Naime, Uredbom o mehanizmu prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika (CBAM) – Evropska unija obavezuje uvoznike izvan EU da joj plaćaju porez na ugljenik koji emituju prilikom proizvodnje, kao što su čelik i cement.
Iz „Boston Konsalting Grup“ su ukazali da je u prosečnom automobilu sa četvoro vrata sadržano sedam tona ugljen-dioksida (CO2), od čega se nešto manje od polovine odnosi na čelik i aluminijum koji se koriste za proizvodnju automobila.

S obzirom na to da porez na tonu ugljenika trenutno iznosi 82,90 evra, očekuje se da će prosečna cena novog automobila porasti za 580,30 evra.

Proizvođači su već morali da otkupe pravo na emitovanje ugljen-dioksida (ETS), kako bi mogli da uvoze ono što im je potrebno za proizvodnju.

Poljska je krajem augusta najavila da će pred Evropskim sudom pravde osporiti CBAM, pošto tvrde da je za uvođenje CBAM-a bila potrebna jednoglasna podrška, a ne kvalifikovana većina u EU.

Poljska ministarka za klimu, Ana Moskva, ukazala je da bi CBAM za posledicu mogao da ima neravnomeran rast troškova energije u celoj Uniji i da je to u suprotnosti principu energetske solidarnosti.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Automobili skuplji za 600 EUR zbog poreza na CO2 се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Zbog rasta cena energije punjenje električnog automobila je, u nekim slučajevima, skuplje od tradicionalnog punjenja automobila gorivom Ako električni auto ne punite kod kuće, već na javnoj stanici za brzo punjenje, to će vas koštati još više”, navodi se u izveštaju italijanskog portala.

Stručnjaci su izračunali da je raniji trošak punjenja električnog automobila u Italiji bio 50-70 odsto niži nego za dopunjavanje benzinskih ili dizel modela. Sada, puna baterija ‘zelenog automobila’ može koštati više od punog rezervoara benzina, prenosi Raša tudej.

Skok sa 33 evra na 85 evra

U studiji je ističe da bi vlasnika malog automobila u B segmentu benzin za vožnju od 1.000 kilometara koštao 83 evra, taj trošak za dizel automobil bi bio 71 evro, a za auto s električnim motorom 85 evra za vožnju na istoj udaljenosti, dok je pre samo godinu dana iznosio samo 33 evra.

Prema italijanskom regulatornom organu za energiju, elektomreže i životnu sredinu (ARERA), u trećem kvartalu 2022. godine je takozvana jedinstvena nacionalna cena električne energije porasla skoro četiri puta u odnosu na prvi kvartal. Regulator je zbog toga preduzeo dodatne mere kako bi obuzdao dalji rast cena energije. Ukupno se očekuje da će prosečna italijanska porodica potrošiti godišnje u proseku 1.322 evra za struju, dok je 2021. prosečna potrošnja bila 632 evra, prenosi Tanjug.

Tarife za električnu energiju u Italiji zabeležile su rekordan rast prošlog meseca, premašivši 136 odsto na godišnjem nivou, prema studiji Nacionalne unije potrošača.

Šef italijanske energetske tink-tenk organizacije Nomizma Energija izjavio je prošle nedelje da Italija, zajedno sa ostatkom Evrope, doživljava energetski šok neviđenih razmera, pošto su se cene struje višestruko povećale. Prema njegovim rečima, Italijani treba da se pripreme za racionalizaciju tokom najhladnijih zimskih meseci.

On je takođe pozvao domaćinstva da koriste alternativne metode grejanja, poput loženja ogrevnog drveta i peleta, mada je dodao da su i njihove cene takođe porasle.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Zbog rasta cene struje, punjenje električnih automobila u Italiji skuplje od benzina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković objasnila je da je gas, koji stiže tankerima iz Amerike, Katara ili nekog drugog prodavca, skuplji nego gas koji stiže gasovodima.

„Jednostavno, to je skuplja tehnologija. Prvo gas mora da se prebaci u tečno stanje, pa da se transportuje, putovanje traje, a kada stigne do neke luke u Evropi, mora da se ponovo vrati u gasno stanje“, istakla je Putnković.
Na pitanje da li će Amerika do kraja ove godine imati da obezbedi Evropi 15 milijardi kubnih metara gasa, koliki je dogovor, Putniković odgovara da je sada pitanje koliko Džo Bajden ima potvrdu američkih kompanija, koje već imaju ugovorene prodaje svog energenta i hoće li oni moći da povećaju proizvodnju tako brzo.

Nijedna  kompanija neće prodati evropskom kupcu jefinije ako može skuplje

Navodi i da je pitanje hoće li zbog toga što je, i bez krize u Ukrajini, povećana potražnja za energentima u svetu, a naročito u Aziji, azijske zemlje ponuditi bolje cene.

„Nijedna privatna kompanija neće prodati nijednom evropskom kupcu jefinije ako može u Aziji skuplje da proda taj gas“, rekla je Putniković.

Na pitanje da li će biti problem zbog toga što ruski predsednik Vladimir Putin sada traži da se gas plaća u rubljama, Putniković podseća da je Iran stalno suočen sa pojedinim sankcijama zbog svog nuklearnog programa, a da su pojedine zemlje kupovale njegovu naftu i plaćale u zlatu.

„Ako neko hoće da kupi robu, on će naći način da se ta transakcija odradi i to ne bi trebalo da bude problem“, smatra Putniković.

Dodaje da poslednjih dana slušamo izjave evropskih političara koji, kako kaže, moraju pred svojim glasačima da opravdaju priču o tome da neće Rusima plaćati u rubljama.

„Makron je rekao da nećemo plaćati rubljama, a oni ni ne zavise od ruskog gasa, jer imaju nuklearke za proizvodnju električne energije i nemaju takav problem kao Nemačka, čiji su političari rekli da neće naređivati svojim kompanijama kako i šta da rade“, navela je Putnković.

Američka valuta gubi ulogu rezervne svetske valute u plaćanju

Stručnjak za energetiku Miloš Ždravković podsetio je da je Amerika obećala da će Evropi do kraja ove godine isporučiti 15 milijardi kubnih metara gasa, a 50 milijardi do 2030. godine.

Ističe da Amerika u ovom trenutku nema mogućunost fizičke proizvodnje tolike količine gasa da može da izveze na evropsko tržište količine koje premašuju tih 15 milijardi kubika.

„S druge strane, američki tečni naftni gas mora da bude 2,7 puta skuplji zato što se zasniva na tehnologiji frakinga koja je mnogo skuplja i koja utiče na cenu“, ukazao je Zdravković.

Saglasan je da plaćanje u rubljama nije problem i da ne treba da bude problem, dodajući da onaj ko ima robu može da traži da mu se plati na način koji mu odgovara.

Objašnjava da to više ima uticaj na geopolitiku, jer u tom slučaju američka valuta gubi ulogu rezervne svetske valute u plaćanju.

„Što se tiče cene, plaćanje u rubljama neće uticati na cenu nafte i gasa, to samo utiče na stabilnost ruske valute“, zaključio je Zdravković.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Evropa će plaćati skuplje američki gas nego ruski се појављује прво на Biznis i Finansije.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić za Euronews Srbija kaže da će poskupljenja za privatan smeštaj u Grčkoj iznositi od pet do sedam odsto, dok će hoteli podići cene od 10 do 15 odsto.

Najveći porast cena beleži Egipat

Što se Turske tiče, poskupljenja će zavisno od regije iznositi od 12 do 20 odsto.

Najveći porast cena beleži se u Egiptu, pa će tako aranžman u septembru na bazi sedam noćenja i all-inclusive usluge, koji je 2020. godine iznosio 460 evra, prošle godine 650 evra, ove godine koštati blizu 780 evra. Cene će vrhunac dostići u julu i avgustu.

Kako kaže Seničić, na povećanje cena u Egiptu najviše je uticalo to što se posle sedam godina Rusi vraćaju u tu zemlju, ali i činjenica što su se Velika Britanija i Nemačka otvorile za putovanja, kao dva najveća tržišta.

Što se samih agencija tiče i gubitaka koje su zabeležile tokom prethodne dve godine, i to je značajan faktor kada je povećanje cena aranžmana u pitanju.

„Ima i njihove krivice u povećanju cena, ali u najmanjoj meri. Da su u boljoj finansijskoj situaciji verovatno bi ulazile na destinacije sa većim avansima i kapacitetima, pa bi uzeli fiksne zakupe kada bi mogli i da spuste cene, ali sada nisu sposobne za tako nešto“, ističe Seničić.

Žalbe putnika

Najbrojnije žalbe putnika koji su prihvatili zamenske vaučere odnose se upravo na poskupljenja i zahtev agencija da doplate više novca za aranžman istih uslova ugovoren pre godinu ili dve.

Seničić za Euronews Srbija naglašava da agencija nema nikakvo pravo da menja već ugovorene uslove putovanja, osim ako su u pitanju avionske karte, što je nešto na šta ni sama agencija ne može da utiče. Avionske karte su u proseku skuplje za po 15 evra ove godine.

Međutim, ako niste uplatili ceo iznos već samo avans, a aranžman je u međuvremenu poskupeo, onda i agencija ima pravo da traži više novca.

„Više od polovine putnika je platilo samo akontaciju i agencije garantuju samo za taj deo uplate. Na primer, ako je aranžman koštao 200 evra, a putnik je platio 80 evra prošle godine, a sada isti taj aranžman košta 300 evra, agencija je dužna da obračuna samo tih 80 evra. Za isto putovanje putnik sada mora da doplati do nove cene“, objašnjava Seničić.

Izvor:Euronews Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Turistički aranžmani za letovanja skuplji i do 20 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izvoz u Kinu se prošle godine kretao oko 330 miliona, dok je uvoz bio blizu tri milijarde evra, što znači da je Srbija imala deficit od oko 2,7 milijardi evra, a to je ubedljivo najveći deficit koji Srbija ima s nekom zemljom u spoljnoj trgovini.

„Prva posle Kine je Nemačka u koju izvozimo 2,2 milijarde evra, a uvozimo za 3,1 milijardu, dakle deficit je sasvim prihvatljivih 900 miliona evra“, ocenio je Lakićević i dodao da Srbija u Bosnu i Hercegovinu izvozi četiri puta više nego u Kinu, čak 1,3 milijarde evra.

Infrastrukturni projekti u kojima su angažovani Kinezi skuplji

Lakićević navodi da su infrastrukturni projekti u kojima su angažovani Kinezi znatno skuplji nego kada se oni realizuju uz učešće međunarodnih finansijskih institucija.

„Deonica Surčin–Obrenovac, koja je potpuno ravna, na autoputu između Beograda i Čačka košta skoro 10 miliona evra po kilometru, dok je u jednoj publikaciji o Koridoru 10, koju je svojevremeno objavil Ministarstvo saobraćaja, izračunato da izgradnja autoputa po sličnom terenu treba da košta oko dva do dva i po miliona evra po kilometru“, kazao je Lakićević.

Kako je objasnio, brza pruga Novi Sad–Subotica, koju grade kineske kompanije, košta 900 miliona evra ili devet miliona evra po kilometru, dok s druge strane pruga Niš-Dimitrovgrad, dužine 110 kilometara, koja se gradi parama Evropske investicione banke, košta manje od dva miliona evra po kilometru“.

Sve to govori, napomenuo je, da isti posao Kinezi naplaćuju i 50 odsto iznad realne cene.

Lakićević je ukazao da su kineski uslovi osetno nepovoljniji nego kod zajmova od međunarodnih finansijskih institucija, ali i da se kineske kompanije nisu „proslavile“ na ekološkom polju, jer je veliko zagađenje u Smederevu i Boru od industrijskih postrojenja njihovih kompanija.

Izvor: Fonet/Portal Sindikat Nezavisnost

Foto: Pixabay

Чланак Iznos dogovorenih zajmova sa Kinom premašio 15 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podsećamo, postoje i PCR testovi za koje se uzima bris iz grla i njihova cena u državnim laboratorijama je 6000 dinara.

Dozvolu za serološka ispitivanja na koronavirus dobilo je 27 privatnih laboratorija, rečeno je za taj list u Ministarstvu zdravlja.

Kada je u svim kovid ambulantama i zavodima za javno zdravlje od 1. jula omogućena ta vrsta testiranja na lični zahtev, propisana je i jedinstvena cena od 1.200 dinara.

Serološko testiranje bilo je skuplje jedino u Institutu za primenu nuklearne energije (INEP), koji je naplaćuje 3.000 dinara i to opravdava činjenicom da primenjuje nešto drugačije testove nego ostale državne laboratorije.

Privatnici, međutim, samostalno određuju cenu serološkog testa, pišu Večernje novosti.

Tako je u jednoj od najvećih beogradskih privatnih zdravstvenih ustanova serološki test 3.900 dinara, a visoku cenu oni su objasnili time da rade antigensko testiranje.

U drugoj, takođe, velikoj beogradskoj privatnoj klinici serološki test je još skuplji i košta 4.500 dinara i oni rade test na oba antigena, na IgG koji pokazuje da li je osoba bila u kontaktu sa virusom i ima imunitet, i IgM antitela čije prisustvo u krvi ukazuje na aktivnu infekciju.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак U privatnim labaratorijama brzi testovi na Covid19 nekoliko puta skuplji nego u državnim се појављује прво на Biznis i Finansije.