Ukupna vrednost prodaje i otkupa proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Srbiji manja je za 20,8 odsto u tekućim cenama, a u stalnim cenama je manja za 30 odsto, u prvih šest meseci ove godine, u odnosu na isti period prošle godine.

Promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama

Ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji veća je za 14,9 odsto u prvih šest meseci ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine (u tekućim cenama).

U strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u prvih šest meseci godine najviše učestvuje: povrće (28 odsto), živina i jaja (20 odsto), mleko i mlečni proizvodi (15,2 odsto) i voće i grožđe (14,8 odsto).

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Prodaja i otkup poljoprivrednih proizvoda i ribarstva u Srbiji manja za 30,5 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posmatrano po sektorima, u maju je zabeležen godišnji pad prometa u rudarstvu od 1,1 odsto a u prerađivačkoj industriji od 7,3 odsto.

Na domaćem tržištu godišnji pad prometa u industriji bio je 15,6 odsto, a na inostranom tržištu rast je bio 4,3 odsto.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Manji promet u industriji za 7,1 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trgovina na veliko i malo spada među delatnosti koje najviše doprinose bruto domaćem proizvodu Srbije. Prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ovaj sektor je zajedno sa popravkom motornih vozila imao udeo od 11,8% u bruto domaćem proizvodu (BDP) koji je iznosio 6.270 milijardi dinara. Isti izvor navodi da su trgovinska preduzeća bila brojčano najzastupljenija u spoljnotrgovnskoj razmeni, kao i da su trgovci na veliko i malo ostvarili najveću vrednost izvoza i uvoza.

Izveštaj Agencije za privredne registre (APR) o poslovanju privrede u 2021. pokazuje da da je sektor trgovine imao izraziti rast profitabilnosti za preko 40% u odnosu na godinu ranije. S druge strane, oslanjao se u velikoj meri na pozajmljena sredstva, zabeležio je i značajan gubitak i sa više od 1.900 preduzeća u stečaju imao je najveći udeo (32%) u ukupnom broju preduzeća u stečaju i likvidaciji.

Trgovinski promet je od 2017. do 2021. uvećan u svim oblastima unutrašnje trgovine, izuzev 2020. godine kada je zbog posledica pandemije zabeležen pad u pojedinim oblastima. Nasuprot tome, prošle godine je ukupan promet u maloprodaji, osim trgovine motornim vozilima, zabeležio najveću međugodišnju stopu rasta od 16,1%, daleko iznad prosečne stope rasta od 9,5% u prethodnih pet godina. Prošlogodišnji promet u trgovini na veliko, osim trgovine motornim vozilima, je takođe bio rekordan sa rastom od 23,5%, što je preko tri puta više od prosečnog rasta tokom poslednjih pet godina.

Podaci Privredne komore Srbije (PKS) pokazuju da je u petogodišnjem periodu (2017–2021. godine) ukupan neto priliv stranih direktnih investicija u trgovini na malo i veliko i poslovanju nekretninama iznosio nešto iznad dve milijarde evra, a najveći priliv zabeležen je u 2017. godini, u iznosu od 534 miliona evra.

Prema istom izvoru, lane je u trgovini na veliko i malo, izuzev trgovine motornim vozilima, poslovalo više od 31.600 preduzeća, najviše u trgovini na veliko, dok je u trgovini na malo i veliko i u poslovanju nekretninama, bilo aktivno preko 57.500 preduzetnika.

Najviše zaposlenih je bilo u trgovini na malo, a zaposlenost se nije značajnije menjala ni u prva dva kvartala ove godine. S druge strane, prosečna bruto zarada u trgovini na veliko od preko 96.000 dinara je bila viša od prosečne bruto zarade u Srbiji za 5,8%, dok je u trgovini na malo bila manja za 31,1% od republičkog proseka, podaci su RZS koje je obradio PKS. Značajnih promena u zaradama u ovoj oblasti nema u prvih pet meseci 2022.

Maloprodaja raste zahvaljujući inflaciji

Ukupno tržište maloprodaje u Srbiji, prema NielsenIQ panelu maloprodaje, ostvarilo je rast vrednosti od 3,7% u 2021. u odnosu na 2020. i iznosilo je blizu pet milijardi evra. Ukoliko se pak posmatra količinski, tržište beleži blagi rast, svega 0,4%, pri čemu je prehrana rasla 1,3%, neprehrana je pala 3,1%, a cigarete su pale još više, za 3,6%. Količinski se najviše robe proda u Vojvodini i to 27,2%, zatim u Jugoistočnoj Srbiji (25,4%), Beograd učestvuje sa 25,3%, dok Zapadna Srbija ima udeo od 21,2%, navodi se u publikaciji „Trgovačka mapa Srbije 2022.“ u izdanju InStore magazina.

Prema istom izvoru, u Srbiji je u prošloj godini poslovalo 19.195 maloprodajnih objekata, ne uključujući specijalizovane prodavnice poput pekara, mesara i diskonta, što je 2% više nego godinu dana ranije. Najveći ukupni rast od 5% beleži segment hipermarketa i supermarketa, ali pojedinačno gledano, broj hipermarketa je zapravo smanjen, dok je broj supermarketa, odnosno prodavnica od 301 do 2.500 kvadrata, zabeležio značajniji rast i time doprineo ukupnom rastu ovog segmenta. Velike i srednje prodavnice beleže rast od 3%. U strukturi ukupnog broja prodavnica, preovlađuju male prodavnice do 40 kvadrata, i što je još zanimljivije i njihov broj je porastao za 2%.

Velike i srednje prodavnice prodaju najviše robe, 36,7%, marketi i supermarketi učestvuju sa 28,1%, a male prodavnica sa 20,4%. Što se tiče prodaje u kioscima, paviljonima i na benzinskim pumpama, vrednost prodate robe raste i lane je prema podacima kompanije RetailZoom iznosila 98 milijardi dinara, što je 8% više nego godinu ranije, ali broj objekata pada. Naravno, u ovim radnjama najviše se prodaju cigarete, čak 77%, slede alkoholna i bezalkoholna pića (13%), pa tek onda prehrambeni proizvodi (9%).

Prema podacima Narodne banke Srbije, elektronska trgovina je nastavila da raste, pa je u prvom kvartalu ove godine zabeleženo 9,6 miliona transakcija, za 31,29% više u odnosu na prvi kvartal 2021. Ukupna vrednost transakcija premašuje 250 miliona evra, što je za preko 46% više u odnosu na isti period prošle godine.

Standard stanovništva u padu

Mada brojke idu u prilog razvoju trgovine na malo, prošlu godinu je obeležilo ograničavanje cena u maloprodaji. Država je, naime, posle jedne decenije, ponovo pribegla ozbiljnim intervencijama na tržištu osnovnih životnih namirnica poput ulja, šećera, mleka, brašna i mesa, koje su na snazi skoro punih godinu dana. Za razliku od uredbe iz 2012. godine, kada su bile ograničene samo trgovačke marže, sada su vezane ruke i proizvođačima i trgovcima, jer su jasno precizirane najveće proizvođačke cene, trgovačke marže i maksimalne maloprodajne cene.

Zbog ovakve odluke, niko u prodajnom lancu nije zadovoljan. Proizvođači, jer su podneli najveći teret, pošto ogroman rast cena repromaterijala nisu mogli da ukalkulišu u cenu proizvoda. Trgovci, jer su na nekim artiklima radili po minimalnim maržama, kao na primer u slučaju dugotrajnog mleka gde se marža kretala do 5%. Na kraju, nisu zadovoljni ni potrošači, jer su bili suočeni sa nestašicama šećera i mleka, a povrh svega cene hrane i dalje rastu, uprkos jačoj regulaciji.

Udeo hrane u ukupnim prihodima domaćinstava u Srbiji je blizu 35%, dok je u EU taj procenat oko 15%, zbog čega građani EU mogu da podnesu veće udare inflacije u oblasti hrane. Ako, pak, pogledamo strukturu potrošačke korpe, udeo hrane i bezalkoholnih pića u prosečnoj korpi se kreće blizu 40%, a u minimalnoj korpi oko 47%.

Ono o čemu se, međutim, sada najviše raspravlja odnosi se na pitanje zašto je i pored interventnih mera države, u Srbiji hrana za godinu dana poskupela za 20%, dok je u zemljama EU taj rast za godinu dana iznosio 13%. Zato ne treba da čude upozorenja stručnjaka da će i trgovci osetiti negativne posledice u narednom periodu, jer rast zarada ne može da isprati inflaciju. Primera radi, u decembru protekle godine zarade su porasle za 4,6% na godišnjem nivou, a inflacija za 7,9%. U julu ove godine situacija je bila još dramatičnija, jer je realno povećanje zarada u odnosu na isti mesec lane iznosila 0,2%, dok su cene u istom periodu porasle za 12,8%.

Prema podacima iznetim u publikaciji „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), promet robe u trgovini na malo je u avgustu ove godine uvećao vrednost za preko 22% u poređenju sa avgustom prethodne godine, a u stalnim cenama rast iznosi svega 4,6%. U periodu januar-avgust rast vrednosti je gotovo istovetan (22,5%), ali realni rast je bio 7,4% jer je inflacija značajno ubrzala.

Najbrže je rasla vrednost prometa motornih goriva (35,8%), ali je rast cena bio izrazit, pa je realni rast iznosio 12,3%. Na drugom mestu je rast vrednosti prometa hrane od 19,3%, uz takođe brz rast cena, pa je realni rast bio svega 1,2%. Vrednost prometa neprehrambenih proizvoda povećana je za 17,6%, a 3,8% realno. Ako se posmatraju trendovi u dužem periodu, uočljivo je da realno opada i promet, a u kojoj meri će to pogoditi zarade trgovaca teško je reći u ovom trenutku kada je sasvim izvesno da se inflacija neće zaustaviti do kraja ove godine.

Vesna Lapčić

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Victoriano Izquierdo, Unsplash

Чланак Trgovci i rast cena: Inflacija daje i uzima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dozvoljen promet neuknjiženih nekretnina

– Danas je praktično dozvoljen promet neuknjiženih nekretnina, što u prevodu znači da je moguće postati vlasnik nekretnine koja nije upisana u državni registar. Vlasnik nekretnine možete postati i ako je dobijete na lutriji, i na poklon, i kao nasleđe… Mnogo je primera i da je neko vlasnik dela zgrade ili cele zgrade, da izdaje stanove, a da zvanično kao vlasnik nije upisan u katastar.

Red u administraciji upravljanja nekretninama praktično bi stao na put mnogim aktivnostima koje u redovnim okolnostima ne bi trebalo da funkcionišu. Stanja koja nastaju kao posledica mogu recimo da koriste državni funkcioneri koji su u obavezi da Agenciji za borbu protiv korupcije dostavljaju izveštaje o svojoj imovini. Oni praktično svoju imovinu, koju su kupili kao neuknjiženu, mogu da prikriju i da je ne prijave.

– Ne može katastar da knjiži one koji nemaju podobnu dokumentaciju nego se mora omogućiti ljudima da pribave minimum potrebne dokumentacije. Lokalna samouprava i oni koji donose planska ili bilo koja dokumenta, jednostavno moraju da funkcionišu. Svaka investicija i svako trgovanje uključuje rizik, tako da uvek treba da izvršite sopstveno istraživaje pre donošenja odluka. Ne preporučujemo ulaganje novca koji ne možete priuštiti da izgubite – kažu u RGZ.

Rešenje je, kako navode, da se krene u borbu protiv korupcije i da postane pravilo da vlasnik imovine možete postati samo upisom u državni registar.

– Obaveza svih nadležnih u sistemu je da kada se utvrdi vlasništvo to i prosledi u državni registar kako bi svi imali uvid i u državni registar i u stanje nad vlasništvom nad imovinom i tek tako transprentno možemo da kažemo da se borimo protiv korupcije – navode u RGZ.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji za pet miliona objekata ne može da se utvrdi ko je vlasnik се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukoliko se uporede prva četiri meseca ove godine sa istim periodom prošle, promet robe u trgovini na malo veći je za 23 odsto.

Najveći rast prometa u aprilu u odnosu na prošli april bio je u kategoriji motornih goriva za 40,5 odsto, hrana, piće i duvan zabeležili su rast prometa od 15,6 odsto, a neprehrambeni proizvodiosim motornih goriva 17,1 odsto.

Gledano prema regionima, najveći rast prometa je na jugu zemlje – 25 odsto je bio veći ovog aprila u odnosu na isti mesec prošle godine. U Vojvodini je taj rast bio 19,8 odsto, a ukupno na severu Srbije 17,6 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Rast prometa trgovine na malo u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Govoreći o promenama koje je pandemija donela on je rekao da je pandemija ubrzala elektronsku trgovinu ali je značajno ugrozila razvoj trgovine neprehrambenim proizvodima.

– Značajan broj malih trgovaca u ovoj oblasti je nestao sa scene, gde je prostor zadržan isključivo za velike igrače na tržištu a segmenti neprehrambene trgovine pretrpeli su u poslednje dve godine velike gubitke – naveo je on.

Ukazao je da su autori strategije dali veliki značaj i trgovini u ruralnim područjima, jer se kod nas veliki igrači drže urbanih sredina, dok je u malim sredinama, pogotovu u južnoj i istočnoj Srbiji, trgovina slabo razvijena.

Kao važno je naveo i to da bi trgovinu trebalo da razvijamo tako da ona bude po meri čoveka i da ne srljamo u potrošačko društvo anglosaksonskog tipa.

Prema njegovim rečima, mali trgovci se ne mogu boriti sa velikim, koristeći njihove metode i tako što će kopirati njihov biznis model, jer je dobavljačka moć malih trgovaca neuporediva sa onom koju imaju krupni trgovci.

– Njihova budućnost je u tome da se specijalizuju i to u dva pravca, pri čemu je prvi u poznavanju potrošaca. Ovo zato jer nikada jedan veliki lanac ne može tako dobro poznavati kupce koliko mogu mali, porodični trgovci koji rade u svom komšiluku i znaju svako dete i svaku osobu – rekao je Malinović.

Pojedini trgovci najveći deo prometa generišu sa mikro i malim dobavljačima

Kao drugu specijalizaciju manjih trgovaca naveo je ponudu, koja bi trebalo da bude drugačija nego u velikim lancima.

Suština je u tome što pojedini trgovci najveći deo prometa generišu sa mikro i malim dobavljačima iz svoje bliže okoline, čime se stvara posebna sinergija dobavljača i trgovaca.

Trgovci znaju da će ti proizvodi biti samo u njihovim radnjama što je njima važno, jer oni sa velikim sistemima ne mogu da se bore cenom, ni raznovrsnošću ponude ali posebnošću i kvalitetom proizvoda mogu.

Malinović je naglasio da istraživanja pokazuju da naši kupci rado kupuju domaće proizvode i da su spremni da pre kupe domaće proizvode sličnog kvaliteta nego poznate, brendirane.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Pandemija male trgovice obrisala sa tržišne scene се појављује прво на Biznis i Finansije.

U tom periodu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, u ukupnom prometu povrće je učestvovalo sa više od 33 odsto, voće i grožđe su činili 20 odsto prometa, živina i jaja 13,6 odsto, mleko i mlečni proizvodi 13,5 odsto.

Najveći rast prometa zabeležen je kod prerađivina od voća, veći od 28 odsto, ali su se i med i proizvodi od meda u istom periodu prodavali za čak 27 odsto više nego godinu dana ranije.

I žitarice, mleko i meso, ali i povrće i voće beležile su rast prometa, dok su se jedino drva prodavala manje i to 35 odsto manje od početka ove godine nego u prvih devet meseci prošle.

Gledano po određenim proizvodima, slika je šarenolika, najveći rast prometa imali su prodavci pomorandži (27 odsto), kajmak se prodavao 21 odsto više, kao i med, dok je tražnja veća bila i za pasuljem, kukuruznim brašnom, orasima, limunom i jajima.

Promet na pijacama je za prvih devet meseci ove godine pao kada se radi o krompiru, paradajzu, krastavcima, kupusu, ali i breskavama i siru. Najveći pad prometa, od 45 odsto, zabeležili su prodavci ogrevnih drva na pijacama.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Na pijacama raste promet prerađevina od voća, pad beleže drva za ogrev се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posmatrano po sektorima, u septembru ove u odnosu na septembar 2020, u rudarstvu je zabeležen rast prometa u industriji od čak 195,3 odsto, a u sektoru prerađivačke industrije rast je bio 24,6 odsto.

Ako se gleda po tržištima, u istom periodu promet u industriji na domaćem tržištu zabeležio je rast od 27,6 odsto, a na inostranom nešto malo manje – 25 odsto.
RZS je danas objavio i da su cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u trećem kvartalu ove godine, u odnosu na isti kvartal prošle, povećane za 16,7 odsto.

Najveći uticaj na rast cena u ovom periodu zabeležen je, navode u RZS, kod mineralnih đubriva (37,8 odsto) i hrane za životinje (28,6 odsto). Cene su se u poslednja tri meseca u odnosu na prethodni kvartal povećale za 1,7 odsto.

Za to vreme najviše su skočile cene mineralnih đubriva (9,2 odsto), mašina u poljoprivredi (4,8 odsto) i održavanja objekata (4,4 odsto).

Jedina stavka koja je u trećem kvartalu bila jeftinija jeste seme, cena semena je bila niža za više od 15 odsto u odnosu na prošlogodišnji prosek.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Rast prometa najveći u rudarstvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Indeks najlikvidnijih akcija, Belex15, oslabio je 0,3 odsto na 802,8 poena, a ako se posmatra treće tromesečje ojačao je tri odsto.

Tokom septembra najviše se trgovalo prioritetnim akcijama Komercijalne banke koje su imale promet od 37,1 milion dinara uz rast vrednosti od 60 odsto. Akcije Naftne industrije Srbije su stagnirale uz realizaciju od 33,3 miliona dinara dok su obične akcije Komercijalne banke imale promet u vrednosti od 19,3 miliona dinara.

Prioritetne akcije Komercijalne banke bile su ubedljivo najveći dobitnici u očekivanju krajnje konsolidacije vlasništva Nove ljubljanske banke (NLB) nad tom bankom. Akcije Meser Tehnogasa su skočile tri odsto na 17.000 dinara, dok su obične akcije Komercijalne banke ojačale 2,7 odsto na 3.800 dinara.

Listu gubitnika predvodila je građevinska firma Energoprojekt holding čije su akcije pale 11,8 odsto na 350 dinara uz mali promet, dok su akcije Alfa plama, nakon velikog skoka u avgustu oslablie 8,8 odsto na 29.000 dinara.

Nakon okončane ponude za preuzimanje, akcije ALTA banke pale su 5,8 odsto na 4.100 dinara.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Zahvaljujući državnim obveznicama povećen promet na Beogradskoj berzi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prošle godine u istom periodu obim je bio 1,7 milijardi evra, 2019. godine – 1,8 milijardi, a 2018. godine – 1,6 milijardi evra.

Najveći udeo u ukupnom broju registrovanih ugovora u prvoj polovini 2021. godine odnosio se na kupoprodaje – 95 odsto, dok je broj kupoprodaja za 60 odsto veći u odnosu na prvu polovinu prošle godine.

Najaktivniji mjesec bio je mart kada je registrovano 13.417 ugovora, što novi mesečni rekord.

Gotovo četvrtina registrovanih ugovora odnosi se na promet na teritoriji 17 opština Grada Beograda.

Izvor: Capital.ba

Foto: Pixabay

Чланак Polugodišnje tržiste nekretnina dostiglo 2,9 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.