U Evropi postoji šest mesta, gde će vam platiti da se preselite uz pozamašne finansijske podsticaje.

Albinen, Švajcarska

Albinen u švajcarskom kantonu Vale se, kao i mnoga mesta na ovoj listi, bori sa depopulacijom.U alpskom selu sada ima manje od 250 stanovnika.Da bi povećala broj, švajcarska vlada nudi porodicama čak 53.000 dolara da se tamo presele – 25.000 švajcarskih franaka (skoro 27.000 dolara) za odrasle mlađe od 45 godina plus 10.000 švajcarskih franaka (skoro 11.000 dolara) po detetu.

Da biste ovu ponudu mogli da iskoristite,morate da budete državljanin Švajcarske ili bar da imate C boravišnu dozvolu.Podnosioci zahteva takođe moraju da se obavežu da će kupiti kuću u Albinenu i tamo živeti 10 godina.

Sardinija, Italija

Sardinijaje turističko žarište sa netaknutim plažama i mnoštvom primorskih odmarališta, alinjegovo divlje zaleđe privlači manje posetilaca i ima sve manji broj stanovnika.

Regionalna vlada je uvela šemu za privlačenje novih stanovnika. Kandidati koji se presele u naselje sa manje od 3.000 stanovnikadobiće isplatu do 15.000 evra.

Novac se mora iskoristiti za kupovinu ili renoviranje nekretnine. Vlada je izdvojila preko 45 miliona evra za ovaj program preseljenja.

Preziče Akvarika, Italija

Preziče Akvarika je grad od oko 10.500 stanovnika u južnom regionu Pulje.

Kako bi povećali broj stanovnika, grad je prošle godine pokrenuo kampanju pod nazivom „Dobro došli u Preziče Akvariku“, kojaobećava grant od 30.000 evraza one koji kupe kuću i prijave prebivalište u gradu.

Finansijska pomoć će biti dostupna za pokrivanje 50 odsto troškova kupovine kuće, uključujući renoviranje, do maksimalno 30.000 evra, a oko 30 odsto gradskog stambenog prostora ispunjava uslove za program.

Ponga, Španija

Grad Ponga na severozapadu Španije je dom za samo 600 stanovnika, a da bi povećao svoju populaciju, počeo je da nudi novčane grantove.

Trenutno su dostupni Britancima i obećavaju 2.600 funti za svakoga ko se obaveže da će živeti u gradu najmanje 5 godina, i još 2.600 funti za svaku bebu koja se tamo rodi.

Kalabrija, Italija

Oni koji odluče da se presele u selo sa 2.000 stanovnika ili manje mogu da zarade do 28.000 evra.

Zainteresovanimoraju da imaju 40 godina ili da budu mlađi i da se presele u region u roku od 90 dana od trenutka kad im prijava bude prihvaćena. Oni takođe moraju pokrenuti posao ili naći posao u toj oblasti.

Irska ostrva

Irska nudi značajne finansijske podsticaje za ljude koji su spremni da se presele na jedno od njenih udaljenih ostrva. Projekat je deo šire politike nazvane „Naša živa ostrva“ koja radi na povećanju broja stanovništva u zemlji. Irska ima 30 ostrva bez mostovne veze sa kopnom.

Irska vlada nudi grantove odpreko 80.000 evra za one koji se obavežu da renoviraju imanje na jednom od ostrva, potencijalni stanovnici treba da kupe kuću sa datumom izgradnje pre 1993. godine,aprazna je najmanje dve godine.

Izvor: Alo.rs

Foto: Pixabay

Чланак U Evropi postoji šest mesta, gde će vam platiti da se preselite се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zvezdara je omiljena opština beogradskih podstanara. To se može zaključiti na osnovu podataka poslednjeg popisa stanovništva, koji pokazuju da je po broju onih koji plaćaju kiriju prva u Srbiji. Na teritoriji ove opštine ima 77.622 stanova, a iznajmljuje se čak 9.655.

Za agente za nekretnine ovo nije neobičan podatak, jer je Zvezdara i jedna od opština u kojima se gradi i prodaje najviše stanova. Većina ih kupuje da bi u njima živela, ali ima dosta i onih koji nekretnine na Zvezdari gledaju kao investiciju i kupuju ih da bi ih izdavali.

Kako smo imali uvid, prosečna cena trenutno oglašenih garsonjera na Zvezdari na specijalizovanom sajtu za ogalašavnje nekretnina 4zida.rs je 289 evra, jednosobni stanovi su oko 325, a dvosobni 525 evra. U odnosu na treći kvartal prošle godine kirija u garsonjerama je skuplja za oko 70 evra, u jednosobnim stanovima za oko 45 evra, a u dvosobnim čak 125 evra.

Kao i u svim ostalim opštinama i na Zvezdari su najtraženiji mali stanovi, do 50 kvadrata. Gledano po naseljima, u delovima opštine koji su bliži centru poput Cvetkove pijace, Liona, Đerma i dela oko Gradske bolnice trenutno nema slobodne garsonjere za izdavanje. Cene u ovim delovima Zvezdare su tokom prošle godine bile najviše u poslednjem kvartalu, kada su najmanji stanovi, na primer, kod Cvetkove pijace u ponudi bili za čak 500 evra.

Mirijevo najpristupačnije za porodice sa decom

Zvezdara je, zbog svog položaja omiljena destinacija onih koji dolaze da žive u Beogradu, a žele da budu blizu centra grada. Ovoj opštini pripada deo Bulevara kralja Aleksandra kao i deo ispod Vukovog spomenika, gde se nalazi i nekoliko fakulteta, zbog čega je ovaj deo tražen među studentima, dok je Mirijevo, koje takođe pripada ovoj opštini, jedno od naselja koje najviše privlače mlade bračne parove i porodice sa decom.

Mirijevo je naselje koje je za mnoge najdostupnije – i po ceni kvadrata i po iznosu mesečne kirije.

„Na osnovu trenutnog preseka oglašenih stanova za izdavanje u Mirijevu garsonjera se može iznajmiti u proseku za 245 evra, dok je jednosoban stan oko 280 evra. Kirija za dvosoban stan je oko 350 evra, što je i upola manje u odnosu na druge delove ove opštine poput okoline Đeram pijace gde za nekretninu iste veličine, treba izdvojiti duplo više novca“, kaže Aleksandra Mihajlović, iz 4zida.

Razlog što postoji veliki broj stanova za izdavanje je i što su u ovom delu Zvezdare ranije preovladavale porodične kuće, ali i njive, dok su poslednjih godina na mnogim placevima nikle zgrade, a vlasnici su za njih od investitora dobijali stanove koje sada rentiraju.

Zvezdara je jedna od svega pet beogradskih opština u kojima je broj stanovnika povećan između dva popisa. Na Zvezdari je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2011. godine živelo 151.808 stanovnika, a u oktobru prošle godine 171.923 stanovnika.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Bing

Чланак U kojoj opštini živi najviše podstanara u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koliko ima onih kojih se izjašnjavaju i dalje kao Jugosloveni u bivšim republikama SFRJ?

Crna Gora

Prema podacima crnogorskog Zavoda za statistiku, broj Jugoslovena u Crnoj Gori smanjivao se tokom godina, prenosi N1.

U Crnoj Gori su 1981. godine bila 31.243 Jugoslovena, a 1991. godine 26.159.

Broj onih koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni drastično se smanjio 2003. godine – na 1.860, a 2011. ih je bilo 1.154.

Napominje se da su u popisima 1981. i 1991, pored stanovništva u zemlji, u stalno stanovništvo ubrajani i crnogorski građani na privremenom radu u inostranstvu, kao i članovi porodice koji su sa njima boravli u inostranstvu, a u popisu 2003. godine, osim stanovništva u zemlji, u sastav stalnog stanovništva ulaze crnogorski građani čiji je rad, odnosno boravak u inostranstvu kraći od godinu dana, kao i strani državljani koji u Crnoj Gori rade ili borave u svojstvu članova porodice duže od godinu dana.
Slovenija

Prema podacima slovenačkog Zavoda za statistiku, onih koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni je 1971. godine bilo 6.616.

Deset godina kasnije je broj Jugoslovena povećan – na 25.615, a od 1991. godine ponovo je u padu – bilo ih je 12.075, a 2002. godine samo se 527 građana izjasnilo kao Jugosloveni.

Severna Makedonija

U Severnoj Makedoniji, prema podacima njihovog Zavoda za statistiku, 2021. godine su bile 344 osobe izjašnjene kao Jugosloveni.

Bosna i Hercegovina

Prema podacima sa poslednja tri popisa, iz 1981, 1991. i 2013. godine, i u BiH se vidi pad broja građana koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni.

Na popisu 1981. godine, od ukupno 4.193.369 stanovnika BiH, kao Jugosloveni se izjasnilo njih 333.468, odnosno 7,95 odsto. Deset godina kasnije, 1991. godine, taj broj je od ukupno 4.377.033 stanovnika iznosio 5,54 odsto, odnosno 242.682 građanina.

Na poslednjem održanom popisu, 2013. godine, od ukupno 3.531.159 stanovnika BiH, izjašnjenih kao Jugosloveni bilo je 2.570, odnosno svega 0,07 odsto.

Hrvatska

Na popisu održanom 2001. godine u Hrvatskoj, građana koji su se izjasnili kao Jugosloveni bilo je 176.
Deceniju kasnije, odnosno 2011. godine, taj broj se povećao na 331.

Popis koji je održan pre dve godine pokazuje da su se 942 građanina Hrvatske izjasnila kao Jugosloveni.

Srbija

Podaci popisa održanog u Srbiji 2022. godine objavljeni su na sajtu RZS, a prema tim podacima, građana Srbije koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni ima 27.143.

U odnosu na podatke sa prethodnog popisa, održanog 2011. godine, broj Jugoslovena se uvećao – 2011. godine ih je bilo 23.303.

Чланак Koliko ima Jugoslovena u republikama nekadašnje Jugoslavije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako su iz RZS naveli za portal N1, u tu kategoriju, od 323.013 građana, „uključena su lica za koja nije prikupljen odgovor na pitanje o nacionalnoj pripadnosti, i lica za koja su podaci preuzeti iz adminstrativnih izvora, kao i 7.575 lica od kojih je na pitanje o nacionalnoj pripadnosti dobijen odgovor koji se ne ne može smatrati nacionalnim izjašnjavanjem“.

Tu spadaju, kako navode iz RZS, oni građani koji su na primer naveli veroispovest umesto nacionalne pripadnosti – pravoslavac, hrišćanin, katolik.

Bilo je, međutim, i zanimljivijih odgovora.

Građani su se izjašnjavali i kao „džedaj, vanzemaljac, marsovac, svemirac, klingonac, stanovnici planete Zemlje, kosmopolite, navijači – Zvezdaši, Partizanovci, hobiti, liliputanci, vikinzi, apači, pankeri, šišarke, pokemoni, rokeri, vampiri…“, rekli su u odgovoru na pitanje portala N1 iz RZS.

Чланак Na popisu građani su se izjašnjavali da su Zvezdaši, Partizanovci, hobiti, vampiri,…. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Indijska populacija je jedna od najmlađih na svetu – gotovo polovina zemlje, odnosno 650 miliona ljudi, ima manje od 25 godina, a porodice sa više od jednog deteta u njoj su uobičajena pojava. S druge strane, u Kini je situacija obrnuta, stanovništvo je sve starije i sve ređe se odlučuje da ima više dece.

Zato će do 2047. godine svaka peta osoba na globalnom tržištu rada biti iz Indije. Tako bar kaže računica koju su izradile konsultantska kuća McKinsey & Co i Federacija indijskih privrednih i industrijskih komora. Od toga će Indija itekako imati ekonomske koristi budući da već i sada veliki broj kompanija razmatra selidbu svoje proizvodnje iz Kine u zemlje koje imaju mlado stanovništvo ali i jeftinu cenu rada. Neke, poput Samsunga, Epla, Opoa, Šaomija i sl, su već počele da sele deo svog poslovanja u Indiju.

Ovo nije slučajno. Indija ima dobar obrazovni sistem koji školuje kvalitetne kadrove. I što je najvažnije, ona ima koga da školuje dok mnoge druge zemlje muku muče i sa natalitetom ali i sa deficitom mnogih profesija.

Radna snaga pak nije jedina prednost Indije. Kako se produbljuju tenzije između Kine i Zapada ova zemlja dobija sve važniju ulogu u međunarodnim odnosima. Razlog tome je činjenica da je ona ipak politički znatno neutralnija od Kine.

Foto: Jaikishan Patel, Unsplash

Чланак Indija će uskoro imati više stanovnika od Kine, što će doprineti njenoj ekonomiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Popisom, koji sprovodi Republički zavod za statistiku (RZS), prikupljaće se podaci o stanovništvu, njegovoj starosnoj, polnoj, obrazovnoj i bračnoj strukturi, o ekonomskoj aktivnosti, strukturi domaćinstava i porodica kao i stambenom fondu.

Prema Zakonu o popisu, državljani Srbije sa prebivalištem odnosno boravištem u zemlji, kao i stalno nastanjeni stranci sa boravištem u Srbiji, u obavezi su da učestvuju u popisu i da na sva pitanja daju tačne i potpune odgovore.

Odbijanje učestvovanja u popisu kao i davanje nepotpunih i netačnih podataka povlači prekršajnu odgovornost i novčanu kaznu od 20.000 do 50.000 dinara.

Građani prilikom popisa imaju pravo da ne odgovore na pitanja o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku, koja spadaju u osetljiva, ili da se izjasne onako kako žele.
Podatke direktno od građana prikupljaju popisivači koji su dužni da nose legitimaciju i da je pokažu pre nego što uđe u domaćinstvo.

Ukoliko popisivač ne zatekne nikoga kod kuće, on može doći u nekom drugom terminu, a ukoliko i tada nema nikoga, ostaviće pisano obaveštenje o svom dolasku i broj telefona na koji građani mogu, uz pomoć operatera, da zakažu neki drugi termin popisivanja.

Podatke o članovima domaćinstva koji se u vreme popisa nalaze u inostranstvu mogu da daju prisutni člnovi domaćinstva, a studenti i učenici koji su smešteni u domovima i internatima biće popisani dva puta: kao privremeno prisutna lica u mestu u kojem privremeno borave zbog školovanja i u mestu u kojem živi njihova porodica.
Za decu mlađu od 15 godina odgovori se prikupljaju od roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja.

Privremeni rezultati popisa biće objavljeni u roku od 30 dana nakon završetka popisa, a konačni rezultati će se objavljivati u delovima, počevši od marta ili aprila meseca sledeće godine.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Za odbijanje učestvovanja u popisu stanovništva sledi kazna do 50.000 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova počeće 1. oktobra i trajaće mesec dana. Na poslednjem popisu 2011. godine Srbija je imala 7.186 862 stanovnika.

Kakav je demografski trend i da li je dobra procena Unicefa da smo među pet najstarijih nacija u Evropi, znaće se već poslednjeg dana novembra, kada će Zavod za statistiku objaviti preliminarne rezultate ovogodišnjeg popisa.

Srbija zemlja starih ljudi

Ivan Marinković, demograf, rekao je za RTS da je Srbija zemlja starih ljudi i da posle popisa očekuje pad stanovnika, od čak 700.000.

– Očekujem veliki pad broja stanovnika, najmanje 500.000 će biti manje na osnovu podataka vitalne statistike, između rađanja i umiranja, a kada dobijemo podatke videćemo koliko su bile spoljne migracije. Očekujem pad od 700.000 stanovnika – rekao je Marinković.

Ono što može biti pozitivno, kaže Marinković, jeste da će biti nešto bolja obrazovna struktura, da će kompjuterska pismenost biti na višem nivou i da će određeni ekonomski parametri verovatno biti bolji.

Ističe da su demokratski trendovi uspostavljani pre više decenija, i da ne možemo očekivati pozitivne stvari.

– Mi starimo od osnove, jer se svake godine rađa sve manje dece, svaka generacija je malobrojnija. Starimo i sa vrha, imamo produženje života i ono što je za sada nepoznanica jesu migracije i njihova selektivnost – rekao je Marinković.

Procene i stručna mišljenja govore, kaže Marinković, da se na godišnjem nivou 15.000–20.000 više ljudi odseli iz Srbije nego što se doseli u nju, tako da očekujemo negativan migracioni saldo koji može biti do 200.000. – Što se tiče vitalne statistike, mi na godišnjem nivou gubimo, počev od 2011, 2012, 2013. oko tridesetak hiljada, da bi se to u kasnijim godinama povećalo na 40.000. Poslednje dve godine kovid pandemije su napravile ogromnu razliku, preko 50.000, pa čak i 70.000 je bio negativan bilans, tako da smo na taj način izgubili pola miliona stanovnika – naveo je Marinković.

„Mnoga sela nisu imala demografsku budućnost“

Istakao je da su sela poprilično u demografski nepovoljnom statusu.

– Sela su nastajala stihijski i nisu planski formirana, pa mnoga nisu imala demografsku budućnost. I kada se neka porodica tamo preseli i dobije decu, ona u tom trenutku rađanja podigne brojke, ali to je kratkoročno i bez ikakve perspektive – kaže Marinković.

Početkom pedesetih godina 20. veka u Srbiji se rađalo oko 160.000 dece, a sada se godišnje rodi oko 65.000.

– Mi imamo jasan trend opadanja apsolutnih vrednosti, svake godine se rađa sve manje dece, može da bude nekih odstupanja, ali ono su veoma mala. Trend je takav i da su generacije žena koje ulaze u reproduktivni period, da ne možemo očekivati da se apsolutne vrednosti bitnije promene – rekao je Marinković.

– Mi spadamo u demografski najstarije populacije na svetu, Evropa je generalno demografski veoma stara, da li smo među privih pet ili deset, zavisi koji od indikatora uzmemo. Videćemo posle popisa da li je to tako ili smo u još lošijem položaju – rekao je Marinković. U Srbiji je broj starijih od 65 godinao davno premašio broj dece ispod 15 godina. Podaci govore o direktno povezanim pojavama: više od milion dvesta hiljada stanovnika Srbije starije je od 65 godina i, sa druge strane, prosečna porodica s decom u Srbiji statistički ima 1,6 dece.

Izvor: RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Srbija zemlja starih ljudi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija Mastercard objavila je Izveštaj o korporativnoj održivosti i Izveštaj o raznolikosti, jednakosti i inkluziji (DEI) za 2021., koji ističu uticaj kompanije na okolinu, društvo i upravljanje (ESG) kako bi se izgradila održiva i inkluzivna digitalna ekonomija u kojoj svi ostvaruju napredak. Ovi izveštaji su komplementarni sa nedavnom najavom kompanije o povezivanju kompenzacija za sve zaposlene sa ostvarivanjem ESG ciljeva za kompaniju.

„Izgradnja održivijeg i inkluzivnijeg sveta je izazovna i preko potrebna,” izjavio je Majkl Mibah, generalni direktor kompanije Mastercard. „Naš godišnji izveštaj o održivosti i DEI izveštaj pokazuju naš napredak ka ostvarivanju pozitivnog uticaja – kao i naš put da ubuduće učinimo još više.”

Izveštaj pokazuje da je u domenu prosperiteta, više od 675 miliona od ciljane 1 milijarde pojedinaca već uključeno u digitalnu ekonomiju. Takođe, uključeno je 25 miliona mikro, malih i srednjih preduzeća čime je dostignuto 50% petogodišnjeg cilja za manje od dve godine.

Implementirana je napredna inicijativa In Solidarity upućena ka borbi protiv rasizma i premošćivanju rasnog bogatstva i jaza u pristupu mogućnostima. Ujedno je obeležena treća godina filantropskog rada Mastercard Impact Fund kroz koji je odobreno više od 260 miliona dolara grantova za 143 organizacije u 94 zemlje.
Kompanija nastavlja sa podsticanjem jednakosti u primanjima među svim zaposlenima. Predstavljena su i napredna inkluzivna kartična rešenja, Touch Card za klijente sa oštećenim vidom i unapređeno rešenje True Name kojim je transrodnim i nebinarnim pojedincima omogućeno da koriste svoja izabrana imena na platnim karticama.

U domenu očuvanja životne sredine, sproveden je niz aktivnosti kojim se utiče na smanjenje emisije ugljenika i ujedinjenje kompanija, zajednica i potrošača u klimatskim akcijama. Aktivnosti su usmerene na ubrzavanje dostizanja neto nulte emisije gasova staklene bašte za jednu deceniju, sa 2050. na 2040. godinu.

U sklopu koalicije Priceless Planet angažovano je već više od 100 partnera za sadnju 100 miliona stabala . Lansiran je Global Sustainability Innovation Lab kako bi se zajednički kreirala rešenja za održivu trgovinu, kao što je Carbon Calculator, koji je integrisan u globalnu mrežu kompanije kako bi pomogao potrošačima da shvate uticaj njihovih kupovina na okolinu. Omogućena je proizvodnja 60 miliona Mastercard kartica sa odobrenim održivim materijalima koristeći Mastercard pravilnik o materijalima za održive kartice – u odnosu na 10,7 miliona na kraju 2020.

Na polju principa upravljanja izveštaj je pokazao jačanje duboke posvećenosti etičkom poslovanju i usklađenosti sa zakonima i propisima. Objavljeni su principi kibernetičke sigurnosti koji predstavljaju višeslojni, principijelni pristup kompanije Mastercard sajber sigurnosti. Kompanija je proširila svoju posvećenost odgovornosti kada su u pitanju podaci, privatnost i sigurnost globalnim širenjem EU visokih standarda za zaštitu potrošača, Opštih uredbi o zaštiti podataka (GDPR) i usklađivanjem okvira upravljanja kompanije veštačkom inteligencijom sa širim principima odgovornosti kada su u pitanju podaci.

Чланак Godišnji izveštaj o raznolikosti, jednakosti i inluziji pokazao napredak kompanije Mastercard na polju društvenih i ekoloških aktivnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ono što su procene Republičkog zavoda za statistiku već pokazale jeste prirodni priraštaj koji je u 2020. dostigao neslavni rekord od – 55.158, što je bio do tada najveći negativni priraštaj od kada se vodi statistika. U 2020. rodilo se prvi put manje od 62.000 beba (61.693), a istovremeno smo imali povećanu smrtnost od 114.954 ljudi, nasuprot uobičajenom godišnjem proseku od 102.000 – 103.000.

Prošle godine je, kaže vitalna statistika, rođeno 369 beba više nego u godini pre toga, ali je preminulo 20.947 ljudi više. To znači da je negativni priraštaj bio još veći i iznosio je -73.839. Stopa nataliteta prošle godine bila oko 1,5, dok je za prostu reprodukciju potrebno 2,15.

Ključna godina u kojoj je broj umrlih premašio broj rođenih, bila je 1992. Posle tzv. kompenzacionog perioda posle rata, kada se rodilo mnogo beba (tzv. bejbi bum generacija), od 1956. broj rođenja na godišnjem nivou opada. Sa svakom generacijom sve je manje onih koji ulaze u radni i fertilni kontingent.

Na poslednjem popisu, 2011. godine, Srbija je imala 7.186.862. žitelja. Procenjen broj stanovnika u 2020. godini, kako je prošlog leta objavio Republički zavod za statistiku, iznosio je 6.899.126. Znači, manje nas je za nešto više od 287.000, odnosno za oko četiri odsto.

Srbija zna koliko je stranaca steklo prebivalište

Veruje se da će slične brojke pokazati i oktobarski popis. Međutim, ono što ni tada nećemo pouzdano znati biće broj naših ljudi koji radi u drugim zemljama i u kojim koliko.

– One koji rade u inostranstvu duže od godinu dana, prema međunarodnim normama, popisuju zemlje u kojima rade, a ne mi, bez obzira na to što su naši državljani – objašnjava LJiljana Đorđević, načelnik Odeljenja za popis Republičkog zavoda za statistiku. – Ukoliko je neko otišao na rad kraći od godinu dana, podatke o njemu daju članovi porodice, ako su u zemlji. Mi pak prikupljamo podatke o strancima koji žive kod nas duže od godinu dana.

Rečju, Srbija zna koliko je stranaca steklo prebivalište kod nas, ali ne i koliko je naših ljudi steklo prebivalište negde drugde.

Kako objašnjava Gordana Bjelobrk, šef Odseka za demografiju pri RZZS, po zakonu, svako ko menja mesto boravka na duže od tri meseca trebalo bi da se prijavi MUP-u. To su registrovane migracije.

– LJudi masovno ne prijavljuju ni kada odlaze, ni kada se vraćaju, a jedna osoba u toku godine može tri puta da ode na po tri meseca – pojašnjava Bjelobrkova, i dodaje da je prethodni popis, iz 2011. godine, pokazao da oko 300.000 naših ljudi radi van zemlje. Međutim veruje se da su realne brojke mnogo veće.

Pritom, čak ni razmena podataka sa zemljama u kojima srpski državljani rade ne bi dala kompletnu sliku, jer je mnogo onih koji su otišli na primer na rad u Nemačku sa hrvatskim pasošem, budući da je Hrvatska članica EU, a da oni imaju i naše i njihove dokumente. Takođe, mnogi Albanci iz naše južne pokrajine, iako se uglas zalažu za nezavisnu državu, u inostranstvu rade sa pasošima države u kojoj žive – Srbije.

Hrvati“izgubili“ 10 procenata

Nedavni popis u susednoj Hrvatskoj pokazao je da ova zemlja ima gotovo 10 odsto manje građana u odnosu na period pre jednu deceniju. Po osnovu negativnog prirodnog priraštaja, odnosno razlike između broja rođenih i umrlih, manje je oko 165.000 duša, registrovanih iseljenika u druge zemlje ima oko 110.000 i neregistrovanih oko 120.000.

Kasnije rađanje

U odnosu na početak sedamdesetih godina prošlog veka, žena u periodu pogodnom za rađanje manje je za pola miliona i sve se kasnije odlučuju za prvo dete.

Izvor: Novosti.rs

Foto: Pixabay

Чланак Prema procenama u Srbiji je manji broj stanovnika za četiri odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koeficijent starosne zavisnosti 2001. godine u Evropskoj uniji iznosio je 25,9 odsto, što znači da je bilo nešto manje od četiri osobe u radnoj dobi (20-64) na svaku osobu koja ima 65 ili više godine, objavio je Eurostat na Međunarodni dan starijih osoba.

U januaru 2020. godine koeficijent je porastao na 34,8 odsto, što znači da je bilo nešto manje od tri osobe u radnoj dobi na svaku osobu koja ima 65 ili više godina.

Od 1. januara 2020. godine najveći koeficijent starosne zavisnosti je u istočnoj Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Francuskoj, Italiji, Portugalu, Finskoj. Većina regija, u kojima je zabeležen visok koeficijent, bile su ruralne ili planinske, ili se radi o udaljenim mestima iz kojih mladi odlaze da bi studrali ili pronašli posao.

Što se tiče različitih regiona Evropske unije, u planinskom delu centralne Grčke Evritaniji zaveležen je najveći koeefcijent starosne zavisnosti 78,3 odsto. Sledi severozapadni region u Beligiji Vern sa koeficijentom 64,6 odsto i nemački Zul sa 61,3 odsto.

Sa druge strane, najniži koeficijent starosne zavisnsti zabeležen je u francuskim prekomorskim teritorijama Majot (6,1 odsto) i Gvajana (11,7 odsto), kao i na ostrvu Fuerteventura koje pripada Španiji.

U naredne tri decenije se očekuje da koeficijenti starosne zavisnosti porastu u svih 1.169 regiona Evropske unije, izuzev nemačkog Harca, najzapadnijeg dela Saksonije-Anhalt.

Na nivou Evropske unije očekuje se da koeficijent starosne zavisnosti dostigne 56,7 odsto do 1. januara 2050. godine, što bi značilo da će biti manje od dve radno aktivne osobe na svaku stariju osobu. Projekcije ukazuju da će koeficijent starosne zavisnosti dostići najmanje 50 odsto u velikoj većini regiona Evropske unije (974).

Kolika je prosečna starost u Srbiji?

Prema podacima iz 2020. godine Republičkog zavoda za statistiku, očekivano trajanje života za žene u Srbiji je 77,24 godine, a za muškarce 71,37 godina. Prosečna starost žena je 44,8 godina, a muškaraca 42 godine.

Udeo žena koje imaju od 60-64 godine u celokupnom stanovništvu je 7,3 odsto, udeo onih koje imaju 65-69 odsto je 7,8 odsto. Žene koje imaju preko 85 godina učestvuju sa 2,4 odsto u celokupnom stanovništvu.

Kada se posmatraju muškarci, udeo onih koji imaju 60-64 godine je 6,8 odsto, onih koji imaju 65-69 godina je 6,9 odsto. Muškarci koji imaju preko 85 godina učestvuju sa 1,5 odsto u celokupnom stanovništvu.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.