Din Medoukroft je donedavno bio kopirajter u malom marketinškom odeljenju.

Ovde je, pritom, važno naglasiti da nije reč o poziciji koja podrazumeva „brojke“, softver i analitiku, već je kopirajter kreativni pokretač jednog tima, s talentom za pisanje i osmišljavanje.
Ipak, veštačka inteligencija (AI) je uspela da ga „odgurne“.

Din je bio zadužen za pisanje saopštenja za javnost, postovanje na društvenim mrežama i drugi sličan sadržaj koji bi promovisao kompaniju za koju radi, piše BBC.

Ali onda, krajem prošle godine, njegova firma je uvela sistem veštačke inteligencije i sve je krenulo po zlu za Dina. „U to vreme ideja je bila da AI funkcioniše zajedno sa vodećim autorima tekstova kako bi se ubrzao proces, u suštini, kako bi se stvari malo više pojednostavile“, priča otpušteni radnika.

Dodatno, Medoukroft nije bio naročito impresioniran radom AI. Ljudi, tj. osoblje, svakako je nakon rada veštačke inteligencije moralo da proverava sadržaj. Jedina prednost AI jeste brzina.

Dakle, ono što bi kopirajter radio između 60 i 90 minuta, AI bi mogao da uradi za 10 minuta ili manje.

Otprilike četiri meseca nakon što je ovaj tip tehnologije uveden, četvoročlani tim koji je Din predvodio je otpušten. Iako do dana današnjeg nije dobio jasno objašnjenje za otkaz, gotovo je siguran da je to zbog veštačke inteligencije.

– Smejao sam se ideji da veštačka inteligencija zameni pisce/kopirajtere, ili da utiče na moj posao, sve dok se to nije desilo – rekao je.

Veštačka  inteligencija pogodila  tržište rada

Najnoviji talas veštačke inteligencije pogodio je tržište rada krajem prošle godine, kada je OpenAI pokrenuo ChatGPT. Uz podršku Majkrosofta, ChatGPT može dati odgovore na pitanja nalik ljudima i može, za nekoliko minuta, da generiše eseje, govore, čak i recepte. Drugi tehnološki giganti se sada ubrzano trude da lansiraju sopstvene sisteme.

Gugl je, recimo, lansirao Bard u martu. Iako nisu savršeni, takvi sistemi rade na osnovu mora podataka dostupnih na internetu – što je količina informacija koju čak i kompletan tim ljudi ne može da „svari“.

Tako da je jasno da će AI ugroziti mnoge poslove.

Ranije ove godine, izveštaj Goldman Saksa sugeriše da bi veštačka inteligencija potencijalno mogla da zameni ekvivalent od 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom. Ipak, jasno je da se gubitak radnih mesta ne bi odrazio isto u celoj privredi.

Prema izveštaju, 46% poslova u administrativnim i 44% u pravnim profesijama moglo bi da bude automatizovano, ali samo 6% u građevinarstvu i 4% u održavanju. Izveštaj takođe ističe da bi uvođenje veštačke inteligencije moglo da poveća produktivnost i rast, i da bi moglo doprineti otvaranju novih radnih mesta.

Zapravo, već i postoje neki dokazi o tome. Ovog meseca IKEA je saopštila da je od 2021. godine prekvalifikovala 8.500 zaposlenih koji su radili u njenim pozivnim centrima, kao savetnici za dizajn. Švedski gigant u oblasti nameštaja kaže da 47% poziva kupaca sada obrađuje AI sistem po imenu Bili.

Iako IKEA ne vidi gubitak radnih mesta kao rezultat korišćenja veštačke inteligencije, takav razvoj događaja zabrinjava mnoge ljude. Nedavno istraživanje „Boston Consulting Group“ (BCG), koje je uključilo 12.000 radnika iz celog sveta, pokazalo je da je trećina zabrinuta da će ih na poslu zameniti veštačka inteligencija.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Kod veštačke inteligencije, ima li, „zaštićenih“ struka? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ispitanici obuhvaćeni istraživanjem, među kojima je više od 1500 menadžera i članova uprava, svesni su da tradicionalni modeli rada – organizacija posla, radno okruženje i potrebne kvalifikacije za specifične uloge – postepeno nestaju. Međutim, dok mnogi razumeju potrebu za definisanjem novog modela rada (87% ispitanika kaže kako je pronalaženje pravog modela rada važno za uspeh njihove organizacije), samo njih 24% smatra kako su njihove organizacije u velikoj meri spremne da se pozabave ovom temom. Pored toga, 59% ispitanika izjavilo je da će tek u narednom periodu usmeriti pažnju upravo na preoblikovanje modela rada unutar svoje kompanije.

„Radna snaga, organizaciona i kadrovska pitanja i dalje ostaju u fokusu direktora i članova upravnih odbora. Rezultati ovogodišnjeg izveštaja „Globalni trendovi u oblasti ljudskih resursa“ samo potvrđuju prioritete koje smo uočavali tokom prethodnih godina. Takav ishod ne čudi s obzirom na to da su mnoga istraživanja i poslovne prakse ukazale da rukovodioci primarno treba da se fokusiraju na dva ključna područja: upravljanje ljudima i upravljanje novčanim tokom. Кvalitetno upravljanje tim područjima preduslov je uspešnosti upravljanja svim ostalim segmentima poslovanja, a time i uspeha cele kompanije.“, ističe Nadežda Nedić, rukovodilac u Sektoru za menadžment konsalting.

Ponovno osmišljavanje rada: Кraj radnih mesta

Iako je danas rad prvenstveno definisan hijerarhijskom strukturom, opisom radnog mesta i specifičnim zadacima, Deloitte-ovo istraživanje o organizaciji zasnovanoj na veštinama, ukazuje da sve manje ispitanika (19% poslodavaca i 23% zaposlenih) veruje da bi to tako trebalo da ostane. To odražava ono što mnogi već vide na svojim radnim mestima – zaposleni sve više vremena provode fokusirani na timski i projektni rad koji nisu unutar aktuelnih opisa njihovih radnih mesta.

„Iako su radna mesta i dalje primarni način na koji definišemo rad, ona nisu i jedini. Stroge definicije radnih mesta mogu ograničiti sposobnost organizacija da budu agilne i inovativne u uslovima promena sa kojima se suočavaju,” navodi Nedić. „Prelaskom na pristup zasnovan na veštinama, organizacije mogu otključati pun potencijal svoje radne snage i stvoriti radno okruženje gde zaposleni imaju više izbora i autonomnosti, kao i veći prostor za razvoj karijere“.

Sa promenom ideja o tome kako timove napraviti najproduktivnijim, organizacije traže načine da promene modele rada i pronađu načine angažovanja šireg spektra zaposlenih u stvaranju novih vrednosti za organizaciju, kao što je kreiranje inovacija i/ili unapređenje poslovnih procesa. Na primer, 93% ispitanika u istraživanju reklo je da je pomeranje fokusa sa radnih mesta važno ili vrlo važno za uspeh njihove organizacije. Ipak, samo 20% njih smatra da je njihova organizacija u velikoj meri spremna da se uhvati u koštac s tim izazovom.

Redefinisanje modela rada

U današnjem povezanom, on-lajn svetu, svest javnosti o uticaju korporacija na društvo igra sve veću ulogu u odlukama radne snage o tome gde žele da rade. Prema Deloitte-ovom istraživanju milenijalaca i pripadnika generacije Z, 2 od 5 pripadnika generacije Z i milenijalaca odbilo je posao ili radni zadatak jer nije bio u skladu s njihovim vrednostima. Nasuprot tome, kompanije koje posluju sa jasnom vizijom i misijom, od toga imaju značajne koristi – polovina ispitanih poslodavaca ima više stope zadržavanja zaposlenih i zadovoljstva zaposlenih.

„Radnici u razvijenim zemljama danas imaju veći uticaj na radno okruženje nego ikada pre i pokazuju spremnost da ga iskoriste za oblikovanje načina na koji izvršavaju svoje radne zadatke,“ dodaje Nedić. „Кako bi kompanije bile uspešne u takvim odnosima na tržištu rada, trebalo bi da postepeno menjaju model rada. Dodeljivanjem jasnih odgovornosti zaposlenima poslodavci treba da ustupe deo kontrole i prepuste mogućnost preoblikovanja organizacije posla i radnih zadataka“.

Rad u svetu bez granica

Кako baza zaposlenih raste i tehnologija se ubrzava, kompanije preispituju koncept radnog mesta kao fizičke lokacije. Reč je o konceptu koji je od perioda pandemije pod sve većim pritiskom, odnosno s rastom popularnosti digitalnog pristupa radu čak i pre pandemije. Samo 15% ispitanika se slaže da je način na koji je osmišljen rad jedan od najvažnijih atributa za stvaranje budućnosti radnog mesta. Osim toga, ispitanici navode kako su povećani angažman i dobrobit radnika među najznačajnijim prednostima pristupa budućem radnom mestu.

Ovi zahtevi za promenom modela rada poziv su poslodavcima da se razvijaju zajedno sa svojim zaposlenima. Važnost razumevanja ovih trendova u direktnoj je vezi sa uspešnim vođenjem organizacije, što potvrđuje 94% ispitanika koji smatraju da su veštine i učinak vođenja važni za uspeh njihove kompanije. Međutim, samo 23% ispitanika veruje kako njihovi poslodavci imaju sposobnosti za uspešno vođenje organizacije kroz današnje disruptivno okruženje. Ovaj jaz u pogledu sposobnosti poslodavaca verovatno je posledica različitih perspektiva na model rada

Чланак Rad u svetu bez granica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Usklađivanje mera neophodnih za očuvanje zdravlja ljudi, a ne ugrožavajući poslovanje stotina hiljada privatnih preduzetnika i velikih sistema jedan je od najvećih izazova sa kojima se biznis zajednica susreće. Podaci kažu da dan zaključavanja srpsku privredu košta 200 miliona evra. Pored paketa mera s početka pandemije i isplate polovine tri minimalne zarade za sve, postavlja se pitanje novih paketa pomoći Vlade privrednom sektoru.

„Najvažnije je da sve mere koje ubuduće Vlada bude donosila budu vrlo usmerene, na one sektore kojima zaista treba pomoć. Sada ima biznisa koji rade sasvim solidno, ali ima i onih koji su strukturno ugroženi. Način na koji su oni poslovali neće se vratiti. Oni moraju da promisle svoje poslovanje i zato im treba pomoć da probaju da se restrukturiraju i da nađu svoj put do izlaska iz krize. Ogroman novac u Evropi i u svetu čeka da se restartuje ekonomija kada dođe do završetka pandemije. Nama je najvažnije kako će Evropa da krene jer naša privreda je praktično potpuno integrisana“, istakao je Dragoljub Damljanović, predsednik Srpske asocijacije menadžera, i dodao da ga raduje što su dva osnovna pravca u koja će Evropa investirati ekologija i digitalizacija. To će kompletno promeniti način na koji je ekonomija radila i otvoriti niz potpuno novih radnih mesta i tu industrije koje su na neki način izgubile moraju da nađu šansu.

Najveći izazov jeste sačuvati radna mesta

Najveći izazov jeste sačuvati radna mesta, pri čemu su posebno ugrožene industrije u kojima se suštinski promenilo tržišno okruženje. Takva je turistička industrija, hoteli, ugostitelji i mnoge druge koje moraju da shvate kako će da rade u budućnosti, odnosno kako će klijenti da se ponašaju i da prema tome prilagode svoje poslovanje. To je posebno teško za mala i srednja preduzeća jer nemaju dovoljnu akumulaciju kapitala da bi mogla da se na duže vreme zaduže i da izdrže takav pritisak.

„Neki od njih probaju da diversifikuju posao i da krenu u poslove koje sada mogu da rade i koji su se otvorili, neki prelaze recimo na e-komerc, probaju da svoje proizvode plasiraju na taj način, a neki, kojima industrija to ne dozvoljava, pokušavaju da optimalno organizuju svoje troškove. I mislim da je ključno da u saradnji sa bankama probaju da premoste taj period. I bankama je u interesu da sve te firme prežive. Šta bi banke radile sa ogromnim nekretninama, koje bi uzimale kao hipoteku, halama, zgradama, hotelima, ništa ne mogu da urade s tim. Bankama je u interesu da njihovi klijenti prežive i da počnu da uspešno rade, da bi mogli da isfinansiraju dugove“, kaže Damljanović.

Iz Srpske asocijacije menadžera poručuju da je rešavanje zdravstvenog problema preduslov oporavka privrede.
„Što pre završimo sa zdravstvenim problemom, ekonomija će da se restartuje pre. Znači ako to uspemo da stavimo pod kontrolu u leto, onda od tada za godinu dana svakako možemo da računamo da ćemo na neki način doći na neki nivo ekonomije, u nekim granama, koji je bio kao i pre. Zato još jednom apelujemo na vakcinaciju u cilju što ranijeg povratka u normalne životne i poslovne tokove“, rekao je predsednik SAM-a.

Чланак Očuvanje radnih mesta i diversifikacija posla ključni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radna snaga se automatizuje brže nego što se očekivalo, zbog čega će 85 miliona radnih mesta biti zamenjeno mašinama u narednih pet godina. Automatizacija, zajedno sa recesijom izazvanom COVID-19, stvara scenario „dvostrukog prekida“ za radnike.

Robotska revolucija stvoriće 97 miliona novih radnih mesta. Novi poslovi će nastati u oblasti veštačke inteligencije, ali i u sektoru stvaranja sadržaja (kao što su upravljanje društvenim medijima i pisanje sadržaja).

Kreativnost i fleksibilnost biće među najtraženijim veštinama

Profesije u nastajanju odražavaju veću potražnju za poslovima zelene ekonomije.

Analitičko razmišljanje, kreativnost i fleksibilnost biće među najtraženijim veštinama. Od pandemije, traže se veštine samoupravljanja, kao što su aktivno učenje, otpornost, tolerancija na stres i fleksibilnost.

Najkonkurentnija preduzeća će se usredsrediti na unapređivanje veština svojih radnika. Da bi radnici ostali u svojim ulogama tokom narednih pet godina, skoro polovini će biti potrebna prekvalifikacija za njihove osnovne veštine.

Rad na daljinu „nigde ne ide“. Poslodavci kažu da postoji potencijal da se 44 odsto njihove radne snage preusmeri na poslovanje na daljinu. Međutim, 78 odsto poslovnih lidera očekuje određeni negativni uticaj na produktivnost radnika, a mnoga preduzeća preduzimaju korake da pomognu zaposlenima da se prilagode na tzv. rad od kuće.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак U narednih pet godina 85 miliona radnih mesta će biti zamenjeno mašinama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do 2025. godine će se roboti najvećim delom baviti teškim fizičkim poslovima, administracijom i manuelnim poslovima. Zato će radnici koji su do tada obavljali te poslove morati na dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju za druge profesije.

Forum očekuje i porast “rada od kuće” a samim tim i zatvaranje nekih kancelarija. U narednih pet godina poslodavci bi mogli oko 44 odsto radne snage poslati na rad od kuće, mada 78 odsto njih smatra da bi to negativno uticalo na produktivnost zaposlenih.

Sve u svemu, u bliskoj budućnosti nas očekuju velike promene. Neki će se na njih navići lakše a neki će morati opet u “školske klupe”.

Zanimanja koja su najugroženija automatizacijom su:
– Službenici koji se bave unosom podataka
– Administrativne profesije i sekretarice
– Računovođe i knjigovođe
– Revizori
– Fabrički radnici
– Profesionalci koji pružaju razne poslovne usluge
– Korisnička podrška
– Operativni menadžeri
– Mehaničari

Radna mesta za kojima će porasti potražnja na tržištu su:
– Analitičari podataka i naučnici iz ove oblasti
– Specijalisti za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje
– Specijalisti za Big data
– Stručnjaci za digitalni marketing
– Specijalisti za automatizaciju procesa
– Savetnici za razvoj biznisa
– Stručnjaci za digitalnu transformaciju
– Analitičari za bezbednost podataka
– Programeri
– Specijalisti za Internet stvari

Foto: TheDigitalArtist, Pixabay

Чланак Svetski ekonomski forum: Automatizacija će stvoriti više radnih mesta nego što će ukinuti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nova ekonomija prenosi da se u analizi MMF-a ističe da je nekoliko monetarnih i fiskalnih mera koje su do sada preduzele srpske vlasti ublažilo uticaj krize. Smanjenje kamatne stope, državne garancije za kredite malim i srednjim preduzećima i subvencionisani zajmovi Fonda za razvoj, kratkoročno su smanjili troškove kamata.

Ipak, navodi se da bi odobravanje novih zajmova moglo da utiče na sposobnost preduzeća da plaćaju kamate u periodu kada se ona ponovo normalizuju.

Pored dobrih bilansa u preduzećima poslednjih godina, kako se dodaje, treba imati na umu da pandemija može da poveća nezaposlenost.

Srbiji imala su koristi i od velikih priliva stranih direktnih investicija

MMF napominje i da je od 100 do 120 hiljada radnika u Srbiji zaposleno u firmama koje imaju probleme sa plaćanjem kamata i sa likvidnošću. Posebno su osetljivi sektori poput industrije mašina i opreme, maloprodaje, veleprodaje, transporta i ugostiteljstva.

Rizična dugovanja preduzeća bi takođe mogla da budu u porastu i to za više od 40 odsto do kraja 2020. godine, ako se ne preduzmu mere za ublažavanje tog stanja.

Ukupni godišnji prihodi preduzeća trebalo bi ove godine da porastu sa 23 na 33 procenta. Sektori kao što su komunalne usluge, ugostiteljstvo i građevinarstvo imaju velike koristi od pomoći države.

U oblastima poput obrazovanja, proizvodnje hrane i pića, očekuje se više koristi od fiskalne politike, a u transportu, rudarstvu i telekomunikacijama zarada na uloženi kapital bila je 10 odsto veća.

Što se tiče nivoa zaduženosti, čini se da su srpske kompanije uglavnom pod manjim opterećenjem od firmi u sličnim zemljama, što ukazuje na manje razvijeno tržišta duga.

Ipak, preduzeća u Srbiji imala su koristi i od velikih priliva stranih direktnih investicija i zadržane dobiti kao izvora finansiranja poslednjih godina.

U sektorima rudarstva, građevinarstva, veleprodaje i maloprodaje prosečni EBIT (profit pre plaćanja taksi i poreza) pokrivao je troškove kamata šest do devet puta krajem 2019.

Međutim, oko 15 odsto firmi pretrpelo je gubitke tokom 2018. i 2019, u sektorima građevine, mašina i opreme, a MMF-a naglašava da su te „zombi firme“ držale oko 20 procenata ukupnog duga svih preduzeća koja su ušla u njihovu analizu.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак MMF: U Srbiji bi moglo da se ugasi između 140 i 160 hiljada radnih mesta се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Učešćem u pažljivo osmišljenim programima razvoja zaposlenih u kompaniji Mercator-S stvara se prilika za sticanje prvih radnih iskustava kao i boljih izgleda za buduća zaposlenja i razvoj karijera mladih ljudi u našoj zemlji. Briga o zaposlenima i kontinuirano ulaganje u njihov rast i razvoj, kao i zadovoljstvo zaposlenih radom u našoj kompaniji izdvajaju Mercator-S i brendiraju ga kao poželjnog poslodavca na tržištu. Upravo zbog toga, kompanija Mercator-S će do kraja godine zaposliti oko 200 ljudi u različitim sektorima širom Srbije, na pozicijama poput konsultanta u prodaji, kontrolora robe, ili poziciji asistenta u nabavci, a među kandidatima za nova radna mesta su i mladi bez radnog iskustva“ izjavila je direktorka ljudskih resursa u kompaniji Mercator-S, Jelena Šribar.

Mercator-S je jedna od pet najvećih privatnih kompanija u zemlji i zapošljava preko 8.000 ljudi. Odgovornim odnosom prema svojim zaposlenima i konstantnim ulaganjem u njihove potencijale pozicioniran je kao jedan od najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji.

Чланак Mercator-S otvara 200 novih radnih mesta се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poslednjih sedam vijekova, od epidemije crne kuge pa do danas, kao civilizacija i nismo baš napredovali kao što mislimo, jer kao najefikasniji način suzbijanja epidemije korona virusa stručnjaci preporučuju karantin, kao i njihovi prethodnici u mračnom srednjem vijeku.

Jedina razlika je što je u današnjem svijetu masovni karantin na nivou globalnih metropola sa milionima stanovnika teže izvodljiv nego što je bio u 14. vijeku. Preventivna samoizolacija u trajanju od dvije sedmice, te rad od kuće, da bi se izbjeglo dalje širenje zaraze, odličan je savjet za one koji rade kancelarijske poslove i koji se generalno svrstavaju u srednju klasu. Za veliki broj običnih smrtnika koji nemaju tu sreću – savjet je bezvrijedan.

Širenje korona virusa samo je pokazalo da moderna ekonomija, pogotovu na Zapadu, ne počiva na visoko sofisticiranim finansijskim i tehnološkim uslugama, već na milionima radnika čije postojanje se ignoriše ali bez kojih sve staje.

Slavljenje „gig ekonomije“ ili jednostavnije rečeno, nadničarenja, kao radikalno novog načina zapošljavanja u 21. vijeku koje daje radnicima „fleksibilnost“ i „nezavisnost“, samo je cinično prikrivanje činjenice da je na djelu beskrajna trka prema dnu, gdje se svaki trošak, a pogotovu plate, vidi kao nepravedna prepreka povećanju profita.

Demontiranje socijalne države i višedecenijsko kresanje prava zaposlenih u anglosaksonskom svijetu, prvenstveno SAD i Velikoj Britaniji, u ime nesputanog slobodnog tržišta, kao što su eliminacija kategorija poput plaćenog bolovanja i što se kao model uporno nameće i ostatku svijeta, ima svoju cijenu, a sada je došlo vrijeme plaćanja.

Konobarisanje na daljinski

Pretvaranje miliona radnika u „nezavisne kontraktore“, plaćene po satu, oslobodilo je kompanije nepotrebnog tereta u vidu socijalnih davanja, minimalne plate i troškova bolovanja i godišnjih odmora.

Naravno, sve se ovo opravdava potrebom povećanja „konkurentnosti“ i „prilagođavanja tržišnim trendovima“.

Oni koji preživljavaju vozeći za Uber i slične kompanije, dostavljači hrane, konobari, kuharice, čistačice, kuriri, građevinski radnici, praktično su suočeni sa izborom: potencijalna smrt od virusa ili smrt od gladi. Jednostavno, oni koji žive od dnevne nadnice ne mogu sebi priuštiti luksuz preventivne samoizolacije od 14 dana. Ako ne rade nema ni para za hranu i kiriju, pa bi se nakon dvije sedmice našli na ulici, gladujući. Alternativa rada od kuće što se svesrdno preporučuje, teško da je moguća u slučaju ovih radnika i tu nikakva tehnologija ne pomaže.

Ne radi se tu o malom broju zaposlenih. U slučaju najveće svjetske ekonomije, SAD, u 2018. godini 58,5 posto od ukupnog broja zaposlenih ili 81,9 miliona radnika, plaćeno je po satu, što znači da nema plaćenog bolovanja. Ili radiš ili gladuješ, a karantin, dobrovoljan ili prinudni, za ove ljude je kraj svijeta. Sa virusom barem imaš 98 posto šanse da se izvučeš, ali bez plate teško.

Stoga će ogromna većina izabrati da radi sve dok može stajati na nogama, iako to znači da će aktivno širiti zarazu, ali to bi se moglo smatrati „kolateralnom štetom“. Virus je u suštini jako demokratičan i ne pravi razliku između milijardera i prosjaka.

Još gora je situacija sa hiljadama beskućnika na ulicama zapadnih metropola. Gdje će se oni dobrovoljno samoizolovati kada je jedini dom koji imaju ulica? A ukoliko je na snazi obavezan karantin, hoće li vlasti sada naći način da im obezbijede krov nad glavom iako su ih godinama ignorisali?

Bez Kine nema ni lijekova

U međuvremenu, posljedice epidemije u Kini se osjećaju širom svijeta, jer svi zavise od kineske industrije, bilo kao proizvođača gotovih proizvoda ili ključnih poluproizvoda i dijelova.

I ovdje se pokazuje da masovno seljenje proizvodnje u Kinu sa ciljem snižavanja troškova i povećanja profita nije bez rizika. Totalna zavisnost od jedne zemlje ili jednog proizvođača možda i nije bila tako dobra ideja.

Trenutne posljedice za globalne kompanije bile bi vjerovatno manje bolne da se išlo sa alternativnim snabdjevačima u različitim dijelovima svijeta, ali to bi onda značilo nešto veće troškove i manji profit, pa se takva radikalna ideja u startu odbacuje kao glupa.

Problem je što bi se cijena mogla platiti ne samo u finansijskim gubicima, već u ljudskim životima i to nema nikakve veze sa epidemijom korona virusa. To što će kasniti izlazak na tržište novih modela mobitela i ostalih elektronskih drangulija ili novog modela automobila, nije nikakva šteta.

Ali u SAD stidljivo se već čuju upozorenja da ukoliko se situacija u Kini ubrzo ne normalizuje, doći će do nestašice niza lijekova koji se koriste za liječenje hroničnih i drugih bolesti, kao što je upala pluća ili snižavanje krvnog pritiska.

Razlog je jednostavan: u pojedinim slučajevima Kina je jedini proizvođač komponenti za ove lijekove, jer su zapadne farmaceutske kompanije odavno odustale od proizvodnje ovih komponenti u svojem dvorištu, pošto je proizvodnja u Kini puno jeftinija i samim tim profitabilnija. Čisto teoretsko pitanje je da li bi žrtve nestašice ovih lijekova trebalo računati kao žrtve korona virusa, ili kao žrtve kompanijske pohlepe?

I dok svi izražavaju „duboku zabrinutost“ kako će se sa epidemijom nositi najsiromašnije zemlje u Africi i Aziji, obećana finansijska pomoć još ne dolazi.

Zanimljivo je da je Svjetska zdravstvena organizacija uporno oduglovlačila u proglašavanju epidemije korona virusa pandemijom iako su svi kriteriji bili ispunjeni, budući da se zaraza proširila na više regiona u svijetu gdje broj zaraženih raste geometrijskom progresijom.

U pitanju nije samo semantika, jer formalno proglašenje pandemije je preduslov za aktiviranje fondova Svjetske banke namijenjenih za finansijsku pomoć najsiromašnijim zemljama, kako bi se pripremili i mogli nositi sa posljedicama ove epidemije.

Pandemijska kladionica

U sjeni najave Svjetske banke da će obezbijediti 12 milijardi dolara, u formi kredita, za pomoć državama da se nose sa ekonomskim i zdravstvenim posljedicama pandemije, ostaje pitanje namjenskog fonda specifično kreiranog da se u slučaju pandemije virusa po hitnom postupku pomogne zdravstvenim sistemima najsiromašnijih zemalja.

Svjetska banka je 2017. godine došla na originalnu ideju kako da napuni ovaj namjenski fond. Emisijom dvije serije takozvanih „pandemijskih obveznica“ na finansijskom tržištu, Svjetska banka je prikupila 425 miliona dolara. Ono što je neuobičajeno i što ove obveznice čini više kockanjem nego normalnim pozajmljivanjem je da ključna klauzula kaže da ukoliko u periodu do dospjeća ovih obveznica izbije globalna pandemija filovirusa, Lasa groznice, Kongo groznice i još par specifičnih zaraza, koje po svojim kriterijumima sada uključuju i korona virus, investitori gube pravo na povrat glavnice ali zadržavaju kamatu.

Da u tom periodu nije bilo ovih specifičnih pandemija, nikome ništa, investitori bi dobili nazad i glavnicu i više nego velikodušne kamate koje čine ove obveznice jednom od najunosnijih investicija na današnjem finansijskom tržištu.

Da bi investitore kompenzirali za ovaj rizik kamata na ove obveznice je sedam i 11 posto godišnje, što je u današnjim uslovima kada dominiraju negativne kamate ravno ispunjenju snova za investitore.

Pošto ove obveznice obuhvataju i pandemiju korona virusa, da li će investitori izgubiti glavnicu zavisilo je od toga da li će prije dospijeća obveznica Svjetska zdravstvena organizacija zvanično proglasiti pandemiju korona virusa. Ona je to učinila u martu iako su ove obveznice dospijevale na naplatu u julu ove godine.

No, uprkos jučerašnjem proglašavanju pandemije, dragocjeno vrijeme je već izgubljeno, jer epidemiolozi upozoravaju da se virus obično širi sedmicama prije nego što ljekari registruju prve oboljele.

Kada sve prođe, na kraju će se moći postaviti pitanje da li je broj žrtava u najsiromašnijim zemljama mogao biti manji da su namjenski fondovi Svjetske banke aktivirani ranije?

Dražen Simić
Tekst je iz novog broja B&F-a koji će se uskoro naći na trafikama

Чланак Pohlepa pogubnija od korona virusa се појављује прво на Biznis i Finansije.