Od ukupno zaposlenih, 1.823.955 zaposleno je u pravnim licima, 403.293 predstavljaju preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 60.211 lica predstavljaju registrovani individualni poljoprivrednici.

U odnosu na treći kvartal 2020. godine, zaposlenih je više za 62.617, odnosno za 2,8%, pri čemu je u pravnim licima zaposleno još 55.928 lica, što je 3,2% više, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 12.016 lica, tj. za 3,1%, dok je registrovanih individualnih poljoprivrednika bilo manje za 5.327 lica, tj. za 8,1%.

U odnosu na prethodni kvartal, zaposlenih je bilo 17.065 više, što je rast od 0,8%, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 10.193 lica, tj. za 0,6%, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 8.271 lice, tj. za 2,1%, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 1.399 lica, tj. za 2,3%.

Izvor: Republički zavod za statistiku

Foto: Pixabay

Чланак U trećem kvartalu zaposlenost porasla za 2,8 odsto u odnosu na isti period lane се појављује прво на Biznis i Finansije.

U prvom kvartalu 2021. godine ukupan broj zaposlenih je iznosio 2.248.200 lica. Od ukupnog broja, 1.797.372 zaposleno je u pravnim licima, 387.836 predstavljaju preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 62.992 lica su registrovani individualni poljoprivrednici.

U odnosu na prvi kvartal 2020. godine, ukupan broj zaposlenih je veći za 61.366 lica, odnosno za 2,8%, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 53.729 lica, tj. za 3,1%, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 13.530 lica, tj. za 3,6%, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 5.893 lica, tj. za 8,6%.

U odnosu na prethodni kvartal, ukupan broj zaposlenih je manji za 4.959 lica, odnosno za 0,2%, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 5.071 lice, tj. za 0,3%, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost smanjen je za 8.935 lica, tj. za 2,3%, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 1.095 lica, tj. za 1,7%.

Da podsetimo, Srbija je prethodnu godinu završila sa dva odsto više zaposlenih nego u 2019.

Izvor: RZS

Foto: Pixabay

Чланак U prvom kvartalu 2021. u Srbiji se neznatno smanjila zaposlenost се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj revidiranja metodologije jeste poboljšanje sadržaja Ankete kako bi se omogućilo preciznije praćenje kretanja na tržištu rada, piše u saopštenju ove institucije.

Kakve promene možemo očekivati?

Neke od najznačajnijih metodoloških promena odnose se na isključivanje lica koja proizvode robu i usluge većim delom namenjene ličnoj potrošnji, a manjim delom tržišnoj razmeni iz kontingenta zaposlenih. Uvode se nova pitanja, a neka postojeća se preformulišu kako bi se adekvatnije ispitala kretanja na tržištu rada, poput rastuće fleksibilne zaposlenosti; kako bi se preciznije utvrdile prepreke za učešće na tržištu rada; kako bi se utvrdile najefikasnije metode pronalaženja posla; obezbedilo preciznije merenje odsustva i razloga odsustva sa posla, samim tim i izvršenih i neizvršenih časova rada; omogućila detaljnija analiza poslovne strukture samozaposlenih i sl.

Nastupajuće metodološke promene mogu imati efekte na ključne indikatore Ankete o radnoj snazi, kao što su stope zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti. Kako bi se ispitali efekti promene metodologije i obezbedili elementi za reviziju najvažnijih statističkih pokazatelja (stope zaposlenosti, nezaposlenosti, neaktivnosti), tokom 2020. godine paralelno je sprovedeno pilot i redovno istraživanje. Takođe, tokom 2020. godine razvijeno je novo aplikativno rešenje za unos podataka Ankete o radnoj snazi, koje treba da olakša popunjavanje upitnika.

Nove podatke dobijamo sredinom godine

Objavljivanje prvih rezultata Ankete o radnoj snazi (za prvi kvartal 2021) po novoj metodologiji planirano je za kraj juna 2021. godine (mesec dana kasnije nego što je do sada to bila praksa), kada će biti raspoloživo i više informacija o metodološkim promenama i njihovim efektima na glavne statističke pokazatelje. Tada će biti urađena i revizija već objavljenih podataka kako bi se obezbedila uporedivost glavnih indikatora sa novom metodologijom.

Izvor: RZS

Foto: Peggy_Marco, Pixabay

Чланак Ove godine menja se metodologija “brojanja” zaposlenih се појављује прво на Biznis i Finansije.

U sektoru Rudarstvo zabeležen je pad od 3,9%, a u sektoru Prerađivačka industrija od 9,3%. U sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležen je pad od 11,5%.

U maju 2020. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, promet robe u trgovini na malo u stalnim cenama bio je veći za 4,7%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila je 58.892 dinara i bila je realno veća za 5,6% u odnosu na isti period prethodne godine.

Godišnja stopa inflacije u maju 2020. godine, merena indeksom potrošačkih cena, iznosila je 0,7%.

Izvor: RZS

Foto: PDPics, Pixabay

Чланак U maju industrijska proizvodnja pala za 9,3 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rast cena zabeležen je u grupama Restorani i hoteli (1,0%), Hrana i bezalkoholna pića i Rekreacija i kultura (za po 0,3%), Odeća i obuća (0,2%) i u grupama Alkoholna pića i duvan i Zdravstvo (za po 0,1%).

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u maju je zabeležen pad cena u grupama Transport (-3,1%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (-0,2%) i Komunikacije (-0,1%).

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje zabeležile su prosečan pad od 0,2%.

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Foto: stux, Pixabay

Чланак Potrošačke cene u maju porasle u odnosu na april се појављује прво на Biznis i Finansije.