Nevelik broj produkta može se u našoj radinosti naći tokom cele godine, ali druge namirnice kojim smo navikli da se sladimo svih 12 meseci jednostavno ne sazrevaju na ovoj klimi tokom cele godine.

Odakle nam onda stižu mlad krompir, crni luk, jagode ili kruške kada im ovde „vreme nije“?

Prema podacima i analizama Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, tokom 2022. godine uvezeno je 305.990,5 tona voća, odnosno 9.1 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.

Vrednost uvezenog voća i povrća, saopštili su za N1, iznosi 295.7 miliona evra, što je za 3.2 odsto više u odnosu na vrednost uvoza u 2021. godini.

Najveću vrednost uvoza u 2022. godini ostvarile su banane u iznosu od 61.2 miliona evra, a odmah posle njih slede limun i pomorandže, što je i logično, jer reč je o kulturama koje nisu karakteristične za našu klimu.

U 2022. godini najviše su se uvozile banane i to iz Ekvadora, Кostarike i Кolumbije.
Slede citrusi, tj. pomorandže iz Grčke, Turske, Španije, klementine iz Grčke i Turske, mandarine iz Grčke i Turske, limun iz Turske, Argentine, Španije i Grčke, kao i grejpfrut iz Turske.

U 2022. godini uvezeno je 26.126 tona jabuke, u vrednosti uvoza od 3,7 miliona evra.
Jabuka se najviše uvozila iz Severne Makedonije i to u količini od 23.837,8 tona i u vrednosti od 3,1 miliona evra.

Jagode se najviše uvoze iz Grčke, Albanije i Turske, kruške iz Italije i Poljske, nektarine i breskve iz Grčke, Italije i Španije.

Povrće od Holandije do Krigistana

Tokom 2022. godine uvezeno je 169.752,1 tona povrća što je za 10.3 odsto više u odnosu na prethodnu godinu a u vrednosti od 155.1 miliona evra što je za 29 odsto više u odnosu na 2021. godinu, pokazuju podaci koje nam je dostavilo Udruženje za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

Кoličinski, u prošloj godini najviše se uvozio mladi krompir, paradajz (koji je tehnički voće) i pasulj, a u nešto manjoj količini crni luk, zamrznuto povrće i krastavac .

Najveću vrednost uvoza u 2022. godini imao je paradajz u iznosu od oko 21 milion evra ili 14 odsto od ukupne vrednosti uvoza.
Pasulj je ostvario ukupnu vrednost uvoza od 20,6 miliona evra ili 13,3 odsto od ukupne vrednosti uvoza.

Tokom 2022. godine krompir se najviše uvozio iz Holandije i Francuske,pasulj iz Кirgistana, paradajz iz Albanije i Severne Makedonije, crni luk iz Holandije i Severne Makedonije, dok se beli luk najviše uvozio iz Кine.
Кupus se uvozio iz Severne Makedonije, sveža paprika iz Severne Makedonije i Albanije, krastavci iz Albanije, dok su se zamrznuti grašak, zamrznuti spanać i ostalo zamrznuto mešano povrće uvozili u manjim količinama.

Lubenice su se uvozile najviše iz Grčke, a znatno manje iz Albanije i Severne Makedonije, dok su se dinje najviše uvozile iz Španije i Albanije, ali u znatno manjoj količini od lubenice.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Koje voće i povrće se najviše uvozi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sporazum bi trebalo da stupi na snagu pre juna 2024. godine, navodi se u saopštenju Vlade Srbije. Dodaje se i da će Sporazum obuhvatiti 10.412 srpskih proizvoda i 8.930 kineskih.

Inače, Kina u Srbiju najviše uvozi upravo telekomunikacionu opremu, na koju više neće plaćati carine. Uvoz ove opreme raste svake godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Uvoz telekomunikacione opreme iz Kine u Srbiju je od janura do jula 2023. godine iznosio čak 194,1 miliona evra. To je rast od skoro devet odsto u odnosu na isti period prošle godine. U toku cele 2022. godine Kina je u Srbiju izvezla telekomunikacionu opremu vrednu 333,8 miliona evra, a u toku 2021. godine 287,7 miliona evra.

Iako je izvoz iz Srbije u Kinu poslednjih godina rastao, što zvaničnici često ističu, najveći deo tog izvoza je bakar koji u Boru rudari kineski Ziđin. U toku 2022. godine 90 odsto izvoza u Kinu činile su rude bakra.

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Чланак Koji proizvodi će biti oslobođeni carine prilikom uvoza i izvoza u Kinu i Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

U obrazloženju predloga ovih izmena navodi se da polazeći od povećanih potreba za šumskim semenom u kontekstu borbe sa klimatskim promenama, očuvanju biodiverziteta i unapređenju kvaliteta vazduha, neophodno je preduzeti mere kako bi se povećala proizvodnja kvalitetnog šumskog semena.

„U poslednjih 15 godina konstatovan je pad obima proizvodnje šumskog reproduktivnog materijala, kao i obima pošumljavanja u Srbiji“, navodi se u Nacrtu.

Reproduktivni materijal šumskog drveća je seme (šišarka, plod i seme namenjeno za proizvodnju sadnog materijala), deo biljke (reznica, pupoljak, izbojak, položenica, koren) i sadnica.

„Uzrok za nedostatak dovoljnih količina šumskog semena na tržištu je i ređi rod semena domaćih vrsta šumskog drveća, kao posledica izmenjenih klimatskih uslova. U toj situaciji postoji potreba za uvozom šumskog semena, koji je sada ograničen na dve kategorije semena, i to kvalifikovano i testirano. U cilju obezbeđivanja dovoljnih količina predlaže se da se odobri i uvoz selekcionisanog semena, uz uslov da potiče iz regiona sličnih ekoloških osobina“, piše u Nacrtu.

Na tržištu Srbije nema dovoljno šumskog semena za drveće

Članom 8. ovog zakona propisuje se da se seme namenjeno podizanju i obnavljanju šuma može staviti u promet samo ako je proizvedeno od priznatog polaznog materijala, piše Nova ekonomija.

Izmenama zakona propisano je da se u članu 15. (stav 2. Zakona) menja, da poslove stručnog rukovođenja proizvodnjom šumskog semena mogu da rade svi diplomirani inženjeri šumarstva koji su tokom studija izučavali oblast proizvodnje šumskog reproduktivnog materijala.

Pored diplomiranog inženjera šumarstva – odsek šumarstvo, omogućiće se da stručno rukovođenje mogu da imaju i diplomirani inženjeri pejzažne arhitekture, osim odseka za preradu drveta.

Na osnovu komentara Evropske komisije deo odredbi, kako se navodi, biće uređen podzakonskim aktima umesto Zakonom.

U predlogu ovog zakona piše da se ukida obaveza polaganja stručnog ispita za one koji se profesionalno bave proizvodnjom šumskog semena.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da je počeo rad na Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća i pozvalo je sve zainteresovane da dostave komentare i predloge.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Srbija mora da uvozi šišarke се појављује прво на Biznis i Finansije.

Britanski list ovu tvrdnju ilustruje primerom švajcarskog giganta u trgovini sirovinama, kompanijom „Glenkor“ koja je u julu isporučila hiljade tona ruskog bakra preko Turske u Italiju, prenose „RIA Novosti“.

Prema carinskim dokumentima i fotografijama, „Glenkor“ je kupio najmanje 5.000 tona bakra koji je proizvela ruska uralska rudarsko-metalurška kompanija, a sirovina je u julu izvezena iz Turske u italijansku luku Livorno.

-Takvi dogovori naglašavaju zavisnost Evrope od Rusije, kao i rastuću ulogu Turske kao čvorišta za pretovar robe, ističe se u članku.

Trgovina sa Rusijom preko trećih zemalja, kao što su Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati ili Kina, snižava efikasnost zapadnih sankcija protiv Moskve, zaključuje britanski list.

Izvor: Novosti online
Foto: Pixabay

Чланак Evropa i dalje zavisi od ruskih sirovina, posrednici to samo prikrivaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, kaže za Danas da se struktura potrošnje mesa u poslednjim godinama menja i da građani sada više jedu živinsko meso, koje je znatno jeftinije od svinjskog.

Ipak, kako kaže, ako dođe do manjka svinjetine, ne bi trebalo da poskupe druge vrste mesa, jer se pri formiranju tržišnih cena mora uzeti u obzir kupovna moć stanovnika.

„Piletina ne bi trebalo da poskupi. Mi trošimo oko 18 kilograma piletine, ne možemo trošiti 40. Ipak, treba preduzeti sve mere da se spremno uđe u period veće potrošnje, odnosno novembar i decembar, kada se meso više jede. S obzirom na stanje u Evropi i Srbiji, može se očekivati problem sa snabdevanjem svinjskim mesom. Cena mesa u Evropi je povećana. Sada je zamrznuto svinjsko meso koje se koristi za preradu jedan evro skuplje nego što je bilo u prethodnom periodu. Da bi se uvozilo sveže svinjsko meso, potrebni su novi dobavljači i nova rešenja za uvoz, jer je rok mnogo kraći, ne može se nedeljama transportovati“, ističe Budimović.

Dogovor izmedju proizvođača, klaničara i trgovaca

On sugeriše da može doći do destabilizacije tržišta i samim tim i poskupljenja, te da je u narednom periodu neophodno napraviti neku vrstu dogovora, odnosno uskladiti potrebe primarnih proizvođača, klaničara i trgovaca.

„U tov ulazi manji broj prasadi koji je potreban za snabdevanje svežim svinjskim mesom. Ljudi se sada ne odlučuju za kupovinu i tovljenje prasića do 100 kilograma, a potom prodaju, zbog nepovoljne situacije uzrokovane afričkom kugom svinja. Kada ima manje ulaza po broju prasadi, manje se proizvodi, pa se mogu očekivati i promene cena. Ipak, niko ne može stavljati nerealno visoke cene jer je platežna moć stanovnika ograničena. Takođe, ne može kilogram svinjskog mesa koštati recimo 2.000 dinara, jer njegova proizvodnja ne iziskuje toliko ulaganja. Hrana za životinje i kukuruz su pojeftinili u odnosu na prošlu godinu“, kaže Budimović.

Srbija po pitanju stočarskog sektora nalazi u velikoj krizi

Agrarni novinar i analitičar Branislav Gulan ističe da je pad potrošnje svinjetine, a rast konzumiranja živinskog mesa jedna od osnovnih karakteristika nerazvijenih zemalja, i da se Srbija po pitanju stočarskog sektora nalazi u velikoj krizi.

„Od nekadašnjeg velikog izvoznika svinjskog mesa, postali smo zavisni uvoznici. Drugih vrsta mesa još uvek imamo dovoljno, ali svinjsko smo prinuđeni da uvozimo. Danas u oborima ima svinja koliko je bilo 1947. godine, posle Drugog svetskog rata. Statistika pokazuje da imamo dva miliona i 700 hiljada grla, a najveći stočari kažu da ta brojka ne doseže ni do dva miliona. Sada je smanjena potrošnja po glavi stanovnika, na 16 kilograma godišnje, što je znak velike krize. Sa druge strane, potrošnja pilećeg mesa povećana je na 18 kilograma. To je karakteristika nerazvijenih zemalja. Srednja razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika. Danska, recimo, ima 5,6 miliona stanovnika a 32 miliona svinja. Mi imamo 6,6 miliona stanovnika i oko dva miliona svinja. Takođe, sada je 100 puta manji izvoz ‘bebi bifa’ – 1992. izvoz je bio 30.000 tona, a sada je 300 do 400 tona. S tim u vezi, možda bi najbolje bilo da smo sve uništili i krenuli sa novim konceptom poljoprivrede i stočarstva“, kaže Gulan za Danas.

On dodaje da zbog uvoza ove vrste mesa jedemo GMO hranu, ali da se ni svinje uzgajane u Srbiji ne hrane kao ranije, odnosno da je kvalitet soje sada značajno lošiji.

Jedemo GMO hranu

„Svinje koje uvozimo iz Španije su za 40 odsto jeftinije nego da ih uzgajamo, zbog toga što su hranjene GMO proizvodima. Prošle godine je uvezeno 300 hiljada prasića iz dva puta, i toliko svinja za klanice. Za ovu godinu, ministarka Jelena Tanasković je najavila uvoz 500.000 prasića. To ipak ne može spasiti naš stočni fond, koji je uništen. Sada nemamo ni 100 hiljada krmača prasilja, a treba nam najmanje milion da bismo mogli da ga obnovimo. Stočni fond u BDP-u poljoprivrede učestvuje sa 28,1 odsto, što je na nivou najnerazvijenijih zemalja sveta. Sve ispod 60 odsto su nerazvijene zemlje. Ako se nastavi ovako, do kraja godine će pasti na 20, što je strašno – bićemo zemlja zavisna od uvoza mesa“, predočava
Gulan.

Kada je reč o uvoznom mesu, kaže da Srbija dosta uvozi iz zemalja EU u zamrznutom stanju, jer Evropa na pola godina prazni robne rezerve.

„Evropska unija svakih šest meseci prazni svoje robne rezerve, te zamrznuto meso Srbiji prodaju za simboličnu cenu. Ovo meso je upotrebljivo i ispravno, ali ga ne jedu jer im je politika takva da obnavljaju robne rezerve. Zato, hrane u Srbiji će biti dovoljno, ali iz uvoza“, zaključuje ovaj agroanalitičar.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Srbija uvozi meso iz EU kada oni prazne robne rezerve се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako Srbija povećava svoju proizvodnju, proizvodni kapaciteti ostaju nepromenjeni, pa je prosečan stepen iskorišćenosti induistrijskog kapaciteta povećan sa 60 odsto u 2018. godini na 75 odsto u 2021. godini.

Ulazak „novih igrača“ u industriju proizvodnje cementa je otežana, proširenje postojećih kapaciteta je „nemoguće u kratkom roku i bez većih investicija“, što bi moglo da dođe do uvozne zavisnosti i do (daljeg) rasta cene cementa, ističe Komisija.

Proizvodnja sivog (portland) cementa u Srbiji je od 2018. do 2021. rasla po godišnjoj stopi od osam odsto. Tako je proizvodnja u 2021. godini bila za 26 odsto veća od ostvarene priozvodnje 2018. godine, prenosi Nova ekonomija.

Domaći proizvođači najveći deo cementa (95 odsto ukupno proizvedenih količina) plasiraju na tržište u Srbiji, dok se preostalih pet odsto izvozi.

Ukupna prodaja cementa iz domaće proizvodnje u 2021. godini bila je za 33 odsto veća od ostvarene prodaje 2018. godine i za 67 odsto veća od prodaje realizovane 2014. godine.

Istovremeno, domaća potrošnja cementa je rasla po prosečnoj godišnjoj stopi od oko deset odsto.

Rast potrošnje

Rast proizvodnje i prodaje od 2018. do 2021. godine pratio je i rast proizvođačke cene sivog cementa za do 13 odsto. Razlog za poskupljenja je nagli rast troškova goriva i energiji koji u proizvođačkoj ceni cementra učestvuju sa oko 50 odsto.

Zaključak Komisije nakon sprovedene analize je da je tržište proizvodnje cementa veoma visoko koncentrisani tržište, kako u pogledu raspoloževih instaliranih kapaciteta za proizvodnju cemneta, tako i u pogledu ostvarenog obima proizvodnje.

“Tržište poseduje karakretristike klasične oligopolske tržišne srtrukture – mali broj učesnika relativno stabilnih tržišnih udela koji poseduju profitabilno, na strani ponude, i veliki broj kupaca, na strani tražnje, homogeni proizvod i visoke barijere za ulazak u industriju“, piše u analizi Komisije.

Na tržištu prodaje cementa izdvajaju se četiri učesnika, tri proizvođača i jedan uvoznik, koji zajedno čine preko 90 odsto ukupne prodaje cementa između 2018. i 2021. godine.

Najveći proizvođač cementa, Lafarge, ima stabilni tržišni udeo (30-40 odsto) u posmatranom periodu, dok tržišni udeo najvećeg izvoznika, Nexe, ne prelazi pet do deset odsto.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Bing

Чланак Da li će Srbija morati da uvozi cement? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sa porastom od 93% tokom godine, uvoz je povećan i zbog ubrzanja vojne potrošnje nekoliko evropskih država među kojima su Poljska i Norveška.

– Invazija (Rusije na Ukrajinu) je zaista izazvala značajan porast potražnje za oružjem u Evropi, koja još nije pokazala svoju punu moć i koja će po svoj prilici dovesti do daljeg povećanja uvoza evropskih država – izjavio je za Frans pres koautor izveštaja Piter Vezeman (Pieter Wezeman).

Ukrajina, koja je do prošle godine bila zanemarljiv uvoznik oružja, postala je 2022. godine treći najveći uvoznik na svetu, iza Katara i Indije, što je direktna posledica zapadne pomoći za odbijanje ruske invazije.

Prema tom izveštaju, Ukrajina je koncentrisala 31% uvoza oružja u Evropu i osam odsto svetske trgovine.

Skok evropskog uvoza bio je očekivan zbog rata u Ukrajini.

Za razliku od Evrope, ostali kontinenti su zabeležili pad uvoza u poslednjih pet godina, uz značajan pad u Africi (- 40%), Severnoj i Južnoj Americi (-20%), u Aziji (- sedam odsto) i na Bliskom istoki (- devet odsto), vodeća svetska tržišta.

Što se tiče izvoza u svetu u poslednjih pet godina i dalje su vodeće zemlje SAD (40%), zatim Rusija (16%), Francuska (11%), Kina (pet odsto) i Nemačka (četiri odsto).

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Uvoz oružja u Evropi udvostručen u 2022. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sličan ekonomski apsurd je jasno uočljiv poslednjih nekoliko sezona, ali prošle godine je dostigao iznenađujuće dimenzije. Time je ostvaren cilj aktuelne vlasti – stabilnost domaće valute u odnosu na konvertibilne valute. Naravno, kupovna moć dinara je oslabila za iznos inflacije od 15,9 procenata.

Kako je potrošnja siromašnijih građana svedena na egzistencijalno najbitnije proizvode, čiji je rast cena znatno veći, upravo je ovom sloju stanovništva kupovna moć dinara opala znatno više.

Stabilan dinar

Vlast se, naravno, hvali stabilnošću domaće valute. Međutim, činjenica da od oko 15 milijardi evra štednje građana, tek 750 miliona evra čini dinare, što je približno pet odsto, pokazuje da u javnosti još nema poverenja u dugoročnu stabilnost domaćeg novca. Iz istog razloga, nekretnine se prodaju isključivo u evrima.

Zanimljivo je da vlast uspeva održati kurs dinara bez obzira na lanjski minus u robnoj spoljnotrgovinskoj razmeni od rekordnih 11 milijardi evra, čak četiri puta više nego u prethodnoj sezoni. Istina, oko dve milijarde su vanredni troškovi zbog incidenta u Obrenovcu i obilnog uvoza struje u prvoj polovini godine, kao i usled izrazito visokih cena gasa na svetskoj berzi. Činjenica je da je „rupa“ od devet milijardi prevelika za siromašnu i tehnološki nedovoljno razvijenu državu kao što je Srbija.

Prevelike oscilacije

Čim nema promena kursa, to znači da devize u Srbiju pristižu u dovoljnoj vrednosti. Tu su standardni prilivi od doznaka naših gastarbajtera, koji iznose 3,3 milijarde evra, kao i oko 4,4 milijarde stranih investicija. Nekada gotovo zanemarljiv prihod od turizma je prošle godine iznosio 1,8 milijardi.

Noviji adut aktuelne vlasti je izvoz IT usluga vredan čak 2,7 milijardi evra, kada se oduzme uvoz usluga istog sektora, plus još dve milijarde evra. Sve sabrano, ovo je dovoljno da nadmaši žestok robni minus. Čak je i preostalo 1,3 milijarde za povećanje deviznih rezervi, što nije dovoljno za javne investicije, pa se Srbija, kao i svake godine, poprilično zadužuje.

Ako pogledamo unazad, Srbija je za šest godina na tržištu kupila 5,4 milijardi evra više nego što je prodala i moglo bi da se pomisli da dobro stoji sa deviznom likvidnošću. Međutim, nevolja je u izraženoj nestabilnosti deviznih izvora, pa se stvari sa prilivom evra, dolara, funte i drugih valuta često okrenu. Primer je 2020. godina, kada je korona pandemija promenila život. Prihod od deviza je snažno opao, te je tokom tih 12 meseci Srbija morala da potroši 1,5 milijardi evra iz deviznih rezervi na održavanje kursa svoje valute.

IT sektor kao adut

Koliko priliv deviza osciluje vidi se iz činjenice da je poslednjih sezona godišnji suficit iznosio oko 1,4 milijarde evra, dok je prve godine globalne zaraze bilo 1,5 milijardi deficita. Razlika je gotovo tri milijarde. Što se tiče narednih sezona, realno je da se očekuje pad investicija.

Razlog je kriza u ekonomijama svih evropskih država, a stoga se može očekivati da će ubuduće i strani investitori dividende i kamate po osnovu dosadašnjih ulaganja više da iznose nego što će ponavljati dosadašnju praksu reinvestiranja. Prognoze su da će polako opadati i devizne doznake naših građana iz inostranstva, dok je uspon turizma stalan, ali relativno spor.

Adut aktuelne vlasti je IT sektor od kojeg se očekuje da već za dve sezone godišnje donosi možda i četiri milijarde evra. Izgleda mnogo, ali teško je da i ovako veliki prihod „digitalaca“ može pokriti izrazitu oscilatornost Srbije u deviznom prilivu. Podsetimo, kada je lane tokom prva tri meseca usled sukoba u Ukrajini došlo do ekonomskih poremećaja na celom kontinentu, Srbija je na odbranu deviznog kursa morala da iz devizne rezerve „izvadi“ blizu 1,1 milijarde. Upravo je velika oscilatornost priliva deviza rak rana i osnovni razlog zašto građani nemaju poverenja u dugoročnu stabilnost valute.

Pad proizvodnje

Nasuprot tome, postoji i veliki uvoz, koji se svake godine povećava. Prošle godine je, delom i zbog ekstremno visokih cena energenata, iznosio skoro 38 odsto. Apeli da „novac ne treba trošiti na uvozne proizvode“ ne daju rezultate. Ne iznenađuje činjenica da rastući uvoz dolazi zbog sve manje domaće proizvodnje, što se očituje u robnim merama.

Čak i proizvedena vrednost agrokompleksa kontinuirano opada, prošle godine za osam procenata. Domaći preduzetnici ističu nedovoljnu podršku države i podsećaju da država obilato subvencioniše strane investicije, ali ne i domaće. Posledica je pad domaće proizvodnje čak i u nekim tradicionalnim sektorima, kao što je poljoprivreda.

Odgovor, dakle, na logično pitanje hoće li kurs dinara i dalje biti stabilan, nije lako dati. Kurs se već više godina drži na istom nivou, ali mnogi smatraju da je domaća valuta „precenjena“. Pad domaće proizvodnje, veliki spoljnotrgovinski deficit i izrazita oscilatornost deviznog priliva ukazuju na to da aktuelna vlast u vođenju ekonomije više improvizuje nego što ima osmišljenu razvojnu politiku. Takva situacija teško da uliva nadu.

Izvor: 021.rs

Foto: Bing

Чланак Da li je domaća valuta „precenjena“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre nekoliko godina verovatno ne biste poverovali da će se proizvodnja i trgovina sa Kinom dovesti u pitanje. Ipak upravo to se i dogodilo. Sada mnoge svetske kompanije traže alternativna tržišta na kojima mogu nabavljati robu.

Kao najperspektivnije sve češće se pominjuSavez država Jugoistočne Azije i Indija. Ova regija nikako nije novo otkriće, jer već decenijama na deklaracijama proizvoda čitamo: „Proizvedeno u Vijetnamu, Tajlandu, Kambodži…“ , ali je činjenica da su sada i oni koji nisu skloni promenama postali otvoreni za ovakve alternative.

Ko šta proizvodi?

Po proizvodnji odeće i tekstila iz tog regiona prednjače Vijetnam, Mjanmar, Kambodža, Indonezija. Centri za industriju obuće su Vijetnam,Kambodža, Indija i Indonezija. Tajland se ističe po proizvodnji IT opreme, a Singapur po računarima, solarnim diodama, bezbednosnoj opremi, telefonskim centralama… Kambodža, Indonezija, Malezija, Mjanmar i Vijetnam takođe su značajni po nafti i derivatima. Indonezija beleži izuzetne rezultate u proizvodnji elektronskih mašina, vozila, računara, proizvoda od gume…

Spisak se nastavlja i više je nego očigledno da će ovaj region postati “ljuti rival” tržištu Kine.

Indija je posebno atraktivna za izvoz rafinisane nafte, dragulja, plemenitih metala, tehnike i mašina, organskih hemikalija, vozila, farmaceutskih proizvoda, čelika, gvožđa, bakra, pamuka i kože.
Koliko je Indija atraktivna za saradnju sa Srbijom, govori podatak da je u periodu januar-maj 2022. godine Srbija u ovu zemlju izvezla robu vrednosti 8,21 miliona evra, dok je uvoz iz Indije bio 107,71 miliona evra, te je ukupna robna razmena iznosila 115,92 miliona evra.

Logistički izazovi dopremanja robe do Srbije

“Transport iz Indije ili Jugoistočne Azije nije ništa više komplikovan od drugih trasa. Naprotiv, veliki broj naših klijenata koji su donedavno uvozili robu iz Kine, preorijentisali su se na ovo tržište. Praksa je pokazala da su roba, a i transport, u nekim situacijama čak i povoljniji od Kine”, kaže Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja logističke kompanije cargo-partner.

Barijere koje su ranije sprečavale ASEAN i Indiju da pariraju Kini, polako odlaze u zaborav. Vlasti ovih zemalja ulažu velike napore u ekonomski razvoj, posebno kada je reč o infrastrukturi, pravnim sistemima i razvoju međunarodnih saradnji.

“Mi u cargo-partneru se postavljamo kao konsultanti prema našim klijentima, te vrlo često inicijativa za unapređenje njihovog poslovanja dolazi od nas. Ohrabrujemo ih da se upuste u nove poslovne izazove i izaberu alternativna tržišta. Kada je reč o transportu robe od Indo – ASEAN do Evrope imamo izuzetnu pokrivenost, redovne nedeljne polaske, brzu, sigurnu i pouzdanu uslugu. Širom Azije imamo više od 1.000 zaposlenih u preko 40 kancelarija, kao i razvijenu mrežu pažljivo odabranih partnera, provajdera i kompletnu logistiku”, dodaje Đekić.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu PlutonLogistics

Foto: Teng Yuhong, Unsplash

Чланак Šta je alternativa uvozu robe iz Kine? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do ove odluke nadležno ministarstvo je došlo posle više sastanaka ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković sa predstavnicima proizvođača mleka. Njen cilj je zaštita domaćih proizvođača od nelojalne konkurencije iz inostranstva.

Goran Vasić iz Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga tim povodom izjavio je da je domaće tržište zatrpano uvoznim mlečnim proizvodima koji su znatno jeftiniji od domaćih. Prema njegovim rečima, kačkavalj iz uvoza se prodaje po ceni od 3,5 do četiri evra, iako u Evropi njegova proizvodnja košta šest evra. U medijima se već godinama piše da je takva cenovna politika evropskih proizvođača moguća zahvaljujući visokim subvencijama koje dobijaju farmeri iz EU, za razliku od naših.

Da bi hrana proizvedena u Srbiji bila konkurentnija potrebno je dakle ili više subvencionisati domaću poljoprivredu ili podići cenu uvoza prehrambenih proizvoda. Izgleda da smo se mi odlučili za ovu drugu opciju.

Međutim, to za građane znači nova poskupljenja, odnosno da ni jeftine mlečne proizvode koje su do sada plaćali manje od domaćih neće više moći da pazare po istim cenama.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Anita Jankovic, Unsplash

Чланак Uvode se prelevmani na uvoz mleka се појављује прво на Biznis i Finansije.