To se desilo jer je dan bio posebno sunčan, zbog čega je proizvodnja energije bila velika, što je stvorilo problem kompaniji koja koja nije imala plan gde da skladišti višak energije.

„Ono što smo dugo govorili sada je dokazano – Češka nije spremna za obnovljivu energiju, jer nema skladišnih kapaciteta“, rekao je Jan Krčmar, direktor Češkog udruženja za solarnu energiju.

Tokom sunčanog vremena, solarni paneli često mogu proizvesti više energije nego što mreža može da iskoristi. Ako nema mesta za skladištenje energije, to izaziva nestabilnost u mreži, oštećuje elektronsku opremu, a u ekstremnim situacijama može da dovede do nestanka struje, piše „Euronjuz”.

Zbog toga je Čeps bio prinuđen da zatvori elektrane ukupne snage oko 400 megavata, odnosno šestinu ukupnog kapaciteta solarne energije u zemlji. U normalnim okolnostima Češka bi višak energije preusmerila u susedne zemlje, ali je taj dan bio toliko sunčan da ni susedima nije bila potrebna dodatna struja. Sve zemlje osim Danske, Portugala i Slovenije imale su suficit.

Izvor: Politika

Foto: Andreas Gucklhorn, Unsplash

Чланак Češka kompanija zatvorila solarnu elektranu zato što je proizvela previše energije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Petar Mirović, direktor i osnivač EnGo Planet kaže da bi u pomenutoj svemirskoj bazi uskoro trebalo da se uradi kompletna instalacija i da će nakon toga centar, odakle Ilon Mask razvija komercijalne letove u svemir, sijati uz pomoć „made in Serbia“ održivog energetskog rešenja.

“Naše svetiljke će osvetliti raketnu bazu, lično sam bio na pregovorima i jako smo ponosni na ovaj, ali i ostale projekte u toku”, kaže on.

Prodaja u SAD, proizvodnja u Srbiji

EnGoPlanet postoji već pet godina a ideja za ovaj proizvod kod Mirovića rodila se još 2012. kada je kao stanovnik Njujorka doživeo uragan Sendi zbog kojeg je grad desetak dana bio bez struje. Tada je shvatio značaj održive rasvete.

Kompanija je od početka razvijana na relaciji SAD – Srbija. U Americi, odnosno u gradu Hjustonu, je divizija prodaje, a proizvodnja i razvoj su u Srbiji. Beogradski tim čini 24 člana različitih profila stručnosti od inženjera mašinske, elektrotehničke struke, do ekonomista. Prosek godina je 33, 34. “Sa 38 ja sam najstariji”, kaže Petar Mirović.

Nedavno su otvorili i novi pogon u Inđiji koji zaokružuje paletu njihovih proizvoda, pošto su razvili originalna rešenja za sve komponente neophodne u upotrebi solarnih sistema.

“Oduvek mi je bila želja, kao osnivača firme, da iz Srbije pokušamo da izvezemo nešto što nisu maline, čarape, jabuke. Znao sam da imamo kapacitet da napravimo visoko kvalitetan proizvod koji će imati i hardver i softver i moći da se dobro proda. Naše solarne bandere nisu jeftine, ali imaju potražnju i svoje kupce”, tvrdi on. Šta više, jedan od prvih kupaca bio im je Majkrosoft.

Više o ovoj kompaniji možete pročitati na sajtu Biznis u regionu

Foto: Biznis u regionu

Чланак Solarne bandere iz Srbije osvetljavaće svemirsku bazu Spejs Iks u Teksasu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za ljude koji žele da pređu na sistem solarne proizvodnje energije nezaobilazno pitanje predstavlja koliko solarnih panela je potrebno za njihovo domaćinstvo.

Ono što je potrebno da učinite kako biste saznali koliko solarne energije je potrebno vašem domu, jeste da izračunate ukupnu količinu energije koju vaše domaćinstvo troši, izraženu u kilovat-satima. Vaša potrošnja energije u kilovat-satima (kWh) odrediće i veličinu solarnog sistema koja vam je potrebna.

Ako niste sigurni koliko tačno troši svaki od uređaja koje posedujete, to jednostavno možete pronaći na nalepnici sa specifikacijom koja se nalazi na uređaja, na kojoj je snaga izražena u W.

Važno je podsetiti da ne troši svaka vrsta uređaja istu količinu energije. Na primer, jedan bojler određene zapremine može trošiti više energije nego drugi jednake zapremine. To može biti uslovljeno takozvanom energetskom klasom ili energetskim razredom proizvoda. Na specifikaciji uređaja možete videti naznačenu energetsku klasu na primer A ili B ili A+.

Uređaji sa energetskom oznakom A+++ su energetski najefikasniji uređaji i troše najmanje električne energije, a za njima slede A++ i A+, pa A, zatim B, pa C i tako dalje.

Koliko solarnih panela vam je potrebno?

Ako uzmemo u obzir da jedan solarni panel na dan efektivno radi između četiri i pet sati, a njegova snaga iznosi oko 250W, mnozenjem sa četiri i po sata dobijamo rezultat da jedan solarni panel na dan proizvodi 1,125kWh.

Da biste izračunali koliko panela je potrebno vašem domaćinstvu, potrebno je da količinu ukupne dnevne potrošnje podelite sa količinom dobijene energije od jednog panela za jedan dan. Rezultat će vam ukazati koliko panela je potrebno da nabavite.

Na jedan solarni panel od 250W obično idu 2 solarne baterije od po 100Ah, i potreban je još i invertor od oko 5kW, koji omogućava prostor za nadogradnju solarnog sistema ako se za tu opciju odlučite.

Sunčani sati igraju važnu ulogu

„Sunčani sati“ se odnose na to koliko sunčeve energije pogađa određeno područje tokom određenog vremena, a lokalna klima određuje koliko ovih sati ćete imati svaki dan.

Stoga, logičan je sled da će topliji predeli odašiljati više energije u vaše panele. Neophodno je skrenuti pažnju na činjenicu da se pojam „sunčani sati“ ne odnosi isključivo na sate dnevne svetlosti, već da najefikasniji sati dolaze dok je sunce najviše na nebu. To zavisi od sezone, ali i od blizine ekvadoru – u toku zime, prosečni sunčani sati mogu se smanjiti za 25 do 50 odsto.

Iz tog razloga, ukoliko živite u području s manje sunčanih sati, trebaće vam više panela da absorbovali potpunu količinu energije koja je vašem domaćinstvu potrebna.

Ugradnja solarnih panela

Proces ugradnje solarnih panela sam po sebi ne traje dugo – od jednog do pet radnih dana. Konkretno, trajanje ugradnje zavisi od izbora vrste solarnih panela, od broja ploča, ali i od uslova pod kojima se sprovodi proces ugradnje.

Kada se solarni paneli ugrade, neophodno je izvršiti zamenu postojećeg brojila, odnosno mernog mesta i staviti ga na teret domaćinstva. Novouspostavljeno merno mesto ima funkciju preuzimanja i predaje električne energije.

Zanimljivo je da putem dvosmernog brojila na kraju meseca možete uočiti razliku u potrošenoj i proizvedenoj električnoj energiji.

Naredni korak predstavlja sklapanje ugovora sa Elektrodistribucijom Srbije, kojim domaćinstvo postaje kupac-proizvođač električne energije. Time se vaše domaćinstvo obavezuje da će preuzimati električnu energiju iz distributivnog sistema, a viškove struje proizvedene solarnim panelima predavati u mrežu. Ako vaši paneli proizvedu više energije nego što vam je potrebno, taj višak će se prebaciti u naredni obračunski period.

Kada je reč o ceni ugradnje solarnog sistema, taj proces nije baš jeftin. Naime, ugradnja jednog sistema panela košta oko 4.000 hiljada evra, s tim što država daje subvencije za polovinu iznosa troškova ugradnje.

Naravno, cena ugradnje može varirati u zavisnosti od broja solarnih panela koje je potrebno ugraditi, ali i od uslova u okviru kojih je potrebno sprovesti njihovu ugradnju – pristupačnosti krovne konstrukcije ili udaljenosti lokacije na kojoj se nalazi objekat na koji je potrebno ugraditi solarne panele.

Cena solarnih panela

Iako ugradnja solarnog sistema nije toliko jeftina, bitno je napomenuti da cena po kojoj se na tržištu mogu pronaći i kupiti solarni paneli iz godine u godinu pada, pa je tako ova vrsta snabdevanja energijom dostupnija sve većem broju ljudi.

Prethodnih decenija nabavka i ugradnja solarnih panela bila je dostupna samo određenom broju potrošača, koji su imali nadprosečna primanja. To više nije slučaj, te se za kupovinu i ugradnju solarnih panela može opredeliti manje – više svi koji imaju prosečna primanja.

Konkretno, cena solarnih panela kreće se u rasponu od oko 65 evra do oko 400 evra, što je naravno uslovljeno brendom, dimenzijama, snagom, jačinom kao i drugim specifikacijama, ali treba uzeti u obzir da u cenu panela nisu uključeni troškovi njihove ugradnje.

Koliko struje mogu proizvesti solarni paneli

Na kolićinu električne energije koju će solarni paneli proizvesti najveći uticaj imaju vremenski uslovi. Kao što je već bilo reči, toplije klime su pogodnije za solarne panele što će uzrokovati da oni proizvedu više električne energije. Što su više izloženi direktnom sunčevom zračenju više električne energije će proizvesti.

Ono što takođe igra važnu ulogu u količini proizvedene električne energije jeste dužina dana. Leti, kada su dani duži, paneli će upijati više svetlosti i samim tim proizvoditi više energije, dok će zimi količina dobijene energije opadati. Naime, to je glavni razlog zašto se zimi dobija manje energije iz panela, nasuprot uvrženom mišljenju da je razlog za to manje toplote.

Postavljanje panela moguće bez posebne papirologije

Nastupanjem novog Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije iz 2021. godine, odlučeno je da će građani moći bez plaćanja administrativnih taksi i izrade tehničke dokumentacije da postavljaju solarne panele i proizvode energiju za sopstvene potrebe do 50 kilovata.

To u praksi znači da svaki građanin kao kupac-proizvođač može da postavi solarni sistem i prikuplja sunčevu energiju za svoje domaćinstvo, bez ijednog papira koji se tiče Zakona o planiranju i izgradnji.

Za sisteme čiji kapacitet prelazi 50 kilovata, Pravilnikom se nalaže da se ubrzaju i pojeftine svi procesi vezani za ugradnju.

Subvencije za prelazak na obnovljive izvore energije

Putem konkursa objavljenih u Republici Srbiji, lokalnim samoupravama do sada je dodeljeno 100 miliona dinara subvencija za solarne panele.

Prosečno domaćinstvo za kupovinu panela od 5 kW, koji košta 4.000 evra, dobija od države polovinu iznosa odnosno 2.000 evra. Prognozira se da se ta investicija isplati za četiri godine, posle čega se mesečno plaća samo fiksna nadoknada.

„Da bi jedno prosečno domaćinstvo moglo da proizvodi struju iz solarnih panela potrebno je da ugradi sistem čija je cena koštanja 4.000 evra. S obzirom da država odobrava subvenciju za te svrhe u iznosu od 2.000 evra domaćinstvo mora da obezbedi ostatak sume“, objašnjava Gojko Vlaović, novinar ekonomske rubrike Danasa.

On sugeriše da to i ne predstavlja preveliku olakšicu domaćinstvima, jer ostatak novca moraju da „iskeširaju“ iz svoga džepa, što bi značilo da oko pet prosečnih plata treba da izdvoje za ugradnju solarnog sistema.

„Ako se zna da su primanja u Srbiji veoma niska i da najveći broj građana ne dobija plate veće od 400 evra, suma koju domaćinstvo samo mora da obezbedi je prilično velika za prosečan kućni budžet u Srbiji. Iz toga se izvodi logičan zaključak da su subvencije za ugradnju solanih panela kao i stolarije za povećanje energetske efikasnosti dobra i korisna stvar ali da su na žalost nedovoljne za veliki broj građana sa nižim primanjima“, ukazuje Vlaović.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Danasa

Foto: Pixabay

Чланак Da li se isplati ulaganje u solarnu energiju u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako objašnjava direktor Uprave Dejan Carević, reč je o prikolici koja omogućava poljoprivrednicima da navodnjavaju velike obradive površine na kojima nema električne energije.

Ovaj potpuno novi proizvod u poljoprivredi nastao je kao rezultat posvećenog rada zaposlenih u Službi za obuku i upošljavanje osuđenih lica koji su angažovani u metalskom pogonu posle završene obuke.

Inače, u metalskom pogonu u KPZ u Sremskoj Mitrovici godišnje se proizvede više od 200 poljoprivrednih prikolica „Dubrava“, nosivosti od 4, 5, 8 i 10 tona, koje su decenijama unazad tražene među poljoprivrednicima.

Carević je rekao da je ova nagrada podsticaj i za druga osuđena lica da se priključe nekoj od stručnih obuka u zavodima kako bi stekli potrebno znanje za neko od desetine deficitarnih zanimanja.

„Sa druge strane, poslodavci su iskoračili iz sveta predrasuda i sve je više društveno-odgovornih firmi koje zapošljavaju bivše osuđenike sa stečenim sertifikatima i zanatom u rukama“, tvrdi on.

Izvor: Energetski portal

Foto: Vlada Republike Srbije

Чланак Osuđenici iz KPZ-a u Sremskoj Mitrovici napravili solarnu prikolicu i osvojili zlato na poljoprivrednom sajmu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako domaćinstvo ili preduzeće u Srbiji odluče da instaliraju solarne panele i počnu da proizvode električnu energiju za sopstvenu potrošnju – to nije nemoguća misija. U suštini je prilično jednostavno, tvrde stručnjaci. Nešto je složeniji postupak kada potrošač želi da proda električnu energiju proizvedenu na ovaj način. Ali ni to nije neizvodljivo.

Solarna energija se decenijama koristi za grejanje vode, ali je u proizvodnji električne energije postala zanimljiva tek u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući opadanju troškova solarne tehnologije. Cena ugradnje solarnih panela i prateće opreme je opala za oko 90% u poslednjih deset godina.

Iako se naša država nije potrudila da reguliše ovu oblast ili pruži finansijsku podršku građanima i preduzećima za solarne projekte, kao što je to slučaj u mnogim evropskim državama, prednost Srbije je u tome što ima veći broj sunčanih sati nego većina zemalja u Evropi.

Nemačka, na primer, proizvodi oko 1.000 kWh električne energije po 1 kW instaliranih solarnih panela, dok je taj broj u Srbiji između 1.200 kWh i 1.400 kWh po 1 kW instaliranog solarnog kapaciteta.

Dve glavne opcije za fizička i pravna lica

Domaćinstva i preduzeća koja žele da instaliraju solarne panele, prvo bi trebalo da znaju razliku između dve glavne opcije koje važe i za fizička i za pravna lica.

Prva opcija je da solarni elektroenergetski sistem proizvodi energiju koja se troši samo u domaćinstvu ili u firmi. Ovde postoje dve mogućnosti: sistem sa baterijom za skladištenje energije i sistem bez skladišta.

Druga opcija uključuje mogućnost prodaje elektrečne energije koju domaćinstvo ili firma ne potroši za sopstvene potrebe, tako što se taj višak uključuje u mrežu Elektroprivrede Srbije (EPS).

Proizvodnja za sopstvene potrebe

Prva opcija, odnosno proizvodnja za sopstvene potrebe podrazumeva fotonaponski sistem sa hibridnim pretvaračem sa baterijama, koji nije povezan na mrežu EPS-a. Količina proizvedene električne energije može se potrošiti, dok se viškovi mogu skladištiti u baterijama.

Ako solarni paneli ne generišu dovoljno energije, a baterije su prazne, tada se sistem prebacuje na EPS mrežu, osiguravajući nesmetano napajanje. Ova vrsta sistema je sposobna da obezbedi električnu energiju čak i tokom nestanka mreže.

Ova vrsta solarne elektrane idealna je za vlasnike objekata koji nisu povezani na mrežu EPS-a, jer im može obezbediti snabdevanje energijom.

Ekonomska isplativost za fizička lica

Pojedinci koji se odluče za takve sisteme obično instaliraju između 2 kW i 15 kW, jer veći kapaciteti nisu ekonomski isplativi zbog visokih troškova većih baterija. S obzirom da takvi sistemi nisu povezani na mrežu, proizvođaći zakonski nisu dužni da pribave dozvolu, u skladu sa članom 144 Zakona o planiranju i izgradnji.

Stvari se komplikuju ako pojedinac ne želi da ima baterije. U tom slučaju fotonaponski sistem mora biti sinhronizovan sa mrežom EPS-a i potrebne su određene dozvole.

Pojedinačni potrošač koji instalira PV sistem treba da uloži u proseku 700 evra po kW instaliranog kapaciteta.

Kombinovanje potrošnje i prodaje

Druga opcija za pojedince je kombinovanje proizvodnje, potrošnje i prodaje, ali ovaj proces je prilično dug i složen. Država tek treba da reguliše ovaj segment kako bi pojedincima olakšala odabir za ovu vrstu sistema.

Pojedinačni potrošač koji instalira fotonaponski sistem treba da uloži nekoliko hiljada evra, ili u proseku 700 evra po kW instalirane snage. Investicija se isplati za šest do osam godina, a ako nisu instalirane baterije, trošak je 500 evra niži.

Uslovi za preduzeća

Kada je reč o preduzećima, oni se najčešće odlučuju za solarne elektrane koje su povezane ili sinhronizovane na mrežu EPS. Firme obično instaliraju solarne sisteme snage između 20 kW i 150 kW. Takvi sistemi mogu osigurati proizvodnju i potrošnju, kao i prodaju, iako prodaja zahteva dodatni period za pribavljanje dozvole od oko godinu dana.

Za kapacitete veće od 160 kW, preduzeća moraju da ispunjavaju određene tehničke uslove koje definiše operator distributivnog sistema (ODS) – EPS Distribucija . Uopšteno govoreći, ovo se odnosi na ugradnju opreme koja je operatoru potrebna da bi mogao daljinski isključiti elektranu, u slučaju nepredviđenih okolnosti. Takva oprema povećava investiciju, čineći je manje isplativom za elektrane snage između 160 kW i 300 kW.

Isplativost investicije za preduzeća

Iz tog razloga, preduzeća koja troše velike količine energije odlučuju se za elektrane snage do 160 kW ili preko 500 kW (do 2 MW).

Troškovi instaliranja krovnog solarnog sistema za preduzeća iznose oko 650 evra po 1 kW instalirane snage za elektrane veće od 30 kW i 600 evra po 1 kW za one čiji kapacitet prelazi 100 kW.

Kompanije mogu očekivati da će se njihova ulaganja u solarne sisteme između 30 kW i 150 kW isplatiti za šest do osam godina, dok ona koja prelaze 500 kW mogu se isplatiti za pet godina.

Postupak do početka proizvodnje energije

Ako fizička ili pravna lica samo nameravaju da proizvode i troše sopstvenu električnu energiju, kao i da energiju skladište u baterijama, onda je za ceo postupak potrebno između tri i šest nedelja dok sistem ne počne da proizvodi električnu energiju.

Međutim, ako fizička ili pravna lica žele da prodaju viškove električne energije, tada moraju da dobiju lokacijsku dozvolu, građevinsku dozvolu i odobrenje za povezivanje sistema na distributivnu mrežu. Kada je reč o fizičkim licima, ona moraju i da postanu članovi energetske zadruge da bi mogla da prodaju električnu energiju.

Preduzeća mogu prodati svoj višak u mrežu putem ugovora o kupovini električne energije, potpisanog sa privatnom firmom za snabdevanje električnom energijom.

Domaće firme u poljoprivrednom sektoru i prehrambenoj industriji trenutno su u najboljem položaju u Srbiji kada je reč o koristi od postavljanja solarnih panela. U svrhu smanjenja troškova navodnjavanja i električne energije, ove kompanije mogu dobiti povraćaj do 60 odsto ulaganja u solarne panele u okviru IPARD programa. Fond za razvoj takođe obezbeđuje finansiranje i povraćaj sredstava od 15 do 20 odsto investicije.

Izvor: balkangreenenergynews.com

Foto: MariaGodfrida, Pixabay

Чланак Kako da sami proizvodite solarnu energiju? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uloženi novac u vidu kupovine opreme, montaže i instalacije će se preko smanjenih računa vratiti kroz nekoliko godina. Zato postoji nekoliko vrsta kada govorimo o sistemu napajanja i tipovima panela.

Postoje krovni sistemi solarne energije

Oni se po pravilu instaliraju na krovu kuće i sa samo nekoliko sati dnevnog dopunjavanja od sunčevih zraka, mogu da zadovolje električne potrebe doma. Ipak, instalacija ovih panela je poprilično obimna i košta mnogo, zato postoje manje varijante, koje služe upravo ciljanoj grupi i tako napajaju električne uređaje, telefone, laptop računare, televizore i električne mašine i drugo…Upravo na onaj način koji će nam mesečno biti zadovoljavajući u vidu uštede električne energije.

Postoje solarni sistemi navodnjavanja

U ovom slučaju ne govorimo o domaćinstvu, vikendici ili kući. Ovde govorimo o vašem gazdinstvu, zemlji i proizvodima kojima je potrebno redovno navodnjavanje. Naravno, tu vodu do sada su crpele električne pumpe čiji konstantni rad iziskuje veliku potrošnju električne energije.

Ipak, i tu ima jednostavnog rešenja, a ono sija iznad naših glava.

Turn Key Project d.o.o (TKP) u svojoj ponudi ima fiksne i mobilne solarne elektrane za navodnjavanje – sisteme koji uz pomoć solarnih panela pretvaraju Sunčevu energiju u naizmeničnu ili jednosmernu električnu energiju i predstavljaju efikasniju zamenu za manje ili veće dizel generatore za napajanje pumpi.

Sunčeva energija je besplatna, pa je tako i ovaj način navodnjavanja postao najisplativiji, a uštede na solarnim sistemima su veoma velike i s godinama su sve veće, jer, praktično Lorentz solarni sistemi za navodnjavanje ne zahtevaju održavanje i ne troše energente.

Instalacija i korišćenje ovih sistema je vrlo jednostavna. Uz konsultaciju sa stručnjacima iz TKP kompanije, priprema i korišćenje ovih sistema postaće najlakši prvi korak koji ćete učiniti za dobrobit vašeg domaćinstva.

Kada je reč o cenama, nabavka solarnih panela i sistema za navodnjavanje je postala vrlo prihvatljiva za poljoprivrednike i preduzetnike, naročito ako se uzme u obzir da je moguće dobiti i finansijske podsticaje države i fondova za njihovu nabavku.

Чланак Jedna instalacija, neiscrpan izvor energije i vode, uz veliku uštedu се појављује прво на Biznis i Finansije.