Ukoliko bi internet, na globalnom nivou, nestao makar na samo jedan dan, ekonomski uticaj bi bio nemerljiv i stvorio bi velike poremećaje u brojnim sektorima. Prema podacima koje je izneo Atlas VPN tim, dan bez interneta u svetu koštao bi 43 milijarde dolara.

Podaci su zasnovani na alatu NetBlocks Cost of Shutdown Tool. On procenjuje ekonomski uticaj prekida interneta i mobilnih podataka ili ograničenja aplikacija koristeći indikatore Svetske banke, ITU, Eurostata i popisa stanovništva SAD.

Ogromni gubici za SAD, Kinu i UK

Sjedinjene Američke Države, jedna od najpovezanijih zemalja u pogledu korišćenja interneta, suočile bi se sa ogromnim gubicima od oko11 milijardi dolara za jedan dan bez pristupa internetu. Prekid bi doveo do zastoja mnogih ekonomskih aktivnosti, a potrošnja i poslovanje bili bi ozbiljno poremećeni.

Procenjuje se da će Kina izgubiti skoro 10 milijardi dolara. Sa velikim oslanjanjem Kine na proizvodnju i izvoz robe na globalnom nivou, prekid interneta bi značajno usporio prekograničnu trgovinu. Međutim, kineska internet cenzura i ekonomska ograničenja otežavaju tačnu procenu njenih potencijalnih gubitaka.

Ujedinjeno Kraljevstvo, sa svojim snažnim sektorima e-trgovine i finansijskih usluga,izgubilo bi oko 3 milijarde dolara. Onlajn kupovina pokreće mnoge maloprodaje u Velikoj Britaniji, dok se njena značajna bankarska industrija oslanja na internet konekciju kako bi efikasno funkcionisala.

Šteta u Japanu i u Nemačkoj

Predviđa se da će Japan pretrpeti štetu od oko 2,7 milijardi dolara, s obzirom na vitalnu ulogu koju napredne telekomunikacije i internet tehnologija igraju u njegovoj ekonomiji. Sve bi se zaustavilo, od pametnih telefona do robotike, japanske inovativne internet tehnologije i usluge.

Nemačka, vodeća svetska proizvodna industrija čini okosnicu njene ekonomije, a Industrija 4.0 pokreće automatizaciju i efikasnost. Gubitak interneta bi ozbiljno inhibirao nemačku proizvodnju i poslovne operacije, što bi potencijalno koštalo 1,5 milijardi dolara na osnovu njenog udela u BDP-u i visokog nivoa zavisnosti od interneta u njenim industrijskim sektorima.

Najmanji gubici

Okeanska ostrva kao što su Tuvalu, Kiribati, Maršalska ostrva, Nauru i Mikronezija, imala bi najmanje gubitke ako bi se internet ugasio na jedan dan i ne bi izgubile više od 50 hiljada dolara.

Često ne cenimo ulogu koju internet sada igra. Prekid bi doveo aktivnosti do zastoja i naglasio koliko naše ekonomske funkcije zavise od stabilnog pristupa mreži. Pristup internetu treba da bude osnovno ljudsko pravo i ne bi trebalo da ga ograničavaju vlade ili provajderi.

Izvor: Euroactiv.rs
Foto: Pixabay

Чланак Kolika bi bila šteta ako bi internet nestao na jedan dan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim rizika koji su do sada više puta pominjani, među kojima ima i onih koji se i dalje intenziviraju (finansijska stabilnost, društveni i politički rizici), ne treba gubiti iz vida da bitka protiv inflacije još uvek nije dobijena: ne računajući energetiku, stopa inflacija je i dalje iznad one koju su centralne banke postavile kao cilj, dok je sizuacija na tržištu nafte (ponovo) postala zategnuta nakon napada u Izraelu. Svi ključni pokazatelji ukazuju na naglo usporavanje privrednih aktivnosti u Severnoj Americi i Evrozoni pred kraj godine, dok je oporavak kineske privrede brzo naišao na prepreke u vidu strukturalnih slabosti kao i nedostatka samopouzdanja među privatnim potrošačima i kompanijama, stoji u Barometru poslovnog rizika po zemljama i privrednim sektorima za treće tromesečje 2023. u izdanju kompanije Coface.

Iz tog razloga ona je unela izmene u procene poslovnog rizika za sedam zemalja (dve pozitivne i pet negativnih korekcija) i 33 privredna sektora (17 pozitivnih i 16 negativnih korekcija) u narednih 18 meseci.

U susret multipolarnom svetu

Ako ostavimo po strani samo trajanje, pa čak i zaoštravanje, kinesko-američkog rivaliteta, nekoliko značajnih događaja koji su se odigrali poslednjih meseci su dodatno poremetili geopolitičku situaciju.

Proširenje saveza BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) primanjem u članstvo još šest zemalja (Saudijska Arabija, Argentina, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Etiopija i Iran) će po mišljenju nekih označiti kraj prevlasti grupe G7 a sa njim i kraj svetskog poretka nastalog u posleratnom periodu. Međutim, sposobnost tako proširenog saveza BRICS+ da ponudi drugačiju privrednu viziju i preduzme konkretne korake u cilju nadmetanja sa zemljama grupe G7 će po svemu sudeći i dalje biti ograničena (ciljevi nesvrstanih zemalja, tenzije između Kine i Indije ).

Inflacija posustaje, ali još uvek nije savladana

Shodno prognozama iz prethodnih Barometara poslovnog rizika, stopa inflacije je poslednjih meseci i dalje bila u „mehaničkom“ padu, uglavnom zbog toga što su cene energenata i proizvoda ostale ispod rekorda postignutog ubrzo nakon invazije na Ukrajinu. Primetan je i pad stope inflacije prouzrokovan rastom potražnje za uslugama i vraćanjem lanaca snabdevanja u stanje normalnosti. Znaci da je inflacija duboko ukorenjena su i dalje tu dok je pad stope osnovne inflacije mnogo sporiji u razvijenim zemljama. Štaviše,izgleda da se prethodno pomenuti rizici, koji su povezani sa najavljenom ponovnom pojavom inflatornih pritisaka pred kraj godine, već osećaju, o čemu svedoči i trend rasta cena nafte koji traje od početka leta.

Retorika koja je obeležila period koji je usledio nakon odluka Evropske centralne banke, američke Federalne banke i Engleske banke (koje se tiču privremene obustave podizanja kamatnih stopa) se svodila na to da, uprkos činjenici da je možda došao kraj ciklusu zatezanja privrednih prilika, ne treba očekivati nikakvo snižavanje kamatnih stopa u narednim mesecima pa čak ni tromesečjima.

Razočaravajući – i već prekinuti – oporavak kineske privrede

Oporavak kineske privrede u postpandemijskom periodu je bio manji od očekivanog, što potvrđuju i loši privredni pokazatelji kako domaće potražnje tako i izvoznih aktivnosti. Rast potrošnje koji su mnogi očekivali je bio relativno slab, budući da su privatni potrošači pokazali dozu opreza, dok se jedini doprinos odustajanja od politike „nula zaraženih“ praćenog ponovnim otvaranjem kineske privrede ogledao u neujednačenom povećanju potrošnje. Ni investicije se nisu pokazale kao faktor privrednog rasta u Kini i to zbog činjenice da je privatni sektor zadržao dozu opreza u pogledu troškova osnovnih sredstava (naročito zbog stanja na tržištu nekretnina, koje je i dalje zabrinjavajuće).

Smirivanje stanja u energetskom i poljoprivrednom sektoru u Evropi

Promene u procenama poslovnog rizika po sektorima su se ovog tromesečja uglavnom ticale Evrope, i to najpre u energetskom i poljoprivrednom sektoru kao i u oblasti proizvodnje papira. Unosimo pozitivne korekcije poslovnog rizika u energetske sektore svih zapadnoevropskih zemalja (osim Nemačke), uglavnom zbog većih marži za proizvođače naftnih derivata i rafinerije. Poljoprivredni sektor na ovom području je takođe u usponu, za razliku od proizvodnje papira, koja kao sektor beleži najveći broj negativnih korekcija.

Potvrđen rastući društveni i politički rizik

Tokom prošle godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu, stručnjaci kompanije Coface su upozoravali na povećan stepen društvenog rizika koji je uslovljen rastućim cenama energenata, osnovnih proizvoda i namirnica. Nakon što smo ažurirali indikator političkog rizika za 2022. godinu, ponovili smo ovo upozorenje. U aktuelnom izdanju našeg indikatora političkog rizika za 2023. godinu, naša zabrinutost je još veća. Pogoršanje uslova života ljudi je stvorilo nove izvore nezadovoljstva. Politički rizik u različitim oblicima i zemljama u kojima se javlja (Šri Lanka, Argentina, Niger, Gabon) je poslednjih godina tema koja se redovno ponavlja i u vestima razvijenih svetskih ekonomija (Izrael, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države). Čini se da su u svetu obeleženom sve većom neizvesnošću i nestabilnošću društveni i politički rizici u porastu i to zbog promena na globalnom planu kao i opipiljive pretnje u vidu klimatskih promena.

Što se bezbednosti tiče, tokom 2022. godine porastao je broj sukoba, koji su odneli jako veliki broj ljudskih života. Ako su neki sukobi i utihnuli (Afghanistan, Jemen), neki drugi su u međuvremenu ili izbili ili se intenzivirali, kao što je to slučaj sa sukobom u Nagorno-Karabakhu tokom septembra, koji predstavlja vrhunac dugotrajne krize na granici između Jermenije i Azerbejdžana. Na afričkom kontinentu se broj aktivnih sukoba (međudržavnih i drugih) skoro pa utrostručio od 2010. Ovakav trend je tesno povezan sa ratom protiv raznih grupa džihadista koje sprovode svoje aktivnosti u Burkini Faso, Maliju, Nigeru, Čadu i Nigeriji, između ostalih. Ovako narušena bezbednost u oblasti Sahel, kao i poteškoće u pokušajima da se zaustavi talas pobune Islamista još od 2020. godine, je takođe igrala važnu ulogu u skorašnjim političkim nemirima na tom području. Nakon državnog udara u Maliju i Čadu tokom 2021. godine i dva državna udara u Burkini Faso prošle godine, ovog leta se to desilo i u Nigeru.

Sukob u Izraelu je već tema za sebe, koja nije obrađivana u ovom barometru ali o njoj možete čitati na našem sajtu.

Foto: Muhammad Daudy, Unsplash

Чланак Coface: Globalna ekonomija je pred velikim izazovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

U subotu rano ujutru, najveća palestinska ekstremistička islamska grupa Hamas izvršila je napad na Izrael.

U nedelju je Izrael zvanično proglasio ratno stanje, a brojni zvaničnici najavili odmazdu, koja je i počela kada je izraelska vojska iz vazduha gađala ciljeve u oblasti Gaze.

Ovaj iznenadni, novi sukob, koji je za dan prerastao u rat, odmah je potresao i svetske berze, dovevši do naglih pomeranja na tržištima.

Cene izraelskih deonica i obveznica stabilizovale su se danas nakon oštre rasprodaje u nedelju, dok su globalne cene nafte porasle.

Tokom vikenda, najveći berzanski indeksi u Tel Avivu pali su za više od 6,5 odsto, ali je njihov blagi skok jutros, pad sveo na nekih šest procenata.

Izraelska valuta šekel danas je naglo oslabila u odnosu na američki dolar, pala je za 1,7 odsto i to na najniži nivo u poslednjih sedam godina.

Ono što najviše privlači pažnju svetske javnosti jesu cene sirove nafte, posebno kada se turbulencije, kao sada, dešavaju na Bliskom istoku.

S obzirom da ni Izrael ni Palestina nisu veliki proizvođači nafte, pažnja je usmerena na reakcije Saudijske Arabije i Irana, koje su obe članice OPEK-a, zbog straha od eskalacije sukoba.

Nafta, zlato, berza,…

Opasnost od poremećaja u snabdevanju naftom bila je dovoljna da nafta tipa brent skoči za 2,93 dolara i dođe na brojku od 87,51 dolar po barelu, dok je američka nafta porasla 3,04 dolara, odnosno na 85,83 dolara po barelu.

Takođe, preko vikenda traženo je bilo i zlato, koje je poskupelo za 0,8 odsto, odnosno za oko 1,85 dolara po unci.

Prema preseku podataka sa američke berze u 16:30 časova danas po srpskom vremenu, odnosno pola sata nakon otvaranja američkih tržišta, indeks akcija Dow Jones, gde dominiraju pretežno industrijske kompanije pao je za 0,25 odsto. Takođe, indeks S&P 500 pao je za 0,33 odsto. NASDAQ, gde se pretežno nalaze tehnološke kompanije, opao je za oko 0,75 odsto.

Prema ovim podacima, cena sirove nafte porasla je za 4,6 odsto, dok je cena zlata porasla za 1,01 odsto.

Berzanski analitičar Branislav Jorgić za Danas kaže da će dešavanja na finansijskim i robnim berzama u svetu, pa i uticaj na ekonomiju u Srbiji, zavisiti, pre svega, od dužine trajanja rata Izrael-Palestina, kao i intenziteta i obuhvatnosti zemalja koje će biti uključene u rat.

„Bilo koji veći ratni sukob u svetu negativno utiče na stabilnost finansijskih i robnih berzi, posebno ako se to desi na Bliskom istoku, području sa puno nafte, za koje je zainteresovano puno strana. Ovaj rat je za sada blago uticao na povećanje cena nafte, što se tiče robnih berzi“, ukazuje on.

Što se tiče trenutnog uticaja na finansijske berze, Jorgić naglašava da je u proseku došlo do blagog pada indeksa, za oko 0,5 odsto.

Šta će biti u budućnosti

„Šta će biti u budućnosti zavisiće od toga da li će ovaj sukob duže trajati. Ako potraje i ako se proširi, odnosno ako se u njega uključe druge zainteresovane strane, onda to može negativno da utiče i na finansijske i na robne berze u većem obimu“, ukazuje naš sagovornik.

Jorgić se osvrnuo i na uticaj na našu zemlju.

„Što se tiče naše Beogradske berze, ona ne predstavlja skup najznačajnijih srpskih kompanija, sem Naftne industrije Srbije (NIS). Dešavanja na Bliskom istoku, s obrzirom da utiču na cene nafte, uticaće i na poslovanje NIS-a. U tom smislu može doći do promene cena akcija te kompanije, uticaj na njihov obim poslovanja i njihovu profitabilnost“, pojašnjava on.

Ipak, kako dodaje, sama berza nije reprezent ekonomije Srbije, kao što je to u razvijenijim berzama u svetu.

„Ukoliko se taj rat razvije i oduži, to će svakako negativno uticati na svetsku ekonomiju, pa tako i na ekonomiju Srbije, s tim što će taj uticaj biti sa određenom zadrškom i biće većeg intenziteta“, navodi Jorgić.

Svetske berze bile veoma krhke

Glavni broker „Momenetum sekjuritiza“ Nenad Gujaničić za Danas objašnjava da su i pre početka rata na Bliskom istoku svetske berze bile veoma krhke, nakon velikih gubitaka u septembru.

„Ovaj negativan trend došao je kao posledica očekivanja da će kamate u svetu u dužem periodu ostati visoke, što bi moglo ugroziti globalni privredni rast. U ovakvim okolnostima, početak rata doneo je očekivanu reakciju investitora – beg u sigurnije vrste imovine, rast cene sirove nafte, jačanje dolara i pad tržišta akcija. Fjučersi na američke berze trenutno beleže minus od oko pola procenta kao direktna reakcija na povećani geopolitički rizik“, ukazuje on.

Gujaničić naglašava da je direktno pogođeno, pre svega, tržište sirove nafte.

„To je, pre svega, zbog važnost tog regiona kao globalnog snabdevača sirovom naftom. Ovaj nagli skok je u direktnoj suprotnosti sa prošlonedeljnim padom cene brenta za 11 procenata koja je došla usled zabrinutosti ulagača po pitanju održivosti globalnog privrednog rasta. Takođe, došlo je do blagog pada prinosa (rasta cena) državnih obveznica koji su u proteklom periodu dostigli nivoe koji nisu zabeleženi u proteklih petnaestak godina“, kaže naš sagovornik.

Geopolitika je, kako dodaje, veoma važna komponenta u kretanje svetskih tržišta kapitala.

Da li će nafta otići preko 100 dolara po barelu

„Njen uticaj je nesumnjiv, ali i prilično teško predvidiv. U uslovima sve veće globalizacije teško je očekivati periode apsolutnog mira i nepostojanja geopolitičkih trzavica, te će ovakvi događaji, nažalost, pre biti učestaliji nego ređi. Trenutno su po globalne berze od najvećeg uticaja rat u Ukrajini, odnosi Kine i SAD, te obnovljeni sukob na Bliskom istoku. Verovatno je najveći strah investitora otvaranje oštrijeg sukoba na relaciji Kina i SAD, po pitanju Tajvana, što bi donelo mnogo veće berzanske turbulencije nego kada su u pitanju aktuelna ratna žarišta“, smatra Gujaničić.

On objašnjava da cena nafte nije samo posledica geopolitičkih zbivanja, s obzirom da na odnos ponude i tražnje utiče veliki broj faktora.

„Kada je ponuda u pitanju, osim geopolitike, utiču i kartelski sporazumi kojim se ograničava ponuda nafte na tržištu, dok je na strani tražnje pre svega brzina globalnog privrednog rasta i posebno položaj Kine kao najvećeg svetskog potrošača. Upravo su anemičan privredni rast Kine i strah oko usporavanja američke privrede bili glavni činioci prošlonedeljnog velikog pada cene sirove nafte za koju se, svega nedelju dana ranije, spekulisalo da bi ponovo mogla da preskoči prag od 100 dolara po barelu na krilima ograničavanja proizvodnje članica organizacije OPEK+“, navodi Gujaničić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Berze širom sveta u padu zbog rata u Izraelu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Globalni indeks inovativnosti (GII) za 2023. godinu koji je danas objavljen, analizirao je nivo inovativnosti u 132 zemlje, i to na osnovu oko 80 indikatora, među kojima su i investicije, obrazovanje, državna izdvajanja i ulaganja u nauku i u razvoj onlajn proizvoda.

Iako su na vodećim mestima i dalje zemlje sa razvijenim ekonomijama, indeks pokazuje da se u poslednjih deset godina na indeksu najbrže penjala grupa ekonomija sa srednjim BDP. Tako se Kina popela na 12. mesto, ispred Japana na 13, i Izraela koji je na 14. mestu.

Srbija je popravila poziciju za dva mesta u odnosu na prošlu godinu i sada je na 53, kao i 2020. godine. Navodi se, međutim, da Srbija bolje stoji sa ulaganjem u inovacije, po čemu je na 41. mestu, dok je po inovativnom učinku 64.

U čemu je Srbija najbolja

Prema pojedinačnim kriterijumima, Srbija najbolje stoji kada je reč o infrastrukturi (35. mesto), sofisticiranosti tržišta (41) i ljudskom kapitalu i istraživanju (51). Najslabije rezultate ostvarila je po kriterijumima kreativni „autput“ (92), sofisticiranost biznisa (68) i institucije (57).

U širem regionu, Slovenija je na 33. mestu, Mađarska na 35, Bugarska na 38, Hrvatska na 44, a Rumunija na 47. Iza Srbije na tabeli su su Severna Makedonija na 54, Crna Gora na 75, Bosna i Hercegovina na 77. i Albanija na 83.

Uz Kinu, koja je ostvarila brz uspopn na tabeli WIPO, u poslednjih deset godina najbrže su napredovale i Indonezija, Turska, Indija i Vijetnam. Na poslednja tri mesta među 132 zemlje na indeksu GII su Burundi, Niger i Angola.

WIPO navodi da je čak 21 država, uprkos relativno nerazvijenim privredama pokazala bolje performanse nego što se očekivalo, i to uglavnom države podsaharske Afrike, jugoistočne Aizije, dalekog istoka i Okeanije.

Ta specijalizovana agencija UN ukazuje da se do ovogodišnjih rezultata GII došlo u svetlu laganog privrednog oporavka posle pandemije kovida-19, visokih kamatnih stopa u svetu i geopolitičkih sukoba. GII za 2023. pokazuje i da uslovi za preduzetnička ulaganja, koja pretvaraju ljudsku inovativnost u nove proizvode i usluge, postaju sve nesigurniji i da se ukupna suma takozvanih rizičnih investicija prošle godine veoma smanjila, navela je WIPO.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Na kojem mestu se Srbija nalazi u svetu u inovacijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenuta suma predstavlja 336 odsto globalnog BDP-a, navodi IIF sa sedištem u Vašingtonu.
Kako prenosi Komersant, IIF je u svom izveštaju o dinamici globalnog duga (državnog, korporativnog, finansijskog i domaćinstva) za prvu polovinu 2023. godine napomenuo i da je pre samo deset godina globalni dug bio manji za 100 biliona dolara.

Veći deo rasta globalnog duga u ovoj godini je posledica povećanog zaduživanja u velikim razvijenim zemljama – SAD, Japanu, Velikoj Britaniji i Francuskoj. IIF takođe beleži primetno povećanje duga u vodećim svetskim ekonomijama u razvoju – Kini, Indiji i Brazilu.

„Nagli porast inflacije bio je glavni faktor u oštrom padu odnosa duga prema BDP-u. Očekujemo da će do kraja godine globalni dug već dostići 337 odsto svetskog BDP-a“, ističe IIF.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Globalni dug beleži novi rekord се појављује прво на Biznis i Finansije.

Globalni indeks inovativnosti (GII) za 2023. godinu koji je danas objavljen, analizirao je nivo inovativnosti u 132 zemlje, i to na osnovu oko 80 indikatora, među kojima su i investicije, obrazovanje, državna izdvajanja i ulaganja u nauku i u razvoj onlajn proizvoda.

Iako su na vodećim mestima i dalje zemlje sa razvijenim ekonomijama, indeks pokazuje da se u poslednjih deset godina na indeksu najbrže penjala grupa ekonomija sa srednjim BDP. Tako se Kina popela na 12. mesto, ispred Japana na 13, i Izraela koji je na 14. mestu.

Srbija je popravila poziciju za dva mesta u odnosu na prošlu godinu i sada je na 53, kao i 2020. godine. Navodi se, međutim, da Srbija bolje stoji sa ulaganjem u inovacije, po čemu je na 41. mestu, dok je po inovativnom učinku 64.

U kojim inovacijama je Srbija najbolja

Prema pojedinačnim kriterijumima, Srbija najbolje stoji kada je reč o infrastrukturi (35. mesto), sofisticiranosti tržišta (41) i ljudskom kapitalu i istraživanju (51). Najslabije rezultate ostvarila je po kriterijumima kreativni „autput“ (92), sofisticiranost biznisa (68) i institucije (57).
U širem regionu, Slovenija je na 33. mestu, Mađarska na 35, Bugarska na 38, Hrvatska na 44, a Rumunija na 47. Iza Srbije na tabeli su su Severna Makedonija na 54, Crna Gora na 75, Bosna i Hercegovina na 77. i Albanija na 83.

Uz Kinu, koja je ostvarila brz uspopn na tabeli WIPO, u poslednjih deset godina najbrže su napredovale i Indonezija, Turska, Indija i Vijetnam. Na poslednja tri mesta među 132 zemlje na indeksu GII su Burundi, Niger i Angola.

WIPO navodi da je čak 21 država, uprkos relativno nerazvijenim privredama pokazala bolje performanse nego što se očekivalo, i to uglavnom države podsaharske Afrike, jugoistočne Aizije, dalekog istoka i Okeanije.

Ta specijalizovana agencija UN ukazuje da se do ovogodišnjih rezultata GII došlo u svetlu laganog privrednog oporavka posle pandemije kovida-19, visokih kamatnih stopa u svetu i geopolitičkih sukoba. GII za 2023. pokazuje i da uslovi za preduzetnička ulaganja, koja pretvaraju ljudsku inovativnost u nove proizvode i usluge, postaju sve nesigurniji i da se ukupna suma takozvanih rizičnih investicija prošle godine veoma smanjila, navela je WIPO.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Na kojem mestu se Srbija nalazi u svetu po inovacijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nažalost, u poslednjih nekoliko godina svet se suočio s velikim brojem pretnji za sigurnost snabdevanja hranom, koje utiču na ljude širom sveta. Ove pretnje uključuju stvari poput ratova i političkih sukoba, privrednih promena, bolesti i, sve češće, klimatskih promena i nepredvidivih vremenskih uslova, piše portal Eat This

Iako trenutno još nismo u vanrednom stanju, svet se sigurno još uvek bori s globalnom krizom hrane, a verovatno je da će do nestašica dolaziti i u sledećoj godini. U nastavku pogledajte kojih 5 namirnica su u riziku od nestašica.

Pirinač

Do nestašice pirinča moglo bi doći u drugoj polovini ove godine. Svetske zalihe pirinča opustošene su zbog ruske invazije na Ukrajinu, ali i ekstremnih vremenskih uslova u zemljama koje proizvode velike količine ove namirnice, poput Kine i Pakistana.

Moguće je da će na sanbevanje pirinčom uticati još neki zabrinjavajući faktori. Fenomen El Ninjo koji izaziva netipično zagrevanje površine vode na istočnom Pacifiku ponovno se pojavio ovog leta, izazvavši još ekstremnije vremenske uslove u mnogim zemljama. Indija je u julu najavila da će zaustaviti izvoz belog pirinča kako bi zaštitila vlastite resurse i zalihe.
Neki delovi sveta posledice su osetili više od drugih. Ipak, za većinu nas će najveći problem biti udar na finansije.

– Na globalnom nivou, najočiglednija posledica nestašice pirinča je njegova rekordna cena – rekao je analitičar Fič Solušnsa, Čarls Hart.

Testenina

Problem s testeninom u Italiji ove godine se toliko pogoršao da se vlada morala sastati na kriznim razgovorima u maju kako bi zaustavila dodatnu eskalaciju. Tokom tih vanrednih razgovora, zvaničnici su otkrili da je problem nastao zbog povećanih cena sastojaka poput žita, ali i većih troškova pakovanja i logistike.

Ukupni rast cena osjetili su potrošači širom zemlje, a neki delovi Italije izvestili su da je cena testenine porasla preko 50 posto.

Budući da je cena žita u poslednjih nekoliko meseci počela da pada, Italija – kao i drugi ljubitelji testenine – bi uskoro trebalo da osete smanjenje pritiska. Ipak, za to će biti potrebno neko vreme. Tokom kriznih razgovora u Italiji, objavljeno je da su cene testenine “već počele pokazivati prve, doduše slabe, znakove smanjenja, što je znak da bi u narednim mesecima cena testenine mogla značajno pasti.”

Čokolada

Kakao je postao toliko tražen da je Reuters nedavno izvestio da su trenutne cene čokolade u Njujorku najviše u poslednjih 12 godina, a ponegde su premašile i te nivoe, kao na primer u Londonu.

Uzgoj kakaa zavisi od đubriva, što znači da je problem s snabdevanjem čokoladom izazvan ruskom invazijom na Ukrajinu, zbog čega je pao izvoz đubriva.

Klimatske promene pogoršale su situaciju: prošlogodišnje suše uticale su na žetvu, a El Ninjo dodatno preti i ove godine. Ovaj fenomen izaziva suvo vreme širom zapadne Afrike, uključujući područja Gane, Kameruna, Nigerije i Obale Slonovače. Iz tih zemalja dolazi čak 75 posto svetske proizvodnje kakaa, piše časopis Time.

Istovremena nestašica šećera izazvana lošim vremenom i smanjenim izvozom iz Indije, kao i još uvek velika potražnja, sigurno ne pomažu ovoj rastućoj čokokatastrofi.

Losos

Ribari u Kaliforniji i na Aljasci primetili su značajan pad u populacijama lososa tokom prošle godine, što se pogotovo odnosi na kraljevskog lososa, jednu od najvećih i najzdravijih vrsta lososa.

Razlozi za ovaj pad verovatno su povezani sa zagrevanjem voda zbog klimatskih promena, sušama u Kaliforniji, ali i faktorima poput preteranog izlova ribe, zagađenja i bolesti.
Kako bi pomogli zaštititi preostalu populaciju lososa, vlasti u Kaliforniji zabranili su komercijalno i rekreativno ribarenje do kraja sezone 2023. godine. Ovo je prvi put da je do ovakve zabrane došlo još od 2008. godine.

Brašno

Cena brašna već je porasla za 8.5 posto u odnosu na prošlu godinu, pokazuje indeks potrošačkih cijena u SAD-u, a analitičari predviđaju kako će Amerikanci i sledeće godine trpeti posledice nestašica brašna. To bi moglo stvoriti dodatne probleme s nestašicama drugih vrsta hrane, uključujući hleb, palačinke, testo za picu, keks i pekarske proizvode.

Izvor ovih problema ne leži u ruskoj invaziji na Ukrajinu, već u sušama širom SAD. Dve od tri glavne vrste žita ponajviše se uzgajaju u centralnoj i južnoj SAD, području koje se tokom prošle godine nosilo s ekstremno suvim uslovima.

Stručnjaci se još uvek nadaju da će treća najveća vrsta žita koja se uzgaja u SAD ostvariti bolje rezultate, ali žetva te vrste traje od septembra do oktobra, što znači da na prave rezultate još treba čekati.

Izvor: N1, Eat This
Foto: Pixabay

Чланак Svetu preti nestašica hrane, na udaru su ove namirnice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svetska populacija, koja sada premašuje osam milijardi ljudi, do 2100. godine popeće se na 10,4 milijardi. Ali, taj rast po običaju neće biti ravnomeran, već će ga predvoditi najsiromašnije zemlje na svetu.

S druge strane, u bogatim zemljama će broj stanovnika opadati. Primera radi, u SAD će u narednih 11 godina broj starijih od 65 godina premašiti broj maloletnih građana, po prvi put u istoriji ove zemlje. U Kini se beleži prvi pad populacije, i već se oseća usporavanje ekonomije zbog manjka radne snage. U Evropi žene već tradicionalno u proseku rađaju 1,53 dece, što znači da se ne obezbeđuje prosta reprodukcija stanovništva.

Gde onda raste broj novorođenih?

Čak polovina rasta celokupne svetske populacije između 2022. i 2050. dolaziće iz subsaharske Afrike. Broj stanovnika u ovom regionu raste tri puta brže nego u ostatku sveta. Pre samo četiri godine u tom delu sveta živelo je 14 odsto globalne populacije a do kraja ovog veka njen udeo u ukupnoj populaciji će narasti na 33 odsto.

A u pitanju je region sa vrlo nerazvijenim ekonomijama koji je izuzetno ranjiv na posledice klimatskih promena. Naime, od 28 najsiromašnijih zemalja u svetu čak 27 dolazi iz subsaharske Afrike, a njihove ekonomije se u velikoj meri zasnivaju na tradicionalnoj poljoprivredi koja prilično zavisi od vremenskih uslova odnosno od količine padavina.

Budući da se klima menja i da bi u subsaharskoj Africi to moglo dovesti do rasta temperature, učestalijih poplava, tropskih ciklona, ali i dužih sušnih perioda, to bi za ove zemlje moglo značiti nemogućnost da prehrane svoje brojno stanovništvo.

Foto: Wayne Lee Sing, Unsplash

Чланак Najveći rast stanovništva beleži se u zemljama koje neće moći da ga prehrane се појављује прво на Biznis i Finansije.

U izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) ističe se da ograničenja izvoza prinča mogu „da pogoršaju visoku domaću inflaciju (cena) hrane u mnogim zemljama“.

„Ovaj pritisak… (izaziva) značajnu zabrinutost za bezbednost (snabdevanja) hrane za veliki deo svetske populacije, posebno one koji su najsiromašniji i koji veći deo svojih prihoda (izdvajaju za) kupovinu hrane“, upozorio je FAO.

Kako se navodi u izveštaju, globalne cene prehrambenih proizvoda porasle su u julu zbog ukidanja takozvane Crnomorske inicijative za žito i novih trgovinskih ograničenja za pirinač.

I u julu cena hrane na globalnom nivou porasla

Indeks cena hrane na globalnom tržištu prema podacima FAO, koji prati mesečne promene u međunarodnim cenama prehrambenih proizvoda kojima se trguje na globalnom nivou, u julu je u proseku iznosio 123,9 poena, što je 1,3 odsto više u odnosu na prethodni mesec, dok je 11,8 odsto ispod nivoa iz jula 2022. godine.

Ovo povećanje je podstaknuto naglim skokom indeksa cena biljnog ulja, koji je porastao za 12,1 odsto u odnosu na jun nakon sedam meseci uzastopnih pada.

Međunarodne cene suncokretovog ulja su se oporavile za više od 15 odsto tokom meseca, dok su cene palminog, sojinog i ulja repice porasle zbog zabrinutosti za izglede za proizvodnju u vodećim zemljama proizvođačima.

FAO indeks cena žitarica opao je za 0,5 odsto od juna, međutim, međunarodne cene pšenice su porasle za 1,6 odsto, što je njihov prvi mesečni rast u poslednjih devet meseci, zbog neizvesnosti u vezi sa izvozom iz Ukrajine, kao i zbog nastavka sušnih uslova u Severnoj Americi.

U izveštaju se takođe navodi da je indeks cena šećera opao za 3,9 odsto, mlečnih proizvoda za 0,4 odsto u julu, a indeks cena mesa za 0,3 odsto.

„Ponude za goveđe, ovčije i živinsko meso su se smanjile zbog solidne ponude i u nekim slučajevima niže potražnje vodećih uvoznika. Nasuprot tome, cene svinjskog mesa su porasle, odražavajući visoku sezonsku potražnju u kombinaciji sa stalnim ograničenim zalihama iz zapadne Evrope i Sjedinjenih Američkih Država“, naveo je UN FAO.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Cena pirinča beleži najveći skok, na godišnjem nivou za 19,7% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šest meseci nakon što je Izveštaj o globalnim rizicima za 2023. otkrio da smo na ivici „polikrize“, Svetski ekonomski forum je objavio svoju prvu Globalnu prognozu direktora za rizike koja identifikuje najveće i najverovatnije pretnje ekonomskom rastu, globalnim tržištima i širim poslovnim operacijama u drugoj polovini godine.

U junskom istraživanju, od zajednice CRO-a Foruma je zatraženo da proceni verovatan nivo globalne nestabilnosti u pet oblasti: geopolitički odnosi, ekonomija, domaća politika, društvo i tehnologija.

Više od 85% je reklo da očekuju nastavak nestabilnosti ekonomskih i finansijskih uslova unutar i među glavnim ekonomijama.

4 ključna makro rizika

Makroekonomski indikatori, globalni rast manji nego 2022, inflacija, rast kamatnih stopa – 86%
Određivanje cena i/ili poremećaji u snabdevanju ključnih inputa – 55%
Oružani sukobi i/ili upotreba oružja – 50%
Regulatorne promene, usklađenost i primena, uključujući razvoje u vezi sa zelenom tranzicijom i veštačkom inteligencijom – 50%

Etički i društveni rizici

Etički i društveni rizici takođe postaju sve važniji za organizacije, pri čemu CRO smatraju da je upravljanje njima komplikovanije od usklađenosti sa propisima.

„Etički i socijalni rizici su daleko manje crno-beli nego usklađenost sa propisima i stalno se razvijaju“, primetio je jedan ispitanik.

Među tim rizicima su i oni koje predstavljaju AI tehnologije. CRO-i su rekli da razumeju ove rizike, ali svi smatraju da razvoj i primena AI „nadmašuje“ upravljanje ovim rizicima.

„Najveći rizik je nedostatak razumevanja o tempu promena i implikacijama“, rekao je jedan CRO.

„Bez dubljeg i šireg zajedničkog razumevanja biće teško oblikovati rešenja. Bojim se da će primena i evolucija veštačke inteligencije nadmašiti sposobnost društva da razume i konstruktivno reaguje“.

Šta preduzeća mogu da urade da upravljaju rizicima – mišljenje stručnjaka?

Kompanije koje žele da izgrade snažnu strategiju upravljanja rizicima i, na kraju, otporno poslovanje, moraju da se fokusiraju na dugoročne pretnje, kaže Peter Giger, direktor za rizik Grupe, Zurich Insurance Group, koji je doprineo istraživanju.

„Previše fokusiranja na kratkoročne rizike, kao što je kriza troškova života, može nas odvratiti od onoga što bi trebalo da bude dugoročni pristup,“ rekao je on.

AI je dobar primer rizika koji od nas zahteva da razmišljamo dugoročno.

„Da li će veštačka inteligencija poremetiti svačije živote danas? Verovatno ne“, kaže Giger. „Za mnoge od nas to nije neposredna pretnja. Ali ignorisanje implikacija i trendova koje će AI doneti sa sobom tokom vremena bila bi velika greška“.

„To neće promeniti život kakav poznajemo u narednih nekoliko meseci. Ali bilo bi mudro planirati kako se prilagoditi potencijalnim promenama – i rizicima zajedno sa mogućnostima – koje bi AI mogla da uvede“.

Takođe, razumevanje načina na koji se rizici mogu povezati, pa čak i pojačati jedni druge, važan je korak u definisanju strategija ublažavanja i odlučivanja gde da se ulože oskudni resursi.

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay

Чланак Očekuju se „preokreti na globalnom nivou“ се појављује прво на Biznis i Finansije.