„Stanje je takvo da je zaraza afričkom kugom, otkada se ona pojavila, proglašena u 45 jedinica lokalne samouprave, u 10 jedinica je već odjavljena, a u osam će to biti urađeno u narednih pet dana“, rekla je Tanaskovićeva.

Međutim, prema njenim rečima, paralelno se pojavljuju nova žarišta i sada se naročito prati situacija u pojasu uz reke Savu i Drinu.

Ministarka je navela da se situacija stalno menja i traži novu aktivnost, pa se posle zaustavljanja nelegalnog transporta, sada kao nužno pokazalo delovanje ekološke inspekcije, kako bi se zaštitila životna sredina, jer se uginule svinje bacaju u reke i zakopavaju u zemlju.

Prema njenim rečima nije moguće da se meso bolesnih svinja nađe u mesarama i restoranima, pošto nijedna životinja ne može dospeti u klanicu, a da prethodno nije kontrolisana.

Izvor: RTV, Tanjug

Foto: Phoenix Han, Unsplash

Чланак Eutanazirano 31.400 svinja, uskoro odjava zaraze u još osam mesta се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ljudi su sluđeni, kolju se pre vremena i zdrave, a ubijaju bolesne svinje. Ne mogu da prodam priplodne krmače i nerastove jer sam u okolini Ivanjice, u zaraženom području i niko se ne usuđuje da dođe“, rekao je za Betu predsednik Udruženja Sabor proizvođača agroprivrede Srbije (SPAS) Zoran Milićević.

Dodao je da je kontrola u Srbiji slaba, da se juče vratio iz Beograda i da nigde nije video dezinfekcione barijere.
Milićević je rekao da je za mesec i po dana od kada je formiran Operativni štab za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti afričke kuge svinja (AKS) održan samo jedan sastanak, a da bi danas trebalo da bude druga sednica i da je je ministarka Jelena Tanasković izdala nalog da se kontrolišu pečenjare, a da je slaba kontrola na terenu, kako bi se sprečilo širenje te zarazne bolesti.

Velika potražanja zamrzivača

Uplašeni su i proizvođači na malim gazdinstvima koji ovih dana kolju svinje, namenjene za zamrzivače za zimski period i pre nego što su dostigle potrebnu težinu kako bi sprečili da se zaraze.

Trgovci u manjim gradovima, kojima gravitira seosko stanovništvo, rekli su da je ovih dana velika potražanja zamrzivača i da ne mogu da obezbede dovoljne količine za prodaju.

Poljoprivrednik Nenad Radin iz okoline Sombora rekao je da je situacija u svinjarstvu haotična.
„Nema interesovanja za kupovinu prasadi. Ljudi se plaše da počnu tov i čekaju da vide kako će se situacija sa afričkom kugom dalje razvijati.

Poljoprivrednik Zoran Erić iz sela Martinci kod Sremske Mitrovice rekao je da je juče isporučio poslednjih 300 tovljenika i da je cena svijetine krenula da raste.

„Zbog slabe ponude debele svinje se prodaju po 250 do 260 dinara po kilogramu a pre širenja kuge, kilogram svinjetine, žive vage prodavao se po 230 do 240 dinara“, rekao je Erić.

Sa porezom na dodatu vrednost kilogram svinjetine sada, kako je rekao, košta od 275 do 280 dinara i da po toj ceni „ima računicu da nastavi da se bavi tovom“.

Ipak, kako je rekao sačekaće sa novim ciklusom dok ne vidi kako će se, afrička kuga, širiti.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Zbog afričke kuge svinjokolj krenuo ranije, priplodnu stoku niko ne traži се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čvarci su se oduvek jeli u Srbiji, ali se ranije nisu smatrali delikatesnom hranom kao danas. Oni su bili nus proizvod baš kao i mast. Što se kaže – da se ne baci. Tržište je poslednjih godina postalo zahtevnije po pitanju kvaliteta, što je podstaklo neka preduzeća da se specijalizuju samo za proizvodnju čvaraka.

Niko, međutim, nije očekivao da će se cena čvaraka u prodavnicama izjednačiti sa cenom pršute. To nije bilo nikada, potvrđuju i proizvođači. Šta se zapravo dešava na tržištu i zašto ljudi umesto pola ili kilogram čvaraka sada kupuju na desetine grama?

Nema dovoljno svinja

U Srbiji se uglavnom ne prave čvarci od domaćih svinja. Razlog je jednostavan – kvalitetne domaće sirovine gotovo da i nema. Tako kaže Gregor Guberinić, vlasnik i direktor kompanije „Bibli“ koja se bavi samo proizvodnjom čvaraka i masti. Fond svinja u Srbiji je iz godine u godinu manji i sa nekadašnjih 3,6 miliona svinja koliko ih je bilo u stočnom fondu 2014. godine, lane ih je „prebrojano“ svega 2,66 miliona.

„Ni te 2014. ih nije bilo dovoljno, a kamoli danas. Mi smo velike količine kupovali od nemačkog ’Tenisa’ dok nije zabranjen uvoz zbog afričke kuge još 2020. godine. A samo ’Tenis’, najveća klanica u Nemačkoj, proizvede 12 do 14 miliona svinja. Na osnovu toga možete da shvatite koliko je Srbija mali proizvođač i zbog čega smo prinuđeni na uvoz. Mi ne možemo da prikupljamo sirovinu širom zemlje jer nam trebaju velike količine. Godišnje proizvedemo u proseku 240 tona čvaraka i 1.450 tona masti. Bilo je godina kada smo proizvodili i 360 tona čvaraka. Treba nam pouzdan dobavljač“, objašnjava za B&F Guberinić, koji je u međuvremenu prozvan „kraljem čvaraka“, između ostalog i jer je pobrao brojne nagrade za kvalitet.

Nema ni kvaliteta

Nedostajuće količine su, ipak, samo jedna strana medalje, dok je druga upravo pitanje koliko su uopšte kvalitetne sirovine u Srbiji. Guberinić kaže da u početku, kada je još pokušavao da ih nabavi u našoj zemlji, nije mogao da veruje šta su mu dobavljači isporučili.

„Pre devet godina smo kupili objekat za preradu mesa i vrlo brzo smo odlučili da ćemo praviti samo čvarke i mast, jer sam shvatio da ne mogu da se takmičim sa velikim mesnim industrijama. S druge strane, video sam da niko tada nije pravio kvalitetne čvarke. U industriji su bili nus proizvod, uglavnom su se kupovali na pijaci gde se ne kontroliše kvalitet i sami potrošači nisu marili toliko šta jedu. U početku su nam donosili sirovinu u džakovima koji nisu bili na temperaturnom režimu. Mi to nismo želeli i zato smo se prebacili na uvoz, jer znamo da ta sirovina prolazi kontrolu kvaliteta i da ćemo uz vešte ruke naših majstora dobiti najkvalitetniji čvarak“, priča Guberinić i dodaje da trenutno sirovinu najviše uvoze iz Holandije i Mađarske.

Prema njegovim rečima, kada bi država sada odlučila da zabrani uvoz svinjskog mesa i masnoće od koje se prave čvarci, „Bibli“ bi mogao da zatvori pogon u selu Pružatovac kod Mladenovca gde radi 27 ljudi. U firmi je ukupno 40 zaposlenih. Guberinić je osmislio i manifestaciju „Kosmajski kazan“, u želji da i tako doprinese sredini u kojoj radi.
Drugi „kralj čvaraka“, koji je proslavio valjevske duvan čvarke i pokrenuo Festival duvan čvaraka u Valjevu, Slavan Batoćanin potvrđuje da je situacija na tržištu veoma teška zbog lošeg stanja stočnog fonda. „Sirovina se gotovo sva uvozi iz Danske, Austrije, Mađarske, Španije. Nemamo organizovanu državu i zato smo došli u ovu situaciju. Duvan čvarci su najbolji od ’iznošenih’ krmača, odnosno starijih svinja od 200 kilograma. A mi nemamo toliki fond koliko bi bilo potrebno da se podmire potrebe za čvarcima. U Valjevu ne možete da nađete krmača kolika je potražnja“, kaže za B&F Batoćanin, koji prodaje čvarke i mesne prerađevine u svojoj prodavnici u Valjevu.

Šta je vinulo cenu u nebesa?

Batoćanin napominje da su duvan čvarci ušli u 50 pojmova po kojima se Srbija prepoznaje u svetu. Samo iz Valjeva u Beograd dnevno stigne dve tone duvan čvaraka. „Čvarak je najharizmatičniji proizvod koji se jedini spravlja i dalje ručno“, opisuje naš sagovornik i dodaje da je istina da se donekle napravila fama oko ovog proizvoda, zbog čega i cene mogu da budu malo veće. „Cena duvan čvaraka i pršute se izjednačila u prodavnicama, naročito u Beogradu. To nikada nije bilo“, čudi se i Batoćanin.

Čvarci su, priznaje, postali dobar izvor zarade. „Ukoliko uporedite raspon cena u unutrašnjosti, većim gradovima, i različitim mestima kupovine, možete i sami da zaključite da se na čvarcima može lepo zaraditi. Posebno ukoliko neko napravi ime i brend“, ističe proizvođač iz Valjeva.

Upravo je u tome uspeo „Bibli“, ali Guberinić objašnjava da je glavni uzrok rasta cene poskupljenje sirovine. Prvi problem je nastao 2019. kada se pojavila afrička kuga u Kini, najvećem proizvođaču i potrošaču svinja. Kinezi su počeli da kupuju meso iz Evrope i to je podiglo cene. Sa početkom sukoba u Ukrajini 2022. godine došlo je do dodatnog rasta cene sirovine od 70 odsto. Sada je cena tri puta veća nego što je bila pre svih tih dešavanja, ističe Guberinić.

„Uz to, mi čvarke pravimo od najkvalitetnije sirovine, dobro ih upržimo, dobijemo manje količine nego što bismo mogli, jer želimo da budu najbolji čvarci na tržištu. Samim tim i cena mora da bude viša. Prodajemo ih u marketima, postoji i trgovačka marža, a verujte naša zarada je ostala ista kao i pre inflacije. Ako bi sirovina pojeftinila 30 odsto i naš proizvod bi, što se naše proizvođačke cene tiče, pojeftinio za toliko“, tvrdi Guberinić.

Prema njegovim rečima, zbog skoka cene i tražnja je manja. Čvarci su nekada zaista bili dostupniji širem broju potrošača. Sada se, kaže naš sagovornik, smanjuju količine koje ljudi kupuju, ali se ne smanjuje broj samih kupaca. Naravno, smanjena prodaja uticaće i da se smanji proizvodnja, a svako ko nema kvalitet, biće u problemu, uveren je vlasnik preduzeća „Bibli“. Potrošači sve više obraćaju pažnju na bezbednost hrane pa ne brine da bi mogli ostati bez kupaca. Ipak…

„Ne smem ni da pomislim na dalji rast cena, ali svašta može da se desi. Nadam se da ipak neće rasti, ali sam prilično siguran da neće ni pasti. Mi smo nedavno uvezli 280 tona sirovine baš zbog toga da bismo se obezbedili na određeni rok“, naglašava Guberinić.

Ni Slavan Batoćanin ne može da predvidi šta će se dešavati sa cenom ovog proizvoda u budućnosti. Za sada, u njegovoj prodavnici u Valjevu, tražnja nije pala, ali dodaje i da su cene povoljnije nego u radnjama u Beogradu.

„Bibli“ izvozi čvarke u Crnu Goru, BiH i Severnu Makedoniju, a mast u Bugarsku. Pregovaraju i za izvoz na tržište Evropske unije, ali se, kako kaže direktor firme, ne zanose velikom proizvodnjom jer bi im u tom slučaju trebao i novi pogon i dodatni majstori.

„Nikako ne želimo da na račun veće proizvodnje izgubimo na kvalitetu. Majstori su jako važni u ovom poslu, jer ukoliko tri minuta ranije skinu sa vatre čvarak će biti mastan, ako okasne tri minuta zagoreće. Majstor mora da bude vešt, a kada ste pod pritiskom da izbacite veće količine, može doći do problema“, objašnjava Guberinić.

Vesna Lapčić

Biznis & finansije 208, april 2023. 

Чланак Kako je rat u Ukrajini uticao da čvarci u Srbiji postanu ekskluziva: Cena čvaraka kao pršute се појављује прво на Biznis i Finansije.

U domaćinstvu Vukovića iz gornjomilanovačkog sela Srezojevci stočarstvom su se bavili odvajkada, ali su se u poslednjih nekoliko godina opredelili isključivo za svinjarstvo. U posao je uključena čitava porodica i nekoliko generacija. Da bi njihovo meso bilo konkuretno na tržištu, podmladak porodice prati aktuelne trendove, a uzgoj svinja moravki prilagođen je tržištu. Cilj je bio da se tradicioanlna masna grla, pretvore u mesna stoga su prvo svinje iz zatvorenih obora pustili na otvoreno i promenili im način ishrane.

Obavezan obrok surutka

– U razgovoru sa stručnjacima za ishranu domaćih životinja, uveli smo recepturu gde će obavezan obrok da bude surutka i to se pokazalo izuzetno dobro, jer veliku količinu masti pretvara u proteine. Ove svinje moravke su poznate po tome što imaju veliku količinu masti uz ovakvu ishranu dođe do mešanja masti sa mesnatim delom i dobije se onaj pravi file. Mi smo imali svinju od 167 kilograma koja je imala pančetu a ne slaninu sapunjaru kao do sad”, kaže za RINU Želimir.

Međutim, sama surutka nije bila dovoljna da bi kvalitet mesa bio vrhunski, pa je Želimir odlučio da im uvede I obavezne fizičke aktivnosti u svinjskoj teretani na otvorenom.

– Možda je nekome smešno, ali prvo smo im u baštu ubacili jednog kerića koji ih je jurio, da one ne bi ležale na jednom mestu, već su morale da se kreću. Onda smo im razdvojili na dve različite strane pojilište od hranilišta na terenu koji ima veliki uspon, tako da su i tada morale poprilično da se šetaju”, ističe ovaj domaćin.

Želimir uživa u svom poslu, a svoje ljubimice naziva gimnastičarkama i svaki trenutak koristi da im ugodi, a svoje vreme odmora provodi opet zajednosa njima.

Vepar Žućko  pravi Don Žuan

– Imam jedan kamen ispred bašte gde su svinje ograđene i kad se umorim sednem na njega i odmorim i srce i dušu. Gledam svoje lepotice i lepotane koji imaju svaki po jedno stablo šljive, slušam kako krckaju grančice, kako riškaju, nekome je odmor u kafiću ili na pecanju a meni je ovde odmor, mnogi kažu da sam lud, ali ja ne marim”.

Iako je dosta toga prepustio mlađima u ovom poslu je i dalje starina Aleksandar koji sa ponosom pokazuje pune obore i iako mu je 80 godina još se ne predaje.

– Sa krmačama za sada imamo oko 100 grla, ustajemo u pet, da ih namirimo i nije nam teško, jer svaki posao koji radiš moraš prvo da voliš, a kad radiš sa puno predanosti, stiže i zarada”, tvrdi on.

Ono čemu Vukovići takođe pridaju veliki značaj jeste uzgoj veprova jer kvalitetan rasplodni materijal takođe je od izuzetne važnosti. Stoga, veprovi na ovoj jedinstvenoj farmi imaju poseban tretman, a Žućko se pokazao kao pravi Don Žuan.

– On je za te stvari doktor, to treba posmatrati na licu mesta, mnogi bi mogli mnogo da nauče”, kaže u šali Želimir i dodaje da Žućku iako ima preko 350 kilograma težina ne predstavlja nikakav problem.

Izvor: RINA

Foto: Pixabay

Чланак Domaćinstvo Vuković: Za svinje obavezan obrok surutka i gimnastika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prethodnih meseci sve je poskupelo, a visoko na listi namirnica s novim, paprenim cenama je svinjska mast, a samim tim i čvarci. Širom Srbije za kilogram ovog autentičnog domaćeg proizvoda sada morate izdvojiti čak i preko 2.000 dinara, pa ove „bombone od svinje“ polako postaju luksuz na trpezama.

– Napraviti dobar čvarak nije nikakva nauka, potrebna je samo dobra, debela svinja. Mora biti puna masti, koja se kasnije cedi i prži. Može se reći da postoji tri vrste čvaraka – onaj seljački, krupan, pun masti, pa duvan čvarci, koji su skroz suvi, ali i onaj srednji, ne tako mastan kao seljački – rekao je za RINU Dragoljub Nikolić, koji se već deceniju bavi preradom mesa, i dodao da se ipak mora biti pažljiv u pripremanju.

– Šerpa ne sme da se ispusti iz vida ni za sekund, niti da se pretera sa prženjem, jer čvarci mogu postati bezukusni, kao pesak da jedete, a to onda nije to – dodaje ovaj domaćin.

Tajna u spremanju čvaraka ne postoji, potrebni su samo lagana vatra i višečasovno mešanje, dok ruke ne zabole, kako bi čvarci bili rumeni, mirisni i hrskavi.

– Svake zime se kod nas zna tradicija. Prvo se kolje svinja, a zatim prave specijaliteti. Čvarci su nezaobilazni, i to oni duvan, koje dobro iscedimo i osolimo tako da budu fenomenalni za jelo, mogu da ih jedu i oni koji čuvaju liniju – priča Dragoljub iz sela Brajići.

Nema sumnje da je Srbija jedinstvena i po čvarcima, jer prevod za ovaj delikates na engleski jezik ne postoji, ali kako su potvrdili evropski stručnjaci, svakako su sinonim za dobar ukus i neodoljiv zalogaj.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Za „bombone od svinje“ treba izdvojiti i do 2.000 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cene svinja bile su, nakon ekstremnog pada, dovedene u normalu ali u poslednje vreme ponovo padaju.

Domaći uzgajivači svinja su i dalje su u velikoj krizi, a tome je doprinela pandemija, poskupljenje troškova proizvodnje, kao i rat u Ukrajini, preneo je portal Agrosmart.

Na sastanku u Privrednoj komori Vojvodine (PKV) kojem su prisustvovali uzgajivači svinja, ocenjeno je i da postoji očigledna nezainteresovanost države da pomogne tom sektoru.

Proizvođači podsećaju da ograničenje cena svinjskog buta traje 11 meseci, a da po zakonu može da traje samo šest meseci.

Kako je ocenjeno na tom sastanku, ceo teret krize trpe primarni proizvođači.

Srbija ne proizvodi dovoljno mesa

Proizvođači i klaničari nedavno su delili zaradu od prodaje mesa a sada je to odnos na štetu farmera.

Uvoz jeftinih prerađevina preko trgovinskih lanaca jedan od glavnih faktora loše situacije u svinjarstvu, a niske otkupne cene diktiraju klaničari zbog čega ovaj posao postaje neisplativ, rekli su uzgajivači svinja.

Poljoprivrednici okupljeni u udruženjima uzgajivača svinja tražiće hitan sastanak sa novom ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković i izneti konkretne predloge za ublažavanje krize u svinjarstvu.

Srbija ne proizvodi dovoljno mesa, kažu uzgajivači svinja.

Jedan od predloga biće da država otkupi svinje za robne rezerve.

Kako je objašnjeno, kukuruz bi se menjao za svinje, u odnosu 8:1.

Napominje se da Srbija ne proizvodi dovoljno mesa, kao i da zvanične podatke o tome da samodovoljnost Srbije za svinjetinom iznosi oko 90 odsto treba uzeti sa rezervom.

Prosečna prodajna cena tovljenika u prvih šest meseci bila je 156,5 dinara po kilogramu.

Pritom, poskupeli su drastično svi inputi u proizvodnji, kukuruz je imao i loš prinos i loš kvalitet, a javio se i problem aflatoksina.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Poljoprivrednici daju predlog da država otkupi svinje za robne rezerve се појављује прво на Biznis i Finansije.

Milijarder Karl Ajkan doduše nije veliki akcionar jer poseduje samo 200 MekDonaldsovih akcija, ali je dovoljno poznat u poslovnim krugovima i u medijima, da bi ovoj kompaniji mogao da napravi problem.

On je slušajući priče svoje ćerke, koja se kao aktivistkinja zalaže za dobrobit životinja, odlučio da se upusti u sukob sa najpoznatijim lancem brze hrane na svetu. Već neko vreme on oštro kritikuje MekDonlads zbog odnosa prema svinjama od kojih se prave njegovi mesni proizvodi.

Ajkan je konkretno optužio MekDonalds da, iako se deklarativno zalaže za unapređenje životnih uslova životinja, i dalje nabavlja svinjetinu od dobavljača koji gravidne krmače drže u neprirodno malim sanducima.

MekDonalds se još 2012. godine obavezao da će prestati da nabavlja svinjetinu od proizvođača koji je uzgajaju u nehumanim uslovima poput navedenog, ali to se još nije desilo. Iz kompanije su saopštili da su drastično smanjili količinu mesa koju nabavljaju od ovakvih dobavljača ali da prosto nije realno očekivati da je u potpunosti ukinu.

Međutim, Ajkan se ne predaje, pa je predložio dva nova člana upravnog odbora ove kompanije koji bi trebalo da se pozabave odnosnom prema svinjama.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак MekDonalds na meti kritika zbog nehumanog odnosa prema svinjama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Navode primer da su iz Danske ovih dana u Srbiju uvezeni prasići po „bagatelnoj“ ceni od 180 dinara po kilogramu, što obara cenu domaćih prasića od 230 dinara.

– Velike farme i klanice su ovih dana uvezle oko 20.000 prasića, jer ih Danska i ostale evropske zemlje nude po 180 dinara po kilogramu i dovoze na „prag“, pa domaći proizvođači neće imati kome da prodaju svoje po 230 dinara, koliko se cena kretala poslednjih mesec-dva dana, i moraće da je obore i prodaju ih iako im ta „uvozna“ stvara gubitak – rekao je za Betu proizvođač tovnih svinja iz Laćarka kod Sremske Mitrovice Bora Šuljmanac.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović rekao je pre nekoliko dana da ostaje još jedna kontrola eksterne revizije evropskog Direktorata za bezbednost hrane u februaru 2022. godine zbog vakcinacije protiv svinjske kuge, a nakon toga, ako budu dobri rezultati kontrole, treba i da se odobre i izda dozvola za izvoz svinjskog mesa iz Srbije u zemlje EU.

Klaničari uvoze smrznuto, jeftino, nekvalitetno meso iz evropskih zemalja

Šuljmanac je rekao da klaničari uvoze smrznuto, jeftino, nekvalitetno meso iz evropskih zemalja za izradu istih takvih preradjevina, što stvara viškove svinjetine na tržištu Srbije, a domaće meso se koristi samo za prodaju u neprerađenom, svežem stanju.

Dodao je da je kupio prasiće za tov od domaćih proizvođača od kojih godinama kupuje samo da bi im pomogao da opstanu, jer su i oni njemu prodavali sa popustom kada je cena bila preko 300 dinara po kilogramu, ali da će zbog toga imati gubitak, jer je mogao da kupi po 180 dinara iz uvoza.

On je rekao da se domaći klaničari ponašaju monopolski, jer juče (1.oktobar 2021.) nijedna klanica do 11 sati nije nudila cenu za tovljenike da bi posle sat vremena svi objavili da sa 180 dinara po kilogramu spuštaju otkupnu cenu na 175 dinara.

Šuljmanac je rekao da je za prvih deset meseci ove godine prodavao tovljenike po ceni nižoj od proizvođačke, po 125-130 dinara po kilogramu žive vage, i da je zbog toga izgubio oko 200.000 EUR, jer godišnje proizvede oko 5.000 grla.

– U poslednja dva meseca cena tovljenika je bila 180 dinara po kilogramu što obezbeđuje minimalnu zaradu po trenutnim cenama hrane, ali je ipak zarada, a ne gubitak i to nas je obradovalo, ali ona je juče opet počela da pada – rekao je Šuljmanac.

Izvoz tek za oko dve godine?

Stručnjak za genetiku i oplemenjivanje životinja Vitomir Vidović rekao je da će Srbija dobiti mogućnost da izvozi svinjsko meso u Evropu tek možda za oko dve godine kada se zakolje i poslednja vakcinisana svinja zbog kuge, ali i da u Evropi postoji višak svinjskog mesa od 50 miliona grla.

U Srbiji je, prema njegovim rečima, sam sistem organizacije uzgoja svinja loš, jer su veće farme uglavnom porodične firme koje nisu zainteresovane za izvoz svinjskog mesa, a mali proizvođači to ne mogu učiniti pojedinačno.

Vidović koji je i vlasnik farme svinja, dodao je da mali proizvođači treba da se udruže i osnuju klanicu i sami izvoze svinjsko meso kad obezbede tržište i dovoljne količine mesa, a potencijalno tržište nije Evropa nego Azija i Afrika.

– Ako bi, na primer proizvođači svinjskog mesa hteli da izvoze u Rusiju, u Moskvu trebalo bi dnevno poslati 24 šlepera – rekao je Vidović.

Mali proizvodjači u Holandiji, Danskoj, Belgiji su se, kako je rekao, organizovali tako da su napravili klanicu u kojoj su deoničari, a u Srbiji je država „uspavana“, a ni crkva nije zainteresiovana za socijalni standard naroda da bi uticala na vlast kao u tim zemljama i pomogla proizvođačima.

U Srbiji su, prema rečima Vidovića, mali proizvođači pod pritiskom velikih klanica koje su, zbog sticaja okolnosti u poziciji da se monopolski ponašaju i diktiraju cenu, a to smanjuje proizvodnju i zato Srbija sada ima samo oko 160.000 krmača, a imala je 1,1 milion.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Srbija uvozi prasiće iz Evrope се појављује прво на Biznis i Finansije.