio niti ih koristio, što govori da baš i nisu u najboljem stanju.

Salto de Castro nalazi se u pokrajini Zamora, između retko naseljene regije Kastilja i Leon, blizu špansko-portugalske granice. Samo je 100 metara udaljen od najistočnije tačke Portugala.

Sastoji se od 44 kuće, konobe, crkve, škole, bazena, sportskog centra i bivše policijske stanice. Zapravo ima sve ono što biste očekivali u standardnom španskom selu. Jedino što mu nedostaje su stanovnici.

Ispražnjena sela nisu redak prizor u ovom seoskom delu Španije jer je on udaljen od gradova i sunčane obale zemlje.

Zato je tražena cena, pišu strani mediji, prilično nerealna.

Prema sadašnjoj ceni, celo selo košta kao jedan veliki stan ili dva manja u Madridu ili Barceloni.

Navodno je Salto de Castro 2000. godine od hidrokompanije kupila porodica koja je nameravala da ga pretvori u turističko mesto. Međutim, onda se dogodila kriza 2008. koja je stvari stavila u drugi plan i na karju je selo stavljeno u prodaju.

Prema ranijoj studiji koju su izradili bivši vlasnici, investicija koja bi gradu bila potrebna da bi selo funkcionisalo i počelo da bude isplativo iznosila bi oko dva miliona evra.

Izvor: Putni kofer
Foto: Pixabay

Чланак Prodaje se celo selo u Španiji za 560.000 EUR се појављује прво на Biznis i Finansije.

Finski telekomunikacioni div je objavio svoje rezultate iz trećeg tromesečja ove godine u kojima stoji da je njegova prodaja u julu, avgustu i septembru pala za 20 odsto u odnosu na isti period lane, a profit čak za 69 procenata, na 133 miliona evra.

Zato će morati do 2026. godine da smanji troškove poslovanja između 800 miliona i 1,2 milijarde evra. Kada se pomene rezanje troškova to je u najvećem broju slučajeva lepši naziv za otpuštanja. I u ovom slučaju je tako – Nokia će morati da smanji broj zaposlenih sa 86.000 na 77.000.

Na pogoršanje njenog poslovanja najviše je uticao pad prodaje mobilnih telefona, koji je u trećem kvartalu iznosio 24 odsto. Taj pad bio je najupečatljiviji na teritoriji Severne Amerike. Izvršni direktor finske kompanije Peka Lundmark izjavio je da je na njene lošije poslovne rezultate uticao i “umereniji tempo uvođenja 5G tehnologija u Indiji”, što zapravo znači da se ni 5G nije proslavio, odnosno da nije uspeo da nadomesti pad prihoda od prodaje telefona.

Najgori treći kvartal u poslednjoj deceniji

Ni drugi skandinavski telekomunikacioni gigant, švedski Ericsson, ne može da se pohvali dobrim prodajnim rezultatima. I on je u trećem kvartalu ove godine zabeležio pad prodaje telefona i lošije poslovanje na severnoameričkom tržištu. Ericsson je ranije ove godine objavio da planira da otpusti 8.500 ljudi.

Da ovo nije neka čudna boljka koja pogađa samo skandinavske kompanije pokazuje podatak da je u trećem kvartalu ove godine prodaja telefona na globalnom nivou smanjena za osam odsto u odnosu na isti period lane. Tromesečje koje je za nama bilo je najgore treće tromesečje u poslednjih 10 godina kada je u pitanju prodaja telefona. Analitičari kažu da je ovo posledica usporavanja globalne ekonomije, ali da bi mogla biti ublažena tražnjom za najnovijim ajfonom koji se nedavno pojavio na tržištu. Ipak, treba imati u vidu da jedna lasta ne čini proleće, te da prodaja ajfona neće ostalim kompanijama poboljšati poslovne izglede.

Foto: JESHOOTS-com, Pixabay

Чланак Nokia otpušta 14.000 ljudi zbog pada prodaje telefona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se dodaje u tom saopštenju koje je preneo ariljski portal Lokalinfo, veliki problemi su što zbog izrazito niskih cena u Ukrajini, gde je prosečna otkupna cena ispod 0,7 evra i Poljskoj, gde je prosečna otkupna cena oko jeda evro.

„Prodaja srpske maline znatno je smanjena i ne postoji mogućnost de se ceo ovogodišnji rod proda. Za hladnjače je ovo poseban udarac jer su u prethodnoj godini zabeleženi gubici od vise eura po kilogamu. Za proizvođače je teška situacija jer otkupna cena od 200 dinara ne donosi zaradu, a u velikom delu Srbije otkupna cene se kretala i od 160 do 180 dinara“, dodaje se u saopštenju.

Drugi problem je što još uvek nije isplaćena ni malina roda 2022. godine, o čemu je pisao i portal Nove ekonomije. Pored toga, isplata ovogodišnjeg roda ide otežano zbog usporene prodaje u izvozu.

„I pored ovako teške situacije, proizvođači i hladnjače su postigli dogovor da zajedničkim snagama, uvažavajuči teškoće i jednih i drugih, pokušamo da se izborimo sa nastalom situacijom“, stoji u saopštenju.

Pored dobre volje obe strane, u prevazilaženju ovako velikog problema zahtevaćemo da se uključi i drzava preko Vlade Srbije, Ministarstva poljoorivrede, ekonomije i privrede, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Nova rkonomija

Foto: Pixabay

Чланак Usporena prodaja srpske maline се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi, više od trećine (34 odsto) od ukupne vrednosti prometovanih nekretnina ili 1,1 milijardi evra ostvareno je na delimično regulisanom tržištu.

U prvoj polovini godine vrednost tržišta nepokretnosti Srbije iznosila je 3,3 milijarde evra, saopštio je Republički geodetski zavod.

Kako se navodi, više od trećine (34 odsto) od ukupne vrednosti prometovanih nekretnina ili 1,1 milijardi evra ostvareno je na delimično regulisanom tržištu.

RGZ upozorava da kupovina na delimično regulisanom tržištu nosi brojne rizike čiji uzrok leži u tome da te nepokretnosti iz različitih razloga nisu upisane u katastar nepokretnosti.

Ipak, ovo tržište je u konstantnom rastu i po broju transakcija i po vrednosti prometa. U prvih šest meseci zaključeno je 9.494 ugovora što je rast za 137 odsto u odnosu na isti period 2020. godine.
Posebno se veliki procenat stanova prodaje na delimično regulisanom tržištu.

VelikI broj transakcija van regulisanog tržišta

U prvom polugodištu, 70 odsto stanova u Srbiji kupljenih direktno od investitora je na delimično regulisanom tržištu, a u Beogradu je to čak 85 odsto. Pre tri godine udeo je bio 50 odnosno 55 odsto.

RGZ u izveštaju upozorava da postojanje velikog broja transakcija van regulisanog tržišta može ubuduće stvoriti novi talas gomilanja pravno komplikovanih predmeta i zastoje u RGZ, dok već sada nagomilani predmeti iz perioda pre 2018. „predstavljaju veliki teret za čitavo društvo i privredu“.

Najveći broj kupoprodajnih ugovora, 2.471, na delimično regulisanom tržištu, u prvom polugodištu 2023. godine, sklopljeno je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu sa ujedno najvećim obimom novčanih sredstava od oko 506 miliona evra. To čini polovinu od ukupne vrednosti delimično regulisanog tržišta.
Javni beležnik Srbislav Cvejić je kancelarija sa najvećim brojem dostavljenih kupoprodajnih ugovora sa delimično regulisanog tržišta nepokretnosti i to 548 ugovora od ukupno 867 ugovora koje je registorvala ta kancelarija u ovom izveštajnom periodu. To je i kancelarija sa najvećim obimom novčanih sredstava na delimično regulisanom tržištu i to 142 miliona evra od 175 miliona evra koliki je ukupan obim novčanih sredstava u toj kancelariji u izveštajnom periodu.

Kako se navodi u izveštaju RZS za prvu polovinu godine u Srbiji je 4,9 miliona nekretnina uknjiženo, a 4,8 miliona nije upisano u katastar.

Od toga, oko 2,1 miliona ima problem sa legalizacijom, a 2,7 miliona ima uslove za uknjiženje, ali iz nekog razloga to nije ni započeto

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Rast prodaje neuknjiženih stanova: RGZ upozorava na rizik od prevara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oglasi grčkih ili naših agencija koje posluju dole puni su ponuda hotela koji se cene od pola miliona pa i do 3,5 mil EUR.

Pitali smo agente za prodaju kolika je tražnja za njima, ponajviše na destinacijama koje su Srbima bliske i najbliže, a to su čuvena „tri prsta“ i Olimpska regija.

Kako nam je rekao Damjan Rebić ispred agencije za nekretnine Terpos sa sedištem u Leptokariji, potražnja za kupovinom hotela je porasla od pandemije, kao i ponuda, a uglavnom je reč o starijim hotelima kojima je potrebno renoviranje.

Iako su, kako navodi, uz to porasle i cene kvarata, oko 70% sa dolaskom inflacije i usled poskupljenja građevinskog materijala, pa je sad prosek od 1.200-2000 EUR stigao i do 3.000 EUR, i dalje se isplati kupiti hotel u Grčkoj jer su se povećale i cene izdavanja.

– Nekad je bilo 50 evra dnevno u julu i avgustu, sad je došlo i do 80 evra i ljudi to vide kao priliku za dugoročno isplativ biznis – kaže Rebić, koji smatra da je kupovina hotela u Grčkoj posao koji bi trebalo da se iplati za najviše 10 do 15 godina.

Kao neke od razloga za prodaju hotela on navodi želju za izlaskom iz hotelijarskog posla zbog starosti vlasnika.

– Mi u ponudi imamo 12 hotela trenutno, a jedan od njih prodaje čovek pred penzijom čiji sin je direktor banke i ne želi da se bavi hotelijerstvom – kaže Rebić.

Dobijanje grčke zlatne vize

Srđan Vukašinović, agent za prodaju u grčkoj agenciji Danakakis, ističe da se tražnja za hotelima naročito povećala ove godne, a kao razlog on navodi činjenicu da se sve više ljudi plaši da drži keš kod sebe ili u bankama i da gledaju da ih ulože u nekretnine.

Ipak, kaže da kupoprodaje nisu toliko česte, jer za hotel treba izdvojiti veću sumu nego za apartmane koji, kako kaže, idu kao „alva“ i prodaju se i oni koji još nisu ni započeti, iako su cene i tu porasle.

Agencija Danakakis u ponudi ima desetak hotela, uglavnom na Halkidikiju, ali i na Krfu, a Vukašinović navodi da njihove cene na prvom mestu diktira blizina mora i lokacija, zatim veličina, starost i stanje u kojem se nalaze.

– Najjeftiniji u našoj ponudi su hoteli od po 540.000 EUR na Krfu i u Polihronu, a najskuplji nam je u Pefkoroiju sagrađen 2020. godine, sa 19 apartmana, bazenom i 20 parking mesta, na 400 metara od mora, koji se prodaje za 3,5 mil EUR.

Naš sagovornik ističe da je jedan od motiva za kupovinu skuplje nekretnine u Grčkoj, među kojima su i hoteli, mogućnost dobijanja takozvane grčke zlatne vize.

– Ako kupiš nekretninu ili uložiš u neki posao u Grčkoj najmanje 250.000 EUR, dobijaš zlatnu vizu, koja važi 5 godina i prvi je korak ka grčkom državljanstvu – navodi Vukašinović.

On dodaje da se za kupovinu hotela interesuju ljudi iz Srbije, ali i iz Makedonije i BiH, dok Rebić ističe da interesenti dolaze i iz sektora hotelijerstva.

– Imali smo na primer jednog kilenta iz Beograda koji već ima hotel i koji je i dole uzeo veliki hotel i renovirao ga, ali naravno javljaju se i ljudi koji nisu hotelijeri, pa smo tako imali zainteresovanog za jedan stari hotel u Paraliji koji je prva linija do mora, sa 50-ak soba, za 1,3 mil EUR, koji je hteo za sina da uzme, ali je odustao jer je biznis ipak zahtevan, mora da se bude u Grčkoj i da se vodi posao. Postoji obaveza kupca nekretnine da se dođe minimum jednom godišnje da se obiđe biznis, Grci imaju inspekcije koje su rigorozne, na nedeljnom nivou – za izdavanje računa, za prijavu zaposlenih i slično i kazne su drakonske – navodi Rebić.

Grčki program subvencija za investicije u turizam

Kao pogodnost za eventualne investitore on navodi grčki program subvencija za investicije u turizam, u okviru kojeg država daje subvencije u visini od 60% od cene renoviranja, mada je, kako kaže, teško „upasti“ u taj program i postoji lista čekanja.

Pored pomenutog hotela u Paraliji koji je još uvek na prodaju, agencija Terpos nudi i hotel u Nei Poriju za 1,2 mil EUR, sa 480 m2 i 18 soba, na 100 metara od mora, zatim jedan u Leptokariji od 500 m2 sa 20 soba za 950.000 EUR i drugi u istom mestu za 1,75 mil EUR, ali sa 30 soba. Najskuplji u ponudi ove agencije je hotel „Aleksandar Veliki“ u Plaki, odmah pored mora, na 2.500 m2, sa 45 soba i isto toliko kupatila, a prodaje se po ceni od 2.450.000 EUR, iako mu je neophodno kompletno renoviranje.

Rebić ističe da su ove cene povoljne za hotele na moru i dosta povoljnije nego za recimo hotele u Beogradu, koji se cene i petostruko više.

Kada je reč o potrebnoj papirologiji, kaže da se sav posao prenosa vlasništva može završiti za najviše nedelju dana, te da se, uz usluge advokata i notara, porez na kupovinu za staru gradnju plaća 3%, a za nov hotel 24% od procenjene vrednosti.

Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay

Чланак Sve više Srba zainteresovano za kupovinu hotela u Grčkoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanje je obuhvatilo prodajne rezultate u prvih šest meseci 2023. godine, kretanje cena, kao i interesovanje kupaca u pogledu brendova, modela, godišta i pogonskog goriva.

Podaci prikupljeni u saradnji sa „CUBE Team-om“ pokazali su da je prodaja polovnih automobila iz uvoza u prvih šest meseci 2023. manja za 5,6% u odnosu na prodaju ostvarenu u istom periodu prošle godine. Ovaj podatak deluje ohrabrujuće jer je, ilustracije radi, pad prodaje u prvoj polovini 2022. u odnosu na 2021. godinu iznosio čak 15,5 procenata.

Činjenica je ipak, da se i dalje nismo vratili na nivo pre pandemije. Ta razlika se najbolje vidi ukoliko uporedimo prodajne rezultate iz prve polovine 2023. sa istim periodom 2019. godine, poslednjom godinom pre početka globalne krize, koja se najčešće koristi kao reperna u istraživanjima.

Gledano kroz konkretne brojke, u prvih šest meseci ove godine prodato je 64.521 polovnih automobila iz uvoza, dok je u 2019. godini za isti vremenski period prodato 74.156 polovnjaka. Dakle, prodaja polovnih vozila u Srbiji iz uvoza trenutno je manja za 15% u odnosu na period pre korone i ratnih sukoba u Ukrajini, što takođe pokazuje koliko je kriza pogodila automobilsku industriju.

Cene i dalje u blagom porastu

Cene polovnjaka u stalnom su porastu, sada već gotovo dve godine unazad, a taj trend je nastavljen i u prvoj polovini 2023. Sajt Polovni automobili istraživao je prosečne cene oglašenih vozila na samom portalu (trenutno je na sajtu oglašeno oko 68.000 putničkih automobila), a prema dobijenim podacima, prosečna cena polovnjaka u prvih šest meseci ove godine veća je za 5,3% u odnosu na isti period prošle godine.

I u ovoj godini prisutan je kontinuirani rast cena, iz meseca u mesec. Tako je prosečna cena u januaru iznosila 8.446 evra, dok je u junu prosek svih oglašenih putničkih automobila na sajtu Polovni automobili dostigao 8.892 evra.

Zanimljivo, u prvih šest meseci prošle godine je zabeležen gotovo identičan rast prosečnih cena polovnjaka (5,2%). Tako se od 7.057 evra u januaru, prosečna cena oglašenog polovnog automobila na sajtu u junu 2022. popela na 7.427 evra.

Ni ovi podaci ne predstavljaju iznenađenje, pogotovu kada se uzme u obzir stopa inflacije i u našoj zemlji i u Evropskoj uniji, ali i aktuelna geopolitička situacija.

Sa druge strane, ohrabruje činjenica da se tržište automobila u Evropi polako stabilizuje. U prvih šest meseci ove godine, prema podacima Evropske asocijacije proizvođača automobila prvi put je registrovano 5,4 miliona putničkih vozila, što predstavlja rast od 17,8% odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Prema istom izvoru, četiri najveća tržišta u Evropi beleže rast i u junu: Španija od 13%, Italija 9,1%, Francuska 11,5%, a Nemačka čak 24,8%. Ipak, ovde treba podsetiti da je prodaja novih vozila u EU i dalje manja u odnosu na period pre krize.

U Nemačkoj, jednom od najvećih tržišta sa kog se uvoze polovnjaci u Srbiju, cene polovnih automobila su u neznatnom padu i to, kako navodi portal za prodaju automobila AutoScout24, već tri meseca uzastopno.

Pozitivni signali iz Evrope počinju da se prenose i na naše tržište. Naime, u drugom kvartalu ove godine i u našu zemlju su počeli da pristižu polovnjaci sa pristupačnijim cenama. Zato sajt Polovni automobili savetuje kupce da pažljivo pogledaju ponudu na sajtu, jer se za isti model cene mogu prilično razlikovati.

Šta zanima kupce polovnjaka

Tradicionalno, kupci polovnjaka u Srbiji i dalje su okrenuti modelima sa dizel agregatima. Konkretno, 65,23% prodaje polovnih automobila iz uvoza u prvoj polovini godine činila su vozila sa dizel motorom, a 29,39% na benzin.

Nema značajnijih promena ni kad je reč o interesovanju za proizvođače i modele. Prosečan srpski vozač i dalje je najviše naklonjen Folksvagenovim uzdanicama: golfu, pasatu i polu, a u vrhu prodaje polovnjaka su još i modeli Audija, Opela, Pežoa i Renoa.

Kad je reč o godištu, u prvih šest meseci ove godine najtraženiji su bili automobili proizvedeni između 2007. i 2011. godine. To su vozila sa Euro 4 i Euro 5 emisionim standardom i ona čine 42,8% ukupne prodaje polovnih automobila iz uvoza. Sajt Polovni automobili istraživao je prosečne cene takvih vozila oglašenih na sajtu. Tako je u junu ove godine prosečna cena automobila sa Euro 4 standardom izosila 4.164 evra, dok je za automobile sa Euro 5 standardom potrebno u proseku izdvojiti 8.894 evra.

U narednim mesecima posebno će biti interesantno kako će se kretati cene automobila sa Euro 5 motorima, pogotovu ako se ostvare najave nadležnih da će od 1. januara 2024. godine biti zabranjen uvoz starijih polovnih vozila sa emisionim standardima Euro 3 i Euro 4, a da će vlasnici starijih automobila sa dizel motorom imati mogućnost subvencija, ukoliko recikliraju staro vozilo za kupovinu polovnjaka sa Euro 5 standardom.

Skok prodaje novih vozila

Za razliku od tržišta polovnjaka, kod novih vozila u prvih šest meseci je zabeležen rast prodaje od 8%. Tako je u prvih šest meseci ove godine prodato 12.664 novih automobila, dok je u istom periodu prošle prodato 11.722 novih vozila iz salona.
Ovo je svakako podatak koji uliva nadu da će se situacija sa tržišta novih „preliti“ i na tržište polovnih automobila.

Hibridi su u modi

Dok je kod prodaje polovnjaka dominantan pogon na dizel gorivo, kod novih automobila je situacija znatno drugačija. U prvoj polovini ove godine više od polovine svih prodatih novih vozila je na benzin, dok dizelaši čine svega 19,42% tržišta. Interesantno je da i dalje raste popularnost hibrida, čija je prodaja skočila na 21.38% svih prodatih novih automobila. Podsećanja radi, vozila na hibridni pogon su u 2022. godini činila oko 17% kompletnog tržišta.

Škoda i dalje najprodavanija

Kao i prethodnih godina, kod novih vozila u prvoj polovini 2023. godine najviše su se prodavali modeli Škode. U vrhu su još Tojota, Folksvagen…

Чланак I dalje se u Srbiji traže najviše polovni automobili na dizel се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svega 3% građana u Srbiji je podnelo tužbu protiv preduzeća čiji zaposleni su ih uznemiravali na različite načine, uporno pokušavajući da im prodaju robu ili uslugu mimo njihove volje. Ovo, na žalost, ne znači da je ponašanje prodavaca koje regulativa definiše kao nasrtljivu poslovnu praksu retko na našem tržištu. Naprotiv, skoro 80% potrošača se žali da su bili izloženi maltretiranju prodavaca, ali samo petina zna koja su njihova prava u takvim slučajevima, pokazuje veoma obimno istraživanje koje je sproveo Bojan. L. Pajtić sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu na uzorku od skoro 4.300 ispitanika širom Srbije.

Prema dobijenim rezultatima, najčešći vid „aktivne prodaje“ kod nas – kako nasrtanje na kupce nazivaju preduzeća – je uporno zvanje telefonom i zasipanje građana porukama preko mobilnog ili računara. „Kada ne bi počeli da ’smaraju’ već od osam ujutru, to bi bilo sjajno“, negoduje jedan anketirani, dok je jedna ispitanica još nezadovoljnija: „Verujte, oni su kao lešinari. Toliko su dosadni i uporni da su to jedini brojevi koji su blokirani u mom telefonu. I ne prihvataju ’nisam zainteresovana’ kao odgovor“.

Veliki broj negativnih komentara odnosi se na neke od banaka. Jedan od ilustrativnih je ovaj: „Često me gnjave iz banke, šalju mejlove, sms poruke, zovu telefonom, da mi ’uvale’ kredit koji mi ne treba, karticu sa kojom mogu da uđem u minus i razne druge stvari. Svaki put kažem da neću i oni uporno i dalje zovu“. Ne zaostaju mnogo ni pojedina osiguravajuća društva, o čemu svedoči i sledeće iskustvo: „Svojevremeno sam imao sedamdesetak poziva od jednog osiguravajućeg društva i nekakvih agencija povezanih s njim, mislim da su me z…….li, bukvalno. Kada sam uspeo nekako da kod njih intervenišem da me više ne zovu, krenuli su da me maltretiraju preko Linkedin-a. Nerealno, šta drugo da kažem“.

Preprodavanje podataka o „naivnim kupcima“

Prema iskazima anketiranih, najčešće žrtve ovog vida nasrtljive poslovne prakse su penzioneri u poznijim godinama i slabijeg imovinskog stanja. Jedna ispitanica kaže: „Mojoj staroj majci su više puta ’uvalili’ nekulturno skupe uređaje, koje ne sme da koristi iz zdravstvenih razloga. Kada sam reagovala, u dva navrata vratili su novac i skinuli administrativnu zabranu na penziju i obećali da je više neće uznemiravati telefonom. Majka mi je predala ličnu kartu na čuvanje, da je ne bi opet prevarili. Za vreme pandemije, tokom policijskog časa, kad nisam smela da je obilazim, dolazili su ’trgovci’ sa urednim dozvolama za obavljanje poslovnih obaveza, iskoristili prethodne podatke i njenu zbunjenost i potpisala je administrativnu zabranu na 88.000 dinara. Inače, korisnik je najniže penzije.“

Slično iskustvo predočava još jedan anketirani: „Moj rođak od 95 godina je, nažalost, postao žrtva ovakvih prodavaca, koji manipulišu starim ljudima. Puno godina i manjak znanja doveli su ga u kandže prodavaca i ostavili na manje od trećine minimalne penzije“.

Ispitanici u svojim komentarima čak tvrde da pojedini prodavci usisivača, kuhinjskog posuđa i sličnih proizvoda „imaju baze ’naivnih kupaca’, uglavnom penzionera, koje preprodaju jedni drugima“. To potvrđuje i jedna učesnica istraživanja, koja je nekada radila u takvom trgovačkom preduzeću: „U firmi u kojoj sam radila imali su bazu podataka penzionera, koji su bili najomiljenija ciljna grupa i koje smo zvali na prezentacije. Inače, sve firme koje su zvale penzionere na prezentacije, bazu podataka su dobijale iz jedne državne institucije“. Druga ispitanica, „nesuđena“ radnica u sličnom preduzeću ističe: „Trebala sam da radim u jednom kol centru koji predaje posteljinu, a žrtve su penzioneri. Išla sam na obuku i kada sam shvatila da je to prevara, odustala sam i nisam počela da radim“.

Ili kupci ne mogu da izađu, ili to neće da uradi prodavac

Drugi po učestalosti oblik nasrtljive poslovne prakse u Srbiji, prema ovom istraživanju, predstavlja prevara kupaca da su osvojili neku nagradu, a jedini uslov je da određenom sumom pokriju „osnovne troškove“ za uručenje proizvoda. Skoro dve trećine anketiranih je potvrdilo da su bili izloženi ovakvim ponudama prodavaca. Tako, jedan ispitanik tvrdi: „Dojadili su mi zvanjem da sam srećnik koji je dobio nagradu, samo da platim dostavu ili dezinfekciju prekrivača ili eko jastuka, koje sam, eto baš ja osvojio“. Treći vid čestog nasrtanja na kupce je nešto indirektniji, jer se do odraslih, odnosno onih koji plaćaju, dolazi preko njihove dece. Više od 61% učesnika u istraživanju je izjavilo da su prodavci vrlo otvoreno podsticali njihovu decu da nagovore roditelje da im kupe igračku, odeću ili neki drugi proizvod.

Ali ovde se ne završava spisak „aktivnih“ metoda kako ubediti kupca da uzme i plati ono što mu ne treba. Skoro trećina anketiranih se žali da su prisustvovali prezentacijama sa kojih nisu mogli da izađu kada su želeli. Pored toga što su ih prodavci ubeđivali da „pravila zahtevaju da se ostane do kraja“, a što je u prevodu značilo igru iscrpljivanja dok ne kupe konkretni proizvod ili uslugu, bilo je i slučajeva da zaposleni u preduzeću koje je organizovalo prezentaciju čak zaključaju prostorije, „kako u odabrano društvo ne bi upadali nepozvani“.

Gotovo četvrtina ispitanika je imala nešto drugačije iskustvo, odnosno da prodavac koji im uđe u stan ili kuću neće da izađe dok ne kupe ono što nudi, pri čemu mnogi od njih dolaze nepozvani. Evo šta je doživela jedna od učesnica istraživanja sa „prezenterkom“ koja prodaje usisivače: „Gnjavila nas je satima, to se nije moglo zaustaviti. Na kraju, kada smo je zamolili da izađe jer smo trebali da okupamo sina koji je tada bio beba, ona je odgovorila – kako možete da odgajate dete, a znate da u stanu ima grinja i prašine“.

I drugi učesnici ankete su doživljavali slična iskustva sa prodavcima iz iste kompanije. Jedna ispitanica ističe: „Prodavac mašina za veš me je zamolio da ’kao’ odradi prezentaciju, da ispuni normu. Prihvatila sam, ali pod uslovom da brzo ode. Rekla sam mu da sam upravo kupila sličnu mašinu i da imam obaveze. Posle tri sata jedva sam ga izbacila iz kuće jer je zapeo da kupim mašinu koju on prodaje, tvrdeći da je mnogo bolja. Sada su postali još gori“.

Nešto više od petine anketiranih je doživelo i da ih prodavac ucenjuje pričom da ukoliko ne kupe proizvod koji nudi, ostaće bez posla. Konačno, najmanje učesnika u anketi (14%) se izjasnilo da su od njih prodavci zahtevali da preuzmu i plate proizvod ili uslugu koju nisu poručili. Jedan od retkih koji je zbog toga podneo tužbu sudu je ispitanik koji je u sporu sa komunalnim preduzećem iz njegovog grada, zato što prema njegovim rečima, „uporno dostavlja račune za neželjene usluge“.

Autor istraživanja napominje, da pored očigledne neinformisanosti velikog broja građana o svojim pravima, na ovako veliku zastupljenost nasrtljive poslovne prakse u Srbiji utiču i nedelotvorne sudske kazne, koje se svode na to da preduzeće plati iznos od 300.000 do dva miliona dinara. „Jasno je da se firmama više isplati da plate kaznu za svoje ponašanje i nastave po starom, jer novi klijenti najčešće ne znaju da je u pitanju preduzeće koje postupa neprofesionalno“, zaključuje Pajtić. Zato predlaže da se, između ostalog, uvede „Crna knjiga“ sa javno navedenim imenima preduzeća koja su kažnjena zbog nasrtljive poslovne prakse, što se pokazalo kao veoma efikasno rešenje u Francuskoj.

Marina Vučetić

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: Vinicius Amnx Amano, Unsplash

Чланак Maltretiranje i zloupotreba kupaca: Nasrtljivi prodavci се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je objavila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Početna cena na javnom nadmetanju bila je 235,3 miliona dinara, a prodato je gradsko građevinsko zemljište površine 30.628 kvadrata, kao i tri proizvodne hale, hala sa restoranom, magacini, upravna zgrada, pogon za izradu kugličnih vretena, oprema i zalihe.

FRA, čiji je većinski vlasnik bila država, a od 2015. je uredbom republičke vlade proglašena za preduzeće od posebnog značaja za odbrambenu industriju, prestala je da radi avgusta 2021. godine.

Tada su 452 fabrička radnika proglašeni za tehnološki višak i dobili otpremnine u okviru socijalnog programa koji je finansirala država.

Postupak stečaja nad FRA je Privredni sud u Čačku pokrenuo janura 2022. godine, zbog blokade računa od 3,4 milijarde dinara i velikih dugovanja prema poveriocima, a pošto u zakonskom roku od 90 dana niko nije podneo plan reorganizaicje fabrike, proglašen je bankrot.

FRA je osnovana 1953, od kada je proizvodila alate, a deo fabričkih pogona bavio se proizvodnjom i za vojnu industriju.

Ta fabrika je u bivšoj Jugoslaviji bila vodeća u proizvodnji reznih alata, koje je prodavala na domaćem i svetskom tržištu i u to vreme zapošljavala je oko 4.500 radnika.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Prodata imovina Fabrike reznog alata u stečaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ideja o kojoj piše sajt Priče sa dušom nastala je pre nekoliko godina, a realizacija tek nedavno nakon poduhvata koji su preko društvenih mreža pokrenuli programeri Aleksandar Džavrić i Miloš Jovanov, sa željom sa pomognu porodici Mihailović iz okoline Vrbasa, kako bi njihovo gazdinstvo preživelo trenutnu situaciju na tržištu.

Kada je mlekara sa kojom sarađuju više godina prestala da otkupljuje njihovo mleko, a druge mlekare nisu htele ni da ponude cenu s obzirom na velike količine jeftinog mleka u prahu koje su stigle u Srbiju iz Evropske unije, ovaj dvojac je zajedno sa kolegama pokrenuo kampanju za direktnu kupovinu mleka na farmi.

Na hiljade ljudi je čulo za tu priču, a prodaja mleka kod porodice iz okoline Vrbasa je krenula dobro, izvan svih očekivanja.

Sada su otišli korak dalje i zajedno sa Miloševim saradnicima iz njegove firme Green friends napravili Mlekomap, besplatnu veb-aplikaciju preko koje možete pronaći domaćinstva širom Srbije koja prodaju mleko „na flašu“.

„Bezbroj puta sam video da ljudi ne znaju da komšija koji je udaljen nekoliko kuća od njih, proizvodi i prodaje mleko. Na ovaj način ćemo interaktivno svakome da pokažemo da ima proizvođača u njihovoj blizini“, kaže Aleksandar.

„Proizvođači i njihova muka sa prodajom mleka su razlog nastanka ove mape“.

Aleksandar kaže da se proizvođači mleka prijavljuju na više načina: putem mejla ili poruka na društvenim mrežama, kao i da sami mogu da dodaju svoje gazdinstvo na platformu.

Nađite svog prodavca mleka

Mapa predstavlja samo okvirne informacije koje proizvođači daju, a kada nađete svog prodavca potrebno je da ga pozovete i sve se dogovorite pre kupovine.

Kupac pregleda mapu kako bi video koja lokacija mu odgovara i da li prodavac u opisu navodi da li bi dostavio mleko na adresu ili ga samo prodaje kod kuće.

Nakon što odabere gazdinstvo koje mu odgovara, kupac zove proizvođača na broj telefona i dogovaraju se oko preuzimanja i cene.

“Za 24 časa od puštanja u rad imamo već 25 proizvođača na platformi, a očekujemo da će taj broj ubrzo doći do barem stotinak, kao i da ćemo bolje pokriti niški, zaječarski, pirotski i novopazarski deo Srbije“, rekao je Aleksandar, softverski inženjer koji radi u domaćoj IT firmi Quantox Technology i predaje na Quantox akademiji, a u slobodno vreme obilazi i promoviše sela i privredno nerazvijene opštine po Srbiji.

„Veoma sam ponosan i srećan kad uspem barem malo da pomognem nekome pri pronalasku posla ili opstanku proizvodnje“

“Volim svoju zemlju i odmalena gledam kako mnoge stvari oko mene propadaju, a ja ostajem nemi, tužni posmatrač. LinkedIn i ostale društvene mreže dale su mi tu moć da barem u nekim situacijama mogu da delimično ili u potpunosti rešim probleme svojih sugrađana, i to pre svega zahvaljujući empatiji koju gaje naši sugrađani, a gde ja poslužim samo kao veza između njih“, rekao je Aleksandar na kraju Priče sa dušom.

On je nedavno kupio parcelu nedaleko od Kragujevca, na kojoj je zasadio voće i gde planira izgradnju porodične kuće.

Sve informacije o domaćinstva širom Srbije koja prodaju mleko „na flašu“ nalaze se na veb-aplikaciji Mlekomap.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Besplatna veb-aplikaciju domaćinstva koja prodaju mleko “na flašu’ се појављује прво на Biznis i Finansije.