Kako je rekao, nova Vlada će uskoro napraviti plan o kome će građane obavestiti za mesec dana.

„Ne planiramo da idemo sa isključenjima, ali oni koji sami budu štedeli dramatično manje će platiti, daćemo dodatni popust, jer nam je jeftinije da platimo 57 evra svoje proizvodnje. Da građani ne osete ništa, da ušetede i da im račun umesto četiri hiljade bude tri. I bez obzira što ćemo da gubimo pare na taj način, u stvari ćemo da zaradimo, jer ćemo manje da uvozimo“, rekao je predsednik Srbije.

On je na konferenciji za novinare u predsedništvu rekao da problemi sa strujom i ostalim energentima nisu nešto što ima veze sa Srbijom, već je to svetski problem izazvan ratom u Ukrajini.

„Ovo je potpuno ludilo. Računajte bukvalno na pakao“, rekao je Vučić i dodao da je potrebno da se što pre nađu nove količine mazuta, dok je Srbija od kineskih partnera već uspela da nabavi najmanje milion tona indonežanskog uglja.

Vučić je rekao da je Elektroprivreda Srbije kriva za dosta problema, ali i da treba imati u vidu da država troši sedam odsto više struje nego pre pet ili deset godina, jer sada postoje fabrike i železare i ljudi troše više struje jer imaju više novca.

On je rekao da bi po sadašnjim cenama struje i gasa na tržištu samo zbog kupovine neophodnih količina Srbija morala da izdvoji osam milijardi evra godišnje i da bi to značilo bankrot države, jer je čitav budžet zemlje 13,5 milijardi.

Prema njegovoj proceni, to će ipak biti izbegnuto, jer je država nabavljala sve što joj treba u prethodnom periodu, pa ima rezerve u zemlji i Mađarskoj.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Vučić: Građani koji uštede struju dobiće drastičan popust се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za sada se nezvanično pominje da pravilo neće odmah važiti i za proizvođače laptopova, koji će imati nešto manje od četiri godine da se prilagode tim standardima, to jest 40 meseci otkad evropske vlasti budu zvanično usvojile uredbu o obaveznom instaliranju USB-C ulaza na uređajima. Očekuje se da će do tada biti standardizovano i vreme punjenja uređaja, prenosi Politika.

Ove novine pojedinim kompanijama neće biti problem, ali hoće „Eplu“, koji koristi sopstvenu tehnologiju za „ajfon“ i koji se dugo opirao ideji koja postoji već dugi niz godina. Tu kompaniju očekuju velike promene u proizvodnji.

Evropska unija je pre nekoliko dana postigla privremeni sporazum o ovom pitanju koje su inicirale i podržale najuticajnije potrošačke organizacije jer će kupcima doneti veliku uštedu. Kako je objavio „Vašington post“, „Epl“ navodno već testira tu mogućnost i takav ulaz već postoji na pojedinim tabletima i laptopovima. Pitanje je samo da li će zbog izmene evropskih propisa ove linije uređaja biti u prodaji samo u Evropi ili i na celokupnom tržištu. Više je stručnjaka koji smatraju da će univerzalni punjač zaživeti u celokupnom asortimanu „Epla“.

Manji elektronski otpad

EU računa da će se na ovaj način smanjiti i količina elektronskog otpada.

Početkom ove godine, kada je već postalo jasno da je Evropa ozbiljna u nameri da uvede univerzalni punjač, evroparlamentarka Biljana Borzan rekla je da se na propise koji rešavaju taj problem čeka deset godina i da „ne bi trebalo dozvoliti da budu polovični“. Ovo je konstatovala s pravom jer je već počelo da se nagađa da bi novine mogle skupo da koštaju upravo potrošače.

Rekla je da propisi predstavljaju veliku prednost za sve građane koji su dosad morali da kupuju različite punjače za uređaje i većina ima pune fioke starih modela. Zato su u Odboru za zaštitu potrošača naveli kako je važno da oni u budućnosti prilikom kupovine novih uređaja budu jasno informisani o tome da li kupuju proizvod s punjačem ili bez njega. Takođe, ne bi trebalo da se događa da cena tog uređaja bude ista i kada se prodaje s punjačem ili kada je bez njega. Borzanova je objasnila da je prosečna cena punjača oko 35 evra, te da bi kupci trebalo da ostvare toliku uštedu prilikom kupovine ovih uređaja.

Ušteda novca

Svake godine u Evropskoj uniji gotovo 13 tona punjača završi na otpadu, što je zabrinjavajući podatak. Procenjuje se da potrošači na kupovinu dodatnih punjača potroše oko 250 mil EUR godišnje.

Podsetimo, Evropska komisija je još 2009. godine omogućila glavnim proizvođačima na tržištu da donesu zajedničko rešenje, što je dovelo do smanjenja vrsta punjača, ali ne i do jedinstvenog punjača. Ipak, to je doprinelo da na tržištu sada dominiraju tri modela, što je veliki uspeh budući da ih je nekada bilo 30. Još nisu poznati svi detalji, ali se zna da je predlog da punjač u budućnosti neće biti obavezan dodatak prilikom kupovine uređaja, a da bi to moralo da bude naznačeno na pakovanjima.

Izvor: Politika/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Od jeseni 2024. jedinstveni USB-C punjači се појављује прво на Biznis i Finansije.

Budući da je pandemija korona virusa u silaznoj putanji, sve više kompanija u Sjedinjenim Američkim Državama pokušava da vrati svoje zaposlene u kancelarije. To im međutim ne polazi uvek za rukom, o čemu svedoči i podatak Kastlovog Barometra o povratku na posao (Back to Work Barometer) da je popunjenost kancelarija u poslednjih mesec dana bila 43 odsto.

Mnogi zaposleni bi da nastave da rade od kuće jer im se, kako kažu, to više isplati. Prema poslednjem izveštaju Deloitte-a oko 40 odsto milenijalaca i trećina predstavnika Generazcije Z uspelo je da uštedi zahvaljujući radu iz svog doma.

Ko ne plati na mostu, plati na ćupriji

Različite analize izvode različite zaključke o isplativosti rada od kuće, ali jedno je sigurno – na nekim stvarima, kao što je prevoz do posla, se sigurno uštedi. Međutim, kako piše Fortune, prilikom rada od kuće koriste se sopstveni internet i sopstvena električna energija čija cena konstantno raste. U SAD je, primera radi, samo u aprilu ona porasla za 11 odsto. Tu je i grejanje ili rashlađivanje čije troškove zaposleni sam plaća kod kuće, a kada je u kancelariji to čini poslodavac.

Sve ovo vidi se na računima koje građani dobijaju na kraju meseca. Naime, tokom prva četiri meseca ove godine, Amerikanci su u proseku potrošili 23 dolara više za struju i gas nego u istom periodu 2019. godine, saznaje Fortune. A treba imati u vidu da im tek predstoje topli meseci tokom kojih bi potrošnja električne energije mogla dodatno da skoči.

No, ovi podaci mogu se sagledati i iz drugog ugla – da je trošak građana veći zato što su porasle cene energenata. To međutim nije sasvim tačno, jer merenja pokazuju da se tokom rada od kuće zaista mnogo više troši. Tako je na primer tokom leta 2020. kada je veliki broj zaposlenih radio od kuće, potrošnja domaćinstava bila za 7,9 odsto veća nego u istom periodu 2019. To je bio najbrži godišnji rast potrošnje struje u toj deceniji.

Poskupljuje i prevoz do posla

Istini za volju, i cena goriva raste, pa se povećavaju i troškovi onih koji se svojim vozilima prevoze do kancelarija. Primera radi, ovog maja je cena gasa za vozila kojima se pet dana nedeljno ide na posao na mesečnom nivou iznosila 140 dolara, dok je u maju 2019. bila 90 dolara. Očekuje se da će u narednom periodu porasti i cene javnog prevoza, iz istog razloga.

Zbog svega navedenog rad od kuće možda još uvek deluje kao nešto isplativija opcija, posebno ako poslodavac plaća deo računa, što doduše u Americi čini nešto više od tri odsto kompanija. Međutim, s obzirom na trenutnu inflaciju, teško da će zaposleni ove godine uspeti nešto da uštede, bilo da rade od kuće ili iz poslovne zgrade.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

Чланак Da li rad od kuće zaista štedi novac? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Taktika ima „mali milion“ i u većini slučajeva odnose se na racionalniju upotrebu uređaja koji su veliki potrošači (veš mašine, klime, TA peći, šporete i rerne, frižidere, zamrzivače itd.) Na primer, oni koji se dogrevaju na klima uređaje mogu da uštede tako što smanje temperaturu. Samo na jednom sniženom stepenu može da se uštedi oko 3 odsto struje.

Sa druge strane, „male stvari“ kao što je korišćenje štedljivih sijalica, te vađenje punjača iz utičnica mogu napraviti dovoljnu razliku u trošku.

Kad god i kako god. Orijentišite se na kuvanje na veliko, za nekoliko dana unapred. Prosto potrošnja nije ista ako uključite šporet svaki dan ili, jedanput, dvaput nedeljno.
Uvek kada se dotakne veš mašina i mašina za suđe, savet je isti. Nemojte da ih palite dokle god nisu dupke pune. Ovi uređaji koriste istu količinu električne energije nevezano za količinu prljavih stvari i suđa u njima.

Gledajte da vam vrata frižidera nisu dugo otvorena, jer će inače mnogo toplote ući unutra. Uređaj će u tom slučaju ponovo morati da spusti temperaturu kakva je inače, a za to će povući dodatnu količinu struje.
Možda je suvislo da se ističe, ali ušteda na gašenju sijalica za sobom je i više nego značajna. Takođe se preporučuje da se iste zamene sa štedljivim LED sijalicama.

Uređaje nemojte držati u „stend-baj“

Kako je bojler jedan od većih potrošača, valjalo bi da iskoristite zelenu tarifu i da njime vodu zagrevate isključivo noću. Jako bitna stvar je i da isti redovno čistite od kamenca, jer sam kamenac usporava proces zagrevanja što dovodi do veće potrošnje struje.

Ako je moguće, uređaje nemojte držati u „stend-baj“ načinu rada (najčešće crvena lampica) jer se tako potroši i do osam odsto električne energije godišnje.

Isto vezano za električne uređaje, kada ih ne koristite, npr. računar, obavezno ih isključite. Ako i mora ostati uključen, onda bar ugasite monitor, jer najveća potrošnja energije kod računara otpada upravo na taj uređaj.

Punjači, ali i mnogi drugi električni uređaji kao što je TV, troše struju čak i kad su samo uključeni u utičnicu. U slučaju TV možete tako da potrošite 24 odsto manje struje. se zima i sezona grejanja ali i sezona većih računa za struju. Na vremenske prilike ne možemo da utičemo, ali na svoje navike možemo i zato vam donosimo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da smanjite račun za struju ili bar da ga u narednim mesecima zadržite na ovim nivoima.
Način na koji provetravate prostoriju tokom hladnih dana dosta utiče na potrošnju energije. Preporučuje se da češće otvarate prozor, ali u kraćim intervalima kako bi svež vazduh ušao u sobu. U tom slučaju toplota ne stigne da potpuno „pobegne“ iz sobe i neće biti potrebe da se preko toga dogrevate.

Za jedno kupanje u kadi se potroši vode kao i za 3 tuširanja. Kada posmatramo samo tuširanje, i tu treba uraditi neke korekcije. Vreme tuširanja skratite na ispod pet minuta i time ćete potrošiti upola manje struje i vode nego obično, a kamoli u poređenju sa kupanjem u kadi.

Izvor:Blic
Foto: Pixabay

Чланак Kako smanjiti račun za struju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Računica je izvedena na osnovu prosečne neto mesečne zarade i prosečne cene za kupovinu stana od 50 kvadrata van centra grada, a računali su da se za stan daje cela plata.

Izračunali smo i gde se na ovoj listi nalazimo mi, pa po ovim kriterijumima zaključak je da nam je potrebno 12,5 godina da uštedimo za stan. Jer, ako uzmemo da je prosečna cena kvadrata u Beogradu oko 1.500 evra, to znači da stan od 50 kvadrata košta 75.000 evra. Ukoliko bismo celu prosečnu platu, koja iznosi oko 500 evra, davali na stan, trebalo bi nam 12,5 godina da ga otplatimo.
Kada uzmemo u obzir ove paramete, lista bi izgledala ovako:

Moskva-12,5 godina

U ovoj zemlji, kako Bright Side navodi, prosečna plata je oko 797 dolara, dok je cena stanova u proseku oko 118.852 dolara.

Berlin-5,5 godina

Kako sajt ističe, prosečna plata u glavnom gradu Nemačke je oko 2.206 dolara. Cene stanova van centra prosečno ovde iznose 145.596 dolara.

London-18 godina

U glavnom gradu Velike Britanije prosečna plata iznosi oko 2.927 dolara, dok su prosečne cene stanova 638.100 dolara, piše Bright Side.

Dubai-3,5 godina

Prema navodima, prosečna plata u ovom gradu iznosi oko 3.340 dolara, a prosečna cena stana je 143.850 dolara.

Pariz-12 godina

Prosečna plata u glavnom gradu Francuske iznosi oko 2.531 dolar, dok su cene stanova u proseku 359.100 dolara.

Peking-17,5 godina

Prosečna plata u ovom gradu je oko 1.370 dolara, dok je prosečna cena stana oko 289.150 dolara.

Madrid-7 godina

Prosečna plata u glavnom gradu Španije je 1.571 dolar. Cena stana u proseku je 132.250 dolara.

Stokholm-9 godina

Prosečna plata je 2.857 dolara. Cena stana je u proseku 311.850 dolara.

Atina-9 godina

Prosečna plata u glavnom gradu Grčke je 803 dolara. Cena stana ovde je u proseku 88.950.

Prag-8 godina

Prosečna plata je oko 1.019 dolara, dok se cena stana može prosečno platiti 102.650 dolara.

Rim-11 godina

Prosečna plata u glavnom gradu Italije iznosi oko 1.783 dolara. Cena stana je 230.600 dolara.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Koliko godina je potrebno da radite da bi uštedeli za stan се појављује прво на Biznis i Finansije.