Kada se govori o zaradi za dostojanstven život, proračun za prošlu godinu je bio da je za to potrebno 110.000 ili 120.000 dinara kako bi se pokrili troškovi i pristojno živelo, pod uslovom da imate svoj stan, da nemate kredit niti izdržavane članove porodice.

Taj proračun je radio Centar za politike emancipacije.

„Navikavamo se na loše stvari koje nam se dešavaju, problem je što više ne znamo šta su potrebe. Kad se ispituju siromašni, oni procenjuju da su im potrebna sredstva mnogo niža od onih koji su stvarni troškovi života, a to je rezultat adaptacije na siromaštvo. Vi u stvari i svoje potrebe snižavate, više nema želja, a i te potrebe su svedene na minimum“, rekla je za Euronews Srbija Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju.

Ona kaže da postoje neki standardi dostojanstvenog života i rada, a da dostojastven rad podrazumeva i adekvatnu zaradu za uloženi rad.

„To su prihodi od kojih vi i vaša porodica možete dostojanstveno da živite. Dostojanstven život podrazumeva da se zdravo hranite, da se oblačite, da imate sredstva da se grejete, da plaćate stanarinu, da imate pristup zdravstvu, obrazovanju i kulturnim sadržajima“, rekla je Bradaš.

Navodi da su ljudi iscrpeli sve moguće resurse snalaženja – traženje dodatnih poslova i prekovremeni rad.

Dodaje da predstoji poskupljenje gasa i struje, ali da su za dve godine čvrsta goriva na koja se greje većina siromašnih poskupela 50 odsto.

„Ne znamo koliko će to da bude sad kad bude sezona i šta će ti ljudi da rade. Dobiće 10.000 dinara za dete, da li će moći da kupe metar drva za to?“, upitala je Bradaš.

Kaže da siromašni imaju minimalna sredstva koja nisu dovoljna da zadovolje čak ni osnovne egzistencijalne potrebe.

„Ljudi naravno razmišljaju – a šta bi bilo da nema čak ni to malo. Gubitak tog jedinog prihoda je gubitak sredstava za preživljavanje i onda je razumljivo zašto se oni ne bune“, navela je ona.

„Čini mi se da su ljudi desetinama godina postajali svesni toga da bilo koja vrsta pobune ne rezultira uticajem na promenu u društvu, u njihovom radnom okruženju, jednostavno su se na to navikli“, rekla je sagovornica Euronews Srbija.

Kaže da u svetskoj bazi nejednakosti postoje podaci za Srbiju od 1980. do 2021. godine o tome kako su se kretale nejednakosti i kako se kretao dohodak.

„Tu je poređenje između 10 odsto onih koji imaju najveći dohodak i 50 odsto onih koji imaju najniži dohodak, znači polovina stanovništva. Od 1980. do 2021. godine ovih 50 odsto najsiromašnijih, njihovi su prihodi smanjeni za 14 odsto, a prihodi ovih 10 odsto najbogatijih su povećani za 44 odsto. Od 2000. do 2016. dolazi do naglog raslojavanja, siromašenja ovih 50 odsto najsiromašnijih i bogaćenja onih 10 odsto najbogatijih“, rekla je Bradaš.

Ona smatra da jednokratne mere pomoći koje sprovodi država imaju jednokratne efekte.

Izvor: Euronews Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Nova poskupljenja: „Navikavamo se na loše, više nema želja, a potrebe su svedene na minimum“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je nekih 14,3 odsto ukupnih izdataka domaćinstava, što je u poređenju sa 2020. manje za 0,5 odsto.

Za razliku od EU u Srbiji mnogo više iz budžeta domaćinstava odlazi na hranu – 23,2 odsto budžeta jednog domaćinstva troši se za hranu i bezalkoholna pića, što iznosi osam milijardi evra.

U Crnoj Gori, za koju je Eurostat takođe objavio podatke, na hranu je potrošeno 1,1 milijardu evra ili 27 odsto njihovog budžeta.

Najveći udeo rashoda za hranu i bezalkoholna pića u 2021. godini zabeležen je u Rumuniji (24,8 odsto), Litvaniji (20,4 odsto), Bugarskoj (20,1 odsto), Estoniji (19,9 odsto), Poljskoj i Slovačkoj (po 19,6 odsto).

S druge strane, najniži udeo je bio u Irskoj (8,3 odsto), Luksemburgu (9 odsto), Austriji (10,9), Danskoj i Nemačkoj (po 11,8 odsto).

U poređenju sa 2020, udeo ukupnih izdataka domaćinstava za hranu smanjen je u svim zemljama EU, osim u Poljskoj i Slovačkoj, gde je povećan za po 0,2 odsto.

Prema podacima Eurostata, domaćinstva u EU su 2021. potrošila 128 milijardi evra, što je 0,9 odsto BDP-a EU na alkoholna pića.

Među članicama EU, najveći udeo ukupne potrošnje na alkoholna pića u 2021. godini zabeležen je u Letoniji (pet odsto), Estoniji (4,7 odsto), Poljskoj (3,7 odsto), Litvaniji i Češkoj (po 3,6 odsto). S druge strane, najniži udeo je u Grčkoj i Italiji (obe po 1,0 procenat), Holandiji (1,3) i Španiji (1,4).

U 2021. godini, u poređenju sa prethodnom godinom, udeo ukupnih izdataka domaćinstava za alkohol ostao je nepromenjen u 10 zemalja EU, a povećan je samo u Hrvatskoj i to za 0,6 odsto. Najveći pad u potrošnji alkohola zabeležen je u Irskoj, Letoniji i Litvaniji, Španiji i Estoniji.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Najviše novca na alkohol troši se u Letoniji, Estoniji i Poljskoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Proizvođač nerđajućeg čelika Aperam bio je prisiljen da zaustavi proizvodnju uprkos čak četiri vetroturbine i preko 50 hiljada solarnih panela u pogonu na istoku Belgije, prenosi SEEbiz.

Kompanija sada mesečno za energiju izdvaja kao nekada u celoj godini i zatvorila je postrojenje s 300 radnika koje je topilo otpadni nerđajući čelik i pretvaralo ga u velike ploče.

– Imamo nešto novca koji će nam omogućiti da izdržimo neko vreme, ali to ne može trajati godinama – rekao je čelnik Aperama za Evropu Bernard Hallemans.

On smatra da će se, ukoliko potraje, desiti deindustrijalizacija sektora poput tog, a da će Evropa postati zavisna od uvoza baznih metala.

Letnje održavanje obično ograničava proizvodnju na oko 80% kapaciteta, ali Hallemans kaže da koriste otprilike polovinu, još od juna, nakon što je Rusija naglo Evropi smanjila snabdevanje gasom, podigavši ionako naduvane cene na nove rekordne nivoe.

U Evropi je udio čelika iz uvoza, većinom iz Azije gdje su cene energije daleko niže, ali su emisije uglja više, porastao s 20 do 25% u 2020. i prošloj godini na 40% u ovoj, dostigavši u prošlim sedmicama vrhunac od oko 50%.

Evropa mora da nađe odgovore, smatra Hallemans.

Prema prošlogodišnjem izvještaju McKinseyja, proizvodnja čelika stvara oko 83 mlrd EUR direktne dodane vrednosti u ekonomiji i direktno zapošljava 330.000 ljudi.

Evropska komisija tvrdi da su mere EU-a zaštitile 195 hiljada radnih mesta u industriji čelika u prošloj godini, ali kritičari upozoravaju da su troškovi energije sada toliko veliki da je uvoz možda jeftiniji čak i uz dodatne zaštitne carine.

Izvor: Mina-Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Evropske čeličane gase peći се појављује прво на Biznis i Finansije.

MMF ocenjuje da negativni kratkoročni rizici i dalje postoje i da oni uključuju potencijalno produženi rat u Ukrajini sa daljim pritiscima na cene energenata i roba, poremećaje lanca snabdevanja i nižu spoljnu potražnju, kao i kontinuirani nedostatak proizvodnje u energetskom sektoru.

„Hitno su potrebne reforme energetskog sektora, uključujući obnavljanje pouzdanog snabdevanja“.

Strategija za državnu Elektroprivredu Srbije (EPS) i blagovremeno usvajanje Nacionalnog klimatskog i energetskog plana obezbediće suštinski okvir za ulaganja u energiju, posebno u obnovljive izvore, navodi MMF.

Podsećamo, Srbija je procesu pripreme nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) Srbije za period od 2021. do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine čiji je nacrt objavljen na sajtu resornog ministarstva.

Nacionalni energetski i klimatski plan će sadržati ciljeve za povećanje udela obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije, za povećanje energetske efikasnosti i za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Takođe, sadržaće i mere za dostizanje ovih ciljeva i sprovođenje energetske tranzicije.

EPS i Srbijagas su rak rana srpskih ekonomskih reformi

Energetska preduzeća EPS i Srbijagas su rak rana srpskih ekonomskih reformi već neko vreme.
Prema oceni Fiskalnog saveta, EPS-ov problem su niske investicije, višak i nepovoljna struktura zaposlenih, slaba kontrola zarada, spajanje sa gubitašima, gubici i krađe struje, niska cena, javne nabavke itd.

Na to treba dodati loše upravljanje i pad kvaliteta uglja, sve češće havarije i ispadanja proizvodnih kapaciteta, veće korišćenje mazuta (ekološki problem)…

Elektroprivreda Srbije je tokom aktuelne zimske sezone potrošila oko 500 miliona evra za uvoz struje iz inostranstva a osnovni razlog za to su nedovoljna domaća proizvodnja uglja i havarije u Termoelektrani „Nikola Tesla“ koje su izazvale elektroenergetski kolaps u zemlji.

Vlada Srbije nedavno je odobrila je (EPS) da do kraja 2023. uveze četiri miliona tona uglja, kako bi se obezbedio nesmetan rad obrenovačkih termoelektrana, koje pokrivaju polovinu potreba za strujom u zemlji.

Zašto se toliko novca troši na struju? Prvi problem je taj što je velika suma novca potrošena za uvoz struje u zimskom periodu kada je ona najskuplja. Drugi je taj što je Elektroprivreda Srbije da nije imala problem sa domaćom proizvodnjom mogla da izvozi viškove struje i da dobro zaradi na njenoj prodaji

Podsećamo, da je EPS izgubio pola milijarde evra na uvoz struje nedavno je izjavio Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije. Prema njegovim rečima da bi mogao da uvozi nedostajuće količine struje EPS je bio prinuđen da uzme kredit od 300 miliona evra i veliko je pitanje da li će preduzeće uspeti da vrati dug pa će najverovatnije kredit biti vraćen iz državnog budžeta.

Država Srbijagasu, takođe, obezbeđuje razliku između visokih nabavnih i zamrznutih prodajnih cena gasa.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак MMF:Troškovi Srbije za energiju narasli na dva odsto BDP-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čokoladu je sada moguće kupiti u najrazličitijoj mogućoj neto varijanti – od 80 grama, preko 85 i 87, do 90 grama, a pojedina „litarska“ pakovanja svežeg mleka zapravo imaju 968 ml. Čaša jogurta već nekoliko godina teži 20 grama manje od onih „starih“ 200, dok su se pakovanja majoneza i kečapa „smanjila“ sa 200 na 180 grama i sa 100 na 90, pa čak i na svega 80 grama.

Trendu smanjivanja neto količine proizvoda nije odoleo ni poznati proizvođač prirodne mineralne vode, koja se sada prodaje i u pakovanjima od 1,25 i 1,75 litara. U pojedinim slučajevima, poput pudinga u prahu, neto količina proizvoda smanjena je za više nego simboličan 1 gram (sa 50 na 49), dok je pakovanje drugog brenda pudinga istog proizvođača pretrpelo umanjenje od tri grama.

Za tri grama smanjena je i neto količina kesice suvog pekarskog kvasca, ali je njena prethodna težina bila 10 grama, pa je razlika između stare i nove gramaže dostigla čak 30 odsto. Da je za isti procenat umanjena i cena te kesice, ništa ne bi bilo sporno, ali je cena, naravno, ostala ista.

Sličnih primera pronašli smo toliko da ih je teško sve pobrojati, a da li takva praksa predstavlja obmanu kupaca pitali smo predsednika Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petra Bogosavljevića.

– Smanjenjem neto sadržaja upakovanih namirnica, uz zadržavanje cene većeg pakovanja, kupci jesu obmanuti i oštećen – nema nikakvu dilemu naš sagovornik.

– Podsetio bih da naša i evropska regulativa o zaštiti potrošača prepoznaju obmanjujuću poslovnu praksu u slučajevima kada proizvođači i/ili trgovci navedu potrošače da donosu odluke o izboru robe koju ne bi doneli da su im bile dostupne informacije o smanjenju neto sadržaja u originalnom pakovanju i prikrivenom povećavaju jedinične cene upakovane namirnice – ističe Bogosavljević.

Prema njegovim rečima, nadležno ministarstvo, pojedine organizacije potrošača i mediji tolerantnim odnosom prema toj pojavi postaju saučesnici u obmanjivanju potrošača.

– Pravilo je da smanjenje neto sadržaja upakovane hrane prvo izvrši uticajniji proizvođač. Utisak je da to činii uz prećutnu saglasnost nadležnih državnih organa. Drugi proizvođači, pošto su izostala reagovanja nadležnih državnih organa, organizacija potrošača i medija, brzo smanjuju neto masu svojih proizvoda, uz zadržavanje dotadašnjih cena svojih većih pakovanja. Sinhronizovano smanjenje neto sadržaja upakovane hrane treba da razmotri Komisija za konkurenciju, jer se u tome može prepoznati kartelsko ponašanje proizvođača u prikrivenom povećanju cena po jedinici mere – objašnjava Bogosavljević.

Rast troškova netransparentno se prenosi na potrošače

Sagovornik portala N1 smatra da proizvođači smanjuju pakovanja svojih proizvoda da bi „povećali profit po jedinici mere proizvoda i rast troškova netransparentno preneli na potrošače“.

– Zabrinjava to što se u prodaji sve češće nalazi hrana u originalnim pakovanjima proizvođača s manjim neto sadržajem, a zadržanim izgledom i cenom većeg pakovanja. Smanjenjem neto sadržaja u originalnim pakovanjima, uz zadržavanje cene većeg pakovanja, osporavaju se prava potrošača u sledećim kategorijama: zadovoljavanje osnovnih potreba, informisanje, sigurnost, izbor i bezbednost – tvrdi Bogosavljević.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije ocenjuje da se u takvim slučajevima nedosledno primenjuju zakoni o zaštiti potrošača, konkurenciji, trgovini i bezbednosti hrane i „verovatno etički kodeksi proizvođača i trgovaca“.

– Prodavac je dužan da i na pakovanju sa smanjenim neto sadržajem istakne prodajnu jediničnu i cenu pakovanja u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, primenom odredaba o mestu i veličini slova i numeričkih vrednosti kojim se iskazuje jedinična i cena sadržaja u smanjenom pakovanju – podvlači Bogosavljević.

Kako kaže, ukoliko trgovac ne istakne prodajnu i jediničnu cenu na propisan način, čini prekršaj za koji je zaprećena novčana kazna do 300.000 dinara.

– Podsetio bih da je u Članu 8 Zakona o zaštiti potrošača iz 2010. godine bila propisana ova obaveza. Izbrisana je bez javne diskusije 2014. godine i prikazana kao novi Zakon o zaštiti potrošača. Ali zbog fer konkurencije, na inicijativu proizvođača i trgovaca, ova odredba je korektno uneta u Zakon o trgovini. Na nju upućuje novi Zakon o zaštiti potrošača – kaže on.

Bogosavljević naglašava da su proizvođači i trgovci dužni da posluju u skladu sa poslovnim moralom i dobrim poslovnim običajima. Oni ih, dodaje, obavezuju da postupaju pošteno i da ne izazivaju štetu drugim trgovcima i potrošačima, kao i da ne ugrožavaju javne interese.

– Smanjenjem neto sadržaja upakovane hrane, bez jasnog i nedvosmislenog informisanja potrošača i javnosti o novoj ceni neto sadržaja po jedinici mere i po pakovanju, krše se potrošački propisi i nanosi šteta potrošačima i trgovcima koji posluju u skladu sa zakonom. Trgovac (proizvođač i/ili prodavac) je obavezan da na jasan, nesumnjiv i lako čitljiv način, na ambalaži ili neposredno pored robe, istakne jediničnu cenu po jedinici mere (litru, kilogramu, ili drugoj jedinici mere) i cenu neto sadržaja u originalnom pakovanju – podseća Bogosavljević, dodajući da je pitanje da li je, kada i kako od nadležnih inspekcija i organizacija potrošača proveravana implementacija ovih zakonskih odredaba.

Ministarstvo trgovine: Sve po zakonu

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija naglašava da u situacijama kada proizvođači smanje neto količinu proizvoda, a pritom zadrže istu cenu, nema povrede zakona, niti obmanjivanja potrošača.

– Odredbom Zakona o trgovini propisano je da roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke, između ostalog, o količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstvima robe. Takođe, ukazujemo da je, saglasno navedenom zakonu, formiranje cena na tržištu Republike Srbije slobodno, osim za robu/usluge za koje je zakonom utvrđen drugačiji način obrazovanja cena.

Imajući u vidu napred navedeno, nema povrede odredaba Zakona o trgovini i Zakona o zaštiti potrošača ukoliko proizvođač smanji težinu/zapreminu navedene robe, a ne smanji cenu upakovanog proizvoda, dokle god je na pakovanju naveo tačnu neto količinu proizvoda. S tim u vezi, nema ni obmanjivanja potrošača jer je isticanjem tačne neto količine na pakovanju robe, trgovac pre kupovine upoznao potrošača sa svojstvima robe, u konkretnom slučaju sa količinom na primer jogurta koji nudi u pakovanju – čaši.

Dodajemo da je Zakonom o trgovini i Pravilnikom o o vrsti robe za koju se ističe jedinična cena i načinu isticanja propisana dužnost isticanja jedinične cene za hranu, koja se ističe na jasan, lako uočljiv i čitljiv način sa naznakom jedinice mere u kojoj je iskazana (din/jedinica mere). Na taj način potrošač može da se informiše o ceni jedinice mere (l, kg), bez obzira na neto količinu robe u prethodno upakovanom proizvodu.

Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, propisano je da se na deklaraciji upakovane hrane navodi podatak o neto količini“, navelo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u pisanom odgovoru na upit portala N1.

Predstavnici proizvođača, pak, u smanjenju neto količine svojih proizvoda ne vide ništa sporno, tvrdeći da na taj način zapravo štite potrošače od poskupljenja proizvoda.

Direktor Lanca snabdevanja u kompaniji Polimark Mohan Shrestha objašnjava u izjavi za portal N1 da se radi o novim pakovanjima sa novim barkodom.

– Polimark je kod samo nekoliko pakovanja tj. nekoliko procenata od ukupnog broja svojih artikala izvršio zamenu pakovanjima sa, kako ste nazvali, smanjenom količinom. Uradili smo to u onim kategorijama i potkategorijama proizvoda u kojima je konkurencija, odnosno tržište, već imalo pakovanja sa manjim količinama, te je na polici, s obzirom na vizuelno sličnu dimenziju pakovanja, izgledalo da konkurencija ima nižu cenu proizvoda od Polimarka. Naravno, potrošač može uvidom u cenu proizvoda po kilogramu da primeti da je Polimark artikal povoljniji – navodi Shrestha.

Prilagodili smo količinu proizvoda tržišnim očekivanjima

Prema njegovim rečima, Polimark je time prilagodio količinu svog proizvoda tržišnim očekivanjima, a ujedno je „jedan deo rasta direktne cene koštanja amortizovao kroz količinski manje pakovanje“.

– Ukoliko vas i to interesuje, najveći deo rasta troškova Polimark je prihvatio iz svoje profitabilnosti, a još jedan deo je amortizovan rastom prodajne cene. Naši kupci su morali biti informisani, jer se sa svakom promenom neto ili bruto količine artikla menja barkod, odnosno artikal se tretira u maloprodaji kao nov artikal“ – ističe Shrestha.

Kako kaže, izazovi sa visokim rastom cena skoro svega što ulazi u direktan trošak proizvoda, kao što su suncokretovo ulje, slačica, šećer, kartonska ambalaža, flekso ambalaža, energija i drugo, dovode industriju hrane u situaciju da „mora veliki rast troškova na neki način da prenese i na krajnje potrošače“.

– Polimark nikad nije na uštrb kvaliteta kalkulisao kako bi amortizovao povećane troškove, što smatramo dobrom proizvođačkom praksom. Takođe, veoma često naši potrošači mogu na policama pronaći i gratis količine na pakovanjima, što je isto tako deo naše poslovne prakse. Nažalost, Polimark u narednom periodu za ‘isti‘ novac ne može nabaviti istu količinu repromaterijala i proizvesti isti proizvod – zaključuje Shrestha.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Smanjuju pakovanja da bi povećali profit се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre nekoliko dana Politiko je objavio procureli dokument u kojem se vidi namera američkog Vrhovnog suda da ukine odluku kojom je pre skoro 50 godina legalizovan abortus u čitavoj državi. Od tada se bura u javnosti ne stišava. U SAD se već danima održavaju protesti, a svetska javnost je u šoku što se tako nešto dešava u zemlji koja se dičila svojom demokratijom i pravima i slobodama koje ima njeno stanovništvo.

Kako Vrhovni sud može da ukine pravo na abortus?

Pravni sistem u Sjedinjenim Američkim Državama je precedentni, što znači da se izvori prava u ovoj zemlji temelje na sudskim presudama ili odlukama odgovarajućih organa koji predstavljaju presedan za odluke u sličnim slučajevima u budućnosti.

Jedna od takvih presuda je ona iz 1973. iz slučaja Ro protiv Vejda, kojom je abortus postao ustavno zagarantovano pravo. Međutim, uskoro bi to moglo da se preokrene.

Naime, ukoliko Vrhovni sud krajem juna ili početkom jula obori presudu Ro protiv Vejda, abortusi će automatski biti zabranjeni u 13 država koje su već izglasale zakone o ovome, a postoji bojazan da bi još desetak država to moglo da učini veoma brzo. Ako se takav scenario bude dogodio, milioni žena u 23 američke savezne države izgubiće pravo na prekid trudnoće.

To međutim ne znači da će njima biti generalno uskraćeno pravo na abortus, već da neće moći da ga izvrše u svojoj državi. Dake, one će radi prekida trudnoće morati da izdvoje i vreme i novac da otputuju u susedne države ili negde drugde, gde je to dozvoljeno.

Zato su mnogi američki poslodavci već počeli da pripremaju olakšice za žene koje zapošljavaju, kako bi one mogle bez velikih izdataka da prekinu trudnoću ukoliko to žele. Ponajviše u Teksasu koji je najdalje otišao u naporima da zabrani abortuse.

Kompanije protiv nove regulative

Prema pisanju Rojtersa, Amazon će po svakoj zaposlenoj izdvojiti 4.000 dolara na ime troškova za putovanje i prekid trudnoće. U Eplu su na stavku zdravstvenog osiguranja dodali mogućnost da njihove radnice besplatno izvrše abortus u nekoj drugoj državi, kao i u banci Sitigrup.

Softverska kompanija Sejlsfors je otišla i korak dalje – njen izvršni direktor je rekao da će ova firma finansijski pomoći svakoj zaposlenoj osobi koja zbog ukidanja abortusa želi da se odseli iz Teksasa.

Neke od kompanija ponudile su i svoje usluge osobama koje će se naći u nemilosti nove regulative. Platforme za obezbeđivanje prevoza Uber i Lift trebalo bi da, u dogovoru sa zdravstvenim ustanovama, nude vožnje osobama koje putuju van Teksasa na prekid trudnoće.

Svi navedeni primeri nisu usamljeni. Malo je društvenih tema koje su uspele ovako da ujedine američku privredu sa jednim ciljem, a to je, ovaj put, žensko reproduktivno zdravlje i pravo žena da samostalno odlučuju o svom telu i životu.

Izvor: Istinomer, Kvarc

Foto: Pixabay

Чланак Američke kompanije će pružiti podršku zaposlenima koje će pogoditi odluka o ukidanju abortusa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je Tanjugu potvrdio predsednik Udruženja “Efektiva” Dejan Gavrilović: “Javljali su nam se građani koji su dobili revizije, a o takvim slučajevima pišu i advokati na svojim grupama. Do ovog obrta došlo je nakon promenjenog stava Vrhovnog kasacionog suda, odnosno njegove dopune iz septembra prošle godine”. Dodaje da se u ovim slučajevima više ništa ne može uraditi i da prava na žalbu nema.

Prema njegovim rečima, građani će, osim vraćanja novca koji su dobili od banaka na osnovu ranijih presuda, morati da plate i troškove sudskog postupka.

Tek sledi osiguranje

Gavrilović navodi da za sada stižu samo revizije presuda u vezi sa troškovima obrade kredita. Međutim, dodaje da je pitanje dana kada će krenuti i one u vezi sa plaćanjem premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay

Чланак Obrt u sporovima pokrenutim zbog troškova obrade kredita: Sada će građani bankama morati da vraćaju novac се појављује прво на Biznis i Finansije.

Petrović je rekao da je 2019. godine urađena analiza poslovanja EPS-a i da su date preporuke za reformu i povećanje investicija.

U TENT- je 12. decembra ove godine zaustavljena proizvodnja električne energije i oko 130.000 građana je ostalo bez struje zbog nekvalitetnog, blatnjavog uglja koji je korišćen za loženje. Ta termoelektrana nije u rezervama imala ni dovoljne količine mazuta kojim bi se pospešilo sagorevanje uglja. Zbog interventnog uvoza struje napravljeni su vanredni troškovi koji se mere desetinama miliona evra.

EPS se  nalazi na prekretnici

Petrović je rekao da je analizom krajem 2019. godine utvrđeno i da se kvalitet uglja „očigledno“ smanjuje i da to treba imati u vidu prilikom izrade strategije poslovanja prema zahtevima EU u prelasku na nefosilne izvore električne energije.

„Anlizom poslovaja krajem 2019. godine utvrdili smo da su investicije u EPS nedovoljne i da su na nivou amortizacije, čak u nekim slučajevima i ispod tog nivoa“, rekao je Petrović.

Dodao je da se kasnilo i u otvaranju novih otkrivki uglja i da postoji „kompresija“ plata, odnosno da su one u proseku visoke, a da su niske za profesionalni, stručni kadar.

Fiskalni savet je upozoravao da se EPS nalazi na prekretnici i da je neophodan snažan zaokret u poslovanju preduzeća i hitno pokretanje novog, velikog investicionog ciklusa od pet-šest milijardi evra.

„Do početka 1990-tih Srbija je imala dobro postavljen elektroenergetski sistem i EPS je raspolagao velikim viškom proizvodnih kapaciteta u odnosu na tadašnje potrebe zemlje za električnom energijom. Taj višak omogućio mu je da u prethodnih tridesetak godina bez većih problema podmiruje rast domaće potrošnje, iako i u tom periodu nije investirao dovoljno ni za očuvanje postojećih proizvodnih kapaciteta“, navedeno je u analizi.

Te investicije treba da, kako je ukazano, budu osnov energetske stabilnosti zemlje, ali i preduslov za uspešno poslovanje samog preduzeća koje se suočava s postepenim gubitkom tržišnog učešća zbog ulaska drugih proizvođača na tržište.

Pad proizvodnje

Fiskalni savet je upozoravao i da dugogodišnja ulaganja ispod amortizacije počinju da uzimaju svoj danak, da u poslednjih pet godina EPS-ova proizvodnja električne energije opada i da je u 2018. bila za oko 3.000 gigavat sati (GWh), odnosno za osam odsto manja nego u 2013. godine.

Detaljnija analiza pokazala je da iza tog smanjenja proizvodnje ne stoje jednokratni činioci, već prvenstveno sistemski problemi preduzeća zbog kojih nije moglo da obezbedi dovoljne količine uglja, potrebnog za proizvodnju električne energije.

Uz to, učestali zastoji u proizvodnji iz različitih razloga, već su u nekoliko navrata usporili ukupni privredni rast Srbije. Tako su problemi u proizvodnji EPS-a u prvoj polovini 2017. oborili stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u toj godini za 0,2 – 0,3 procentna poena, a negativan uticaj na privredni rast ponovio se i u drugoj polovini 2018. godine.

Problem EPS-a preveliki troškovi radne snage

Druga posledica loše investicione politike EPS-a do 2019. godine, kako je pokazala analiza Fiskalnog saveta, je to što nijedno postrojenje u tom trenutku nije zadovoljavalo sve nacionalne i EU ekološke propise, pa je to preduzeće pojedinačno najveći zagađivač životne sredine u Srbijii i jedan od najvećih zagađivača vazduha u Evropi, budući da su njegove termolektrane u vrhu liste postrojenja s najvećim emisijama zagađujućih materija.

„EPS je u 2016. godini ispustio više sumpor-dioksida od svih termoelektrana na lignit u EU zajedno, iako je njegova proizvodnja električne energije više nego desetostruko manja“, navedeno je u analizi.

Dodaje se da je procena, kada se uzme u obzir očekivani rast tražnje za strujom u narednih pet do deset godina, da će EPS-u nedostajati kapaciteti za proizvodnju preko 5.000 GWh električne energije godišnje.

Ističe se da su najveći problem EPS-a preveliki troškovi radne snage, usled viška i neodgovarajuće strukture zaposlenih i darežljivog sistema zarada, pa je najvažniji reformski zadatak za to preduzeće obezbeđivanje stroge kontrole nad rashodima za zaposlene i priprema odgovarajuće sistematizacije radnih mesta.

„Ukupni distributivni gubici EPS-a su među najvećim u Evropi i postoji ogromna potreba da se tehnički gubici na mreži i krađe električne energije svedu na prihvatljivu meru. Da bi se obezbedila sredstva za investicije EPS-u treba dozvoliti postepeno povećanje cene struje“, navedeno je u analizi.

Istaknuto je i da je „specifični problem u poslednjih nekoliko godina značajno velike uplate EPS-a u republički budžet, iako nema dovoljno sredstava ni za sopstveno uspešno poslovanje“.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Ukupni distributivni gubici EPS-a su među najvećim u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako dodaju, stavovima koje je doneo VKS naš pravosudni sistem približio se pravosudnim sistemima Evropske unije i zemalja regiona, u kojima je identičan stav još ranije zauzet i na šta su oni već duže vreme ukazivali.

„Vrhovni kasacioni sud je svojim tumačenjem definisao kako sudska praksa treba da izgleda za sve tekuće i buduće sporove, što će omogućiti da se zaustavi talas sudskih procesa između klijenata i banaka i da se njihov odnos vrati u stanje zdravog partnerstva i saradnje, kakav je jedino i logičan. Upornost banaka da dokažu da su u pravu, posle zaista velikog broja sporova i iznetih argumenata, konačno je urodila plodom. Ovim najnovijim stavovima VKS-a problem nije konačno rešen, jer treba privesti kraju sve započete parnice, a to je i dalje veliki posao za pravosudni sistem i za svaku od parničnih stranaka“, poručuju bankari.

Ističu da, što se tekućih sporova tiče, banke su iskazale načelnu spremnost da u slučaju svakog povoljnog ishoda spora ne naplaćuju od druge strane (tužilaca) troškove koje su same imale u vezi vođenja svakog pojedinog spora, kao od strane koja je izgubila spor, već da ti troškovi ostanu na teret banke.

Predmeti u kojima je doneta i izvršena presuda protiv banaka takođe neće biti predmet bilo kakve pravne akcije banaka protiv klijenata (tužilaca).

Nema ni pobednika, ni pobeđenih

„Treba reći da iza ovakvog stava Vrhovnog kasacionog suda nema ni pobednika, ni pobeđenih, ali da je na dobiti ekonomija naše zemlje“, kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Poručuje da za kreditni rejting Srbije i izglede za njegovo dalje povećanje, očuvanje poverenja investitora u hartije od vrednosti Republike Srbije na međunarodnom tržištu, za nastavak stranih i domaćih investicija, veoma je važna poruka o pravnoj sigurnosti investicija koja je ovakvim stavom VKS poslata.

„Ovakav stav bankama omogućava da nastave sa snažnom kreditnom aktivnošću, bez koje nema planiranog rasta BDP-a, ali ni podizanja standarda građana i unapređenja performansi naših preduzeća“, kaže Vasić, kaže se u saopštenju.

Advokati: Stav Vrhovnog kasacionog suda je u korist banaka

Advokati Miroslav Živković, Marko Milutinović i Nikola Živulović ocenili su danas da je najnoviji stav Vrhovnog kasacionog suda (VKS) donet u korist banaka, a na štetu građana to jest klijenata i naveli da je to razlog protesta koji danas organizuju ispred pomenutog suda.

Oni su na konferenciji za novinare naveli da je osnovni zahtev ovog protesta, na koji su se, prema njihovim rečima, advokati spontano odlučili, da se akt Vrhovnog kasacionog suda povuče i da će protestovati sve dok se to ne dogodi.

Advokat Miroslav Živković je naveo da Vrhovni kasacioni sud 20 godina stoji na stanovištu da banke nemaju pravo na naplatu naknadu troškova odnosno da ih mogu naplatiti samo ako su stvarno obrazloženi po visini i strukturi a sada odjednom iznosi suprotan stav.

Prema Živkovićevim rečima, zaduženje Vrhovnog kasacionog suda jeste da ujednačava sudsku praksu, a ovde a ovde pošto je praksa sudova bila jedinstvena, nije bilo potrebe da se oglašava.

Šta je dovelo do toga da sud promeni stav

Njegov kolega Marko Milutinović je istakao da se stav VKS odnosi i na dozvoljenost naplate troškova osiguranja kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) za šta, kako je rekao, postoji ogroman broj presuda kojima su sudovi izrekli da je to nedozvoljeno.

„Iz prethodnog perioda imamo nekoliko odluka Vrhovnog kasacionog suda koje su bile u korist građana koji tuže banke. Šta je dovelo do toga da sud promeni stav nije jasno“, rekao je Milutinović, uz opasku da bi ovaj sud trebalo da ujednačava stavove i praksu, a sada je doneo stav koji je suprotan ranijim stavovima.

Advokat Nikola Živulović je ukazao da bi za donošenje stava VKS trebalo da postoji sporno pravno pitanje, čega prema njegovim rečima nije bilo jer je recimo kod naplate premije osiguranja kod NKOSK sudska praksa bila jedinstvena.

Na pitanje novinara da li će sada i građani koji su dobili sporove protiv banaka vezano za naplatu troškova obrade kredita i premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, retroaktivno vraćati novac koji su na sudskim presudama dobili, advokat Živković je odgovorio da „to i jeste cilj, da se građani oglobe“.

Advokati su naveli i da je predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac, povodom najnovijeg stava Vrhovnog kasacionog suda, zatražio sastanak sa predsednicom ovog Jasminom Vasović.

Ovom temom bavila se danas i Televizija Prva, a da li je pravni stav koji je tri i po godine primenjivan, zapravo pao u vodu, pitali su generalnog sekretara Udruženja banaka Vladimira Vasića i predsednika Udruženja bankarskih klijenata Dejana Gavrilovića.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Pravni stav koji je tri i po godine primenjivan, pao u vodu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Statistika koju je priredio Numbeo, odnosi se na cene usluga kao što su struja, grejanje, voda, ali i odvoz smeća.

Statistikom su obuhvaćene gotovo sve zemlje sveta, a tabela je utvrđena na osnovu iznosa novca koji je potrebno izdvojiti za troškove stanovanja u stanu od 85 kvadratnih metara, piše Klix.

Ono što se može primetiti prema objavljenoj tabeli jeste da područje Evrope, bar kada je reč o prosečnim cenama osnovnih usluga, predstavlja “najskuplji” deo sveta za život.

10 najskupljih država

Prema statistici Numbea, Nemačka predstavlja ubedljivo najskuplju državu kada je reč o prosečnoj ceni osnovnih usluga, pa će tako građani ove zemlje platiti oko 225 evra za mesečne račune.

Među 10 najskupljih država nalaze se samo dve neevropske države, tačnije Izrael i Hongkong. Stanovnici ovih područja tako će za troškove izdvojiti 199, odnosno 198 evra.

Na istoj tabeli Numbea, uvrštene su i zemlje regiona.

Prema podacima, Srbija je 32. najskuplja zemlja na svetu kada je reč o osnovnim uslugama. Naši gađani, u proseku, za osnovne usluge u stanu veličine 85 kvadrata, trebalo bi da izdvoje 129 evra, što je otprilike isti iznos koji moraju da izdvoje i građani Južne Koreje, Litvanije i Bosne i Hercegovine.

Kada je reč o ostatku regiona, ubedljivo najskuplja zemlja za život je Slovenija koja se na ovoj tabeli našla na petom mestu. Za osnovne usluge u ovoj državi, građani moraju izdvojiti skoro 200 evra.
Druge zemlje regije plasirane su nešto niže na listi, pa se tako Hrvatska nalazi na 20. mestu, te se prema podacima u ovoj državi za režije treba izdvojiti 159 evra.

BiH se nalazi na 35. mestu s troškovima osnovnih usluga od 124 evra, a “jeftinije” zemlje regije prema ovoj statistici su Severna Makedonija (49) gde je za osnovne troškove potrebno izdvojiti 97 evra, Crna Gora (50) gde je potrebno izdvojiti 95 evra, te Albanija (63), gde se troškovi kreću oko 70 evra.

Zanimljivo je da od Srbije, prema podacima Numbea, pojedine daleko razvijenije zemlje Evrope imaju jeftinije mesečne račune, kao što su Španija, čiji građani plaćaju 114, odnosno Portugalija sa 101 evrom mesečnih rashoda.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Srbija je na 32. mestu najskupljih zemalja na svetu po visini komunalnih režija се појављује прво на Biznis i Finansije.