Za razliku od Srbije gde je proizvodnja hmelja zanemarljiva, Slovenija je treći najveći proizvođač hmelja u Evropi, i četvrti na svetu. Podaci ukazuju da u ovoj državi postoji 105 pivara, od kojih 97 čine male ili kraft proizvodnje. Proizvonja hmelja je tradicija, a jedan od onih koje je opstao je Jože Bizjak u Šmartno ob Paki. Gazdinstvo i neki objekti stari su blizu 200 godina, piše Agrobiznis magazin.

– U našem selu sam nažalost ostao samo ja u proizvodnji. Radim ovo već 50 godina, je to nije posao za sezonu. Proizvodnja je sada na 4 hektara, nekada je ovde bilo puno hmeljara li su odustajali, odlaze mladi, a bilo je i nekih problema ranije i u otkupu. Ove mašine iza mene su stare 60 godina, dakle imoji su radili to isto – ističe sagovornik.

Proizvodnja hmelja je kaže Bizjak zahtevna i posla ima tokom cele godine. Istina, Slovenci su prethodno razvijali tehnologiju uzgoja hmelja, stavljajući u prvi plan domaće sorte iznikle na vrlo cenjenoj savinjskoj.

– Izgleda jednostavno, ali radimo čitave godine. Sada ga beremo, sušimo i prodajemo. U septembru ide razoravanje, špage navlačimo na naslone greda, kanap se razvlači na vrvicu da bi mogao hmelj na raste. Što se tiče prinosa, a to je sad različito, može od jedna do dve tone po hektaru, ako je dobra godina! Ova godina nije baš najbolja, bila je sušna.

Žetva zelenog zlata kako ga ovde nazivaju, počinje krajem avgusta. Hmelj se skida rano ujutru i odmah na mašini,kombajnu, meni liči na nekadašnji dreš odvaja plod šišarki od grane. Odvaja se list koji mahom koriste za dodatak ishrani stoke, ko nema za zelenišno đubrenje. Nakon tog procesa sušenje takođe na imanju. U metalnim kontejnerima se podiže na spratnu sušaru vrlo jednostavne konstrukcije.Suva se kroz dupli zid građevine vraća u prizemlje i pakuje u džambo vreće.

– Hmelj kada se obere odmah dolazi na ovu kako vi kažete vršalicu. Odmah se suši na gornjim spratovima u betonskim bazenima na 55 stepeni i to 8 do deset sati. Onda ga treba odmah pakovati, da ne izgubi arome. Hmelj ne sme biti ni presušen ni sirov, idealno je na 9% – pojašnjava domaćin.

Slovenija je jedina zemlja na svetu koja izvozi više od 95% proizvedenog hmelja i to najviše na englesko i evropsko tržište, u Kinu i Japan, u Rusiju, Vijetnam, Brazil,Argentinu i Indiju. Slovenci su davno shvatili da je uzgoj hmelja biznis koji najsposobnije poljoprivednike vezuje za selo. Privatizacija obe slovenačke pivare, u Laškom i Ljubljani, obavljene su tako da budu u funkciji ne samo zaposlenih, već i dobavljača. Naime, pivare su prodate, ali tako da nastave otkup sirovine. Cena se zna, verovali ili ne dugoročnije.

– Isplati se ko hoće da radi. Cena je od 4-10 EUR, u zavisnosti od kvaliteta, sorte i od trgovca koji će da ga kupi. Imamo pogodbe, pet godina unapred. To nije godišnja proizvodnja zato smo uspeli da je ugovorimo na duže vreme. Za hmelj nema subvencija države. Dobijamo subvenciju samo po hektaru obradive površine – nastavlja Jožef.

Dakle, profit jeste visok, mada su i ulaganja ogromna. Naime, hektar novih zasada na pripremljenom zemljištu i sa sadnicama bez semena košta oko 25.000 EUR. I pored toga, uzgoj hmelja je isplativ zbog sve veće potražnje pivara i dugoročnih ugovora o kupovini, pa površine pod hmeljom u svetu i dalje rastu. Kako kaže sagovornik investicija je tolika značajna da, kada se jednom podigne zasad ili izgradi hmeljarnik, tim poslom se bave generacije. Zato i ne čudi
da je proizvodnji ostao dosledan već 50 godina.

– Prva ulaganja su velika, ali kada sam ovaj posao počinjao bile su druge prilike. Ima posla, ulaganja, stubovi, mreže.Sorta hmelja je takođe važna u proizvodnji, jer ga na osnovu kvaliteta i plaćaju. Potražnja je velika i to je način da se ostane u biznisu.

Mleko sa farme završava u srpskom kajmaku

Jože se nije odrekao ni stočarstva, tako da ima i proizvodnju mleka sa kojom nije naročito zadovoljan, ne po količini već po otkupnoj ceni. Zbog skupih imputa, oscilacija, sušnih i plavnih godina, subvencija i ko zna kojih razloga mladih je sve manje u poljoprivredi.

– To je dodatni prihod. Imam 15 krava, holštajn, bude oko 70 hiljada litara mleka godišnje. Mleko otkupljuje celjska mlekara i onda daje vašem zemljaku koji pravi kajmak. Mi ovde ne znamo da pravimo taj proizvod. On preradi dnevno 8 hiljada litara mleka, da bi proizveo vaš specijalitet. Otkupna cena nije dobra, 40 centi i to je sve, nema premije. Može da se živi, ali je loše. Svaki dan jedno ili dva gazdinstva propadnu. Sad imamo svega 4-5% mladih poljoprivrednika od 40 godina, koji su ostali da rade na selu. To nije dobro, svi uče idu dalje, doktori nauke, lekari, niko neće da radi više ručno na selu – zaključuje.

Sa ponosom pokazuje i sejalicu s kraja devetnaestog veka. Rekli bi prilično očuvana. Uopšte, ovdašnji domaćini čuvaju stara oruđa za rad, pored prvobitnih objekata koja povremeno obnove. U šali kaže možda opet posluži, jer je gorivo otišlo u nebesa i u ovoj državi.

Izvor: AGROpress /Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Proizvodnja hmelja popularna i isplativa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Slovenija će delu građana isplatiti jednokratni dodatak od 150 evra kako bi ublažila uticaj poskupljenja energenata na njihove kućne budžete.

Premijer Janez Janša rekao je nakon sednice Vlade da će taj dodatak primati građani koji dobijaju socijalnu pomoć, što broji oko 67.000 ljudi.

Pravo na dodatak imaju i penzioneri čija penzija ne prelazi 1.000 evra, osobe sa invaliditetom i višečlane porodice.

Za tu meru biće izdvojeno više od 100 miliona evra.

“Vlada će pokušati da smanji i akcize na električnu energiju i energente na najnižu moguću meru“, rekao je Janša i dodao da se PDV neće menjati.

Slovenačka Vlada je donela i predlog zakona za ublažavanje rasta cena energenata za privredu i poljoprivredu. Za ove mere izdvojila je 70 miliona evra, i ta “asimetrična pomoć” će biti isplaćena kompanijama najteže pogođenim energetskom krizom.

Mjere će važiti od 1. februara do 30. avgusta, a prema Janšinim rečima mogle bi da budu i produžene ako se kriza ne smiri.

Izvor: Capital.ba, Srna

Foto: Pixabay

Чланак Slovenija: Po 150 evra građanima za ublažavanje skoka cena energenata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nedavno usvojena slovenačka “nacionalna strategija za izlazak iz uglja” predviđa između ostalog i “restrukturiranje” dve pokrajine u kojima još postoje aktivni ugljenokopi kao značajna ekonomska delatnost.

Strategijom je predviđeno da će najkasnije do 2033. godine ugalj prestati da se koristi za proizvodnju električne struje, a njeno usvajanje znači da spomenute regije mogu da koriste neometan pristup Fondu za pravednu energetsku transformaciju, u okviru kojeg će Slovenija dobiti skoro 250 miliona evra evropskih sredstava.

Iz Termoelektrane Šoštanj, koja koristi ugalj za proizvodnju električne energije, Slovenija osigurava trećinu proizvodnje struje, a ostale dve trećine najvećim delom osiguravaju hidrocentrale i nuklearka “Krško”.

Izvor: Capital.ba

Foto: Pixabay

Чланак Slovenija do 2033. prekida proizvodnju struje iz uglja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uredbom, usvojenom na dopisnoj sednici vlade, takođe se propisuje označavanje određenih plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu i njihovo pakovanje radi podizanja svesti o recikliranju, izveštava agencija STA.

Proizvodi koji se ovom uredbom zabranjuju uključuju plastični pribor za jelo, tanjire i slamčice, kao i štapiće za uši, osim onih koji se koriste kao medicinska oprema.

Zabrana se odnosi i na upotrebu plastičnih štapića za mešanje i plastičnih drški za balone, osim onih koje su namenjene za industrijsku upotrebu, a ne za kupce.

Uredbom, kojom se regulativa EU prenosi u domaće propise, takođe se zabranjuju pakovanja hrane i pica od ekspandiranog polistirena i predmeti od okso-razgradive plastike.

Uz to, uredbom se utvrđuju nova pravila za označavanje nekih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu i njihove ambalaže kako bi se potrošači informisali o tome kako da postupaju sa otpadom od takvih proizvoda.

Među proizvodima koji podležu takvom označavanju su ulošci, tamponi i aplikatori, vlažne maramice, duvanski proizvode sa filterima, filteri koji se prodaju u kombinaciji sa duvanskim proizvodima i plastične šoljice.

Kazne za nepoštovanje propisa kreću se do 3.000 EUR za izvršnog ili odgovornog vlasnika, do 5.000 EUR za preduzetnike pa do 15.000 EUR za pravna lica, navodi slovenačka agencija.

Izvor: Tanjug

Foto; Pixabay

Чланак U Sloveniji zabranjena prodaja plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mitsko stvorenje iz antičke Grčke, pola čovek a pola konj, sada je dobio konkurenta, pola konj, a pola motor. Stanovnici starog gradskog jezgra u slovenačkom gradu Murska Sobota, prisustvovali su probnoj vožnji hibridnom e-kočijom, prvom od tri ovakva uređaja koje razvijaju Slovenija i Austrija u okviru zajedničkog projekta Interreg.

Kočiju vuku frizijski konji, ali je u nju ugrađen elektromotorni pogon sa električnim rezervoarom za skladištenje. On pomaže konjima u vuči i omogućava im da prelaze veće udaljenosti, lakše savladavaju uzbrdice, te da povezu više putnika a da ih to ne premori.

Konzola na ekranu raspodeljuje teret

Prilikom predstavljanja inovativne kočije u dvorcu Rakičan u Murskoj Soboti, najavljeno je da se u okviru slovenačko-austrijskog projekta za prekograničnu saradnju u oblasti održivog turizma razvijaju tri ovakva uređaja. Hibridne kočije će se razlikovati po izgledu, obliku i broju putnika koje mogu da povezu.

Sve tri su prilagođene vožnji u različitim godišnjim dobima i vremenskim uslovima. Prva, koja je već nazvana „Rakičanska kočija“, može da preveze 12 ljudi, a omogućava i pristup osobama u invalidskim kolicima. Kočija sa konzolom na ekranu prati i reguliše opterećenja između konja i elektromotornog pogona i povećava snagu motora kada je teren zahtevniji ili se povećava težina tereta, čime se rasterećuju konji.

Projekat će biti završen u novembru ove godine, posle 39 meseci rada. U projektu je učestvovalo pet partnera, uključujući i Univerzitet u Mariboru. Vrednost projekta je 1,17 miliona evra, od čega je 980 hiljada pribavljeno iz namenskih evropskih fondova.

Foto: Pixabay

Чланак Vožnja hibridnom e-kočijom u Sloveniji се појављује прво на Biznis i Finansije.