Snažan pad tražnje mogao bi da natera proizvođače i trgovce da spuste cene proizvoda jer neće imati ko da kupi robu u meri kao ranije. Sagovornici Euronews Srbija smatraju da pojeftinjenje hrane u Srbiji zavisi i od etičkog pristupa samih privrednika u situaciji kada se jadna kriza nadovezuje i naglašavaju da bi trgovci trebalo da snize cene jer je pad prometa očigledan.

Direktor Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rekao je za Euronews Srbija da je u martu ove godine u odnosu na isti mesec prošle godine realni promet u trgovinama u Sloveniji niži 12,8 odsto, Mađarskoj 12,5 odsto, u svim baltičkim zemljama je u dvocifrenom padu, u Nemačkoj 8,4 odsto u odnosu na oko četiri odsto krajem prošle godine.

Pravilo da su cene “neelastične na dole” ogleda se u činjenici da se pojeftinjenja pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, kao nafte i gasa, na svetskom tržištu zanemarljivo odražava na pristupačnije proizvode u maloprodaji.

“Kad treba da se spuste, uvek postoji je neki izgovor zašto se to ne uradi, ali kad treba da se podignu, vrlo brzo se nađe razlog zašto to treba uraditi. Pad tražnje je tako snažan da će se odraziti na proizvođače i one koji prodaju svoju robu u toj meri da će ili doći do bankrota nekih i otpuštanja ljudi, ili će se oni prilagoditi novim okolnostima jer nema ko da kupi robu u toj meri kao ranije”, naveo je Nikolić.

Malinović: Ceo lanac snabdevanja mora jednako da podnese teret krize

Žarko Malinović iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine kaže za Euronews Srbija da je s jedne strane, razlog pada prometa pravljenje zaliha, a s druge strane neke kategorije proizvoda koje su značajno u količinama imale udela u prometu imaju veoma izražen pad.

“Kada pogledamo svinjsko meso, jeste činjenica da je proizvođačka cene svinjskog mesa značajno rasla u poslednjem periodu čime smo, i pored manjeg rasta maloprodajnih cena u odnosu na proizvođačke, imali samim tim smanjenu tražnju za tim artikalima. Građani u ovom trenutku manje troše u maloprodaji u količinama roba kada gledamo nominalne iznose upravo zbog inflacije, imamo u tekućim cenama rast prometa ali je mnogo značajnije za sveukupnu ekonomiju da pratimo kakvo je kretanje stalnih cena, odnosno količina roba koje se prodaju”, rekao je Malinović.

Naglasio je da su svi zajedno u lancu snabdevanja moraju da definišu svoju ulogu i da razumeju da kriza ne može biti preneta samo na krajnjeg potrošača i na trgovca i da ceo lanac snabdevanja “od njive do trpeze” mora jednako da podnese teret krize.

Malinović je rekao da su se proizvođači usled rasta inputa u proizvodnji, trudili da taj deo rasta prebace na krajnjeg potrošača, a reakcija potrošača je da uspori sa kupovinom onih dobara koja mu nisu neophodna za svakodnevno funkcionisanje.

Na pitanje kolika je odgovornost trgovaca u tom lancu formiranja cena, Malinović je rekao da su cene u maloprodaju rasle u skladu sa rastom inputa i da ako se pogleda kolika je njihova zarada, videće se njihova neto marža jako mala.

“MI imamo međugodišnju stopu inflacije 15 odsto. Ipak, ove godine od januara imamo usporavanje inflacije, ako posmatramo inflaciju mesec na mesec, ona je manja od jedan odsto. Očekujemo u sledeća dva kvartala značajan pad stope inflacije. Maloprodavci, trgovci su ništa drugo nego most između proizvođača i potrošača, maloprodajne marže se nisu značajno menjale, profitiblanost trgovaca u 2022. u maloprodaji je u proseku manja od tri odsto. Kad pogledamo kolika je njihova zarada, videćemo da je njihova neto marža jako mala. Oni ne mogu da kontrolišu ulaze koje imaju, imali smo rast inputa, od cene energenata do cene sirovina. To je dovelo do rasta cena finalnih proizvoda i ako pogledamo proizvode kao što su mleko i jaja u 2022. godini, videćemo da je rast u proizvođačkim cenama u odnosu na malopredajne cene, odnosno ono što su građani platili, duplo niži. Mi smo imali rast inputa koji je bio takav da je rezultirao visokom proizvođačkom cenom. Međutim, maloprodavci su kroz svoju elastičnost manje od polovine prebacili na potrošača”, naveo je Malinović.

Prema njegovim rečima, u maloprodaji u Srbiji je u poslednjih 10 godina zabeležen rast konkurencije, koja je najbolji način da imamo niže cene za potrosace.

“Zato je važno da stvaramo fer konkurentno tržište jer na tržištu kao što je naše, sa platnom sposobnosti građana, jedini način da budete konkurentni na tržištu jeste da imate konkurentne cene”, kaže Malinović.

Stanić: Trgovci zabrinuti zbog pada potražnje

Pomoćnik direktora za analitiku Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić kaže za Euronews Srbija da je teško reći da li su trgovci u ovom momentu spremni da spuste cene. On navodi da treba imati u vidu rezultate ankete od pre dve nedelje koji su pokazali da se povećava procenat zabrinutih privednika u pogledu potražnje, odnosno koliko robe i usluga mogu da prodaju na tržištu.

Stanić ističe da teško može doći do nekog ozbiljnijeg pojeftinjenja hrane, posebno kad su u pitanju finalni proizvodi, i dodaje da se može očekivati da cene ostanu na istom nivou s obzirom na činjenicu da je opšta inflacija ove godine na sličnom nivou kao i prošle godine.

“Kada govorimo o tim osnovnim životnim namirnicama. Trgovci kažu da tu imaju najniže trgovačke marže. S druge strane, govori previše pada i na teret primarnih proizvođača, a da najviše od svega profita prerađivačka industrija. Međutim, ono što je činjenica jeste da niko situaciju ne posmatra iz ugla potrošača odnosno koliko ljudi mogu da prate porast cena, s obzirom na njihove zarade koje realno padaju. Verujemo da će se naći neko razumevanje među svim učesnicima u lancu proizvodnje”,kaže on.

Stanić navodi i da Vlada može da podrži pojeftinjenja kroz određene zahteve prema trgovcima, ali da može izazvati nestašice, što se dešavalo prošle godine i sa šećerom i sa mlekom. Ona nvodi da je mnogo bolje ukoliko može da se desi da sami privrednici među sobom razmotre kakve su mogućnosti, a ne da to bude posledica pritisaka Vlade.

Stanić kaže da je hrana u Srbiji u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine poskupela oko 23 odsto, znatno iznad prosečne stope inflacije koja je oko 15 odsto. Dodaje da su najviše poskupeli mleko i mlečne prerađevine, zatim jaja, ali i svinjsko meso koje je znatno poskupelo. On smatra da je potreban dijalog svih učesnika u sistemu proizvodnje, u sistemu formiranja cene hrane kao finalnog proizvoda koji potrošači u maloprodajnim objektima kupuju.

“Treba voditi računa o tome da ne može teret pasti previše na jednu stranu, verovatno je da su najugroženiji oni koji imaju i najmanje finansijskih mogućnosti, a to su primarni proizvođači. S druge strane, treba imati u vidu da mnogi inputi za proizvodnju u prerađivačkoj industriji, koja je nosilac cele privredne aktivnosti u zemlji, jeste značajno pod većim uticajem u zavisnosti koliko troše energenata, određenih sirovina koje se uvoze. Činjenica je da je neophodan taj sistem usklađivanja interesa i opet razumevanja šire slike, a to je pre svega krajnji potrošač”, kaže Stanić i ističe da privrednici u uslovima kriza koje se nadovezuju jedna na drugu “ne bi trebalo da razmišljaju samo o maksimizaciji profita, nego se mora više misliti o održivosti”.

Papović: Krajnje vreme da trgovci spuste cene

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije rekao je da je krajnje vreme da trgovci spuste cene i da je to trebalo da urade mnogo ranije jer je pad prometa očigledan.

“U većim marketima imate po deset kasa, radi jedna ili dve kase, što znači da je manje potrošača u samim marketima. Drugo, trgovci su unazad pet godina non-stop povećavali cene, ne zbog toga što je došlo do povećanja inputa goriva i struje. Ne, nije to bilo u pitanju, nego su sve svoje finansijske gubitke nadomeštavali time što su povećavali cene”, rekao je Papović.

Papović je naveo da bi Ministarstvo trgovine trebalo da krene u ozbiljnije analize i kontrole trgovinskih lanaca.

“Postoje prikrivene marže koje se kreću do 100 i 150 odsto. To je prosto neverovatno”, navodi on.

Prema njegovim rečima, potrebna je izuzetno jaka i opremljena tržišna inspekcija da bi kontrolisala trgovinske lance i koja bi mogla da ustanov da li eventualno postoji dvojno knjigovodstvo.

“Imate u okviru istog trgovinskog lanca da se isti artikal u Beogradu i Novom Sadu prodaje po jednoj ceni, a da je na istoku ili jugu Srbije jeftiniji 30 ili 40 odsto. Kako je to moguće!? Da li je to diskriminacija potrošača!? Oni (trgovci) jako dobro znaju koja je platežna sposobnost na jugu Srbije i tamo se prilagođavaju. Da li sav taj minus, ako postoji, sa juga ili istoka Srbije nadomešćuju u gradovima kao što su Novi Sad, Beograd i Niš? To su stvari koje zahtevaju mnogo ozbiljnije radnje, prvenstveno inspekcijskih organa. Oni će morati da spuste cene, to je sasvim sigurno, ako se suoče sa inspekcijskim organima i ako se suoče sa ozbiljnim padom prometa”, smatra Papović.

Đogović: Hrana i režije najviše opterećuju kućni budžet

Ekonomista Saša Đogović rekao je za Euronews Srbija da postoji više razloga za pad prometa u maloprodaji u Srbiji, a da su jedan od najvećih i dominantnih razloga visoke cene, odnosno visoke inflacione tenzije pogotovo u segmentu hrane i režijskih izdataka, što najviše opterećuje i budžet prosečnog tročlanog domaćinstva u Srbiji.

Dodatna dva razloga za to su, kako smatra Đogović, skupi potrošački i gotovinski krediti, kao i povećana tražanja prošle godine tokom marta i aprila usled “psihoze posle ruske invanzije na Ukrajinu i straha od nestašica, posebno nekih prehrambenih proizvoda poput ulja, brašna, šećera ali i goriva”.

Ti faktori su, kaže, doveli do toga da imamo dosta izražen pad maloprodajnog prometa u prva četiri meseca ove godine u realnom izrazu u odnosu na isti vremenski interval 2022. godine.

Upitan koliko su trgovci odgovorni za pad potrošnje i da li su neke cene nerealno podigli, Đogović je rekao da je to pitanje za Komisiju za zaštitu konkurenciju u smislu da li postoje određeni karteli, dogovori trgovaca oko formiranja nekih cena.

“Mada kada je reč o prehrambenim proizvodima, sumnjam da tu dolazi do nekog posebnog nadograđivanja u nivou cena tih proizvoda, prisutni su i popusti, postoji određena konkurentska utakmica na nivou trgovaca. Ne mislim da su oni u predominatnoj ili u nekoj pretežnoj meri doprineli ovolikom rastu potrošačkih cena, odnosno zahuktavanja inflacionih tokova u zemlji”, zaključio je Đogović.

Izvor:Euronews
Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji zabeležen pad prometa u trgovini za 9,4% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poznati svetski trgovinski lanac Target izgubio je 500 miliona dolara zbog krađa u svojim prodavnicama. Izvršni direktor Brajan Kornel rekao je da usporena prodaja i neodlučni kupci nisu jedini razlog za gubitke ove godine, jer ukradena roba značajno utiče na zaradu kompanije.

Target je izgubio dodatnih 500 miliona dolara od organizovanog maloprodajnog kriminala u svojim prodavnicama.

– Problem utiče na sve nas, jer se na ovaj način ograničava dostupnost proizvoda, kvari se iskustvo kupovine i dovode se i naš tim i kupci u opasnost – rekao je Kornel.

Glavni finansijski direktor Michael Fiddelke rekao je da su im izgubljene zalihe smanjile zaradu za 1 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Target nije ispunio očekivanja u pogledu zarade koje je prošle godine postavio Wallstreet. Lanac je omanuo u tri uzastopna kvartala, što je kompaniju stavilo u lošu poziciju sa akcionarima u trenutku kada stopa kriminala dostiže istorijski maksimum.

Do skoka krađa došlo je i zbog rasta onlajn tržišta na kojima se ukradeno može prodavati anonimno.

I Targetova konkurencija ima isti problem sa maloprodajnim kriminalom, pa su radnje širom SAD postavile sigurnosne brave na popularnu robu koja se često krade.

Ovo nije slučaj samo u Americi, već se dešava širom sveta, pa i u Srbiji. Primera radi, sada skoro svaka velika prodavnica kod nas maslac više ne drži u frižiderima gde se svako može poslužiti njim, već na delikatesu gde se mora zatražiti od zaposlenih. Mnoštvo je proizvoda koji na ambalaži nose takozvanu „zujalicu“, a i zaposleni u prodavnicama su sve obazriviji i pomno prate šta se dešava u njihovim radnjama.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Ni korona, ni inflacija, lopovi su najveći problem trgovinskim lancima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija je potvrdila kako se to odnosi na svaku od njihovih 40 prodavnica u Nemačkoj i bez obzira na kupovnu vrednost.

To znači da čak i ako samo želite da kupite nešto što košta nekoliko evra, kovanice i novčanice iz vašeg novčanika vam neće pomoći, prenosi Fenix magazin.

Kompanija kaže da je udeo plaćanja u gotovini „zanemarljiv“ već otprilike dve godine. Još samo „mali jednocifreni postotak” kupaca danas u Gravisu plaća u gotovini.

Lanac takođe ističe da je svoju odluku doneo nakon „uspešne test faze u odabranim objektima temeljene na natprosečnom prihvatanju bezgotovinskog plaćanja“.

Bezgotovinsko plaćanje je „jednostavno, sigurno, brzo sa stajališta kupca i odavno je naučeno. Aktivno sledimo put naših kupaca“, poručili su iz kompanije.

Reč je i o troškovima

Iza toga ne stoji samo orijentacija prema ponašanju kupaca, već i poslovna računica.

„Za nas kao trgovca bezgotovinsko plaćanje je jeftinije, jednostavnije i omogućuje brže procese“, rezimira vlastite prednosti Gravis.

Emotivna tema

Gotovina je emocionalno nabijena tema, posebno u Nemačkoj, zemlji u kojoj se gotovina još uvek relativno često koristi. Kod kompanije kao što je Gravis argument u prilog gotovinskom plaćanju bio bi taj da dosad nije bio problem da se tehnički uređaji i pribor kupuju ovim načinom plaćanja.

I naravno plaćanje gotovinom kao jednim od nekoliko načina plaćanja čini kupce fleksibilnijima. Prošlog proleća plaćanje karticom privremeno više nije bilo moguće kod brojnih trgovaca zbog tehničkih problema na jednom, široko korišćenom terminalu za plaćanje.

Gravis je sa svojih 40 podružnica jedan od najpoznatijih nemačkih trgovaca tehnologijom i prisutna je, na primer, u Hamburgu, Kolnu i Berlinu. Prema njihovim izjavama, to je „najveći nemački ovlašćeni Eplov trgovački lanac“ i „najveći sertifikovani Eplov servisni partner“ u celoj Evropi. Gravis pripada kompaniji Freenet AG.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Trgovački lanac ukinuo gotovinsko plaćanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prateći razvoj matične kompanije u svetu, Lidl Srbija trenutno broji 61 prodavnicu u 35 gradova širom naše zemlje, dok je ove godine planirano otvaranje i drugog logističkog centra, koji je lociran u Lapovu. Kao pouzdan partner za svakodnevnu kupovinu, Lidl svojim potrošačima pruža uvek najbolji odnos cene i kvaliteta i brojne benefite poput velikih parkinga, brzih kasa i pažljivo odabrane ponude sa više od 1.800 proizvoda, čiji asortiman čine kako domaći, tako i proizvodi inostranog porekla.

„Broj od 12.000 prodavnica širom sveta za Lidl Srbiju predstavlja dodatnu motivaciju da nastavi sa širenjem mreže prodavnica i približavanje potrošačima na atraktivnim lokacijama Srbije. Biti deo jednog od vodećih prehrambenih trgovinskih lanaca pomaže nam da našim potrošačima ponudimo najbolji kvalitet, po uobičajeno niskoj Lidl ceni. Pažljivo odabrani asortiman proizvoda sa stranih tržišta činimo pristupačnim našim sugrađanima, a dodatno, lokalnim dobavljačima nudimo mogućnost da svojim kvalitetnim proizvodima pristupe našoj međunarodnoj mreži“, izjavila je rukovodilac Korporativnih komunikacija u Lidlu Srbija Martina Petrović.

Još jedan od fokusa Lidla je i zadovoljstvo zaposlenih za koje u ovoj kompaniji kažu da su ključ uspeha. To potvrđuje i činjenica da je nedavno kompanija Lidl Srbija dobila zvaničnu potvrdu za izvrsnost u upravljanju ljudskim potencijalima, već drugu godinu za redom, kroz sertifikat „Poslodavac partner“ koji dodeljuje konsultantska kuća SELECTIO.
O Lidlu

Kompanija Lidl, kao deo nemačke Švarc grupe (Schwarz Gruppe), predstavlja jednog od vodećih prehrambenih trgovinskih lanaca u Nemačkoj i Evropi. Posluje u 32 zemlje širom sveta, sa više od 12.000 prodavnica, kao i više od 200 logističkih centara i skladišta u 31 zemlji sveta.

Lidl je u Srbiji svoje prve prodavnice otvorio u oktobru 2018. godine i trenutno ima 61 prodavnica u 35 gradova širom zemlje. Imamo dugoročne planove sa ciljem da potrošačima širom Srbije ponudimo jedinstveno iskustvo kupovine i najbolji odnos cene i kvaliteta, po čemu smo prepoznati u svetu. Na osnovu sertifikovanja od strane Top Employers Institute za najboljeg poslodavca, Lidl je nosilac sertifikata „Top Employer Serbia“ i „Top Employer Europe” za 2021. i 2022. godinu.

Чланак Lidl dosegao 12.000 prodavnica širom sveta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog nove fiskalizacije, kartice ne primamo do daljeg, piše na jednoj od radnji na Bežanijskoj pijaci. Od vlasnika nismo čuli zašto, ali nam je nedvosmislen odgovor stigao iz nadležnog ministarstva.

„Fiskalizacija definitivno nema veze s tim. Prvo što se zakon o fiskalizaciji uopšte ne bavi načinom plaćanja, a drugo kao jedan moderan i digitalizovan sistem omogućava da se sve vrste plaćanja realizuju“, objašnjava Vuk Delibašić, savetnik ministra finansija.

I pored toga, u Narodnoj banci naglašavaju da važeći propisi, ne predviđaju obavezu da neko prima kartice.

„Da li će prihvatati platne kartice i pružiti kupcima tu mogućnost plaćanja poslovna je odluka trgovca. Prevashodno zato što je to instrument plaćanja za koji trgovci imaju troškove koje plaćaju bankama, odnosno kartičnim sistemima. Centralna banka utiče na povećanje kartičnih plaćanja, uz koliko je to moguće, uticaj na snižavanje troškova te usluge“, navodi NBS.

Izdavanje računa ne može da se izbegne

Bez obzira da li se plaća kešom ili karticom, izdavanje računa se ne može izbeći.

„Do sad smo izvršili oko 6.000 kontrola. Kao posledica neizdavanja fiskalnih računa je privremena mera zabrana obavljanja delatnosti izrečena kod 800 poreskih obveznika u trajanju od 15 dana“, ističe Nenad Krtolica iz Poreske uprave.

Nakon tog roka njihov rad je pod pojačanim nadzorom. Što se prodavaca na pijaci tiče, neki potpuno mirno čekaju konačno rešenje statusa.

„Imam poljoprivredno gazdinstvo i tezge na gazdinstvo“, kaže Radoslav Ljubisavljević iz Begaljice. Milomir Popović iz Uba poručuje da će raditi normalno i prodavati svoje proizvode, a da neće južno voće.

Do kraja godine trebalo bi da se zna, ko će od pijačara morati da ima fiskalnu kasu.

Izvor: RTS/Kamatica.com
Foto: Pixabay

Чланак NBS: Propisi ne predviđaju obavezu da neko prima kartice се појављује прво на Biznis i Finansije.

To pokazuju i podaci o poslovanju proizvođača ovog voća. Naime, prema brojkama iz 2016. godine proizvodnja banana je na globalnom nivou generisala prihode od osam milijardi dolara godišnje. Veliki deo njihove prodaje odvijao se baš u prodavnicama širom sveta, gde one, ne slučajno, na vagama zauzimaju prvo mesto.

U istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji, koje je proučavalo sposobnost ljudi da prilikom odlaska u prodavnicu kupe samo robu sa spiska, na vrhu liste stvari koje su kupljene mimo spiska nalazile su se – upravo banane. Autori ove studije pak nisu ponudili objašnjenje zašto Britanci najviše posežu za bananama.

Međutim, ovo nije slučaj samo na Ostrvu. Američki trgovački gigant Volmart objavljuje kako su banane godinama jedna od njihovih najprodavanijih roba, a 2015. godine su bile na prvom mestu.

Baš zato što su jedan od najtraženijih proizvoda, bananama se dodeljuje broj 1 na vagi kako bi se olakšao i ubrzao proces merenja.

Foto: Pixabay

Чланак Zašto su banane uvek broj 1 na vagi u prodavnicama се појављује прво на Biznis i Finansije.