Iako se očekivao rekordan rod šljive on će biti ispod proseka. Očekuje da će potražnja biti veća, pa bi i otkupna cena mogla biti viša od trenutne, od 30 do 35 dinara.

U nekim zasadima su šljive uprkos mrazu, nestabilnom vremenu lepo rodile, ali ima i onih u kojima ih nema ni za slatko, džem, a kamoli šljivovicu, objavio je RTS.

Darko Jevremović kaže da je u nekim mestima dobro prošla „Čačanska rodna“, negde Čačanska lepotica“, a u nekim „Stenlej“.

„Tako da ne možemo generalizovati o sorti, ali u pojedinim lokalitetima su neke uspele da prebrode sve ove nepovoljne uslove i da daju jako visoke prinose u samim zasadima“, ukazuje Jevremović.

Takođe, ističe da se, kada je rekordna godina, ostvaruje devet tona šljive po hektaru, odnosno da je s oko 70.000 hektara prinos preko 650.000 tona.

„Ove godine sigurno će biti jako niži prinos i ne treba očekivati četiri do pet tona po hektaru u proseku, možda čak i manje“, procenjuje Jevremović.

Podrinje – na pola hektara samo jedna šljiva

U šljiviku porodice Kojić u Podrinju, na pola hektara rodilo je samo jedno drvo šljive.

Milovan Kojić potvrđuje da je ove godine neće biti ni za džem, dok je lane rod bio 12 do 13 tona.

„Ja sam izvršio ono potrebno prskanje zimsko i orezao sam voće, međutim pala je sneg i mrazevi, uništilo je sve, isto od komšije, isto nema ništa kod brata, isto nema ništa, tako da je ostao bez roda“, žali se Kojić.

Otkupna cena

Jevremović navodi da je početna otkupna cena krenula od 50 dinara za „čačansku lepoticu“ koja je se već bere, a u dobrom delu lokaliteta berba je i završena.

„Nakon toga cena je izvesno pala. Kada govorimo o šljivi koja se otkupljuje za rakiju, tu je cena bila od 30 do 35 dinara. Sada ide berba sorti `Stenlej` i `Čačanske rodne`. Ali, s obzirom da je ove godine rod znatno manji, treba očekivati veću potražnju od strane otkupljivača i očekujem da će cena biti nešto veća nego što je trenutno“, zaključuje direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Izvor: RTS/N1

Foto: Pixabay

Чланак Rod šljiva slabiji od očekivanog, otkupna cena 35 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom teških ranijih godina, mnogi su odlučili da zasade poseku i sada se kaju. Kupina je nekada bila zasađana na 6.700 hektara, a sada jedva doseže do 1.500.

– Potražnja za srpskom kupinom sada je veća nego za malinom. Usled velikih suša podbacili su Meksiko i Amerika koji su bili lideri u proizvodnji, zato sada koliko god da se kupina nabere u Srbiji, odmah se proda. Naročito zbog toga što se ona ne koristi samo kao konzumna voćka već i kao podloga za pravljenje osnovnih farbi, za farbanje oružja, oruđa i metala – rekao je za RINU Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji.

Prethodnih godina, otkupna cena kupine po kilogramu kretala se na nivou od oko 50 dinara, a sada je dosegla svoj istorijski maksimum. Prošle i ove godine cena je oko 200 dinara.
Ipak, početak berbe je mnogo više obećavao nego što je to bilo na samom kraju.

– Startna cena kupine kretala se na oko 220 dinara, međutim, nakon dva dana cena opada na 120 dinara za jedan kilogram. Da je ostala prvobitna cena, sada bi dostigla neki vrhunac plaćanja od 400 dinara. Ali, sa obaranjem cene sa 220 na 120, sada se ta neka finalna otkupna cena kreće od 180 do 220 dinara, u zavisnosti od sortimenta – naglasio je Radović.

Za razliku od maline, berba kupine daleko je lakša.

Dnevno može da se nabere mnogo više, a domaćini berače plaćaju mahom do 50 dinara po kilogramu. Ono po čemu malina i kupina, takođe, dele sudbinu jeste umanjen rod usled loših vremenskih uslova.

– Elementarne nepogode uništile su oko 70 odsto zasada, a ono što je ostalo da ljudi nisu posekli jedva je rodilo. To je prava šteta, jer je kupina sada konačno dočekala svojih pet minuta. Ja je uzgajam na 40 ari, a na 10 sam primenio sve agrotehničke mere na vreme i obezbedio dovoljnu količinu vode. Prinosi su oko tone po aru, što je odlično. Plodovi su fenomenalni. Na ostaloj površini rodilo je veoma loše. Ako se uzme u obzir celokupno stanje, može se reći da je oko 60 odsto kupine u Srbiji sagorelo – rekao je Radović.

Dodaje da je otvaranje novih tržišta za srpsku kupinu još jedan „vetar u leđa“ voćarima koji se trude da ispoštuju zahteve inostranih kupaca. Kupine se više ne beru u plastične posudice, već u gajbice od oko 3 kg i vlasnici parcela mogu da biraju kako i kome će da je prodaju.

Nekada su oni bili ti koji su obilazili vrata otkupaca kako bi ponudili voće, a sada su se stvari poprilično promenile pa kupci traže njih, skoro i ne pitajući za cenu.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Ekspanzija potražnje kupina, ne pita se za cenu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njegovim rečima, toliko je poskupelo i đubrivo, seme, zaštitna sredstva i gorivo.

„Rod krompira će biti značajno, značajno, umanjen jer je suša došla u najgorem trenutku, u fazi nalivanja ploda“, rekao je Vukićević.

Dodao je da će prinosi biti dobri jedino na parcelama u Vojvodini koje su zasejane ranim sortama i gde je navodnjavano, a to je svega tri-četiri odsto ukupnih površina pod tim povrćem.

Krompir u ostalom delu Srbije, a najviše se, prema njegovim rečima, uzgaja u zapadnom delu zemlje, zasejan je u brdima i nije moguće obezbediti zalivne sisteme.

Još gore od suše će biti, kako je rekao, ako u Evropi bude dobra proizvodnja i ako se domaće tržište preplavi uvoznim krompirom i obori cena domaćeg, što će ugroziti opstanak domaćih proizvođača.

Prošle godine je, kako je rekao Vukićević, u Srbiju uvezeno 40.000 tona krompira, najviše iz Francuske, Belgije i drugih zemalja, a kontrola je loša i veliki je rizik od uvoza i bolesti, zajedno sa krtolom. Često se, prema njegovim rečima, uvozi i industrijski krompir koji ima višak skroba.

On je rekao da ove godine postoji još jedna opasnost, a to je razvoj štetočina, kao što su „žičnjak“ koji izbuši krompir u potrazi za vlagom, a nakon toga može se koristiti samo za ishranu stoke.

Krompir ove godine skuplji za 208 odsto

„Postoji još jedna opasnost, a to je razvoj krompirovog moljca koji takodje uništava krompir, pa treba pratiti kretanje leptira koji ga polaže“, rekao je Vukićević i dodao da krompir treba vaditi iz zemlje čim temperatura padne ispod 18 stepeni.

On je podsetio da je pre tri godine tužio državu zbog toga što „Uprava za zaštitu bilja nije radila svoj posao, a bila je dužna da prati kretanje leptira koji polaže moljca, a koji pod povoljnim vetrom dolazi iz Mediterana“.

Istakao je da je dobio presudu, zajedno sa još nekim proizvođačima, i država je platila štetu od oko 100 miliona dinara.

„Uprava za zaštitu bilja je dužna da upozori proizvođače krompira da preduzmu zaštitne mere, prati sprovođenje i kazni one koji ne postupaju po uputstvima, ali nije ništa preduzela, a ne znam da li će ove godine kada su suv vazduh i zemlja idelni uslovi za njegovo širenje“, rekao je Vukićević.

Krompir je u Srbiji u maju ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bio skuplji 208,3 odsto nego pre godinu dana zbog suše i uvoza.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Suša će ove godine u Srbiji desetkovati rod krompira се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Proizvodnju pšenice otežaće idućih godina sve promenjivija klima, a brojna istraživanja signaliziraju pad uroda od sedam posto za svaki stepen povećanja temperature, stoji u strateškom dokumentu inicijative, prenosi Seebiz.
Smanjena dostupnost vode već sada značajno utiče na regije koje se navodnjavaju, a problem će, kako se očekuje, dodatno zaoštriti snižen nivo podzemnih voda i oborina, upozoravaju autori dokumenta.

Verojatno će se pojačati i pritisak da se smanji upotreba veštačkih đubriva i pesticida kako bi se ublažilo zagađenje okoline, dodaju.

Inicijativa ističe da su prioriteti njihovih istraživanja poboljšanje genetske raznolikosti i razumevanje biologije korenja i tla, a u njima sudeluju agronomi, predstavnici vlada i kompanija za uzgoj biljaka.

Inicijativa za pšenicu osnovana je 2011. godine i povezuje istraživače širom sveta sa ciljem poboljšanja snabdevanja hranom.

U 2020. provodili su oko 770 istraživačkih projekata povezanih s pšenicom samo u Australiji, Kanadi, Kini, Španiji i SAD-u, navodi se u izveštaju.

Gotovo četvrtina proizvedene pšenice plasira se na svetska tržišta, za razliku od pirinča koja se uglavnom konzumira u matičnim zemljama proizvođača, napominje agencija dpa.

U svetu se na međunarodnom nivou trguje sa gotovo četvrtinom pšenice, za razliku od pirinča koju proizvođači uglavnom koriste na domaćem tržištu.

Izvor: Blic.rs

Foto: Pixabay

Чланак Za svaki stepen celzijusa više, rod pšenice 7 odsto manji, usled klimatskih promena се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za Betu rekao da ima njiva gde nije bilo padavina i gde su prinosi pšenice 2,5-3,5 tona po hektaru, a da su u južnom Banatu i Sremu prinosi do 8,5 tona i da će „to popraviti prosek u Srbiji“.

„Pšenica je zbog suše preskočila pojedine faze nalivanja zrna, ali ima dobru hektolitarsku masu i sadržaj proteina, međutim biće slabijeg tehnološkog kvaliteta. To znači da je zrno sitnije i sadrži dosta proteina u omotaču, ali ne i u sredini zbog čega će biti manje kvalitetno brašno jer neće moći da upija vodu i teže će se razvlačiti testo“, rekao je Malešević.
Dodao je da je to posledica, ne samo suše, već i neblagovremene prihrane pšenice zbog skupog mineralnog đubriva.

Malešević je rekao da je očekivani ukupan rod pšenice u Srbiji oko 2,6-2,7 miliona tona.

Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut rekao je da je rod pšenice zbog nedostatka vlage i visokih temperatura manji za oko 30 odsto i da se očekuje da prosek iznosi od 4,5 do pet tona po hektaru.

Pšenica, prema njegovim rečima, ima dobru hektolitarsku masu, ali proizvođači neće moći da zarade ni ove godine kada je cena veća nego prethodnih jer su višestruko porasli troškovi.

Najezda insekata

„Ulaganje po hektaru ove godine iznosilo je 145.000 dinara, ako je zasejana na sopstvenoj zemlji. U te troškove nije uračunata nadoknada za iznajmnjivanje zemljišta ako je zasejana na tuđem, kao ni amortizacija i zarada poljoprivrednika kao da je robijaš“, rekao je Kleut.

Dodao je da je samo izdatak za mineralno đubrivo, zbog astronomske cene, iznosio 75.000 po hektaru.

On je rekao da jedino poljoprivrednici sa prinosom od pet tona po hektaru i ako uspeju da pšenicu prodaju po 35 dinara, što je vrlo teško, mogu da malo više zarade od sume koju su uložili, a to je oko 30.000 dinara po hektaru, ali je takvih proizvođača malo.

Svi ostali, kako je rekao, čiji su prinosi niži, neće moći da pokriju ni troškove, a kamoli da nešto zarade.

Kleut je rekao da su se poljoprivrednici ove godine borili, ne samo sa sušom, već i sa nezapamćenom najezdom insekta žitni bauljar koji jede koren pšenice, pa ima njiva gde je na određenoj površini pšenica potpuno unišena i narastao je smo korov, pa su i prinosi 1,5 tona po hektaru.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Rod pšenice zbog nedostatka vlage i visokih temperatura manji za oko 30 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, sada se meštanima konačno osmehnula sreća. Grane su se već sad savile od plodova, a voćari sa elanom čekaju berbu, nadajući se samo da ih do tada neće pogoditi nevreme praćeno gradom.

– Za razliku od prošle godine kada je rodnost bila između 0% i 10% zbog mrazeva koji su oštetili voće još u cvetu, ovogodišnji rod je natprosečan. Rod u ovom kraju sa rubnim delovima Prijevora i Gorevnice procenjuje se na oko 90% rodnosti, što je nalik nekim prošlim zlatnim vremenima kada se itekako lepo moglo živeti od kajsije – rekao je za Rinu Predrag Radovanović proizvođač i hladnjačar iz sela Miokovci.

Osim što su rod i kvalitet plodova odlični, voćari se nadaju i izuzetno dobroj otkupnoj ceni. Neki tvrde, da će ona ove godine dostići svoj istorijski maksimum.

Otkupna cena od 50 do 100 dinara po kilogramu

– Za rakijsku kajsiju, dakle onu treće klase cena dostiže oko 50 dinara dok je prva klasa i konzumna između 80 i 100 dinara. Ovo je najviša cena kajsije u proteklih nekoliko decenija i kada se preračuna rodnost i cena ona je ovom selu i kraju donela između milion i po i dva miliona evra do sada – priča Radovanović.

Berba je kod ranijih sorti već počela na pojedinim mestima, ali glavna berba kreće od narednog vikenda, a cene koje su već poznate biće istaknute kod skoro svih otkupljivača.

– Mislim da ove godine ljudi imaju priliku da dosta dobro prođu, bar što se tiče voćarstva. Sa kajsijom smo malo patili, bilo je dosta mraza pa nje gotovo da nije ni bilo, ali ove sezone je potpuno drugačija priča. Ono što je bitno jeste da su nam tržišta na koja plasiramo robu otvorena, nemamo nikakvih problema ni sa bolestima kod voćki što je izuzetno važno – rekao je za Rinu Branislav Nedimović ministar poljoprivrede.

Izvor: Rina
Foto: Pixabay

Чланак Kajsija dobro rodila се појављује прво на Biznis i Finansije.

Futoški kupus sa prikolice se ovih dana prodaje za 80 dinara po kilogramu, što je duplo više nego lane. Kako odmiče novembar, Goran Klanjanin, proizvođač iz Futoga, povećava dnevnu prodaju, piše RTS.

– Bilo je tu nekih 500, 600 do 800 kilograma dnevno da se prodaje, a danas sam prodao dve prikolice. Ja mislim da tu ima oko dve tone, rekao je Klanjanin.
Kiša je kasno stigla na futoške njive, pa je i prinos, koji se obično kreće 25 tona po jutru, ove jeseni znatno niži.

– Prinosi Futoškog kupusa po jutru, ove godine su tako negde, otprilike 15 tona, jednostavno zbog suše i zbog hladnoće u jesenjem periodu, naveo je Uroš Puača, proizvođač kupusa iz Futoga.

Reč je o autohtonoj sorti iz priobalja Dunava. Sadrži više prirodnog šećera, minerale i vitamine, pa je ovaj kupus i brendiran.

– Ono što je vizuelno, on ima najslabije razvijenu nervaturu, blago je spljošten, vidite. Ima tanak list, najtanji list od svih vrsta kupusa, rekao je Miroljub Janković, predsednik udruženja „Futoški kupus“.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Prepolovljen rod kupusa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, na padinama Zlatara povrtari nemaju ovih problema jer uprkos suši oni iz svojih njiva i te kako imaju šta da izvade. Devetnaestogodišnji Dušan Nedović iz sela Jasenovo na svom imanju ovih dana ima pune ruke posla.

„Pre dve godine počeo sam da sejem krompir u većim količinama. Rod me je ove jeseni iznenadio, s obzirom na to da je leto bilo bez kiše. Prethodnih nekoliko sunčanih dana sam iskoristio kako bi krompire polako pripremao za tržište. Tek sam počeo sa vađenjem, ali očekujem da ću imati blizu 10 tona. Čuo sam da će cena krompira ove godine biti 50 dinara, što bi išlo na ruku svima nama koji se bavimo gajenjem ovog povrća“, rekao je za RINU ovaj mladi poljoprivrednik.

Srbija može da izvozi krompir u Evropu i svet

Svedoci smo da je posao poljoprivrednika izuzetno težak, ali dobra cena proizvoda na tržištu postiče dosta mladih zemljoradnika da prošire svoje useve. Dosta momaka u potrazi za poslom odlazi u gradove, ali to u selima između Zlatara i Murtenice nije slučaj. Ovde je dosta mladih ostalo na svojim ognjištima i bavi se poljoprivredom.

„Kod nas rađa najkvaliteniji krompir i zato koristim one benefite koje nam je priroda dala. Oduvek sam voleo život na selu i samim tim imao jasne planove za budućnost. Ove godine sam završio Poljoprivrednu školu u Požegi i potom sam se vratio u rodno selo. Proširio sam zasade maline i krompira, a uz to bavim se i stočarstvom. U zemljoradničkim poslovima mi najviše pomaže majka, a po potrebi angažujemo i radnike“, kaže Dušan.

On poručuje da kada bi više mladih ljudi ostalo u selu, svima bi bilo bolje. Svoje podrume i magacine već puni ovogodišnjim rodom krompira i nada se da će po dobroj ceni biti ispražnjeni do sledeće sezone. Ukoliko bi ovakvih mladića, poput njega, bilo više u našoj zemlji nema sumnje da bi se mnogo veće količine povrća iz Srbije izvozile u Evropu i svet.

Izvor: Rina

Foto: Pixbay

Чланак Prošle godine rod krompira bio je odličan, cena minimalna, ove potpuno obrnuta situacija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poljoprivredni proizvođač iz Bečeja Gojko Eremin, koji uzgaja kukuruz na 800 hektara, rekao je za Betu da je prosečan rod od pet do sedam tona po hektaru, što je upola manje u odnosu na rod koji postiže kada nisu ekstremni vremenski uslovi.

– Prinos nam je do 50 odsto niži od onog koji smo ostvarivali i kreće se od pet do sedam tona. Na manjim površinama koje su navodnjavane šteta će biti minimalna i očekujemo od 10 do 12 tona – rekao je Eremin.

Dodao je da ima štete i zbog truleži na vrhovima klipa, ali da nije velika kao u Sremu gde je rod bolji, ali se procenjuje da je i šteta zbog „kvarnog“ zrna veća i iznosi do 20%.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će prosečan rod biti od šest do 6,3 tone po hektaru i da će u odnosu na prethodnu godinu biti manji za 20% do 23%, ali da će to biti u rangu desetogodišnjeg proseka i „preko toga“.

Zarada „nula“

Eremin je rekao da propizvođači sa tako umanjenim prinosom i cenom od 24 dinara po kilogramu koja je viša nego prošle godine za oko 20% mogu da pokriju troškove proizvodnje, ali da je zarada „nula“.

Stručnjak za strna žita Miroslav Malešević ocenio je da će rod kukuruza ove godine biti minimum 40% manji u odnosu na prosečan, a i 50% manji u odnosu na prošlogodišnji kada je bio rekordan.

On je rekao da ima njiva gde nema šta da se obere i gde je šteta 100%o, jer su čak i stabljike spržene visokim temperaturama.

Prinos semenskog kukuruza zbog ekstremnih temperatura i manjka padavina, prema njegovim rečima, neće biti manji, jer se 80% tih površina navodnjava.

Rukovodilac marketinga u Institutu za kukuruz Zemun Polje Života Jovanović rekao je da su procene te naučne institucije takođe da će prinos kukuruza biti manji od 40% do 50 odsto% i da su „političke prognoze optimističnije nego što to pokazuje žetva“.

– Mnogi krajevi Srbije su ovog leta bili zahvaćeni sušom još od 15. juna i osim slabog prinosa ima problema i sa kvalitetom, slaba je ozrnjenost klipa i uz to ono je plitko – rekao je Jovanović i dodao da bi prosečan prinos mogao da bude od 4,5 do pet tona po hektaru.

Izvor: Beta

Foto; Pixabay

Чланак Smanjen rod kukuruza za 50 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Duško Dimitrijević iz sela Brezova kod Ivanjice rekao je da su ove godine u tom kraju bile nezapamćene temperature od 32 i 34 stepena na nadmorskoj visini od 1.000 metara, praćene vrućim, južnim vetrom i bez imalo jutarnje rose.

„Rod će ove godine biti više nego prepolovljen za razliku od prošle godine kada mi je ostalo neprodato 15 tona. Mnogi proizvođjači su hranili krave i ovce krompirom, a ja i danas još imam krompira od prošle godine koji dajem ovcama, a 40 džakova sam bacio u šumu“, rekao je Dimitrijević.
Dodao je da jedan od velikih proizvođača daje ovcama dnevno po deset džakova prošlogodišnjeg krompira.

Prema njegovim rečima, ove godine ima njiva gde zbog visokih temperatura biljka nije mogla da razvije nadzemno stablo i u korenu nema više od dva-tri sitna krompira, a nešto bolji prinos mogu da očekuju oni koji su imali mogućnosti da ih zalivaju, ali je to mali procenat proizvođača.

Kilogram krompira se na Kvantaškoj pijaci u Beogradu ovih dana prodaje po 50-60 dinara, a u maloprodaji je i po 80 dinara.

Poljoprivredni proizvođač Ivan Kraković iz Močioca koji uzgaja krompir na 6,5 hektara kaže da se prošle godine krompir prodavao po sedam – osam dinara po kilogramu.

„Da su bili prosečni vremenski uslovi sa površine od 6,5 hektara ove godine trebalo je da imam prinos od 35-40 tona, a ne verujem da ću imati 20 tona“, rekao je Kraković.

Krompir će ove godine biti skup, ako prema rečima proizvođača krompira iz Ivanjice Dragana Bogdanovića, neko „ne nađe matematiku i uveze krompir“ i obori cenu domaćeg.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Tropske temperature umanjile rod krompira u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.