Vrednost spoljnotrgovinske razmene je prošle godine iznosila 5,3 milijardi dolara. Izvoz je u petogodišnjem periodu porastao 15 puta, a uvoz za dva i po puta.

Komora kineskih kompanija je otvorena u Kineskom kulturnom centru na Novom Beogradu. Na štandovima su poredstavljene najveće kompanije, među kojima i „Hbis grupa“ i „Ziđin“, dva najveća izvoznika u Srbiji.

Predstavljene su i „Pauer Čajna“, „Šandong haj spid grupa“, „Huaveji“, „CRBC“ i „Linglong“.

Kina odmah iza Nemačke u spoljnotrgovinskoj razmeni

„Mi smo 2021. godine, iako je to i dalje bila godina pandemija koronavirusa, zabeležili rekordnu spoljnotrgovinsku razmenu od nekih 5,3 milijardi evra (dolara, prim. nov.) i time su Narodna Republika Kina i investitori iz Kine izbili na drugo mesto po važnosti u našim spoljotrogivnskim odnosima, odmah iza Nemačke. I to se desilo u poslednjih pet godina,“ rekla je premijerka prilikom otvaranja Komore.

„Od tih 5,3 milijardi evra (dolara, prim. nov.), naš izvoz u NRJ KINU bio je oko milijardu evra. Taj izvoz je u poslednjih pet godina povećan neverovatnih 15 puta„, rekla je premijerka ovom prilikom.“

Cilj Srbije je da u najkraćem mogućem roku napravi i dogovori sporazum o slobodnoj trgovini o kome su razgovarali predsednici Srbije i Kine, kazala je Brnabić.

Ukupni izvoz u Kinu je 2017. godine bio 62,2 miliona dolara, dok je vrednost ukupnog uvoza bila 1,8 milijardi dolara. Prošle godine izvoz u Kinu porastao je na ukupno 971 miliona dolara, a uvoz na 4,3 milijardi dolara.

Na porast izvoza u Kinu značajno je uticao izvoz rude bakra u poslednje dve godine. Ukoliko posmatramo period od 2017. godine, o kome govori i premijerka, izvoza rude bakra, bakrenaca i cementra bakra do 2020. gotovo da nije ni bilo. Prošle godine on je iznosio ukupno 500,9 miliona dolara, a 2020. godine 44,3 miliona dolara.

Za razliku od rude bakra, izvoz bakra je postojao i ranijih godina, ali je i on uvećan u poslednje dve godine. Tako je Srbija 2021. godine izvezla bakar u Kinu ukupne vrednosti 326,3 miliona dolara, a godinu dana ranije blizu 227,9 miliona dolara.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Srpski izvoz u Kinu za pet godina porastao 15 puta, dok se uvoz duplirao се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, od januara do decembra 2019. izvezeno je robe u vrednosti od 19.633 miliona dolara, a uvezeno je robe u vrednosti od 26.730,6 miliona dolara. To je rast respektivno od dva, odnosno 3,3 odsto.

Kada se pak izvoz prebaci u evre njegova vrednost bila je 17.536,4 miliona, što je povećanje od 7,7% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe zabeležio je vrednost od 23.875,3 miliona, odnosno povećanje od 8,9%.

U dolarima deficit iznosi 7.097,5 miliona, što čini povećanje od 6,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit je bio 6.338,9 miliona, što je povećanje od 12,5%.

Pokrivenost uvoza izvozom je 73,4% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,3%.

EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 61,8% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2.258,6 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih), nafte i naftnih derivata, električnih mašina i aparata, drumskih vozila i pića.

Foto: Schwoaze, Pixabay

Чланак U 2019. Srbija imala rast uvoza i izvoza, ali i spoljnotrgovinskog deficita се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svetski ekonomski forum objavio je da pomenuti spoljnotrgovinski rezultati Kine nisu pogodili sve njene partnere podjednako. Izvoz u EU je smanjen za 29,9 odsto a uvoz iz nje za 18,9 odsto. Izvoz Kine u SAD pao je za 27 odsto, a uvoz iz ove zemlje za osam procenata. Razlog za to je velika međuzavisnost između ovih ekonomskih aktera.

Naime, u 2019. godini Amerika je u spoljnoj trgovini najviše zavisila od Kine, koju su sledili sedam evropskih zemalja i Japan. Pojedine evropske države su još više zavisne od robe iz najjače azijske ekonomije.

Zato je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila da Evropa ubuduće mora manje zavisiti od stranih trgovinskih partnera. I francuski predsednik Emanuel Makron sada tvrdi da treba ojačati „evropski suverenitet“ investiranjem u razvoj domaćih tehnoloških i medicinskih kompanija.

Jedna u nizu ovakvih inicijativa sprovodi se ovih dana i u Africi.

Kinezi uvozili meso tokom pandemije

Zanimljivo je da se među kineskom robom čiji izvoz je najviše pogođen pandemijom nalaze i nuklearni reaktori, metali poput gvožđa i nameštaj.

Korona-kriza je najviše štete nanela uvozu hemikalija, mašina i luksuzne robe u Kinu. Tamošnja srednja klasa je naime naprasno izgubila interesovanje za skupocenu robu. S druge strane, građani Kine su više tražili meso, pa je njegov uvoz porastao.

Foto: MichaelGaida, Pixabay

Чланак Korona podstakla svetske lidere na razmišljanje o redefinisanju spoljnotrgovinskih partnerstava се појављује прво на Biznis i Finansije.