Home VestiEkonomija Svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju

Svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju

by bifadmin

Siva ekonomija u Srbiji je u padu. Obim poslovanja mimo propisa među legalnom, registrovanom privredom, u proteklih pet godina smanjen je sa 14,9 na 11,7% BDP-a. Reč je o sumi od čak 6,5 milijardi evra, koliko preduzeća godišnje obrnu zahvaljujući neprijavljivanju zaposlenih, isplati dela plata na ruke i skrivanju profita. Zato su dodatne mere, pre svega usvajanje novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, neophodne u rešavanju jednog od najvećih ekonomskih izazova.

– Procene su da je svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju dok je pre pet godina to bilo svako treće. Angažovanje radnika na crno i isplata dela plate na ruke i dalje su ključni elementi sive ekonomije i od 100 dinara koje firme zarade u sivoj zoni, 64 steknu na ovaj način, a 36 dinara od neprijavljivanja profita – rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta Gorana Krstić na predstavljanju studije „Siva ekonomija u Srbiji 2022“, koju je prema anketnom metodu uradila sa profesorom Pravnog fakulteta Brankom Radulovićem.

Delatnost koja je najporoznija na pojavu sive ekonomije je građevinarstvo gde je svako peto preduzeće u sivoj zoni (kao i u prerađivačkoj industriji) i čak 13% radnika neformalno angažovano (na drugom mestu je poljoprivreda). U celokupnoj legalnoj privredi udeo zaposlenih na crno opao je sa 11 na 8,5% u proteklih pet godina i broj neformalno angažovanih radnika smanjen je za 200.000 što je još jedna potvrda pada sive zone.

– Veću sklonost ka aktivnostima sive ekonomije imaju preduzeća i preduzetnici koji su pokrenuli biznis pre najviše tri godine, preduzeća sa povezanim licima i firme bez zaposlenih. Znatno je povećana verovatnoća da će firme koja su u finansijskim teškoćama da posegnu ka sivoj ekonomiji – objasnio je Radulović.

Poslovanja mimo propisa dostiže gotovo 11 milijardi evra

Imajući u vidu da nijedna metodologija u svetu ne uspeva da 100% precizno izmeri sivu ekonomiju, NALED je u cilju obezbeđivanja što veće pouzdanosti nalaza, procenio obim sive ekonomije i po drugom, monetarnom metodu, koji pored legalne prati i deo finansijskih tokova u neregistrovanoj privredi. I nalazi ove studije pokazali su trend pada sive zone – sa 22,2 na 20,1% BDP-a u proteklih pet godina. Prema studiji, zajedno sa tzv. crnom ekonomijom, vrednost poslovanja mimo propisa dostiže gotovo 11 milijardi evra.

– Osim donošenja novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, važne mere bile bi i jačanje kapaciteta Inspektorata za rad i suzbijanje neformalnog rada, podrška razvoju bezgotovinskih plaćanja, preciznije usmeravanje kontrola na rizične firme, jačanje poreske kulture građana i privrede i dalje unapređenje makroekonomskog i regulatornog ambijenta – istakao je šef Jedinice za konkurentnost u NALED-u Marko Danon, koji je zajedno s profesorkama Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Jasnom Atanasijević i Zoranom Lužanin, kao i Dušanom Kovačevićem iz NALED-a, izradio studiju po monetarnom metodu.

Da razvoj bezgotovinske ekonomije pozitivno utiče na smanjenje sive zone, pokazala je studija „Uticaj rasta bezgotovinskog plaćanja na sivu ekonomiju“. Podaci otkrivaju da je i po broju kartica po glavi stanovnika i po vrednosti bezgotovinskih transakcija, Srbija na pola puta od zemalja centralne i istočne Evrope, a da je za dve trećine slabija od razvijenih država EU.

Povećanje  bezgotovinske ekonomije

Ukoliko bi povećala bezgotovinsku ekonomiju na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope, Srbija bi mogla da smanji obim sive zone za 3,4% BDP-a odnosno povećala bi poreske prihode za oko 700 miliona evra godišnje. Procena studije je da bi za to bilo potrebno šest do sedam godina.

– Da bi postigli ove rezultate, postoje jaki argumenti da vlada razmotri sveobuhvatan program podsticaja koji može da podrazumeva regulatorne mere, pravila i ograničenja gotovinskih i bezgotovinskih plaćanja, fiskalne mere kao što su recimo dobro ciljane subvencije ili poreske olakšice, ali i edukativne akcije za građane o značaju razvoja bezgotovinske ekonomije – rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović, koji je studiju uradio sa profesorima Milojkom Arsićem i Svetozarom Tanaskovićem.

– Od 2015. Ministarstvo finansija sistemski pokušava da smanji fenomen poslovanja u sivoj zoni. Videli smo da je vrlo teško izračunati tačan procenat udela sive ekonomije i da različite studije pokazuju različite cifre, ali dobro je da pokazuju isti trend, a to je da se neformalno poslovanje smanjuje. Trenutno je u procesu i donošenje novog Programa za suzbijanje sive ekonomije – rekla je savetnica u Ministarstvu finansija Ana Jović.

Tim lider GIZ–a Zlatko Milikić rekao je da su dve studije o obimu sive ekonomije, kao i studija o uticaju bezgotovinskih plaćanja realizovane u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje – Bolji način. Inicijativa podržava aktivnosti Vlade Republike Srbije na suzbijanju sive ekonomije. Projekat je pomogao izradu nacrta novog programa za suzbijanje sive ekonomije do 2025. za čiju se pripremu koriste i ove tri studije.

 

 

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar