Jedan od prvih restorana, u kojima vam hranu sprema robot, otvoren je pre godinu dana u Zagrebu, danas, on se zatvara javlja Jutarnji.hr.

Naime, vlasnici restorana su verovali da ugostiteljstvo može da ide u korak sa modernom tehnologijom.
Međutim, pogled na ispražnjen i zatvoren lokal, šalje drugačiju poruku.

Sva jela u restoranu pripremalo je pet robota-kuvara koji su učili od profesionalnih „ljudskih instruktora“. Ponuda je bila slična lancima brze hrane, ali navodno zdravija.

Dalje se navodi da je priprema jela trajala oko petnaestak minuta, pa su tako roboti-kuvari u jednom satu mogli da usluže 60 gostiju.

Na meniju ste mogli da pronađete hobotnicu sa domaćim njokama, rižoto sa škampima, ali i različite vrste testenine.

Ipak, čini se da će naše podneblje još malo morati da pričeka za ovakav koncept.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Balkanci ne žele restoran gde roboti prave hranu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Robot je napravljen da obavlja 15 operacija kojima zaokružuje čitav agrarni ciklus u voćnjacima i vinogradima. Ime mu je „Slophelper“ odnosno pomagač na nagibima. Da bi uradio svoj posao, potebno je dati mu zadatak i koordinate, i pustiti ga na polje, a njegov rad se može pratiti na aplikaciji preko telefona, tableta ili kompjutera, rekao je za emisiju „Nećete verovati“ Igor Kordik iz kompanije „Pek automotive“, koja stoji iza ovog robota.

„On može da malčuje, da kosi travu, da trimuje između čokota i stabala, da tomizira… Ove godine predstavljamo i funkciju branja jabuka. Robot pomoću veštačke ruke može da ubere veliku količinu jabuka za kratko vreme. Pored toga, ima mogućnost i da prezerira, prska, kao i da horizontalno i vertikalno obrezuje. Ima svoje senzore, ima svoje zadate vrednosti, ima svoje koordinate i teško može da zaluta“, navodi on.

Ova mašina se samostalno kreće pri čemu vodi računa o tome da ne ugrožava ničiju bezbednost. Primera radi, ako ispred nje stane dovoljno veliki zec, ona će se odmah zaustaviti. Isto važi i za druge krupnije životinje, kao i za ljude.

Cena robota je kao cena jednog malo boljeg traktora, odnosno cena osnovne mašine, jer se priključne mašine posebno kupuju. Naime, kupovina ove mašine je slična kupovini modernih automobila – možete da uzmete osnovni paket a onda da tražite da se vozilu ugradi ono što vam treba.

Izvor: Nećete verovati

Foto: Printskrin iz emisije „Nećete verovati“

Чланак Prvi poljoprivredni robot u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija za onlajn klađenje „NetDragon Websoft“ sa sedištem u Hong Kongu, koja godišnje prihoduje 2,1 milijardu dolara, imenovala je prošloga avgusta novu izvršnu direktorku. „Prva dama“ u kompaniji, Tang Ju, zadužena je da na osnovu podataka na nivou cele grupe donosi odluke o daljoj poslovnoj strategiji, procenjuje rizik i predlaže mere za povećanje produktivnosti koje bi ujedno snizile troškove. Drugim rečima, odgovorna je za sve ono što bi trebalo da radi jedan tipičan izvršni direktor.

Stvar je u tome što Tang Ju nije nimalo tipična. Ona radi 24 sata dnevno sedam dana u nedelji, nema godišnje odmore i za sav taj trud ne prima platu. Ulaže nadljudske napore u svoj posao i nema nijednu ljudsku potrebu, jer je – robot.

Vlasnici kompanije „NetDragon Websoft“, koji u promotivnim spotovima o novoj izvršnoj direktorki ne propuštaju da istaknu kako bezrezervno veruju u veštačku inteligenciju, tvrde da do sada nisu imali bilo kakvu finansijsku štetu, iako robot upravlja imovinom koja se procenjuje na 10 milijardi dolara. Naprotiv, kompanija je uverena da će im Tang Ju, koja ne pati o ljudskih slabosti (uključujući i očekivanja da bude plaćena za svoj rad), obezbediti zavidan deo kolača na svetskom tržištu metaverzuma, za koje se procenjuje da će do 2025. dostići vrednost od 280 milijardi dolara.

Preplaćeni da proizvode gubitke

Kompanija iz Hong Konga je, međutim, i dalje izuzetak u odluci da na samom vrhu operativne hijerarhije zaposli veštačku inteligenciju. Štaviše, u lavini tekstova o zameni ljudske radne snage robotima, sve su češći zajedljivi komentari da su izvršnim direktorima puna usta hvalospeva o automatizaciji kada govore o tome da bi ona trebalo da zameni radnike, ali da niko od njih ne upire prstom na sebe.

Ako su razlozi za automatizaciju pre svega veća produktivnost uz finansijske uštede, zar ne bi bilo logično da se, pored magacionera, vozača kamiona, službenika na manje zahtevnim administrativnim poslovima i ostale „boranije“, porazmisli i o rezanju troškova automatizacijom izvršnih direktora sa astronomskim platama? Neke računice u SAD pokazuju da izvršni direktor danas ima prosečnu platu koja iznosi oko 400 prosečnih radničkih plata, ali je mnogo primera da ta razlika može biti i veća.

Tako je izvršni direktor Amazona Endi Džesi nagrađen 2021. godine izdašnom sumom od 213 miliona dolara, što je jednako ukupnoj zaradi koju je te godine primilo 6474 zaposlenih u ovoj američkoj kompaniji. Amazon, osim što je poznat kao žestoki zagovornik automatizacije, uključujući i sopstvene redove, proslavio se tokom prošle i ove godine i po tome što je zbog posledica tekuće krize otpustio 27.000 radnika, uprkos blistavo plaćenom izvršnom direktoru.

Stoga je i najtvrdokornijim pobornicima slobodnog tržišta teško da opravdaju astronomske bonuse mnogih izvršnih direktora kada se oni uporede sa njihovim učinkom u preduzeću. Studija koju je sproveo univerzitet Kornel u više od 400 američkih kompanija je pokazala da je u petini firmi sa najbolje plaćenim izvršnim direktorima, ulaganje od 100 dolara za nešto manje od deset godina donelo dobit od 265 dolara. Tokom istog perioda, u petini firmi sa najmanje plaćenim izvršnim direktorima, ulaganje od 100 dolara je obezbedilo zaradu od 367 dolara. Dakle, izvršni direktori koji su bili manje plaćeni su i pored toga doneli veću zaradu svojim kompanijama od onih preplaćenih.

Zagovornici da se izvršni direktori zamene robotima, često se pozivaju na još pogubnije primere, kada su prvi ljudi u kompaniji doveli preduzeće do katastrofalnih finansijskih rezultata. Među kandidatima za vrh crne liste je Dejvid Zaslav, izvršni direktor „Vorner brosa“, koji je dobio 247 miliona dolara 2021. godine, a naredne je proglašen za najgoreg izvršnog direktora jer su zbog njegovih strateških promašaja akcije kompanije pale za 37%. U tom društvu su izvršni direktor „Hiltona“ Kris Neseta, koji je zaradio 55,9 miliona dolara a proizveo gubitke od 720 miliona, izvršni direktor „Boinga“ Dejvid Kalhun, koji je nagrađen sa 21,1 milion dolara a napravio je gubitke od 12 milijardi dolara. I tako dalje, ima ovakvih primera na bacanje…

Kada se na taj način postave stvari, čini se da bi bilo kakav robot bolje upravljao preduzećem od ovakvih stručnjaka, koji se podvode pod ljude. Kao glavni razlog za loše odluke navodi se način na koji se nagrađuju izvršni direktori sa akcentom na godišnjem bonusu a ne na plati, koji ih zato podstiče da se usmere na kratkoročne, sopstvene interese umesto na dugoročne rezultate. No, da li je rešenje u promeni sistema nagrađivanja, ili u tome da se ljudi i na ovim pozicijama zamene mašinama? Posebno ako se ima u vidu da već sada veliki broj podataka na osnovu kojih izvršni direktori donose odluke, prikuplja i obrađuje veštačka inteligencija?

I od lošeg ima gore

Ma koliko nadmoć u baratanju gomilom podataka i osnovna finansijska računica o isplativosti bile na strani robota, brojna istraživanja o automatizaciji poslovanja, uključujući i novija poput onog koje je sproveo OECD, pokazuju da je (ne)sposobnost mašina da kvalitetno komuniciraju ključna prepreka za ovakvu mogućnost. Jedna od autorki OECD istraživanja, Margareta Lejn, navodi da su u njihovim analizama kako bi automatizacija u različitim profesijama doprinela privrednom napretku, izvršni direktori na samom začelju liste.

Preko 95% članova upravnih obora, vlasnika i akcionara ukoliko je kompanija na berzi, izjasnilo se protiv veštačke inteligencije na čelu preduzeća, jer pre svega ne mogu sebe da zamisle da razgovaraju, raspravljaju i konsultuju se sa robotom. Ovaj deo ispitanika je vrlo rezervisan prema odlukama koje bi donosila veštačka inteligencija, jer statistika i brojke jesu važne, ali one ne znače mnogo bez poslovnog iskustva i razmene mišljenja. To naročito važi za iznenadne, pa time i teško predvidive situacije samo na osnovu matematike, kao što je slučaj u sadašnjoj krizi.

Identično viđenje imaju i menadžeri u kompanijama, kojima je teško da prihvate da bi podnosili izveštaje robotu, a još teže da bi mašini morali da objašnjavaju svoje ideje i pravdaju predloge za unapređenje poslovanja. Nisu mnogo raspoloženiji ni da u nabavci, prodaji i drugim vidovima saradnje sa partnerima i klijentima pregovaraju sa mašinom, ako bi ona bila na čelu neke od firmi sa kojima posluju. Glavne sumnje vezane su za komunikaciju, jer ocenjuju da mašine, ma koliko napredne, nisu u stanju da razumeju razlike u stavovima, pogotovo kada su u pitanju nijanse koje nekada mogu biti od presudne važnosti u poslu.

Slične zamerke ima i većina zaposlenih, s tim što je oko 30% radnika izjavilo da bi mašina možda ipak bila bolji izvršni direktor. Ali Margareta Lejn smatra da je ovaj procenat upitan i da on možda više odslikava negativan odnos radnika prema preplaćenim izvršnim direktorima, nego njihovo poverenje u veće sposobnosti veštačke inteligencije. To sugerišu drugi odgovori, u kojima gotovo 98% zaposlenih ne želi da u razgovorima za posao komunicira sa robotom, niti da im neposredni nadređeni bude „automatizovan“.

Mada se komunikacija ne navodi kao ekonomska stavka u bilansima kompanije, kada dođe do poslovnog neuspeha uvek se pokaže da je loše razumevanje među zaposlenima bilo jedan od najvećih problema. Ovo upućuje da je malo ljudi koji su zaista vešti u komunikaciji, ali je očigledno još manje onih koji veruju da će mašine u tome ikada dostići, a kamoli prestići čoveka.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 208, april 2023. 

Foto: Aideal Hwa, Unsplash

Чланак Da li bi roboti bili bolji izvršni direktori od ljudi: Neumoran račundžija, loš pregovarač се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šalu na stranu, ovo je veliki uspeh istraživača sa Univerziteta u Tokiju. Oni su kožu uspeli da dobiju potapajući robotski prst u mešavinu kolagena i ljudskih ćelija kože zvanih dermalni fibroblasti. Tako je pomenuti prst prvo dobio dermis, odnosno debeo i čvrst srednji sloj kože. Zatim su na njega sipali tečnost koja sadrži keratinocite, preovladavajući tip ćelija u epidermisu odnosno spoljnom sloju kože, i tako kreirali i završnicu odnosno onaj deo kože koji mi vidimo golim okom. Narednih nekoliko nedelja robotska koža se razvijala i dostigla debljinu od nekoliko milimetara, isto kao u slučaju originalne ljudske kože.

Kuriozitet je da, kao i kod najpoznatijeg filmskog kiborga, i ova koža je pokazala sposobnost samoregeneracije. Naime, kada su naučnici na njoj napravili mali rez i prekrili ga kolagenskim zavojem, za nedelju dana tkivo je zaraslo a posekotina je nestala.

Međutim, za razliku od prave kože, robotskoj koži potrebno je mnogo više “nege”, odnosno potapanja u aminokiseline i razne druge sastojke, da bi opstala. Naučnici misle da će jednog dana naći rešenje i za taj izazov i da će roboti imati dugotrajniju kožu koja će im omogućiti da se normalno kreću i izvršavaju sve svoje zadatke.

A ako se pitate zašto je robotima uopšte potrebna koža odgovor je – zbog njihovog posla. Oni će u narednom periodu biti masovno angažovani u industriji usluga i u medicinskoj nezi, a ljudima je mnogo prijatnije kada komuniciraju sa nekim ko liči na njih.

Izvor: Science News

Foto: 0fjd125gk87, Pixabay

Чланак Naučnici uzgojili ljudsku kožu oko robotskog prsta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američki fudbal je ubedljivo najpopularniji sport u Sjedinjenim Državama, a NFL posledično najpopularnija sportska liga. I Forbsove liste važe za najprestižnije u svetu finansija i biznisa. Srba u tim krugovima gotovo i da nema, ali je jednom momku koji je rođen u Beogradu a odrastao u „drugom po broju Srba gradu na svetu“ pošlo za rukom da uđe u ta dva sveta.
Njegovo ime je Igor Karličić, a on je u intervjuu za RTS govorio o svom životnom i profesionalnom putu i nedavnom izboru među 30 najuspešnijih ljudi na svetu mlađih od 30 godina, ali i o tome kako je pandemija korona virusa pomogla njegovoj kompaniji i njenom usponu.

Igor je do velikog ličnog uspeha, ali i uspeha kompanije „Monark sport“, čiji je suosnivač, stigao zahvaljujući razvoju i lansiranju patenta – robota za trening igrača američkog fudbala pod nazivom „Tragač“ („Seeker“), koji je vrlo brzo postao popularan među igračima NFL-a.

Pandemija ubrzala korišćenje robota

A da to tako bude na izvestan način pomogla je pandemija koronavirusa, kao i karantin kroz koji je prošao gotovo čitav svet.
„Početkom marta, Kovid-19 je prekinuo sve sportske događaje u SAD. U tom periodu se pojavio viralni video u kojem profesionalni fudbaler NFL-a koristi ‘Seeker’ da trenira u svom dvorištu. Posle ovoga, mnogi profesionalni fudbaleri su počeli da nas zovu sa željom da kupe ‘Seeker’ za sopstvene treninge. Pretpostavljali smo da ćemo raditi direktno sa igračima, ali Kovid 19 je značajno ubrzao ovaj proces“, priča Karličić.

Sada je ovaj izum sastavni deo treninga i pripreme ukupno pet koledž timova i velikog broja igrača NFL-a koji ga koriste za individualni rad. Zato je važno i znati kako je sve počelo i kako je ova revolucionarna ideja sprovedena u delo.
Stoga, osvrnućemo se na Igorov početak.

Sa Zvezdare u Čikago, pa u srpsku kompaniju

Ovaj dvadesetdevetogodišnji pronalazač rođen je u Beogradu i do svoje pete godine živeo je na Zvezdari, da bi se potom sa porodicom preselio u Čikago, gde je završio osnovnu i srednju školu i diplomirao.
„Uvek su me interesovali fizika i dizajn. Pohađao sam Univerzitet Nortvestern, gde sam stekao diplomu mašinskog inženjera“, kaže Karličić.

„Moj prvi posao je bio u kompaniji PMI, sada PMI Kjoto, gde sam dizajnirao mašine za pakovanje. PMI je bila cenjena kompanija, okruženje je bilo veoma zahtevno, ali za mene je to bio savršen posao. Kompanija je imala odlične inženjere i ja sam dao sve od sebe da od njih naučim što je više moguće“. Zanimljivo je da je vlasnik te kompanije takođe Srbin.
„Tako je, vlasnik PMI-a je Branko Tišma. On je bio moj mentor, od kojeg sam naučio šta je potrebno da bi se uspešno vodila kompanija“.
Nakon što je kod zemljaka „ispekao zanat“, Igor se odlučio za naredni korak.

Traganje za tragačem

„Još dok sam radio u PMI-ju, stupio sam u kontakt sa kolegom sa fakulteta, Bargavom Magantijem, da zajedno radimo na rudimentarnom sistemu praćenja u mašini koja izbacuje lopte. Bargav je takođe mašinski inženjer koji je u tom trenutku radio kao inženjer u ’Boingu’ u Sijetlu. Pored toga što nam je ideja o samostalnom treniranju uzbudljiva, ono što je Bargava i mene inspirisalo da osnujemo komapniju ‘Monark’ jeste ideja kvantifikovanja ljudskih performansi, ističe Igor i dodaje:

„Verovali smo da ako bismo bili u mogućnosti da napravimo savršenu i ponovljivu interakciju, mogli bismo da je tretiramo kao naučni eksperiment. Vrsta informacija koje bismo bili u mogućnosti da prikupimo kao i njihov kvalitet, bilo je nešto što ranije nije postojalo ni u jednom sportu, posebno ne u američkom fudbalu. To je postala naša strast i posle nekog vremena ukazala se potreba da obojica damo otkaz u svojim firmama i kompletno se posvetimo razvijanju te ideje“.

Posle tri i po godine provedene u PMI-ju, Igor se zajedno sa svojim kolegom sa fakulteta seli u Ajova Siti, gde nastavlja razvoj sa njihovim univerzitetskim fudbalskim timom.

„Sledećih dvadeset meseci, Bargav i ja smo neprestano radili razvijajući sistem preko dana i testirajući ga noću na Univerzitetu. Malo novca koji smo uštedeli uspeli smo da razvučemo što je duže moguće radeći iz male kuće u kojoj smo i živeli. Posle toga, naše porodice i prijatelji su nam pomogli da sve pripremimo za proizvodnju“, priseća se Karličić.

Revolucionarni proizvod

Kada je patent bio pri kraju, usledila je nova selidba, u Dalas u saveznoj državi Teksas, kako bi tek osnovana kompanija „Monark“ rasla i napravila bazu za proizvodnju.

Nakon devet prototipa dobijena je konačna verzija robotizovanog kvoterbeka „Seeker“, što u prevodu na srpski znači tragač. A upravo je to i njegova osnovna funkcija – da izbacije lopte i traga za hvatačem, a istovremeno beleži podatke.
„To je kombinacija ultrapreciznog robota i sistema praćenja koji, kada izbacuje fudbalske lopte, zna gde se igrači nalaze i može da predvidi gde će biti. Iako je revolucionarno pomagalo za timski trening, ‘Seeker’ takođe omogućava igračima da treniraju sami. Ovo je nešto što ranije nije bilo moguće za igrače američkog fudbala“, objašnjava Igor.

Početna verzija ovog revolucionarnog proizvoda koštala je 38.000 dolara, dok je cena trenutno dostupne i unapređene verzije 62.500 dolara. I ona će, kako Karličić predviđa, samo rasti.

Najgora godina za svet, za mladog pronalazača bila najbolja

Prvih pet klijenata, odnosno pet prestižnih univerzitetskih fudbalskih timova dobilo je ovog robota u februaru. Ispostaviće se da je tajming „lansiranja“ ovog proizvoda bio idealan.
Početak pandemije korona virusa bio je katalizator i znatno uticao da ovaj tragač postane veoma tražena roba kod profesionalnih igrača „zarobljenih“ u svojim kućama tokom zaključavanja.

Tako su se na društvenim mrežama treningom sa ‘Seeker’-om hvalili poznati NFL igrači – Deni Amendola iz Nju Ingland petriotsa, njegov saigrač Mohamed Sanu, Džordž Kitl iz San Francisko fortinajnersa, te Ti-Džej Hokenson iz Detroit lajonsa i mnogi drugi.

A godina koja je mnogima bila najgora u životu za Igora je bila – najbolja.

Među 30 najuspešnijih, mlađih od 30 godina

Uspeh koji je napravio „Seeker“ doneo mu je mesto na eminentnoj „Forbes 30 under 30“ listi 30 najuspešnijih ljudi i lidera iz raznih oblasti mlađih od 30 godina, zajedno sa, recimo, košarkašem Benom Simonsom iz NBA tima Filadelfija seventisiksers, novinarom Šemsom Čaranijom iz Atletika i ostalim najsupešnijim mladim ljudima.

„Prošla godina je bila veoma značajna i za mene i za našu kompaniju. Posle četiri godine razvijanja, naš sistem je bio spreman u trenutku kada je bio najpotrebniji. Kompanija je bila u velikom zamahu i svet sporta je to primetio. A onda su me početkom novembra obavestili da sam nominovan za Forbsovu listu ’30 ispod 30’ u kategoriji sporta. Nisam mnogo očekivao, ali sam bio oduševljen ne samo što sam na listi već i što sam jedan od tri počasno spomenuta. Velika je čast biti spomenut uz sva ta imena, ali zasluga nije samo moja“, kaže Karličić i naglašava:

„Imam sjajan tim, investitore koji nas podržavaju i najbitnije – neverovatnog saradnika. Bez Bargava, sve ovo ne bi bilo moguće“.

Izvror: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Ko je mladi srpski pronalazač sa Forbsove liste? се појављује прво на Biznis i Finansije.