U pitomom Dragačevu, na obroncima planine Jelice, u zaseoku Broćići na 70 hektara livada, voćnjaka i šuma, koze pasu i brste, a potom daju najkvalitetnije mleko. Ko želi, može da iznajmi kozu i na raspolaganju su mu njeni proizvodi.

Nesvakidašnja akcija tima koji stoji iza ovog startapa, nudi priliku da iznajmite kozu, budete pastir na daljinu i dobijate redovno, u toku sezone sveže mleko, delikatesne sireve, jogurt, kefir, surutku.

Kako navodi Aleksandra Džančić za RTS, na ideju da pokrenu ovu akciju su došli pre svega u nameri da proizvodi dospeju do krajnih korisnika u gradovima.

„Kao i iz jedne velike želje i vere da sela u Srbiji imaju budućnost i da je ona baš tu, na svežem vazduhu, na obroncima planina i uz zvuke stada. Sama platforma je ideja Nenada Marinkovića, koji je i vlasnik poljoprivrednog gazdinstva, ujedno i pastir koji čuva koze u Dragačevu“, dodaje Džančićeva.

Na ovaj način su želeli, kaže Džančićeva, i da pomognu malim domaćinstvima koja često nemaju dovoljno resursa da se na pravilan način bave negom životinja i da čuvaju mleko i prerađevine. S druge strane, prepoznali su da veliki broj ljudi u gradu želi da dođe do tih kvalitetnih domaćih proizvoda.

Ko iznajmi kozu za uzvrat dobije proizvode

Kako objašnjava Đorđe Dubovina, zainteresovani mogu da se prijave putem sajta na kome će popuniti prijavu, a kasnije će dobiti sve detalje.

„Mi pozivamo ljude da se prijave, kao i mala domaćinstva koja žele da se priključe ovoj platformi kako bismo im pomogli da i oni plasiraju svoje proizvode i da zarade nešto od toga“, dodaje Dubovina.

Oni koji iznajme kozu za uzvrat dobijaju proizvode. U ovom trenutku u ponudi su dva paketa proizvoda u zavisnosti od količine mleka koju žele da dobiju.

„U većem paketu se dobija 15 litara mleka i možete da odaberete da li želite da dobijete francuski kozji sir, halumi, jogurt, mleko. Možete da date ime kozi, da joj napravite ogrlicu, a možete i da je posetite i na farmi. U jednom trenutku će biti organizovane i radionice za pravljenje sireva“, dodaje Aleksandra Džinčić.

„Vlasnici“ koza proizvode mogu da dobiju u periodu od aprila do oktobra, a do sada se već prijavilo preko dve stotine ljudi koji žele da iznajme kozu.

Trenutno na farmi je oko osamdesetak koza, a u januaru stižu nova stada alpskih i sanskih koza iz Francuske.

Slični programi postoje u Italiji i Skandinaviji, ali ovaj konzorcijum ima opciju da se zainteresovane farme priključe ovom programu, što nije slučaj sa ovim programom, objašnjava Dubovina.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Startap Nenada Marinkovića: Iznajmite kozu, budite pastir na daljinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Studija je uspela da pokaže da je prekomerna zastupljenost muškaraca zasnovana na samoreferentnom procesu. Od osnivača startapova se očekuje da se prilagode ovom prototipu, dok oni istovremeno doživljavaju taj standard kao dat. Na taj način se javlja dilema između poštovanja standarda i očekivanja „različitosti“ kako bi se startap izdvojio na tržištu u odnosu na druge kompanije.

Poslovne modele IT startapova karakterišu veće neizvesnosti nego kopmanije koje se bave drugim delatnostima. Investitori zato traže načine da na nivou poslovnog modela ublaže neizvesnosti. Oni će se odlučiti da finansiraju startapove koji ispunjavaju njihova očekivanja. Rezultati studije sugerišu da su žene u IT sektoru udaljene od normativnog standarda, pa samim time i ne dobijaju šansu da se dokažu bez obzira na njihovo obrazovanje i iskustvo.

Bolji obrazovni programi ili podrška za žene neće rešiti ovaj problem. Autori studije predlažu identifikovanje tržišnih niša u kojima žene nisu manje zastupljene kao što je to slučaj sa informacionim i visokim tehnologijama sa uspostavljenim prototipom. Prototipovi gube na značaju, ako nsu jasno definisani. Dakle rešenje može biti polako i efikasno infiltriranje u utvrđenu percepciju IT prototipa umesto konfrontacije sa njim. Promena „klasičnog“ tehnološkog prototipa je dugoročan proces.

Чланак Zašto u IT startapovima rade pretežno muškarci? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jednorog je naziv za startap za koji se procenjuje da vredi više od 1 milijarde dolara. Termin ove retke i teško uhvatljive mitske životinje izabran je s razlogom, kako bi se ukazalo koliko je mala verovatnoća da jedan startap dostigne toliko visoku vrednost.

Ovaj termin se koristi nepunih 10 godina, najčešće se vezuje za tehnologije, a broj jednoroga, iz godine u godinu kontinuirano raste. Tako je 2013. godine, kada je termin uveden, na svetu bilo ukupno 39 jednoroga, dok ih ove godine ima 1.170, dakle 30 puta više, objašnjava za „Blic Biznis“ Zoja Kukić, preduzetnica koja 10 godina učestvuje u građenju srpskog startap ekosistema. Tačno 46 zemalja na svetu ima bar po jednog.

Jednoroge imaju Rumunija, Hrvatska, Slovenija i Bugarska kao i još nekoliko zemalja iz istočne i centralne Evrope – Češka Republika, Litvanija, Letonija, Estonija i Ukrajina.

Po broju jednoroga prednjače SAD. Ameriku prate Kina i Indija. Hrvatska trenutno ima dva „jednoroga“, dok prema poslednjim podacima u ovoj zemlji postoji još nekoliko startapa koji su po prihodima poslovanja vrlo blizu da to i postanu.

SAD – 488
Kina – 301
Indija – 105

Hrvatska trenutno ima dva „jednoroga“, dok prema poslednjim podacima u ovoj zemlji postoji još nekoliko startapa koji su po prihodima poslovanja vrlo blizu da to i postanu.

Rimac Grupa – Hrvatska
Infobip – Hrvatska
Payhawk – Bugarska
Outfit 7 – Slovenija
UiPath – Rumunija

Srbija i jednorozi

– U ovom segmentu, Srbija još kaska u odnosu na većinu zemalja u okruženju. Razog je što su sve zemlje EU već imale podsticaje od strane države da se podstakne kreiranje investiconih fondova u startape, a naša zemlja je tek nedavno krenula u taj korak. Međutim, vetar u leđa u ovom segmentu je organizacija Serbian Entrepreneurs, koju čini naša dijaspora i koja aktivno pomaže domaćim startapima da prikupi finansiranje sa razvijenih tržišta“ – objašnjava Zoja.
Ona kaže da to da li imamo ili nemamo „jednoroga“ nije jedini parametar koji treba pratiti.
„Mnogo je važnije da postoji rastući broj uspešnih startapa koji nastupaju na inostranom tržištu, koji dobijaju investicije van našeg regiona i uspevaju da privuku kvalitetne kadrove koji će im pomoći dalji rast“ – smatra naša sagovornica.

Ona ističe da na ovom putu Srbija ide u dobrom pravcu i da ovaj sektor nastavlja da napreduje znatno bolje od očekivanog.

Bjelajac: „Šanse su u jako inovativnom proizvodu“
Ivan Bjelajac, predsednik „Blockchain Initiative“ kaže da u Srbiji veliko lokalno tržište ne postoji, čak bi bilo teško posmatrati i regionalno orjentisane firme kao one koje bi mogle dostići status jednoroga.

U Srbiji u narednom periodu moguća dva jednoroga

– Uzimajući u obzir da većina tehnoloških firmi kod nas primarno prodaje usluge, a ne svoje proizvode, još je teže dostići ovaj status jer nam je kvalifikovana radna snaga brojno ograničena u odnosu na mnogoljudne zemlje. Zato se 75% svih jednoroga i nalaze u SAD i Kini, Indija ubrzano napreduje, dok u Evropi London drži primat – kaže za „Blic Biznis“ Ivan Bjelajac.

On objašnjava da je u poslednje dve godine u Srbiji dosta poboljšana regulatorna klima po pitanju startapa, ali daje potrebno da prođe još vremena pre nego se veliki investicioni fondovi odluče da ovde investiraju u firme umesto da probaju da naše startape odvedu u svoje matične zemlje. Ako nista drugo onda bar zbog boljeg poznavanja zakonodavstva.

„Firma u koju bi ovde neko uložio sa dovoljnom valuacijom da se smatra „jednorogom“ bi morala biti nešto na trzištu zaista jedinstveno. Zato se obično smatra da naše šanse važe u mladim ili brzorastućim oblastima kao što su web3 (blokčejn) i neke od niša gejming industrije. Obzirom na to da smo mala zemlja, sa nedovoljno razvijenim domaćim trzištem kapitala, svoje šanse moramo dakle tražiti u proizvodu koji bi bilo teško brzo globalno kopirati, a koji je jako inovativan za svoje vreme, kao sto je svojevremeno Estonski Skype kupio Microsoft – objašnjava Bjelajac.

Kako postati jednorog

Postati jednorog kompanija nije lako, pa tako od milion onih koji samostalno započnu biznis, tek nekoliko postigne neverovatane rezultate i uveća početni kapital vredan više od jedne milijarde dolara. Faktori koji mogu uticati na to da kompanija dobije titulu jednoroga su brojni. U najkraćem i najopštijem, može da zavisi od prethodnog poslovanja kompanije, zatim kakve su joj prilike za rast, kao i od ukupnog tržišnog potencijala.
Zoja Kukić navodi dva preduslova važna za kreiranje jednoroga i objašnjava gde je Srbija na tom putu, i zašto još uvek nema ni jednog.

Jak IT sektor je prvi preduslov za kreiranje jednoroga u Srbiji, ali tu treba napomenuti da to ne znači samo kvalitetan tehnički kadar, već i profesionalce koji razumeju IT industriju i znaju kako da predstave i prodaju proizvod na svetskom tržištu.

Pristup izvorima finansiranja je pored jakog IT sektora, izuzetno važan za razvoj jednoroga, jer investicije u ovakav tip biznisa upravo pomažu da startap finansira svoj rast, što je preduslov za dostizanje visokih vrednosti.
Kompanija može postati jednorog i preko akvizicije, pa to možemo videti na primeru kada je Facebook kupio Instagram za 1 milijardu dolara, on je automatski dao Instagramu mogućnost da postane „jednorog“ preko noći, piše portal Findesa.

Ono što je takođe veoma uobičajena karakteristika za „jednoroge“ jeste da su su najčešće prvi na tržištu sa svojom idejom, i da konstantno drže svoju prednost bivajući uvek jedan korak ispred drugih, sa novim proizvodima, uslugama i inovacijama. Upravo to je bila kompanija Fejsbuk na svom početku. Najpre je uvela umrežavanje kolega na fakultetu, što do tada nije bilo viđeno a zatim proširivala bazu svojih korisnika.

Izvor: Blic.rs

Foto: Pixabay

Чланак U svetu ima 1.170 jednoroga, naša zemlja za sada nema ni jednog се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najbogatiji kineski tehnološki giganti i finansijeri koče jedan od najaktuelnijih internet trendova u zemlji poslednjih godina – zajedničku kupovinu, u kojoj tehnološke kompanije olakšavaju tradicionalnu praksu suseda da udružuju resurse za jeftinu kupovinu artikala na veliko.

Stotine startapova su već bankrotirali, a investitori bi mogli da izgube milijarde dolara u najnovijem upozorenju o tome koliko brzo promena stava Pekinga može uticati na industriju u razvoju.

U početku lokalni fenomen

Zajednička kupovina je u početku bila ruralni fenomen, sa farmerima koji su se udruživali kako bi uštedeli novac kupujući zalihe na veliko. Poslednjih godina je fenomen urbaniji, podstaknut povećanjem broja pametnih telefona, i prvenstveno se koristi za kupovinu namirnica, ali i sve više i za biljno seme i đubrivo. Stotine hiljada zajednica su počele da koriste platforme kao što su JD.com, Meituan i Pinduoduo u nečemu što je izgledalo kao revolucija u e-trgovini, piše Blumberg.

Ali potražnja nije pratila sve intenzivniju konkurenciju. Industrija je takođe bila pogođena sveobuhvatnim udarom predsednika Si Đinpinga na kineske internet divove. Prošle godine vlada je kaznila nekoliko platformi za zajedničku kupovinu zbog prekomerne potrošnje na promocije da bi pridobile korisnike.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак I e-kupovina u kolapsu: Stotine startapova bankrotirali, investitori gube milijarde се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ideja je nastala iz želje da pomogne ljudima da poboljšaju svoje zdravlje – bez tableta, nepotrebnih sastojaka i dodatnih troškova. Energy pasta za zube, koja sadrži vitamin B12, nužan za normalno funkcionisanje nervnog sistema i D3, potreban za zdravlje kostiju, korisnicima omogućava „mikrodoziranje“, odnosno češći unos manjih doza vitamina. Na ovaj način unese se 40-60 odsto korisnih materija, što je značajno više u poređenju sa 10-20 odsto koliko apsorbujemo kroz gastrointestinalni trakt.

Better & Better je treći u nizu startapa koje je Vukićević pokrenuo, sa idejom unapređenja zdravlja ljudi kroz postojeće navike i proizvode. Interesovanje Vukićevića za ovu temu rezultat je činjenice da je kao dete vodio borbu sa kancerom, što je doprinelo razvitku navika za ceo život, koje imaju za cilj očuvanje zdravlja. Upravo je lečenje od ove bolesti bilo povod da se Vladimir preseli u Ameriku.

„Godine fizikalne terapije naučile su me da bolje razumem svoje telo, njegova ograničenja i prednosti. Motivisan ovim saznanjima zasnovanim na ličnom iskustvu, te vođen željom da i drugima olakšam brigu o sopstvenom zdravlju, osnovao sam kompaniju Better & Better koja proizvodi vegansku pastu za zube obogaćenu vitaminima i mineralima. Zahvalan sam svim investitorima koji su podržali ovaj projekat sa ukupno četiri miliona dolara, a posebno sam ponosan na činjenicu da je čak 40 posto ovih sredstava stiglo iz Srbije, zemlje u kojoj sam rođen“, kaže Vukićević.

Poslednji talas finansiranja kompanije Better & Better predvodio je Fifth Quarter Ventures, u vlasništvu Tihomira Bajića, najpoznatijeg Srbina u Sicilijumskoj dolini, a startap su podržali i Saša Dragić, osnivač Superbet-a, Branimir Brkljač iz Studio Moderne, fond Vila Smita Dreamers VC, Azure Capital, Alpaca Ventures i drugi.
Dreamers VC je u saopštenju naveo da vidi potencijal u liniji proizvoda kompanije Better & Better da učini „zdraviji život lakšim“ i „na revolucionaran način poboljša zdravlje kroz postojeće navike“.

Pokrenut usred pandemije 2020. godine, Better & Better je tokom prve godine postojanja bio fokusiran na povratne informacije kupaca i usavršavanje formula i pakovanja. U nastojanju da revolucionarno promeni globalno tržište oralne zdravstvene nege vredno 450 milijardi dolara, brend je predstavio nove formule prirodnih pasti za zube, Energy i Purity, koje su veganske, čiste i napravljene od sastojaka koje potrošači prepoznaju.

Pored Energy i Purity pasta za zube, Better & Better je takođe lansirao prirodni konac bez plastike i četkicu za zube od bambusa, kako bi kupcima pružio kompletan set za oralnu negu. Oba proizvoda se mogu dopunjavati, smanjuju otpad i pomažu u održavanju oralne higijene. Vukićević takođe planira da počne proizvodnju sprejeva za osvežavanje usta, šampona i krema za ruke, jer se fokusira na uvođenje novih načina za najdelotvorniji unos vitamina.

Чланак Srpsko-američki startap sakupio 4 miliona dolara za inovaciju u oblasti zdravstva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Učešće startapa iz Srbije, organizacijom lokalnog takmičenja, omogućiće Naučno-tehnološki park Beograd, u saradnji sa AIM, vodećom investicionom platformom na Bliskom istoku i severnoj Africi, navedeno je u saopštenju.
Na lokalnom takmičenju biće odabrano do pet startapa iz Srbije koji će dobiti mogućnost da se predstave globalnoj publici i investitorima u UAE. Prijave su otvorene, a startapi mogu da se prijave do 7. februara.

Najboljoj među pet odabranih startap kompanija, lokalnom pobedniku, biće obezbeđen i direktan plasman u globalno finale „AIM Startup 2022“ takmičenja, dok će preostala četiri startapa dobiti priliku da učestvuju u pitch takmičenju i bore se za kvalifikaciju u veliko finale.

Kriterijumi po kojima će se ocenjivati

Kako je navedeno, pravo učešća na lokalnom takmičenju imaju startap kompanije sa do 50 zaposlenih, u većinskom srpskom vlasništvu, koje su u dosadašnjem razvoju prikupile finansiranje od najmanje 50.000 evra i nisu starije od 10 godina.

Kriterijumi po kojima će se ocenjivati su: iskustvo i stručnost tima, tržište i biznis model, dosadašnji razultati i planovi, industrija u kojoj startap posluje, pitch deck i značaj učešća na AIM događaju za dalji razvoj startapa.

Istaknuto je da je 11. investicioni skup AIM izvanredna prilika za sve startap kompanije koji nastoje da prikupe kapital, uvećaju globalnu vidljivost, prošire se na nova tržišta i uspostave nove poslovne kontakte.

Događaj je hibridnog tipa. Kotizacije su obezbeđene za svih pet kompanija, a troškovi puta obezbeđeni su za tri najbolje rangirana startapa. U zavisnosti od epidemiološke situacije, startapi mogu učestvovati i onlajn.

Navedeno je da je AIM inicijativa Ministarstva ekonomije UAE pod pokroviteljstvom šeika Mohammeda bin Rashida Al Maktouma, potpredsednika i premijera UAE i vladara Dubaija, koja je do sada okupila više od 124.000 posetilaca, oko 3.500 izlagača i suizlagača, kao i više od 1.800 govornika iz 160 zemalja sveta.

Tema ovogodišnjeg izdanja je – ulaganje u održive inovacije za uspešnu budućnost.

Чланак Šansa za srpske startape da se predstave investitorima u Dubaiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Strategija je dobar prvi korak u unapređenju ekosistema startapa, u njoj se nalaze inicijative države, ali i nekih privatnih kompanija, i vrlo je važna jer se u zakonu o inovacionim delatnostima koji bi uskoro trebalo da bude usvojen i strategiji prvi put definišu neki pojmovi, konačno je definisano šta je to startap, šta je „jednorog“, šta su biznis anđeli“, kaže za Danas Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u.

Ona napominje da su sada jasno definisani kriterijumi i startapom se smatra novoosnovani privredni subjekt koji ima potencijal brzog i velikog rasta. Strategija definiše i šta treba konkretno da se uradi da bi se ekosistem unapredio, a njome je plan da se Srbija koja je još u najranijoj fazi aktivacije prebaci u drugu fazu – globalizacije, u kojoj bi trebalo da dođemo do toga da imamo od 800 do 1.200 startapova. Za sada ih ima manje, ali to je cilj koji je dostižan. Potencijal Srbije je veliki, a još pre tri godine je, kako kaže, globalni startap DŽinom (Genome) prepoznao ekosistem Beograda i Novog Sada na globalnoj mapi startapova.

Investiranje u nekog ko je na samom početku  je veliki rizik

„Koliko je sada startapova ne zna se, jer se u APR ne registruje tako, i to treba da se promeni i to je previđeno nacrtom zakona o inovacionoj delatnosti“, ističe Đorđević.

Pet je posebnih fokusa u nedavno usvojenoj Strategiji, naglašava ona, jedan je na obrazovanju, drugi na infrastrukturi i podršci startapovima, a treći na finansiranju.

„Tu ima dosta prostora za unapređenje, jer sada trenutno niko nije spreman da investira u nekog ko je na samom početku jer je tu rizik veliki. Zato je takvim biznisima potrebna pomoć i strategija kaže da treba da bude više državnih programa koji bi dali bespovratna sredstva za finansiranje startapova u ranoj fazi“, kaže Đorđević.

Bitno je da ima više primera dobre prakse, onih koji su spremni da ulože svoj novac u startap, a važno je i da investitori, kako kaže, vide da imaju opciju da ulažu u ovakve biznise, jer ulaganje u njih je dobro jer iako je veći rizik veća je i mogućnost dobiti.

„Jedna od mera je da se povećaju bespovratna sredstva u toj ranoj fazi, druga da se razvije tržište preduzetničkog kapitala, to su ti alternativni načini finansiranja i da se napravi zakonodavni okvir za grupna finansiranja“, objašnjava Irena Đorđević šta su prioriteti u Strategiji kada se radi o finansiranju.

Startapovi i mali biznisi imali su ranije pregršt primedbi na procedure, ali i na poreska opterećenja. Đorđević kaže da su oni baš na tu temu razgovarali sa predstavnicima nekih od startapova i da su im oni rekli da je to problem, ali da postoji i njihova nedovoljna informisanost o tome šta sve postoji i može da se koristi.

Poreski podsticaji

„Kreiran je čitav set poreskih podsticaja, ali se oni ne koriste u očekivanoj meri. Ukoliko osnujete startap pet godina imate poresko oslobođenje na vašu zaradu ukoliko je ona do 150.000 dinara. Ali to ne koristi puno ljudi. Od januara, kada stupi zakon na snagu, za zaposlene u kompaniji koji se bave istraživanjem i razvojem imate poresko oslobođenje na zarade i doprinose do 70 odsto“, ističe Đorđević.

Direktor platforme Ventu.rs Luka Pejović kaže da je najveći problem to što smo mi kao država odsečeni od najvećih tržišta, a svako ko hoće da pravi uspešan startap mora da izlazi na strana tržišta.

„Takva strategija ako se sprovede imaće pozitivne efekte, ali najveći problem je nešto što je van kontrole države, jer jako je teško da ja znam šta je to što neki Amerikanac želi da koristi“, ističe Peović.

Ineresovanje investitora

Zato je, kako kaže, bitna promocija, u smislu pospešivanja saradnje domaćih i stranih kompanija. On navodi primer Danske koja ima u Silicijumskoj dolini svoju tzv. ambasadu za njihovu IT industriju, gde svaki startap iz Danske dođe i tu radi nekoliko meseci i proba da nađe partnera, finansijera, klijente.

Na primeru Ventu.rs, platforme koja je prošle godine osmišljena da pomogne razvoju startapova tako što će ih povezati sa potencijalnim investitorima, Pejović kaže da je za sada glavni zaključak da su male kompanije u Srbiji često nespremne za bilo kakvo finansiranje i da na tome treba poraditi.

„Postoje ili nesređeni pravni odnosi, ili se radi na crno pa nemaju šta da pokažu investitorima ili nema kompanija nego su te agencije pa nema uvida u to kako posluju. Puno je strukturnih problema“, ističe Pejović.
S druge strane, pozitivno je to što u Srbiji, kako kaže, ima dovoljno ljudi koji imaju para i žele da investiraju i imaju razumevanja za to.

„Mnogo je veće interesovanje investitora nego što je potražnja naših klijenata i to je pozitivno“, naglašava Luka Pejović.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Šta je to startap, šta je „jednorog“, šta su biznis anđeli се појављује прво на Biznis i Finansije.

U fokusu prvog dela programa bio je Andrej Benčić, suosnivač startapa Tenderly koji je u prethodnom periodu skrenuo pažnju javnosti privlačenjem investicije od 15,3 miliona dolara. Drugi sagovornik na ovu temu bio je Milovan Milić, osnivač kompanije Devtech, aktivni investitor u startape i član grupe poslovnih anđela koju je nedavno okupila Inicijativa „Digitalna Srbija”. Zaključak oba razgovora je da su mogućnosti za finansiranje startapa u Srbiji u poslednje vreme znatno opipljivije nego ranije jer timova u koje vredi ulagati ima dovoljno, ali da još uvek nedostaje edukacije i u krugovima onih koji investiraju i onih u čije se biznise ulaže.

U razgovoru koji je sa Andrejem Benčićem vodio direktor Inicijative „Digitalna Srbija” Nebojša Bjelotomić analiziran je vrtoglavi uspeh domaćeg startapa Tenderly koji je razvio platformu nastalu sa ciljem ubrzavanja prihvatanja blokčejn tehnologije. Benčić je u razgovoru istakao priliku, ali i neophodnost uključivanja više ljudi sa iskustvom u biznisu u razvoj inovativnih startap kompanija.

„Nas četvorica koji smo pokrenuli Tenderly smo svi inženjeri i to je to. Napravili smo proizvod u domenu koji je nama bio poznat, što je bila blokčejn tehnologija. Kada smo napravili proizvod došli smo do malog problema — ljudi iz tradicionalne privrede i sveta venture kapitala nisu koristili isti jezik kao mi. Nastupio je period učenja, gde smo morali da se naviknemo da inženjerski pristup nije u svim situacijama najbolji za osiguravanje kapitala za brži rast,” rekao je Benčić. Iz svoje perspektive vrlo uspešnog osnivača startapa, Benčić dodaje: „Da smo imali više tradicionalnog iskustva u osnivačkom timu, definitivno bismo mogli da preskočimo koju godinu i ranije dođemo do inicijalnog kapitala. Iz ovog ugla jasno vidim da postoji potreba za sveobuhvatnijim znanjem o biznisu koje bi startapima koristilo.”

U drugom razgovoru koji je vodila Nataša Škrbić, projektna koordinatorka Inicijative „Digitalna Srbija”, Milovan Milić je svoje izlaganje upotrebio da podvuče koliko je važno razviti svest o investiranju kao o dobroj prilici da se na proaktivan način čuva i umnožava kapital.

Sa 19 godina sam imao priliku da vidim kakav potencijalni povrat investicije može da se ostvari ulaganjem u tehnološke startape. U proseku, jedan od deset startapa ostvari uspeh, a prosečan povrat investicije u portfoliju od 12 startapa iznosi 2,5 puta ukupnog plasiranog kapitala u periodu od tri godine. Kada svoj slobodan kapital iskoristite tako što kupite nekretninu, nekada možda i desetu po redu, vi ne možete mnogo da utičete na njenu cenu za pet godina. S druge strane, aktivnim učešćem u startapu doprinosite većoj šansi za njegov uspeh. Pored svih faktora koje uzimamo u obzir, kao npr. da li je dobro vreme za rešavanje problema koji startap želi da reši, kakav je tim iza startapa, kakva je sama ideja, itd. mi kao rani investitori imamo priliku da utičemo na uspeh tog startapa kroz mentorstvo, savetovanje… To su stvari koje u toj kritičnoj ranoj fazi kompanije mogu drastično da promene šanse za uspeh.”

Dotakao se i važnosti umrežavanja investitora u grupi poslovnih anđela Inicijative „Digitalna Srbija”:

„Kod ove vrste ulaganja, nije nužno u potpunosti razumeti industriju u kojoj posluje startap u koji investirate. Ideja iza naše grupe anđela je upravo da tu imamo ljude sa različitim iskustvima iz različitih industrija. U celoj toj razmeni informacija i znanja, mi među sobom možemo da zajednički identifikujemo prilike u koje vredi uložiti. Na primer, ja nisam ekspert za blokčejn, ali u grupi imamo vrsne stručnjake za ovu tehnologiju i mi ostali ćemo se osloniti na njihovu procenu,” objašnjava Milić.

Jedna od tema pokrenuta tokom razgovora bila je i objavljivanje vodiča za startape „Preduzmi ideju — pokreni startap” koji će pružiti praktične informacije i savete neophodne za buduće i postojeće pokretače inovativnih biznisa. Ovaj dokument je kreirala Inicijativa „Digitalna Srbija” u saradnji sa konsultantskom kućom PwC Srbija, a u okviru projekta „Preduzmi ideju” koji realizuje zajedno sa partnerima FON, Nova Iskra, PwC i Startit, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Чланак Ulaganje u startape donosi profit investitoru, ali i podršku novoj generaciji preduzetnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od Egipta pa do Južnoafričke Republike, investitori, prije svega zapadni, u potrazi su za lokalnim kompanijama koje imaju poslovni potencijal. U 2015. godini afričke startap kompanije privukle su 277 miliona dolara, da bi u 2019. godini ta suma narasla na 2,02 milijarde dolara. Pandemija je usporila globalnu ekonomiju, ali uprkos tome u 2020. godini u afričke startap kompanije je uloženo 1,4 milijarde dolara.

Ovdje se radi o grubim procjenama, jer precizan iznos ulaganja teško je utvrditi s obzirom da dio investitora, zbog urođene skromnosti, ne objavljuje iznose svojih ulaganja. Ono što je impresivno je kontinuirana stopa rasta ulaganja u startap kompanije iz godine u godinu, što je indikator neiskorištenog potencijala i činjenice da postoji ogroman prostor za dalji rast.

Očekivani oporavak globalne ekonomije nakon pada u 2020. godini, značio bi i dalji rast ulaganja u afričke stratap kompanije, pa je procjena za 2022. godinu između 3,8 milijardi i 4,7 milijardi dolara, dok bi u 2025. godini ta ulaganja trebala dostići 10 milijardi dolara.

Veličina je, ipak, važna

Afrika je velika, ipak se radi o preko milijardu stanovnika u 54 države – svaka sa vlastitim problemima i potencijalima, sa različitim kulturama – pa tako i investicije u startap kompanije nisu ravnomjerno raspoređene.

Nigerija, Kenija, Egipat, Južna Afrika, Gana, Ruanda, Uganda i Maroko su države u čije startap kompanije je uložena glavnina novca. Nije preveliko iznenađenje da su na vrhu liste države sa najbrojnijom populacijom na afričkom kontinentu. Nigerija, sa 211 miliona stanovnika, Egipat sa 101 milion, Južna Afrika sa 59 miliona, su impresivna tržišta sama za sebe, čak i kada se u prosjeku radi o siromašnim zemljama.

Šta god da prodajete na nacionalnom tržištu, uvijek postoji barem jedan posto kupaca voljnih da to kupi. Na tržištu sa 100 miliona stanovnika jedan posto je milion mušterija, što nije za potcijeniti. Podjednako je bitno da i u siromašnim zemljama nisu svi siromašni, pa je tako samo u Nigeriji u 2020. godini bilo 9.100 dolarskih milionera koji su zajedno kontrolisali 207 milijardi dolara, a milioneri su samo vrh ledenog brijega.

Sa druge strane, i najsiromašniji kupuju, pa ako nudite osnovne proizvode ili usluge, čak ako vam je zarada samo jedan cent, kad vam se broj klijenata mjeri desetinama miliona onda se, cent po cent, na kraju nakupi pristojna suma.

Rezultat je da su u 2020. godini, i pored pandemije, u startap kompanije u Nigeriji investitori uložili 307 miliona dolara, u Keniji 305 miliona dolara, Egiptu 269 miliona dolara, u Južnoj Africi 259 miliona dolara, Gani 111 miliona dolara. Dok je očekivano da su velike afričke države zanimljive i investitorima, primjer Ruande, sa 12,9 miliona stanovnika, koja je sa 11,6 miliona dolara uloženih u startap kompanije u 2020. godini jedna od top 10 afričkih država, pokazuje da su investitorima bitni i drugi faktori osim veličine tržišta.

Ruanda slovi kao jedna od najfunkcionalnijih afričkih država sa dobro organizovanom administracijom, dok je stanje političkih sloboda i demokratskih procesa podložno različitim viđenjima. Uostalom, odsustvo političkih sloboda nikada nije pretjerano zabrinjavalo investitore, o čemu svjedoče brojni primjeri od Kine, Južne Koreje, pa do Čilea.

Glavnina afričkih ulaganja, 60 posto, koncentrisana je na startap kompanije u oblastima primjene novih tehnologija u finansijskom, zdravstvenom i poljoprivrednom sektoru, kao i u izvore obnovljive energije. U principu, investitori ne očekuju nužno radikalno nova rješenja, već je dovoljna lokalna varijanta globalnih proizvoda i usluga, bilo da se radi o elektronskoj trgovini ili sistemima za slanje novca. Globalne kompanije poput Stripe, Palača i ostalih, zaključili su da je jednostavnije i jeftinije kupiti već uhodan posao na lokalnom nivou, nego pokušavati da sa sami prošire na novom afričkom tržištu. Poznavanje domaćeg terena je ključna prednost, koja se ne može zamijeniti dubljim džepom.

Naravno, dio rješenja koje nude afričke startap kompanije je originalan, pošto afrička infrastruktura od energije, transporta, do telekomunikacija, jednostavno nije uporediva sa zapadnom, niti su problemi isti, pa se postojeća zapadna rješenja i koncepti ne mogu uvijek samo prekopirati. Uostalom, Zapad nije uvijek u tehnološkoj prednosti, pa je tako sistem plaćanja sms-om, „mpesa“, razvijen u Africi, u Keniji, prije nego što je onlajn mikro plaćanje postalo hit na Zapadu, jer je postojeća bankarska infrastruktura bila nedostupna većini stanovnika.

Nije sve u zakonima

Afrika nije baš ideal poslovnog okruženja fokusiranog na podršku biznisu. Zato u praksi zato postoje dva modela kada se radi o finansiranju startap kompanija. Nigerijski model bazira se na registraciji firme na Zapadu, najčešće SAD, iako se sav biznis odvija u Nigeriji, jer je tako jednostavnije raditi sa investitorima. Drugi je kenijski model, gdje investitori direktno ulažu u lokalnu firmu. U svakom slučaju, prije nego što ulože pare, potencijalni investitori žele se uvjeriti na terenu kako stvari stoje, bez obzira gdje je firma nominalno registrovana.

Svaka vlast voli da se pohvali kako su bez zadrške posvećeni poduzetništvu i privatnoj inicijativi, posebno mladih i nezaposlenih, najavljujući periodično donošenje mjera koje bi trebale da pokrenu lavinu startap kompanija.
Italija je bila prva država u svijetu koja je u 2012. godini donijela poseban zakon o startap kompanijama. Po uzoru na Italiju, Tunis je bio prva afrička država koja je donijela svoj zakon o startap kompanijama 2018. godine. Između ostalog, zakon je predvidio oslobađanje od poreza za startap kompanije tokom prvih osam godina poslovanja, niz drugih poreskih i carinskih olakšica i kao šlag na torti, godinu dana neplaćenog odsustva za osnivače koji su zaposleni, bilo u javnom ili privatnom sektoru, te plate iz budžeta za maksimalno tri osnivača tokom godinu dana. Praktično, država je dala svakome šansu da proba sa privatnim biznisom, pa ako ne upali, mogu se vratiti na stari posao.

Sve ove beneficije nisu imale naročitog uspjeha u privlačenju investitora u tuniške startap kompanije, za razliku, recimo, od Nigerije, gdje ne manjka investitora iako vlada ne pokazuje namjeru da donese sličan zakon.

Dosadašnji rekord od 2,2 milijarde dolara uloženih u 2019. godini u afričke startap kompanije daleko je još od 132,9 milijardi dolara uloženih u startap kompanije u Sjevernoj Americi ili 33,4 milijarde dolara u evropske startap kompanije u 2020.

Ali brzina kojom iz godine u godinu rastu ulaganja zapadnih investitora u afričke startape, pokazuje da očekivanih 10 milijardi dolara ulaganja u 2025. godini bi do kraja ove decenije moglo narasti na sumu koja ne bi bila daleko iza ulaganja u evropske startap kompanije. Utoliko prije što su dosadašnja ulaganja bila koncentrisana tek na manji dio Afrike.

Osim tržišta od milijardu ljudi i mlade populacije, ono što zapadni investitori kupuju kroz svoje investicije je i veliki broj obrazovanih IT stručnjaka. Oni ne zaostaju za zapadnim vršnjacima, osim što su mnogo jeftiniji, što sa stanovišta investitora znači i mnogo profitabilniji. A u utrci za ekstra profitom novca za investiranje nikad nije manjkalo, barem kada se radi o zapadnim investitorima.

Izvor: Dražen Simić, Biznis i finansije julski broj 187/188

Foto: Pixabay

Чланак Investitorski zalet u Africi: Milijarde dolara za startap kompanije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zak Koelius je američki preduzetnik i investitor koji je uspeo da sačuva i unapredi porodični startap tokom krize 2008. godine. Nakon što je rešio veliki broj izazova sa kojima se startapi sreću danas, konačno je prodao biznis i postao investitor kompanije Cruise Automation, vredne milijardu dolara, koja je prodata General Motorsu. Zak će biti jedan od govornika na velikom startap događaju u organizaciji PortfoLion VC i Startup Europe Networksa 8. maja. Govoriće o tome kako se osnivači startapa mogu pripremiti za ekonomski pad, uz iskustvene savete šta je potrebno za unapređenje otpornosti kompanije, ali i kako iskoristiti nove mogućnosti koje se pojavljuju.

Glavna obraćanja će biti proširena panel diskusijom o investicijama tokom i nakon krize izazvane pandemijom COVID-19 sa preduzetnicima i investitorima iz Centralne i Istočne Evrope, kao što su Andras Molnar (PortfoLion VC), Marvin Liao (investitor), Gyula Feher (Oktogon Ventures, prethodno Ustream) i Istvan Csanadi (Shapr3d).

Vojvođanska Banka i OTP Grupa pozivaju sve startape iz Srbije koji traže investicionog partnera koji ne nudi samo kapital za finansiranje razvoja, već pomaže osnivačima kroz svoju široku mrežu i poslovnu ekspertizu, da se prijave za učešće u ovom događaju na sledećem linku.

Rok za prijavu je 6. maj

Rok za prijavu je 6. maj. PortfoLion VC bira podnosioce prijava, a idealni kandidat za prezentaciju svoje ideje traži sredstva za validaciju poslovnog modela, unapređenje proizvoda i razvoj poslovanja. Preferirane industrije uključuju, ali nisu ograničene na e-trgovinu, velike podatke, IT infrastrukturu, finansijski softver, veštačku inteligenciju i mašinsko učenje.

Pet odabranih startapa će dobiti po pet minuta za prezentaciju svog rešenja, poslovnog modela i planova za rast, nakon čega će dobiti povratne informacije i savete od stručnog savetodavnog panela, koji čine Marvin Liao (investitor), Aurel Pasztor (PortfoLion VC ), Krisztian Flautner (Banzai Cloud) i Jimmi Fong (SEON). Ceo događaj će biti emitovan na Hopin platformi.

Чланак Pridružite se velikom evropskom startap događaju 8. maja се појављује прво на Biznis i Finansije.