Nedavno istraživanje, sprovedeno na 12.000 radnika iz celog sveta, pokazalo je da je trećina zabrinuta da će ih na poslu zameniti veštačka inteligencija
Din Medoukroft je donedavno bio kopirajter u malom marketinškom odeljenju.
Ovde je, pritom, važno naglasiti da nije reč o poziciji koja podrazumeva „brojke“, softver i analitiku, već je kopirajter kreativni pokretač jednog tima, s talentom za pisanje i osmišljavanje.
Ipak, veštačka inteligencija (AI) je uspela da ga „odgurne“.
Din je bio zadužen za pisanje saopštenja za javnost, postovanje na društvenim mrežama i drugi sličan sadržaj koji bi promovisao kompaniju za koju radi, piše BBC.
Ali onda, krajem prošle godine, njegova firma je uvela sistem veštačke inteligencije i sve je krenulo po zlu za Dina. „U to vreme ideja je bila da AI funkcioniše zajedno sa vodećim autorima tekstova kako bi se ubrzao proces, u suštini, kako bi se stvari malo više pojednostavile“, priča otpušteni radnika.
Dodatno, Medoukroft nije bio naročito impresioniran radom AI. Ljudi, tj. osoblje, svakako je nakon rada veštačke inteligencije moralo da proverava sadržaj. Jedina prednost AI jeste brzina.
Dakle, ono što bi kopirajter radio između 60 i 90 minuta, AI bi mogao da uradi za 10 minuta ili manje.
Otprilike četiri meseca nakon što je ovaj tip tehnologije uveden, četvoročlani tim koji je Din predvodio je otpušten. Iako do dana današnjeg nije dobio jasno objašnjenje za otkaz, gotovo je siguran da je to zbog veštačke inteligencije.
– Smejao sam se ideji da veštačka inteligencija zameni pisce/kopirajtere, ili da utiče na moj posao, sve dok se to nije desilo – rekao je.
Veštačka inteligencija pogodila tržište rada
Najnoviji talas veštačke inteligencije pogodio je tržište rada krajem prošle godine, kada je OpenAI pokrenuo ChatGPT. Uz podršku Majkrosofta, ChatGPT može dati odgovore na pitanja nalik ljudima i može, za nekoliko minuta, da generiše eseje, govore, čak i recepte. Drugi tehnološki giganti se sada ubrzano trude da lansiraju sopstvene sisteme.
Gugl je, recimo, lansirao Bard u martu. Iako nisu savršeni, takvi sistemi rade na osnovu mora podataka dostupnih na internetu – što je količina informacija koju čak i kompletan tim ljudi ne može da „svari“.
Tako da je jasno da će AI ugroziti mnoge poslove.
Ranije ove godine, izveštaj Goldman Saksa sugeriše da bi veštačka inteligencija potencijalno mogla da zameni ekvivalent od 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom. Ipak, jasno je da se gubitak radnih mesta ne bi odrazio isto u celoj privredi.
Prema izveštaju, 46% poslova u administrativnim i 44% u pravnim profesijama moglo bi da bude automatizovano, ali samo 6% u građevinarstvu i 4% u održavanju. Izveštaj takođe ističe da bi uvođenje veštačke inteligencije moglo da poveća produktivnost i rast, i da bi moglo doprineti otvaranju novih radnih mesta.
Zapravo, već i postoje neki dokazi o tome. Ovog meseca IKEA je saopštila da je od 2021. godine prekvalifikovala 8.500 zaposlenih koji su radili u njenim pozivnim centrima, kao savetnici za dizajn. Švedski gigant u oblasti nameštaja kaže da 47% poziva kupaca sada obrađuje AI sistem po imenu Bili.
Iako IKEA ne vidi gubitak radnih mesta kao rezultat korišćenja veštačke inteligencije, takav razvoj događaja zabrinjava mnoge ljude. Nedavno istraživanje „Boston Consulting Group“ (BCG), koje je uključilo 12.000 radnika iz celog sveta, pokazalo je da je trećina zabrinuta da će ih na poslu zameniti veštačka inteligencija.
Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay