Dok se veliki broj zemalja ozbiljno priprema za suočavanje sa korona virusom, a neke su već u karantinima, u Srbiji se njegovo prisustvo najviše primećuje po odsustvu asepsola, alkohola i antibakterijskih maramica iz prodavnica, koje je gotovo nemoguće nabaviti. Kako zaposleni u trgovinskim lancima tvrde, ova roba plane čim stigne, a najčešće je kupuju ljudi koji imaju informacije kada je isporuka.
A šta za to vreme radi država? Naša Vlada, kako mediji pišu, razmatra uvođenje zabrane dolaska ljudi iz zemalja u kojima vlada epidemija korona virusa. Međutim, u svim medijskim tekstovima se pominje obavezni boravak tih ljudi u kućnoj izolaciji 14 dana, koliko traje period inkubacije. Dakle, prilično je nejasno da li će putnici sa severa Italije, iz delova Švajcarske, Južne Koreje, Irana i iz određenih pokrajina Kine moći uopšte da kroče u Srbiju ili će to im to biti omogućeno ali uz obavezan karantin.
Cela zemlja u karantinu
U Italiji je, s druge strane, 60 miliona stanovnika dekretom Vlade zamoljeno da ostane kod kuće. Drugim rečima, ova zemlja je sama sebe stavila u karantin, zbog velikog broja preminulih (463). Jedini razlozi zbog kojih Italijani izlaze napolje su odlazak na posao (ako ne mogu da rade od kuće), odlazak u nabavku ili u bolnicu. S druge strane, država je objavila da u ovakvoj situaciji njeni građani neće morati da otplaćuju hipotekarne kredite, odnosno da im krov nad glavom neće biti ugrožen dok se ne normalizuje situacija.
U određenim delovima SAD vladaju nestašice higijenskih sredstava, a narod je veoma zabrinut zbog pada berzi, neviđenog još od krize iz 2008. Čak su se i republikanski članovi Kongresa stavili u samokarantin posle rukovanja sa jednim zaraženim. Predsednik SAD pak ne pridaje veliki značaj ovom virusu, i odbija da se testira. Do sada je u ovoj zemlji od korona virusa preminulo 26 osoba.
Iranski slučaj
Još neki zvaničnici isto tako nisu pridavali značaj ovoj zarazi pa su napravili veliki problem svom narodu. Znamo na koga ste pomislili ali grešite – ovde se radi o Iranu, u kojem je zvanični broj žrtava dostigao 237. Ova zemlja naime nije adektvarno informisala javnost o širenju korona virusa, tako da su ga ljudi, nesvesni opasnosti, olako shvatili i nadaleko prenosili.
Zvanične brojke koje ova država objavljuje kod mnogih izazivaju skepsu, zbog uvida u stepen demokratije i slobode medija u Iranu, koje nisu baš na zavidnom nivou. Zataškavanje ovakvih informacija bi se moglo smatrati zločinom protiv zdravlja ljudi, a iranski političari su to naučili na teži način – troje njih je već umrlo od posledica korona virusa (jedan član Saveta vrhovnog lidera Ajatolaha Al Hameneija i dve bivše visokopozicionirane diplomate), kao i dvoje poslanika. Veliki broj zvaničnika je zaražen pa se sumnja da je i veliki deo populacije, jer ovaj virus ne napada samo političare. Iranske vlasti pak tvrde da na jednog zaraženog dolazi 12.000 zdravih ljudi.
Zdrav razum nalaže postavljanje pitanja zašto bi Iran uopšte lažirao podatke o broju zaraženih? Upućeni kažu da je ova zemlja krajem februara imala izbore na kojima su se kandidovali samo prorežimski kandidati. Veliki deo naroda je odlučio da bojkotuje takve izbore, a sa padom broja izašlih pao bi i legitimitet novoizabrane vlasti. Iranske vlasti su zato na sve načine pokušavale da podstaknu ljude da izađu na izbore, pa čak i tvrdnjama da je korona virus „američka izmišljotina“ odnosno da zapadnjaci namerno podstiču paranoju baš kako bi iranski izbori propali. Zvanični Teheran je čak pominjao i kažnjavanje onih koji šire „glasine“ o virusu. A sve u cilju ponovnog dolaska na vlast. Svaka sličnost sa našom situacijom je slučajna.
Zato su se analitičari i univerzitetski stručnjaci uhvatili u koštac sa demantovanjem iranskih tvrdnji da je samo oko 7.500 ljudi zaraženo. Toliki broj umrlih, kažu stručnjaci, morao bi sa sobom nositi mnogo veći broj zaraženih. Ipak, niko nema tačnu računicu. Procene se kreću od 586.000 do 6,4 miliona zaraženih.
Ne znamo tačno koliko je situacija u ovoj zemlji ozbiljna, ali ono što smo poslednje čuli je da je u Iranu pušteno 70.000 zatvorenika na slobodu kako bi se sprečilo širenje zaraze među njima.
Primer na koji se treba ugledati
S druge strane, dobar primer je slučaj mnogobrojne Nemačke, koja nije imala ni veliki broj zaraženih, a ni smrtnih slučajeva sve do danas. Razlog za to je snažan zdravstveni sistem, ali i odluka države da, za razliku od nas, otkaže sva masovna okupljanja ljudi, te da istraži kretanje svakog zaraženog i testira sve sa kojima se on susreo u periodu inkubacije. Ipak, Nemačka je ozbiljna država koja je još u decembru ozbiljno shvatila ovu bolest i počela pripreme za borbu s anjom. Mi se dakle ne možemo porediti sa njom.
Mi smo u celoj ovoj situaciji prepušteni sebi i treba da se suočimo sa korona virusom pomoću pravih informacija koje će nas naterati da budemo oprezniji ali ne i da paničimo.
Dakle, za sada su najbitniji ljudski životi, te i oni koji nisu rizične grupe i koji misle da će lako preživeti ovu zarazu, treba da vode računa o tome da ne zaraze ljude oko sebe. To se postiže higijenom ruku i nošenjem zaštite pri kašljanju i kijanju. S druge strane, treba voditi računa i o tome da ne kupujemo manično ogromne zalihe higijenske i prehrambene robe jer tako će neko ostati bez zaštite, a samim tim će doprineti širenju epidemije. Najveća šansa je u sprečavanju širenja zaraze a ne u obezbeđivanju sebe namirnicama i vlažnim maramicama.
A kada preživimo sve ovo, onda nam predstoji rad na oporavku ekonomije, koja će sigurno biti pogođena epidemijom.