Očekivano, blago se povećao i broj onih kojima je teže da pokriju poreze i doprinose za zaposlene, a 17% priznaje da deo zarade radnicima isplaćuje na ruke. S druge strane, svest građana o štetnosti sive ekonomije nastavlja da raste, a svaki drugi zaposleni spreman je da prijavi poslodavca zbog rada na crno.

To su pokazala najnovija istraživanja percepcije građana i privrede o sivoj ekonomiji, koja je, za potrebe Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje, sproveo Ipsos. Prema podacima, najveći deo privrednika ne opravdava rad na crno, a čak dve trećine kaže da im je eFiskalizacija znatno olakšala poslovanje.

– Kada je reč o e-fiskalizaciji, to je svakako veoma korisna reforma, posebno u kontekstu smanjenja sive ekonomije. Novi sistem pozitivno doprinosi boljoj naplati poreza, ali za sada ne bih izlazila sa brojkama, jer još uvek analiziramo efekte. Naglasila bih i da poreski sistem Srbije trenutno prolazi kroz brojne druge reforme, i ovo je jedna od oblasti u kojoj tehničku podršku Srbiji pružaju stručnjaci MMF-a – rekla je šefica kancelarije MMF-a u Srbiji Julija Ustjugova danas na sednici NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju, koja je održana uz podršku inicijative Bolji način.

Istraživanje je pokazalo da privrednici kao glavne razloge za poslovanje u sivoj zoni vide visoko poresko opterećenje zarada i parafiskale, a ocenjuju i da je nelojalna konkurencija danas prisutnija. Samo 34% misli da neregistrovanih preduzeća nema u njihovoj delatnosti, a petina da konkurencija prijavljuje sav prihod. Predsednik Saveza za fer konkurenciju Zoran Daljević pozvao je zato na uspostavljanje sveobuhvatnog registra neporeskih nameta, brži povraćaj pdv-a i regulisanje fleksibilnih oblika rada.

68% građana navodi da pri svakoj kupovini dobije fiskalni račun

– U svetlu globalne krize, implementacija mera novog Programa za suzbijanje sive ekonomije postaje sve važnija, kako bismo ojačali kapacitete inspekcijskih organa, sudova i Poreske uprave, ali i podržali odgovornu privredu podsticajnim merama za bolje poslovanje. – navodi Daljević.

Ove godine, tri četvrtine građana potvrdilo je da ne opravdava sivu ekonomiju, što je više nego pre. Podaci ukazuju da je neformalno poslovanje najzastupljenije u građevinarstvu, a slede maloprodaja i ugostiteljstvo, iako 68% građana navodi da pri svakoj kupovini dobije fiskalni račun.

– Vlada Srbije je 2015. usvojila prvi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, a realizovano je više od 70% aktivnosti. Ovakva istraživanja su nam zato jako korisna, kako bismo redovno razgovarali na ovu temu, jer ne postoji jedinstven način da se obim sive ekonomije utvrdi i moramo stalno da pratimo više parametara – rekla je Ana Jović, sekretarka Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Vlade Srbije.

Jednu od glavnih mera u borbi sa sivom ekonomijom predstavlja rast bezgotovinskih transakcija. U poslednjih godinu dana, skočio je broj korisnika kartica, a broj preduzeća koja imaju POS terminal porastao je na 56%. S druge strane, tri četvrtine prometa privrednici i dalje ostvaruju u gotovini, a građani najčešće navode da im je lakše da plaćaju u kešu (45%) ili ne poseduju kartice (28%).

– Smanjenje sive ekonomije je jedan od ključnih razloga zašto smo pokrenuli Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje. Okosnica ove inicijative je POS program kroz koji svim preduzetnicima, mikro i malim preduzećima nudimo besplatnu instalaciju i korišćenje POS uređaja ili softverskog rešenja za onlajn prodaju uz subvencionisanu trgovačku naknadu do najviše 0,99% u trajanju do godinu dana – rekao je Zlatko Milikić, tim lider projekta ispred GIZ-a za Srbiju, i pozvao sve zainteresovane biznise da se prijave za POS program i iskoriste ovu subvenciju.

Izvor: Sveonovcu
Foto: Pixabay

Чланак Siva ekonomija ponovo preti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Program obuhvata 23 mere i gotovo 120 aktivnosti, podeljene u tri oblasti – jačanje kapaciteta inspekcijskih organa i prekršajnih sudova, dalje unapređenje efikasnosti Poreske uprave, kao i podsticaje za odgovornu privredu. Namera je da se unapredi otkrivanje i sankcionisanje rada u sivoj zoni i da se procenat osuđujućih presuda poveća sa 40 na 60%, a da se udeo nepravilnosti koje otkrivaju inspektori PU smanji sa 48 na 35%.

Kada je reč o stvaranju podsticajnih uslova za poslovanje, u planu je dalje smanjenje poreskog opterećenja plata i rešavanje problema parafiskala, a među ključnim merama je i stimulisanje bezgotovinskih plaćanja čiji porast na nivo zemalja centralne i istočne Evrope bi mogao doneti dodatnih 700 miliona evra u budžet godišnje. U tom cilju Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja danas je lansirala POS program. Svi preduzetnici, mikro i mala preduzeća i javne institucije koji žele da omoguće plaćanja putem platnih kartica, mobilnih novčanika ili instant plaćanja mogu da se prijave i besplatno dobiju instalaciju i korišćenje uređaja za svoje radnje ili onlajn prodaju, uz trgovačku naknadu do najviše 0,99%, u trajanju do godinu dana.

– Istraživanje NALED-a pokazalo je da je u prethodnih pet godina siva ekonomija smanjena za tri procentna poena. To je veliki korak unapred, ali i velika obaveza da nastavimo tim putem. Uveli smo sistemska rešenja kao što su eFakture, eFiskalizacija i ePorezi i ovakvim transparentnim sistemima borimo se protiv sive ekonomije. Velika zahvalnost ide i na tome što danas predstavljamo dobru inicijativu za mala i srednja preduzeća kao što je POS program koji će dodatno podstaći smanjenje sive zone – izjavio je potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali na V nacionalnoj konferenciji o sivoj ekonomiji koji su zajedno organizovali Ministarstvo finansija i Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja.

Potpredsednica Upravnog odbora NALED-a Stanka Pejanović istakla je da studije Nacionalne inicijative ukazuju na pad sive ekonomije između dva i tri% BDP-a u proteklih pet godina, što je važan rezultat, uz prelazak više od 200.000 neprijavljenih radnika u legalne tokove, kao i rast poreskih prihoda za oko osam milijardi evra. Ipak, obim sive ekonomije i dalje je veoma visok i potrebno je nastaviti sistemski i koordinisano da pristupamo rešavanju ovog izazova.

– Digitalizaciju vidimo kao ključ u daljoj borbi sa nelojalnom konkurencijom. Dva stuba te borbe su eFakture i eFiskalizacija, koja će obezbediti visok nivo transparentnosti finansijskih transakcija, a treći su bezgotovinska plaćanja koja će tu transparentnost podići na još viši nivo – dodala je Pejanović.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad istakla je važnost borbe protiv sive ekonomije i dodala da bezgotovinsko plaćanje doprinosi sveobuhvatnom praćenju i transparentnosti kao i smanjenju parafiskalnog opterećenja građana i privrede.

– Ovo je značajna prekretnica za Vladu Srbije i prihvatanje pravne tekovine EU. Važno je da se nastavi sa realizacijom Programa za suzbijanje sive ekonomije i da se uskoro uspostavi mehanizam unutrašnje kontrole i budžetske inspekcije – zaključila je Konrad.

Viceguvernerka Narodne banke Srbije Dragana Stanić istakla je da će dalje aktivnosti ove institucije na suzbijanju sive ekonomije biti zdrav način razvoja tržista i uvođenje prilagođenih servisa, povećanje konkurencije na tržištu i smanjivanje troškova koji će bezgotovinska plaćanja učiniti pristupačnijim.

Registrovan prvi trgovac za učešće u POS programu

Početak POS programa obeležen je registracijom prvog trgovca. Ljubica Šišović ispred lanca trafika Cordoba+, prijavila se kako bi u tri objekta kupcima ponudila mogućnost kartičnog ili instant plaćanja.

Direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard Jelena Ristić istakla je da su prvi put na ideji razvoja konkurentnosti i modernizacije platnog tržišta ujedinjeni i javni i privatni sektor što dosta govori o značaju čitave inicijative. Uzor za pokretanje POS programa bila je inicijativa Cashless Poland, koja je na sličan način povećala broj trgovaca u Poljskoj koji prihvataju bezgotovinska plaćanja čak 2,5 puta.

– Kroz POS program s jedne strane gradimo prihvatnu infrastrukturu u skladu sa evropskim standardom, a s druge jačamo otvoreno i slobodno tržište na kojem svaki građanin ima mogućnost da se odluči da plati onom platnom metodom koja njemu lično odgovara u datom trenutku – naglasila je Ristić.

Generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu Vladimir Đorđević naglasio je da kroz ovaj projekat, koji je rezultat javnog i privatnog partnerstva, želimo da podržimo dalji rast lokalne privrede i to kroz razvoj bezgotovinskog plaćanja i uključivanje svih pojedinaca i organizacija u tokove digitalne ekonomije. Programom je planirano da do 2025. bude opremljeno 25.000 prodajnih mesta širom Srbije.

– Zainteresovani privrednici mogu da se prijave u jednoj od devet banaka učesnica programa ili putem sajta www.boljinacin.rs. Pozivam sve male trgovce da pogledaju uslove, prijave se i iskoriste prednosti POS programa za unapređenje svog poslovanja – rekao je Đorđević.

Uslov za učešće je da nisu prihvatali bezgotovinska plaćanja u proteklih godinu dana. Nakon isteka beneficiranog perioda ne postoje dodatne obaveze, a uređaje ili softvere je moguće nadalje koristiti po uslovima koji se dogovore sa bankom. Program su zasad podržali АIK, Banca Intesa, Erste banka, Halkbanka, NLB Komercijalna banka, OTP banka, Procredit banka, Raiffeisen, Unicredit i Payten, a na događaju je ponovo upućen poziv čitavom finansijskom sektoru da se pridruži u obezbeđivanju subvencija za male trgovce.

POS program je deo Nacionalne inicijative za bezgotovinska plaćanja „Bolji način“ koji su pokrenuli Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), Mastercard i Visa, u saradnji s NALED-om i Ministarstvom finansija, pod okriljem develoPPP programa nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Чланак Novi program donosi 23 mere za suzbijanje sive ekonomije се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Zbog sve masovnije upotrebe dodataka ishrani, često bez konsultacija sa lekarom ili farmaceutom, kao i bez znanja o mogućim neželjenim efektima, neophodna je stalna edukacija kako bi upotreba dijetetskih suplemenata postala bezbedna, kontrolisana i racionalna“, navodi se u saopštenju.

Zato će Privredna komora Srbije 4. aprila organizovati stručni skup na kojem će biti predstavljena analiza nelegalnog internet tržišta dijetetskih suplemenata.

Ugrožavanje zdravlja

„Problem nelegalnog prometa dijetetskih suplemenata ne brine samo nas. I daleko razvijenije zemlje, preko svojih regulatornih agencija, redovno upozoravaju korisnike da budu izuzetno obazrivi prilikom upotrebe bilo kog dijetetskog suplementa“, kazala je sekretar Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost PКS Mirjana Vučićević.

Ona upozorava da kupovinom dijetetskih suplemenata koji nisu upisani u bazu podataka Ministarstva zdravlja, bilo u nelegalnim radnjama ili putem interneta, korisnici rizikuju da kupe nebezbedne, nekontrolisane, pa čak i dijetetske suplemente sa nedozvoljenim supstancama, čime mogu ozbiljno da ugroze svoje zdravlje.

Udar na budžet

„Nelegalno tržište suplemenata predstavlja, pored zdravstvenog rizika za stanovništvo, i značajnu sivu zonu i nelojalnu konkurenciju legalnim proizvođačima i distributerima koji obezbeđuju prihod u Srbiji, dok je budžet države zbog neplaćenog poreza oštećen za više stotina miliona dinara“, rekla je Vučićević.

U legalnom prometu suplemenata iz Srbije prošle godine izvoz ovih proizvoda vredeo je 35,7 miliona dolara, dok su uvezeni dodaci ishrani za 71,2 miliona dolara.

U apotekama je prošle godine prodato dijetetskih suplementa za 229,5 miliona evra. To je rast od oko 11 odsto u odnosu na 2021. a u poređenju sa 2018. rast je 95 odsto.

Dijetetski suplementi proizvedeni u Srbiji najviše se izvoze u zemlje regiona – 90 odsto izvoza ide u BiH, Makedoniju, Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju, a uvozi se najviše iz Nemačke, Italije, Poljske, SAD, Velike Britanije i Slovenije – 56 oosto ukupnog uvoza suplemenata.

Izvor: PKS

Foto: ivabalk, Pixabay

Чланак PKS: Nelegalna prodaja dijetetskih suplemenata predstavlja rizik za građane i nanosi štetu državi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada je u saopštenju navela da se tim programom „nastavlja borba države protiv sive ekonomije, koju ona već godinama sprovodi“.

„Program je donet kako bi se što pre počelo sa sprovođenjem predviđenih aktivnosti i mera na suzbijanju sive ekonomije, a sa ciljem da se njen udeo u ukupnoj privrednoj aktivnosti u Srbiji smanji i na tržištu svede na najniži mogući nivo“, navodi se u saopštenju uz najavu „aktivnih i sistemskih mera javnih politika“.
Vada je ukazala na to da su mnoge posledice sive ekonomije, a najznačajnije su nelojalna konkurencija, smanjeno poverenje u institucije, usporavanje privrednog rasta, manja efikasnost u naplati javnih prihoda i zbog toga niži kvalitet javnih usluga.

Članovi Vlade doneli su i odluke o obrazovanju Republičkog štaba za vanredne situacije, i Koordinacionog tela za digitalizaciju u zdravstvenom sistemu Srbije radi integrisanja informacione sistema zdravstva.

Usvojena je i Uredba o izdavanju doplatne poštanske marke „Krov 2023”, čijom realizacijom bi se Komesarijatu za izbeglice i migracije obezbedila sredstva za finansiranje kupovine do deset seoskih domaćinstava za porodice izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji.

Doplatna marka će biti izdata od 27. marta do 9. aprila u tiražu od 1,5 milion komada u apoenu od 10 dinara, tako da će pri prodaji ukupnog tiraža biti moguće da se ostvari bruto iznos od 15 miliona dinara.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Vlada Srbije usvojila je Program za suzbijanje sive ekonomije се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Procene su da je svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju dok je pre pet godina to bilo svako treće. Angažovanje radnika na crno i isplata dela plate na ruke i dalje su ključni elementi sive ekonomije i od 100 dinara koje firme zarade u sivoj zoni, 64 steknu na ovaj način, a 36 dinara od neprijavljivanja profita – rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta Gorana Krstić na predstavljanju studije „Siva ekonomija u Srbiji 2022“, koju je prema anketnom metodu uradila sa profesorom Pravnog fakulteta Brankom Radulovićem.

Delatnost koja je najporoznija na pojavu sive ekonomije je građevinarstvo gde je svako peto preduzeće u sivoj zoni (kao i u prerađivačkoj industriji) i čak 13% radnika neformalno angažovano (na drugom mestu je poljoprivreda). U celokupnoj legalnoj privredi udeo zaposlenih na crno opao je sa 11 na 8,5% u proteklih pet godina i broj neformalno angažovanih radnika smanjen je za 200.000 što je još jedna potvrda pada sive zone.

– Veću sklonost ka aktivnostima sive ekonomije imaju preduzeća i preduzetnici koji su pokrenuli biznis pre najviše tri godine, preduzeća sa povezanim licima i firme bez zaposlenih. Znatno je povećana verovatnoća da će firme koja su u finansijskim teškoćama da posegnu ka sivoj ekonomiji – objasnio je Radulović.

Poslovanja mimo propisa dostiže gotovo 11 milijardi evra

Imajući u vidu da nijedna metodologija u svetu ne uspeva da 100% precizno izmeri sivu ekonomiju, NALED je u cilju obezbeđivanja što veće pouzdanosti nalaza, procenio obim sive ekonomije i po drugom, monetarnom metodu, koji pored legalne prati i deo finansijskih tokova u neregistrovanoj privredi. I nalazi ove studije pokazali su trend pada sive zone – sa 22,2 na 20,1% BDP-a u proteklih pet godina. Prema studiji, zajedno sa tzv. crnom ekonomijom, vrednost poslovanja mimo propisa dostiže gotovo 11 milijardi evra.

– Osim donošenja novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, važne mere bile bi i jačanje kapaciteta Inspektorata za rad i suzbijanje neformalnog rada, podrška razvoju bezgotovinskih plaćanja, preciznije usmeravanje kontrola na rizične firme, jačanje poreske kulture građana i privrede i dalje unapređenje makroekonomskog i regulatornog ambijenta – istakao je šef Jedinice za konkurentnost u NALED-u Marko Danon, koji je zajedno s profesorkama Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Jasnom Atanasijević i Zoranom Lužanin, kao i Dušanom Kovačevićem iz NALED-a, izradio studiju po monetarnom metodu.

Da razvoj bezgotovinske ekonomije pozitivno utiče na smanjenje sive zone, pokazala je studija „Uticaj rasta bezgotovinskog plaćanja na sivu ekonomiju“. Podaci otkrivaju da je i po broju kartica po glavi stanovnika i po vrednosti bezgotovinskih transakcija, Srbija na pola puta od zemalja centralne i istočne Evrope, a da je za dve trećine slabija od razvijenih država EU.

Povećanje  bezgotovinske ekonomije

Ukoliko bi povećala bezgotovinsku ekonomiju na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope, Srbija bi mogla da smanji obim sive zone za 3,4% BDP-a odnosno povećala bi poreske prihode za oko 700 miliona evra godišnje. Procena studije je da bi za to bilo potrebno šest do sedam godina.

– Da bi postigli ove rezultate, postoje jaki argumenti da vlada razmotri sveobuhvatan program podsticaja koji može da podrazumeva regulatorne mere, pravila i ograničenja gotovinskih i bezgotovinskih plaćanja, fiskalne mere kao što su recimo dobro ciljane subvencije ili poreske olakšice, ali i edukativne akcije za građane o značaju razvoja bezgotovinske ekonomije – rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović, koji je studiju uradio sa profesorima Milojkom Arsićem i Svetozarom Tanaskovićem.

– Od 2015. Ministarstvo finansija sistemski pokušava da smanji fenomen poslovanja u sivoj zoni. Videli smo da je vrlo teško izračunati tačan procenat udela sive ekonomije i da različite studije pokazuju različite cifre, ali dobro je da pokazuju isti trend, a to je da se neformalno poslovanje smanjuje. Trenutno je u procesu i donošenje novog Programa za suzbijanje sive ekonomije – rekla je savetnica u Ministarstvu finansija Ana Jović.

Tim lider GIZ–a Zlatko Milikić rekao je da su dve studije o obimu sive ekonomije, kao i studija o uticaju bezgotovinskih plaćanja realizovane u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje – Bolji način. Inicijativa podržava aktivnosti Vlade Republike Srbije na suzbijanju sive ekonomije. Projekat je pomogao izradu nacrta novog programa za suzbijanje sive ekonomije do 2025. za čiju se pripremu koriste i ove tri studije.

Чланак Svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema istraživanju konsultantske kuće „E.T.Kirni“ u svetu se godišnje zaradi a ne proknjiži više od petine svetskog bruto domaćeg proizvoda. Siva ekonomija je najveći pokretač gradova u siromašnim zemljama, a sektor „uradi sam“ zadovoljava čak tri četvrtine celokupnih potreba u afričkim gradovima.

Među najupečatljivijim primerima kako neformalna privreda popunjava jaz koji ostavlja država je Lagos, jedan od najmnogoljudnijih gradova na afričkom kontinentu, za koji se prognozira da će do 2040. godine postati najveća metropola na svetu. Ovaj grad u Nigeriji već sada ima gotovo tri puta više stanovnika nego London, sabijenih na prostoru koji je za trećinu manji od Londona. Ogroman, prenaseljen, bučan, prljav, haotičan, opasan, ali i energičan, Lagos je oličenje nekih od najgorih osobina moderne urbanizacije, ali i nekih od najboljih.

Grad koji je nastao na grupi ostrva postao je ozloglašen po svojim divljim naseljima, kriminalu, korupciji, po užasnoj infrastrukturi i zagušenjima kojima je teško naći konkurenciju u današnjem, prenaseljenom svetu. Ma koliko zvučalo neverovatno, u Lagosu ima deset puta više automobila po kilometru puta nego u Njujorku. Od nepreglednih kolona kamiona koji mile gradskim ulicama punim rupa, gori su samo nepregledni redovi tankera s naftom i teretnih brodova koji čekaju da uplove u gradsku luku Apapi, prepunu napuštenih teretnjaka i olupina.

Na kopnu se dan i noć čuje zvuk privatnih generatora na dizel. To je grad koji se neprekidno širi u močvare i plavne oblasti i zato ne može da obezbedi svojim stanovnicima stalno napajanje strujom, zdravu vodu za piće niti da se izbori sa oko 10.000 tona otpada koji se napravi svakog dana. Budući najveći grad na svetu sada je epicentar divljih naselja, ima ih preko dve stotine i u njima živi dve trećine njegovih stanovnika. Svi koji dođu u Lagos, prvo što uoče je divovsko plutajuće naselje Makoko, gde se nazovi skućilo oko 300.000 ljudi u drvenim čatrnjama postavljenim na stubove. Nigerijski pisac Toni Kan, opsuje ovaj grad kao mesoždera, gde život nije samo svirep, nego je i kratak.

Beskrajni tržni centar bez vlasnika

Zašto onda stanovnici iz ostalih delova Nigerije, toliko hrle u Lagos? Zato što je to istovremeno grad bogat naftom, najveći proizvodni i finansijski centar u zemlji, koji ima tri luke i jedan od najvećih međunarodnih aerodroma u Africi. Kroz Lagos protiče čak 70% ukupne trgovine koju Nigerija ostvaruje sa svetom. Da je Lagos država, bio bi peta najbogatija zemlja u Africi.

Samo ovaj grad generiše više od dve trećine bruto domaćeg proizvoda Nigerije, a prihod po glavi stanovnika je dvostruko veći od nacionalnog proseka. Pored privrednog uspona, Lagos je postao meka za modnu, muzičku i filmsku industriju. Njegov „Nolivud“ je druga po veličini filmska industrija u svetu, odmah iza indijskog „Bolivuda“.

Lagos je grad miliona preduzetnika i hiljada malih ekonomija koje bujaju „ispod radara“. Procenjuje se da između 50 i 70 odsto stanovnika preživljava radeći u sivoj ekonomiji. U ovom gradu ima oko 11 miliona „mikro preduzeća“, među kojima su najupadljiviji ulični prodavci koji prodaju sve živo. To je na prvom mestu masivna kuhinja usred nezamislive saobraćajne gužve, u kojoj se najviše guraju prodavci mekog agege hleba. On se peče u stotinama malih pekara u jednoj četvrti u Lagosu po kojoj je i dobio ime i distribuira se hiljadama uličnih prodavaca koji saleću mušterije već od ujutru, čim ove krenu na posao.

Prodavci nose hlebove na glavi, naslagane kao piramida i umotane u celofan, uz kantice sa maslacem i majonezom.
Ipak, najisplativija namirnica na ovoj beskonačnoj pijaci su klipovi kukuruza. Prodavci kukuruza računaju da je početni trošak za ovaj posao manji od 30 dolara za roštilj, postolje, ćumur, posude i kukuruz, a da se može ostvariti zarada od oko četiri dolara za dan. To je nešto malo iznad prosečne dnevnice, ali reč je o proizvodu za kojim tražnja nikada ne prestaje jer spada među osnovne namirnice u ovom gradu. Sve o ekonomiji prodaje kukuruza, vrlo sažeto opisuje jedna prodavačica:

„Taj posao mi donosi jelo na sto, plaća mi stanarinu i kao udovici mi omogućava da školujem decu. Nigerijci ne mogu bez kukuruza, pa ne možemo nikada prestati da zarađujemo na njihovoj zavisnosti“.

U ovom tržnom centru bez vlasnika, pored hrane mogu se kupiti telefonske kartice i punjači za mobilni telefon, ali će ulični trgovci iskoristiti svaku priliku da mušteriji utrape i potpuno uvrnute stvari – čiviluke za šešire, igračke na naduvavanje, dušeke za plažu, daske za peglanje, metle, društvene igre… Ovaj preduzetnički mravinjak na prvi pogled deluje kao košmar, ali u tom haosu vladaju pravila koja su stanovnici sami uspostavili, dovijajući se kako da siromaštvo pretvore u poslovnu priliku.

Samoniklo kompjutersko selo

Jedan od najboljih primera vitalnosti neformalnog sektora u Lagosu je tehnološko selo Otigba, klupko ulica u gradskoj oblasti Ikedži, u blizini aerodroma „Murtala Muhamed“. To je klaustrofobično područje od jednog kvadratnog kilometra, dupke puno nametljivim oglašivačima robe, serviserima, softverskim inženjerima, frilenserima koji rade za IT firme, trgovcima raznih fela i prevarantima.

Ko prvi put zakorači u Otigbu, delovaće mu kao živahna buvlja pijaca kakvih ima širom Afrike. Ali Otigba je mnogo više od toga. U tom uzavrelom i neuređenom tehnološkom selu, nalazi se najveće tržište elektronskih uređaja u zapadnoj Africi, gde posluje više od 8.000 velikih i malih preduzeća. Tu za život zarađuje oko 24.000 prodavaca i samoukih programera koji nude na prodaju najnovije pametne telefone, laptopove i prateću opremu, uporedo sa popravljenim ili prerađenim uređajima. Ovi nesvakidašnji IT preduzetnici će mušteriji očas posla popraviti monitor, nadograditi softver, povratiti izgubljene podatke i popraviti matičnu ploču.

Konkurencija je sumanuta, jer se velike tehnološke kompanije nadmeću sa pojedinačnim trgovcima i majstorima, ne bi li ponudile najbolje cene i ugrabile parče od impresivne dve milijarde dolara, koliko iznosi godišnji promet na tom tržištu.

Uporedo sa kućercima koji glume poslovnice i uličnim tezgama pod tendama, šepure se otmeni, super moderni izložbeni saloni. Ovde dolaze kupci ne samo iz Lagosa, već iz čitave Nigerije i Afrike, i žestoko se cenjkaju, bilo da kupuju najnoviji model ajfona ili prastari miš za računar.

Tehnološko selo Otigba niko nije planirao, a još manje je neko mogao da predvidi da će njegov dnevni promet premašiti pet miliona dolara. Devedesetih godina prošlog veka to je bila stambena četvrt, koja je iz nekog razloga postala stecište majstora za popravku pisaćih mašina. Oni su se pred kraj decenije „prekvalifikovali“ za popravke u IT industriji. Sa prispećem Globalnog sistema za mobilne komunikacije (GSM) u Nigeriju 2001. godine, ovo tržište je eksplodiralo.

Multinacionalne kompanije koje su nudile usluge zasnovane na GSM-u nisu mogle da se takmiče sa upornim trgovcima Otigbe, niti sa njegovom samoniklom industrijom popravke i nadograđivanja računarskih uređaja i programa. Zbog toga je malim preduzetnicima u Otigbi uspelo da visoka tehnologija u Lagosu ostane posao koji se odvija na ulicama i pijacama, a ne u multinacionalnim korporacijama.

Iako je selo neregulisano, ono ima svoja zanatska i trgovačka udruženja, internu upravu, pa čak i sopstveni obrazovni sistem. Ulična IT industrija funkcioniše na međusobnoj saradnji, u kojoj se podrazumeva da iskusniji preduzetnici uzimaju učenike. Kada ovi mladi muškarci i žene „diplomiraju“, započinju sopstveni posao i potom i sami uzimaju učenike kojima će preneti svoje znanje.

Izvor:Piše: Luka Stanojević, Biznis i finansije oktobarski broj 202

Foto: Pixabay

Чланак Kad siva ekonomija zameni državu: Ulična industrija „uradi sam“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

U samopercepciji o prisutnosti sive ekonomije uočavaju njen rast kod zanatskih usluga i pad u ugostiteljstvu i trgovini.

Ispitanici procenjuju da svako 10 preduzeće u vlastitoj delatnosti nije registrovano, ali je procenat onih koji su spremni da ih prijave pao sa 60 na 54 procenata.

“Ne plaćam punu platu ali plaćam više od konkurencije”

Anketirani privrednici kažu da za 88 procenata radnika uplaćuju pune doprinose odnosno da “na ruke” isplaćuju do 12 procenata plate. Dodaju da njihova konkurencija na ruke daje i do trećine zarade svojim zaposlenima.

Ovaj i mnoštvo drugih interesantnih podataka rezultat su istraživanja percepcije privrede o sivoj ekonomiji, sprovedenog u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje. Ova inicijativa je zajednički projekat GIZ-a i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.

Više o istraživanju možete pročitati na ovom portalu.

Foto: Pixabay

Чланак Građevinarstvo „najsivlji“ sektor privrede се појављује прво на Biznis i Finansije.