Osim rizika koji su do sada više puta pominjani, među kojima ima i onih koji se i dalje intenziviraju (finansijska stabilnost, društveni i politički rizici), ne treba gubiti iz vida da bitka protiv inflacije još uvek nije dobijena: ne računajući energetiku, stopa inflacija je i dalje iznad one koju su centralne banke postavile kao cilj, dok je sizuacija na tržištu nafte (ponovo) postala zategnuta nakon napada u Izraelu. Svi ključni pokazatelji ukazuju na naglo usporavanje privrednih aktivnosti u Severnoj Americi i Evrozoni pred kraj godine, dok je oporavak kineske privrede brzo naišao na prepreke u vidu strukturalnih slabosti kao i nedostatka samopouzdanja među privatnim potrošačima i kompanijama, stoji u Barometru poslovnog rizika po zemljama i privrednim sektorima za treće tromesečje 2023. u izdanju kompanije Coface.

Iz tog razloga ona je unela izmene u procene poslovnog rizika za sedam zemalja (dve pozitivne i pet negativnih korekcija) i 33 privredna sektora (17 pozitivnih i 16 negativnih korekcija) u narednih 18 meseci.

U susret multipolarnom svetu

Ako ostavimo po strani samo trajanje, pa čak i zaoštravanje, kinesko-američkog rivaliteta, nekoliko značajnih događaja koji su se odigrali poslednjih meseci su dodatno poremetili geopolitičku situaciju.

Proširenje saveza BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) primanjem u članstvo još šest zemalja (Saudijska Arabija, Argentina, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Etiopija i Iran) će po mišljenju nekih označiti kraj prevlasti grupe G7 a sa njim i kraj svetskog poretka nastalog u posleratnom periodu. Međutim, sposobnost tako proširenog saveza BRICS+ da ponudi drugačiju privrednu viziju i preduzme konkretne korake u cilju nadmetanja sa zemljama grupe G7 će po svemu sudeći i dalje biti ograničena (ciljevi nesvrstanih zemalja, tenzije između Kine i Indije ).

Inflacija posustaje, ali još uvek nije savladana

Shodno prognozama iz prethodnih Barometara poslovnog rizika, stopa inflacije je poslednjih meseci i dalje bila u „mehaničkom“ padu, uglavnom zbog toga što su cene energenata i proizvoda ostale ispod rekorda postignutog ubrzo nakon invazije na Ukrajinu. Primetan je i pad stope inflacije prouzrokovan rastom potražnje za uslugama i vraćanjem lanaca snabdevanja u stanje normalnosti. Znaci da je inflacija duboko ukorenjena su i dalje tu dok je pad stope osnovne inflacije mnogo sporiji u razvijenim zemljama. Štaviše,izgleda da se prethodno pomenuti rizici, koji su povezani sa najavljenom ponovnom pojavom inflatornih pritisaka pred kraj godine, već osećaju, o čemu svedoči i trend rasta cena nafte koji traje od početka leta.

Retorika koja je obeležila period koji je usledio nakon odluka Evropske centralne banke, američke Federalne banke i Engleske banke (koje se tiču privremene obustave podizanja kamatnih stopa) se svodila na to da, uprkos činjenici da je možda došao kraj ciklusu zatezanja privrednih prilika, ne treba očekivati nikakvo snižavanje kamatnih stopa u narednim mesecima pa čak ni tromesečjima.

Razočaravajući – i već prekinuti – oporavak kineske privrede

Oporavak kineske privrede u postpandemijskom periodu je bio manji od očekivanog, što potvrđuju i loši privredni pokazatelji kako domaće potražnje tako i izvoznih aktivnosti. Rast potrošnje koji su mnogi očekivali je bio relativno slab, budući da su privatni potrošači pokazali dozu opreza, dok se jedini doprinos odustajanja od politike „nula zaraženih“ praćenog ponovnim otvaranjem kineske privrede ogledao u neujednačenom povećanju potrošnje. Ni investicije se nisu pokazale kao faktor privrednog rasta u Kini i to zbog činjenice da je privatni sektor zadržao dozu opreza u pogledu troškova osnovnih sredstava (naročito zbog stanja na tržištu nekretnina, koje je i dalje zabrinjavajuće).

Smirivanje stanja u energetskom i poljoprivrednom sektoru u Evropi

Promene u procenama poslovnog rizika po sektorima su se ovog tromesečja uglavnom ticale Evrope, i to najpre u energetskom i poljoprivrednom sektoru kao i u oblasti proizvodnje papira. Unosimo pozitivne korekcije poslovnog rizika u energetske sektore svih zapadnoevropskih zemalja (osim Nemačke), uglavnom zbog većih marži za proizvođače naftnih derivata i rafinerije. Poljoprivredni sektor na ovom području je takođe u usponu, za razliku od proizvodnje papira, koja kao sektor beleži najveći broj negativnih korekcija.

Potvrđen rastući društveni i politički rizik

Tokom prošle godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu, stručnjaci kompanije Coface su upozoravali na povećan stepen društvenog rizika koji je uslovljen rastućim cenama energenata, osnovnih proizvoda i namirnica. Nakon što smo ažurirali indikator političkog rizika za 2022. godinu, ponovili smo ovo upozorenje. U aktuelnom izdanju našeg indikatora političkog rizika za 2023. godinu, naša zabrinutost je još veća. Pogoršanje uslova života ljudi je stvorilo nove izvore nezadovoljstva. Politički rizik u različitim oblicima i zemljama u kojima se javlja (Šri Lanka, Argentina, Niger, Gabon) je poslednjih godina tema koja se redovno ponavlja i u vestima razvijenih svetskih ekonomija (Izrael, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države). Čini se da su u svetu obeleženom sve većom neizvesnošću i nestabilnošću društveni i politički rizici u porastu i to zbog promena na globalnom planu kao i opipiljive pretnje u vidu klimatskih promena.

Što se bezbednosti tiče, tokom 2022. godine porastao je broj sukoba, koji su odneli jako veliki broj ljudskih života. Ako su neki sukobi i utihnuli (Afghanistan, Jemen), neki drugi su u međuvremenu ili izbili ili se intenzivirali, kao što je to slučaj sa sukobom u Nagorno-Karabakhu tokom septembra, koji predstavlja vrhunac dugotrajne krize na granici između Jermenije i Azerbejdžana. Na afričkom kontinentu se broj aktivnih sukoba (međudržavnih i drugih) skoro pa utrostručio od 2010. Ovakav trend je tesno povezan sa ratom protiv raznih grupa džihadista koje sprovode svoje aktivnosti u Burkini Faso, Maliju, Nigeru, Čadu i Nigeriji, između ostalih. Ovako narušena bezbednost u oblasti Sahel, kao i poteškoće u pokušajima da se zaustavi talas pobune Islamista još od 2020. godine, je takođe igrala važnu ulogu u skorašnjim političkim nemirima na tom području. Nakon državnog udara u Maliju i Čadu tokom 2021. godine i dva državna udara u Burkini Faso prošle godine, ovog leta se to desilo i u Nigeru.

Sukob u Izraelu je već tema za sebe, koja nije obrađivana u ovom barometru ali o njoj možete čitati na našem sajtu.

Foto: Muhammad Daudy, Unsplash

Чланак Coface: Globalna ekonomija je pred velikim izazovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, izgleda da su borbe počele. Ne vode se nuklearnim arsenalom. Štaviše, niko još nije ispalio niti metak, a ipak su sve države, naročito najjače, u potpunosti angažovane.

Da apsurd bude veći, u današnjim bitkama vojska i policija imaju sporednu ulogu, a u prvim redovima su bankari, političari i farmaceutska industrija.

Višak parade, manjak efikasnosti

Reč je, naravno, o pravoj grabeži za vakcine koja već mesecima traje širom sveta. Poslednjih nedelja se zaoštrava i postaje sve vidljivija.

Posledice su ratne, smrt osetljivijih i snažnijom zarazom zahvaćenih ljudi, nastavak širenja pandemije i dobit po ekonomiju onih država koje se bolje zaštite od dalje eskalacije korona virusa. Unutar svake zajednice, bogati su sve „lovarniji“, ostali tonu svakim danom trajanja epidemije.

Zaraza sa kojom se čovečanstvo suočilo otkrila je najgore u postojećoj svetskoj konfiguraciji. Međunarodne institucije, pre svih Ujedinjene nacije i Svetska zdravstvena organizacija, pokazale su se paradnim, sa nedovoljnim pravima i kapacitetima da imaju veću ulogu, posebno ne u kriznim prilikama.

Ispostavilo se da ni brojni sporazumi o saradnji među državama, ni potpisani ugovori nisu dovoljni da se svi organizovano usmerimo ka zaustavljanju smrtonosne epidemije. Svako gleda samo sebe, često se ne obazirući ni na prvog komšiju, makar mu bio i najbliži politički prijatelj.

Jednostavno, vakcinacija, najsigurnija zaštita, dostupna je pre svega onima koji imaju realnu moć da kontrolišu globalnu političku scenu i farmaceutsku industriju vežu za sebe. Novcem koliko i političkom snagom.

Vakcinacija i sledeće godine

Pogledajmo kako trenutno stoje stvari sa pandemijom. Zaraženo je više od sto miliona, preminulo je 2,2 miliona ljudi, pandemija i dalje besni po celom globusu. Pojavljuju se infektivniji sojevi što preti još ubrzanijem umnožavanju pošasti.

Pronađene vakcine bi mogle da budu spas, ali njihov sveukupni broj je mali i nedovoljan da pokrije potrebe. Pri tome donose zaštitu na kratak rok, od devet meseci do dve godine, kako koja. Čini se realnim da naredne godine na delu bude nova opšta vakcinacija. Naravno, opet u dva navrata sa razmakom od dvadeset i jedan dan.

Nema spora da je i politička scena doprinela da se stvari usmere neželjenim smerom. Mada su gotovo sve države dobrim delom finansirale ubrzani i efikasni rad instituta i farmaceutskih kuća na iznalaženju vakcine, propustili su da obezbede uticaj na način upotrebe novog izuma. Sve je ostalo unutar proizvođača, posledično i onih koji novcem i političkom snagom jesu najprivlačniji proizvođaču, ujedno i prodavcu vakcina.

Amerikanci Amerikancima

Tako sada kompanija „Fajzer“ prodaje vakcinu isključivo Amerikancima, preostalima odvaja simboličnih 10 odsto proizvodnje. Podsetimo, Evropska unija, a i još nekoliko država, pravovremeno su sklopili ugovor o kupovini vakcina dok su još bile u razvoju. Veći deo novca su unapred uplatile.

Reč je o proizvođaču sa najvećim kapacitetima, od kojih se mnogi rekonstruišu kako bi godišnja produkcija dostigla dve milijarde doza. Sličnu RNK vakcinu nudi i druga američka firma „Moderna“, ali je sa neuporedivo manjim kapacitetima. Međutim, ni jedna od dve kompanije ne dopušta da bilo ko drugi proizvodi vakcinu na bazi kupovine licence. Vlasnici su autorskog prava i žele što duže čuvati monoplosku poziciju.

Ono što je najčudnije je da vakcina nije izmišljena u istraživačkim pogonima firme. Osmišljena je i kreirana u pogonima nemačke inovativne kompanije „Bajontek“, ali ova manja firma nema kapaciteta da izum razvije do masovne proizvodnje vakcine. Godinama je bila miljenik Nemačke, pretprošle godine je iz državne kase na račun firme leglo 290 miliona evra subvencija, lane, kada je epidemija zahvatila globus, još 375 miliona je iz Berlina uplaćeno za rad na ubrzavanju istraživanja. Ipak, sa „Fajzerom“ je sklopljen ugovor koji autorska prava na vakcinu daje novom vlasniku.

Zaboravljeni prijatelj

Mnogo se očekivalo od saradnje Oksfordskog instituta i švedsko-britanske kompanija „AstraZaneka“. I dobila se vakcina, istina nešto niže efikasnosti od očekivane. Mada je Evropska unija sa ovom kompanijom sklopila ugovor o kupovini 400, potom dodatnih 200 miliona doza, i ova kuća minimalni deo produkcije odvaja za države sa Starog kontinenta.

Praktično, sva proizvodnja se usmereva prema Londonu, pa su tako Britanci već vakcinisali blizu osam i po miliona stanovnika. U Evropi se vakcinacija odvija neobično sporo, tako su u Nemačkoj, sa 15 miliona više stanovnika od Britanije, prvu dozu vakcine dobili tek 1,7 miliona starijih od 80 godina i medicinsko osoblje. Ostali su još i više zaostali.

Ovih dana je „Fajzer“ prepolovio isporuke evropskim državama, dok je „AstraZaneka“ najavila da će narednih meseci EU isporučivati tek 60 odsto ugovorenih količina. Američka kompanija se nije ni obazirala na primedbe iz Brisela, jednostavno je svu proizvodnju usmerila na američko tržište i tamo je već isporučila blizu 50 miliona doza, deset puta više nego svima drugima.

Očito da su Amerikanci izvršili pritisak na kompaniju, bez obzira što je na udaru Evropska unija, region sa kojom SAD imaju najbližu političku i najintezivniju ekonomsku saradnju, kako se često, posebno kada je u Beloj kući izabranik Demokratske stranke, voli reći sa druge strane Atlantika.

Nejednak tretman

„AstraZaneka“, koja je naknadno najavila mogućnost da, ipak, narednih meseci šalje ugovorene količine, sugerisala je da je poprilično nezadovoljna radom regulatornih tela Unije.

Primedbe se odnose na favorizovanje „Fajzera“, čija je vakcina odobrena još 21. decembra na pritisak političkog liderstva Unije, mada su prethodnih mesec i po dana stručnjaci iz Regulatorne komisije bili nezadovoljni učinkom vakcina iz komercijalne proizvodnje u kojima je udeo ribonukleinske kiseline, najvažnijeg sastojka, bio za 25-35 odsto niži nego u dozama za klinička ispitivanja.

Pariski „Mond“ je obelodanio i o mogućem interesnom uticaju američke kompanije na prvu ličnost Francuske. Naime, dok je bio ambiciozni činovnik u „Rotšild“ banci, Makron je vodio prodaju segmenta „Fajzera“ za proizvodnju dečije hrane. Uspeo je da nagovori „Nestle“ da kupi, prodavac je bio neobično zadovoljan i, prema „Mondu“, ni koordinator prodaje nije ostao zaobiđen. Ugledni list piše da je to bio, politički i finansijski, početak državničke karijere aktuelnog francuskog predsednika.

Lekari preblizu kompanijama

Mada je predsednica Evropske komisje Urlika fon der Lajen prva javno ukazala na težinu preteće zaraze, čini se da je Unija prilično mlitavo reagovala. Nadležnosti u slučaju epidemija su na državama, a i Unija je sklapala po sebe nedovoljno konkretne ugovore.

Čini se da je u glasovima iz Brisela, još više kod evropskih parlamentaraca iz Strazbura, u početku bilo previše kritike na račun vakcina iz Rusije i Kine. Stručnjaci, među kojima je previše naslonjenih na pojedine farmaceutske kompanije, listom su kudili obe vakcine ističući da nisu prošle celokupnu propisanu kontrolu.

Kasnije se ispostavilo da ni vakcine iz „Fajzera“ i „Moderne“ nisu prošle baš sve faze provere, ali su odobrane za primenu u hitnim i nenadanim prilikama. Sadašnje mišljenje evropskih lekara je da bi i vakcine iz dve velike zemlje sa istoka mogle biti odobrene po istom osnovu i obe su pred Regulatornom komisijom Unije.

Jalova strategija

Nevolja se kineskom vakcinom je izrazito visoka cena i nešto sporija proizvodnja. Slabija tačka ruske vakcine je takođe sporija proizvodnja, pa stoga Rusi nude ono što zapadne kompanije izbegavaju, proizvodnju i prenos tehnologije drugim zemljama na osnovu prodaje licenci. Slično rade i Kinezi.

Čini se da su evrounijske farmaceutske kompanije, sa velikim kapacitetima, pravi partner za ovakvu formu saradnje. Sada i u Briselu može povremeno da se čuje da je bilo bolje da do pre nekoliko meseci nije bilo prave povike na izume iz dve velike države i da se sto odsto oslanjanje na SAD pokazalo jalovim.

Gotovo potpuna nestašica vakcina u Uniji, upravo onda kada su najpotrebnije, ide u prilog mišljenjima da prevelika zavisnost od samo jednog partnera, ma kako bilo reč o bliskom i moćnom, nije dobra strategija.

Izvor: 021

Foto: Pixabay

Чланак Svetski rat za vakcine се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poslednjih nekoliko meseci ruski mediji su slovodobitno objavljivali svaki propust zapadnih proizvođača vakcina, i gotovo svaku negativnu reakciju na njih. Ništa bolji nisu bili ni zapadni mediji, u njima se maltene nije moglo čuti za rusku vakcinu Sputnik V, osim šaljivih izveštaja o tome kako Rusi koji je prime ne smeju više da piju votku.

Ta žestoka borba za tržište odvijala se u trenutku kada još nije bilo sigurno da li sve ove farmaceutske kuće zajedno uopšte imaju kapacitet da proizvedu dovoljnu količinu vakcina za ceo svet. Na kraju se ispostavilo da nemaju, a da su nepromišljenim propagandnim ratom samo zbunili obične građane i produbili nepoverenje u vakcine.

Srećom po našu zemlju, mi, možda po prvi put u svojoj istoriji, nismo u centru nekog velikog svetskog sukoba.

Šta je problem u EU?

Evropska unija je u poslednje vreme na meti žustrih kritika zbog sporog tempa vakcinacije. U Uniji je na svakih 100 stanovnika samo dvoje dobilo vakcinu dok u Velikoj Britaniji taj broj iznosi 10 osoba, a u SAD sedam.

Unija je do sada odobrila vakcine Fajzera i Moderne, ali ove kompanije očigledno ne mogu da zadovolje potražnju. Proces nabavke vakcina inače izgleda ovako: EU naručuje određenu količinu doza za svojih 27 članica kojima ih potom distribuira na osnovu brojnosti njihove populacije. Cela ova zamisao ne bi bila problematična da se EU nije oslonila samo na dve kompanije. Od Fajzera je naručila 300 miliona doza ali ispostavilo se da ova kompanija jednostavno neće imati kapacitet da proizvede i isporuči tu količinu.

Moderna bi trebalo da nadomesti bar deo te velike rupe koja je nastala u nabavci, ali vremenom stiže još loših vesti – ni britanska AstraZeneca, na koju se računalo, neće moći da isporuči dovoljne količine vakcina.

Reakcija Evropske komisije na ove vesti bila je manje suzdržana nego obično – najavljeno je pooštravanje uslova za izvoz vakcina koje su nastale na teritoriji EU, što znači uskraćivanje vakcina ostatku sveta, uprkos konstantno proklamovanom načelu solidarnosti.

Fajnenšl Tajms ocenjuje ovu najavu kao pogrešnu i dodaje da je Unija bar delimično kriva za problem u kojem se nalazi, budući da je favorizovala svoje proizvođače vakcina ali i da je generalno bila veoma spora prilikom odobravanja vakcina. Takođe, piše ugledni ekonomski časopis, nije bila velikodušna prilikom subvenciranja proizvodnje vakcina kao neke druge svetske sile. Dalje, stiče se utisak da EU gaji veliko nepoverenje u proizvođače vakcina koji dolaze sa Istoka, a koji bi se sada mogli pokazati kao „ruka spasa“.

Siromašni u još većem problemu

Međutim, ako zanemarimo prevaziđenu blokovsku podelu sveta na Zapad i Istok, uvidećemo da se i u drugim delovima sveta dešava nešto slično.

Vest da su od 12 milijardi vakcina, koje je trebalo da proizvedu zapadne kompanije, čak devet milijardi rezervisale bogate zemlje jasno govori o klasnoj pozadini imunizacije. „Upravo svedočimo katastrofalnom moralnom posrnuću, čija cena će biti plaćena životima stanovnika nerazvijenih zemalja“, izjavio je tim povodom šef Svetske zdravstvene organizacije Tedros Gebrejesus. Kao rezultat ovog posrnuća izdvaja se podatak da dva meseca od početka vakcinisanja Evropljana, Afrika još nije dobila nijednu zapadnu vakcinu.

Zato su pojedine afričke države same počele da pregovaraju sa drugim proizvođačima vakcina. U ovom zanemarivanju Crnog kontinenta svoju šansu su videle kineska kompanija Sinofarm i ruski Gamaleja insistut koji proizvodi Sputnik V. Počev od Egipta i Maroka, sada još nekoliko afričkih zemalja počinje imunizaciju kineskim i ruskim vakcinama.

No, ne mnogo dalje od Afrike nalazi se još jedno problematično područje u oblasti vakcinacije. Izrael je zemlja koja je do sada vakcinisala najveći deo svoje populacije ali zato Zapadna obala i Pojas Gaze oskudevaju u vakcinama. Pitanje je kada će i da li će Palestinci koji žive tamo dočekati svoju prvu dozu. Oni stalno apeluju na sve koji im mogu pomoći da pribave potrebnu količinu doza, ali čini se da ih niko ne čuje.

Izgleda da je ova kriza, umesto da nas sve ujedini u naporima da se izborimo sa jednim od trenutno najvećih pretnji za čovečanstvo, uspela da nas još više podeli. Samo, ovaj put niko neće imati velike koristi od toga. Osim poneke farmaceutske kuće.

Foto: fernandozhiminaicela, Pixabay

Чланак Kako je vakcina protiv Kovida podelila svet umesto da ga ujedini? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zašto se, usred velike opasnosti pred nadolazećim drugim talasom korona virusa, sve češće dešavaju sukobi? Možda baš zbog toga što je pandemija “načela” neke velike sile, kažu analitičari. Pre svega Sjedinjene Američke Države, koje usled unutrašnjih problema, nisu više toliko angažovane u svojoj ulozi svetskog policajca. A to se održava upravo na Korejsko poluostrvo.

Tenzije između dve Koreje su u porastu sa rastom provokacija zvaničnog Pjongjanga. Južna Koreja je objavila da više neće mirno prelaziti poput “neobjašnjivog” i agresivnog ponašanja svojih suseda, te se, kako piše CNBC, očekuje produbljivanje ove konfrontacije.

No, uprkos teškim rečima, zvanični Seul je ponudio maslinovu granu u vidu specijalnih izaslanika sa ciljem smanjivanja tenzija, koje je Severna Koreja upravo odbila. Prethodno je Pjongjang prekinuo svaku vrstu komunikaciju sa Seulom, uključujući i „vruću liniju za vezu lidera dve nacije“, kao i vojne kanale komunikacije.

Severna Koreja je takođe upozorila da je spremna da pošalje vosjku u demilitarizovanu zonu koja razdvaja dve Koreje.

Da li se Severna Koreja ponaša čudno?

Juče je ceo svet držao dah do je gledao snimak na kojem Severna Koreja uništava zajedničku kancelariju za vezu u granici sa Južnom Korejom. Nikome nije svejedno kada se jedna nuklearna sila upusti u bilo kakav sukob. Pogotovu ako je u pitanju ona za koju se do nedavno mislilo da će ipak racionalno prosuditi da joj je u interesu mirno rešavanje sporova.

Sada retko ko ume da objasni ovu promenu ponašanja Severne Koreje, a oni koji to pokušavaju kao uzrok navode novu raspodelu moći. Naime, posle brojnih medijskih nagađanja o smrti severnokorejskog lidera Kim Džong Una, ispostavilo se da je on i dalje živ, ali, kako se sumnja, u lošem zdravstvenom stanju. Njegova sestra Kim Jo Džong preuzela je mnoge poluge vlasti. Ona stoji i iza novih pretnji Južnoj Koreji. Kim Jo Džong, prema pisanju zapadnih medija, ima tvrđe stavove od svog brata i spremnija je da deluje u njihovu korist. Međutim, ima tu još nečega.

Produbljivanju sukoba između dve Koreje pogoduje i novi razvoj situacije. Kako se navodi u zapadnim medijima, sada je možda i najbolji trenutak za testiranje sposobnosti južnokorejskih odbrambenih snaga. Razlog za to su trenutne nesuglasice između Južne Koreje i SAD oko zadržavanja američkih vojnika na Korejskom poluostrvu. Zapravo, oko iznosa koji Južna Koreja za ovo „zadovoljstvo“ treba da izdvoji. Tramp je čak zapretio i da bi mogao povući vojsku odatle.

Irak u stisku kandži

I sukobi u kojima učestvuju Turci i Kurdi su se zaoštrili. Naime, više od 150 položaja Radničke partije Kurdistana (PKK) pogođeno je jutros u okviru operacije „Kandža-Tigar“, koju su Oružane snage Turske pokrenule rano u sredu na severu Iraka.

Turska je posle učestalih provokacija i napada na policijske stanice i baze duž granice sa Irakom, početkom ove nedelje pokrenula vazdušnu operaciju „Kandža-Orao“, a dva dana nakon toga i kopnenu operaciju „Kandža-Tigar“.

Irak je uložio protestnu notu zbog ovih dešavanja, odnosno zbog narušavanja suvereniteta ove države. U pitanju je, kako irački zvaničnici tvrde, kršenje međunarodnog prava.

Kina i Indija u klinču

Indija je danas saopštila da je najmanje 20 njenih pripadnika ubijeno od strane kineskih vojnika na spornoj himalajskoj granici. Ovo je prvi sukob između dva azijska giganta od 1975. godine.

Kako pišu Večernje novosti, sporna granica obuhvata skoro 3.500 kilometara koju dve zemlje nazivaju Linijom stvarne kontrole. Dve zemlje su pokušavale da reše nesporazum oko granice početkom 90-ih, ali bez uspeha. Od tada, vojnici dve države su se često konforntirali duž granice, koja se proteze od Ladaha na severu do indijske države Sikim na severoistoku.

Međutim, sada je taj tinjajući sukov rezultirao i ljudskim žrtvama.

No, kako analitičari kažu za CNBC, mogućnost izbijanja ozbiljnijeg oružanog sukoba između ove dve zemlje je malo verovatna. To tvrdi i kineski ministar spoljnih poslova koji najavljuje mirno rešavanje ovog incidenta. On takođe kaže da Kina nije odgovorna za njega. To međutim tvrdi i druga strana.

Foto: robertwaghorn, Pixabay

Чланак Tri sukoba velikih sila u ovoj nedelji се појављује прво на Biznis i Finansije.