– Banka će raditi na tržištu u narednom periodu kako bi ublažila volatilnost kursa šekela i obezbedila neophodnu likvidnost za dalje pravilno funkcionisanje tržišta, navodi se u saopštenju centralne banke Izraela.

Pored programa vrednog 30 milijardi dolara, banka je dodala da će obezbediti likvidnost tržištu kroz mehanizme SWAP na tržištu, vredne do 15 milijardi dolara.

Izraelska valuta je nakon upada palestinskih militanata iz pokreta Hamas oslabila u odnosu na dolar i sada se nalazi na najnižem nivou u poslednjih sedam godina, prenosi CNBC.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Izrael da bi podržao svoju valutu prodao 30 milijardi dolara deviznih rezervi се појављује прво на Biznis i Finansije.

– ‘Glavni akcenat sada je na razvijanju trgovinskih odnosa na obračunima u nacionalnim valutama. Vidimo mogućnost da se razgovara o stvaranju jedinstvenih sistema obračuna. Može biti reči o obračunskoj jedinici za zemlje članice BRIKS-a. Ne o jedinstvenoj valuti, kao što je u EU, ali o alternativi dolaru, u kojoj se može izraziti trošak isporuke robe – rekao je Siluanov, a prenosi TAS.

Ranije danas brazilski predsednik Luis Inasio Lula da Silva je rekao da uspostavljanje neke vrste valute za zemlje članice BRIKS-a neće imati za cilj da “odbaci“ američki dolar, već da olakša trgovinu zemalja u razvoju njihovim sopstvenim valutama.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак BRIKS: Ne jedinstvena valuta, već zajednička obračunska jedinica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropska valuta je uspela da očuva stabilnost uprkos, kako se navodi, nizu šokova, uključujući visoku inflaciju i rusku invaziju na Ukrajinu.

U 2022. udio evro u službenim deviznim rezervama širom sveta, usklađen za devizne kurseve, povećao se za pola postotnog boda – na 20,5 odsto, dok je dolar bio daleko najzastupljeniji, s udjelom od 59 odsto.

Rezervna valuta je ona koja se često koristi u svetskoj trgovini, pa je u rezervama drže i centralne banke drugih zemalja.

“Evro je u međunarodnoj ulozi bio otporan i u 2022. godini, uprkos nizu novih šokova”, rekla je Kristin Lagard, predsjednica ECB-a.

Ona međutim upozorava da status međunarodne valute ne treba uzimati zdravo za gotovo.

“U novom okruženju je još veća odgovornost na evropskim zvaničnicima da stvore uslove za prosperitet evra”, kazala je Lagard.

Evropski regulatori već se duže vrijeme zalažu za ubrzanu integraciju finansijskih i tržišta kapitala unutar eurozone, uključujući i dalji razvoj unije tržišta kapitala čiji je cilj uklanjanje birokratske i regulatorne prepreke među zemljama kako bi se kompanijama olakšalo prikupljanje novca.

Evropska komisija smišlja planove za taj projekt još od 2015. godine.

“Dalja evropska ekonomska i financijska integracija biće ključna za jačanje otpornosti međunarodne uloge evra u uslovima potencijalno izraženijih podjela u svetskoj ekonomiji”, rekao je Fabio Panetta, član izvršnog odbora ECB-a, prenose agencije.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Evro je zadržao status druge najvažnije svetske valute се појављује прво на Biznis i Finansije.

Monetarne vlasti nastaviće da vode politiku jakog dinara, čak i kad je inflacija u Srbiji, sa 15 odsto na međugodišnjem nivou u oktobru, značajno viša nego u zemljama koje čine „deviznu korpu“. To se naročito odnosi na paritet prema evru, dominantnoj valuti u obračunu spoljnotrgovinskih transakcija, a koji zahvaljujući intervencijama centralne banke na međubankarskom tržištu, poslednjih šest do sedam meseci čak beleži i blagi pad vrednosti u odnosu na dinar.

Apsurd ili ne, tek na početku ove godine, za jedan evro moglo se dobiti 117,5872 dinara, u aprilu je on čak ojačao pa je vredeo 117,7512 dinara, ali je potom počeo usporeni pad pa poslednjih nedelja pokazuje znake da će se spustiti ispod 117,3 dinara. Pri tom, inflacija u evrozoni je prema fleš proceni, u novembru počela da se smanjuje, sa 10,6 odsto u mesecu pre, na deset procenata.

Sa dolarom, koji je takođe obračunska valuta u razmeni sa svetom, situacija nije ista, i to ne samo zbog inflacije koja je u SAD niža i čak se u oktobru nenadano spustila sa rekordnih 8,2 na šest odsto, nego i zbog čestih oscilacija i trenda rasta te valute na svetskim berzama, a posebno u poređenju sa evrom. Tako je na početku godine jedan dolar vredeo 104,0318 dinara, povremeno se približavao iznosu od 120 dinara, a poslednjih nedelja se kreće nešto iznad 111 dinara.

Privrednici godinama ukazuju da takva politika kursa pogoduje samo uvoznicima i stranim investitorima, a da smanjuje konkurentnost naše privrede na spoljnim tržištima. Međutim, ni glas izvoznika nije više toliko jak jer su, kada je postalo jasno da država neće odstupiti od održavanja jake domaće valute, naučili da „peglaju“ računicu, odnosno da ono što plasiraju vani pokriju uvozom i tako smanje uticaj kursnih razlika na poslovanje.

Održavanje kursa štiti strane investitore

Zoran Drakulić, predsednik Poslovnog kluba „Privrednik“ i vlasnik najveće firme za proizvodnju peleta „Bioenerdži point“, kaže kako je očigledno da država neće da menja politiku jakog dinara jer bi porušila neke parametre koje želi da postigne, poput visine plata i zaštite stranih investitora.

„Da li je to realno? Nije. Poslovni ljudi su dugo govorili o tome da kurs mora da prati barem inflaciju. Ali, toga nije bilo ni u prethodnom periodu, a pogotovu nije sada sa ovolikom inflacijom. Tu su izvoznici jako oštećeni, godinama im je to problem i godinama govore kako to nije dobro, dok uvoznicima maksimalno odgovara“, kaže Drakulić, čija fabrika 30 odsto proizvedenog ogreva plasira na inostrano tržište, dok je ostalo namenjeno potrošačima u Srbiji.

To potvrđuje i Predrag Pantović, vlasnik konfekcije „P. S. Fashion design“, ali dodaje da u tekstilnoj industriji, koja dosta zavisi od kursa, ipak nije sve tako crno. „Domaći brendovi obično najviše novca stvaraju na našem tržištu tako da nama, kada je reč o kursu, odgovara da bude niži. Znam da drugim granama to ne odgovara, ali nama nije loše. Svi imamo finansiranje preko banaka i lako dolazimo do evra, dobro je što su nam te pare dostupne. S druge strane, pošto ne postoji domaća proizvodnja osnovnih materijala, zavisni smo od uvoza, kao i rada na drugim tržištima za stvari koje ne mogu da se proizvedu ovde, tako da nama odgovara to što je dinar jak. Ali realno, to što je dobro za nas nekoliko, u sektoru tekstila, sigurno je da ne odgovara pre svega velikim izvoznicima, tako da nisam siguran da je to generalno dobro za našu privredu“, ocenjuje Pantović.

Realna inflacija daleko veća od objavljene

On naglašava da privrednici uvek nastoje da prate inflatorne tokove, ali se sada pribojava hoće li u tome uspeti.

„Realna inflacija je daleko veća nego što se to objavljuje. Ali, neka i bude tih 16 ili 17 odsto, odmah se postavlja pitanje da li ja smem sledeće godine da dignem cene u tom procentu, ne da se obogatim, nego da održim bilo kakvu zaradu. To je veliki problem jer su ljudi sve manje platežno sposobni. Naime, rast inflacije kod osnovnih proizvoda, onih koje ljudi moraju da kupe, mnogo je veći od tih 16 ili 17 odsto. Postaje sve teže i da održimo korak sa cenama u nekoj stabilnoj valuti, da održimo stabilan rast firme, profitabilnost… Posle one prve godine pandemije, prošle i ove godine smo uspeli da predvidimo rast troškova, da ga uračunamo i da održimo profitabilnost i prodaju. Za sledeću godinu, posle dve ovakve, nisam siguran, pre očekujem da ćemo se suočiti sa problemom profitabilnosti“, ističe Pantović.

Bojan Radun, generalni direktor „Imleka“ i predsednik Upravnog odbora „Nektara“, kaže za B&F da je kurs kao alat za unapređenje konkurentnosti domaće privrede u izvozu, odavno prestao to da bude.

„U našoj zemlji već su i ugovori sa javnim preduzećima kao i sa menadžmentom mnogih kompanija, odavno počeli da sadrže deviznu klauzulu, tako da im se promenom kursa ništa ne menja. Mislim i da devalvacijom dinara, naša privreda ne bi postala izvozno konkurentnija. Naprotiv, to bi samo nanelo štetu građanima i zaposlenima u kompanijama na neki kraći ili srednji rok. Jednostavno je, ako pogledate inpute u bilo kojoj proizvodnji ili uslužnoj delatnosti, skoro da ne postoje oni koji nisu vezani deviznom klauzulom. Znači ugovori sa dobavljačima ambalaže, energenata, sa logističkim i transportnim kompanijama… na njih pomeranje kursa nema uticaja, ali bi imalo na građane, osiromašilo bi ih. Ni izvoznici ne bi mnogo dobili time, možda u prvih mesec ili dva, ali bi se posle toga sve ponovo ’nivelisalo’ na sadašnje paritete“, smatra generalni direktor kompanije „Imlek“, koja osim u Srbiji, posluje i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Uticaj kursnih razlika još ne remeti planove

Da su cene sirovina kao i repromaterijala koji se kupuju u inostranstvu bitno uvećane za poslednjih sedam meseci, ukazuje Vojin Đorđević, kreator i vlasnik brendova „Vodavoda“ i „Gorki list“.

„Ta poskupljenja svakako u određenoj, ali ne u presudnoj meri, utiču na naše poslovanje. Skuplji uvoz neminovno je pratilo i povećanje cena naših proizvoda, ali smo zahvaljujući poslovnoj strategiji koja je usmerena na snagu i kvalitet brenda, uspeli da prevaziđemo potencijalni rizik u plasmanu. Naime, naši brendovi, ’Vodavoda’ i ’Gorki list’, su izuzetno cenjeni u inostranstvu i na našim izvoznim tržištima spadaju u premijum segment u svojim kategorijama, te su i naši poslovni partneri sa razumevanjem prihvatili povećanje njihovih cena“, kaže Đorđević, čije fabrike oko 25 odsto proizvodnje izvoze na tržišta 17 zemalja.

Dodaje da se oseća uticaj kursnih razlika, ali još uvek ne tako da remete poslovni plan, s obzirom na to da do sada nisu imali tržišna ograničenja prilikom povećanja izvoznih cena. „Potrošači u premijum tržišnom segmentu kome pripadamo i dalje pokazuju spremnost da plate više za vrhunski kvalitet i brend kome veruju“, tvrdi Đorđević.

Prema rečima Milana Šolaje iz Vojvođanskog IKT klastera, odnos dinara prema drugim valutama najmanje pogađa IT industriju.

„Devizni kurs kod nas je takav kakav je, više pogoduje uvoznicima nego izvoznicima, ali to je stanje koje se dosta dugo održava. Kompanije iz IT sektora su, međutim, vezane za strana tržišta, one posluju uglavnom na američkom ili evropskom tržištu i situacija u Srbiji nema neki uticaj na njih osim kada su u pitanju plate i troškovi koje ovde imaju. Kako je poslednjih meseci dolar porastao, više se isplati onima koji imaju poslovne aranžmane sa američkim kompanijama, ali to nije konstanta jer se stvari menjaju, ne možete da računate na to jer već danas, sutra ili za godinu dana može da bude sasvim drugačije. Mislim da IT kompanije ne vode preterano računa o tome, njima je važno da su tržišta stabilna i da imaju svoju klijentelu sa kojom posluju“, navodi Šolaja.

Mirjana Stevanović

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Foto: Khashayar Kouchpeydeh, Unsplash

Чланак Uticaj kursa dinara na poslovanje: „Peglanje“ računice се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Strategija Rusije ostaje ista: jačajući sopstveni ekonomski, tehnološki, naučni potencijal, spremni smo da sarađujemo sa svim savesnim partnerima na principima poštovanja međusobnih interesa, apsolutne premoći međunarodnog prava, jednakosti država i naroda“, rekao je Putin u pozdravnom obraćanju učesnicima poslovnog foruma BRIKS.

Ruski predsednik je ponovio da je Zapad zauzeo neodgovoran makroekonomski kurs, uključujući štampanje novca a sve to nanosi štetu poslovanju i ima negativan uticaj na obične ljude.

„Rusija se aktivno bavi prebacivanjem ekonomskih tokova na pouzdane partnere“, rekao je ruski predsednik u pozdravnom obraćanju učesnicima poslovnog foruma BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika).

Pozvao je učesnike skupa na Istočni ekonomski forum koji će biti održan u septembru u Vladivostoku.

Predsednik Rusije rekao i da se zemlje BRIKS spremaju za stvaranje međunarodne rezervne valute.

„Ruski sistem za finansijske transakcije otvoren je za priključivanje banaka država ‘petorke’. Širi se prostor na kojem se koristi ruski platni sistem ‘Mir’. Razmatra se pitanje stvaranja međunarodne rezervne valute na bazi korpe valuta naših država“, rekao je ruski lider.

Izvor: Fonet

Foto: Sander Sammy, Unsplash

Чланак BRIKS se sprema za stvaranje međunarodne rezervne valute се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takođe, ova država je legalizovala upotrebu kriptovaluta, saopšteno je u sridu iz predsednikovog kabineta, uz napomenu da je ona prva afrička zemlja koja se odlučila na taj korak.

Narodna skupština je „jednoglasno“ prihvatila zakon o „kriptovaluti u Centralnoafričkoj Republici“ a predsednik Faustin Archange Touadera ga je potpisao, navodi se u saopštenju državnog ministra i šefa predsednikovog kabineta Obeda Namsija, u kom se dodaje da je Centralnoafrička Republika „prva afrička zemlja koja uvodi bitkoin kao referentnu valutu“, prenosi Jutarnji list.

Salvador je 2021. bio prva zemlja u svetu koja je uvela bitkoin kao legalnu valutu, što je Međunarodni monetarni fond (MMF) odmah osudio kao odluku „opasnu za finansijsku stabilnost, za celovitost finansijskog sistema i za zaštitu potrošača“.

Izvor: Jutarnji list

Foto: Pixabay

Чланак Druga najnerazvijenija zemlja sveta uvela bitkoin kao zvaničnu valutu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Profesor Savić ističe da je na nivou sveta dolar trenutno sigurniji od evra zbog situacije u EU i problema sa kojima se ona suočava, te i zbog posledica energetske krize.

„Moj savet ljudima ne bi bio da razmišljaju između evra i dolara, već da ako imaju neki višak novca, najsigurnije je u dužem roku ulagati u švajcarski franak“, naveo je Savić za Nova.rs i dodao da Srbi tradicionalno štede u evrima.
„Među ekonomistima važi pravilo da ako hoćeš da zarađuješ ili da zaradiš neki novac, ali i da izgubiš u kratkom roku, onda to uloži u hartije od vrednosti, odnosno akcije. Ako hoćeš da se baviš biznisom, onda procenjuješ da li će ići i na koju stranu, kada kupiti, te kada prodati. Međutim, kada hoćeš da na duži rok budeš siguran da nećeš izgubiti novac onda ulažeš u švajcarske franke.“

Na pitanje da li je bolje štedeti u bankama ili kod kuće, Savić ocenjuje da je ipak sigurnije novac ostaviti u banci i navodi da je Srbija daleko od scenarija kao što je bilo 90-ih.

„I jedno i drugo je rizično, na primer kod kuće može neko da vas opljačka ili da izbije požar. Za sada je u banci ipak sigurnije. Ljudi koji imaju veći novac ne bi trebalo da ga drže u kući, nego da izaberu najsigurniju banku u ovom trenutku, ako takve ima“, ističe Savić za Nova.rs.

„Ulazimo u jedno veoma teško vreme“

On ocenjuje da bi u budućnosti moglo doći do „kretanja“ kursa, ali i da će biti inflacije i poremećaja.

Međutim, Savić ističe da bi svaki čovek danas ipak morao da ima i kod kuće neki novac koji bi uštedeo jer „ulazimo u jedno veoma teško vreme“ u kojem možemo da prođemo ili bez nekih problema kao zemlja ili se može desiti da delimo sudbinu čovečanstva gde situacija nije baš, kako ocenjuje, ružičasta.

Govoreći o „nestašici“ evra u pojedinim menjačnicama, Savić navodi da ljudi u Srbiji najviše štede u evrima, te je stoga logično zašto su najviše težili toj valuti, ali podseća i da se evro već duže vreme kreće između 117 i 118 dinara, ali i da je najveći devizni priliv u Srbiji u evrima.

Psihološki efekat

Dejan Gavrilović iz Efektive ocenjuje za Nova.rs da će sankcije EU ka Rusiji da se negativno odraze na evropske zemlje, ali da još uvek ne može da proceni kako će sve to da utiče na evro.

„Ne bih se usudio da prognoziram za sada, naročito u ovoj situaciji. Ko je znao da će od juče da budu redovi za gorivo, to je više psihološki efekat nego što se dešava mimo nas i za gorivo i za brašno, ali i za nedostatak evra u menjačnicama. Mislim da je u ovom trenutku to više psihološki efekat, nego što je realna posledica dešavanja u Rusiji. Ovaj efekat je nastao na osnovu nesigurnog obraćanja predsednika Srbije jer je sve krenulo nakon njegovog obraćanja. To samo pokazuje koliko narod veruje državi i predsedniku, čim je izašao i rekao da imamo svega, automatski je to ljudima bio signal da nemamo ništa, pa idi kupuj“, rekao je Gavrilović.

Povećanje štednje građana

Karolina Herbut, finansijska savetnica, kaže za Nova.rs da se tokom pandemije koronavirusa pokazala jedna zanimljiva situacija da je, pozivajući se na podatke u stranim medijima, došlo do povećanja štednje građana.

„Ljudi kada predviđaju neke krizne situacije, onda prestaju da troše na neke stvari za koje imaju manje potrebe i želje i fokusiraju se samo na potrebe, te ne troše na manje važne stvari“, navodi Herbut.

Ona smatra da je svaki trenutak pravi za štednju.

„Uvek je pravi trenutak za štednju, ne samo zbog globalnih kriza, nego i zbog naših ličnih izazova, može da se desi neka naša mala kriza u životu ili nepredviđena situacija i zato je važno da imamo neku ‘zlatnu rezervu’ za nešto što je vanredno“, ističe Herbut za Nova.rs.

Upitana u kojoj vlauti je najbolje štedeti, ona ističe da je to teško proceniti.

„Teško je reći šta je pametno uraditi jer ko od nas može da predvidi šta će da se desi? Svako može u odnosu kako sam oseća i procenjuje situaciju da uradi ono što njega čini da se oseća mirnijim“, zaključuje naša sagovornica.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак U kojoj valuti treba štedeti sada, u krizno doba се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je u subotu objavio predsednik Najib Bukele na predstavljanju „Nedelje bitkoina“ u Salvadoru, piše portal CoinDesk.
Bitcoin City“ će biti smešten u zaljevu Fonseka, nedaleko od vulkana. Vlada u podnožju samog vulkana planira da sagradi i elektranu koju će pogoniti geotermalni izvori, a energijom će snabdevati grad i ‘rudarenje’ bitcoina, kazao je predsednik.

Prema Bukeleu, „Bitcoin City“ će biti pravi grad sa stambenim i trgovačkim četvrtima, restoranima, aerodromom i željezničkom stanicom. Grad će biti izgrađen u obliku kruga (poput novčića), a na centralnom trgu biće izložen i veliki simbol bitkoina. Grad neće imati vlastitih prihoda, vlasništva, ni poreza, prenosi Jutarnji list.

Bukele je takođe rekao da planira izdavanje „bitkoin obveznice“ u vrednosti jedne milijarde dolara, finansijski instrument koji će razviti Blockstream na Liquid Networku. Od tog iznosa, 500 miliona će biti iskorišćeno za izgradnju infrastrukture za rudarenje bitkoina u novom gradu, a ostalih 500 za kupovinu dodatnih bitkoina. Uz trenutnu cenu za trgovanje bitkoinom od 59.000 dolara, država će ovim potezom dobiti zalihu od 2.000 bitcoina.

Predsednik Salvadora na prezentaciji „Bitcoin Cityja“ usporedio se s Aleksandrom Velikim i Aleksandrijom koju je on sagradio. Za „Bitcoin City“ je rekao da će postati novi svetski finansijski centar, a pomenutu obveznicu koju će izdati nazvao je „vulkanskom“.

Salvador namerava da kreira zakone o hartijama od vrednosti i da licencu firmi Bitfinex Securities da sprovede izdavanje, saopštio je Blockstream.

Izvor: Jutarnji list

Foto: Pixabay

Чланак U Salvadoru niče „Bitcoin City“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Avgani je pao danas za 1,7 posto na 83,50 američkih dolara, što je četvrti uzastopni dan pada, prema podacima njujorške agencije “Blumberg”.

Šef centralne banke Avganistana Ajmal Ahmadi pobjegao je iz zemlje.

Ahmadi je na Tviteru objavio niz poruka, prema kojima je centralna banka obaveštena da više neće biti snabdevana dolarima, što je umanjilo sposobnost monetarnog regulatora da pruža podršku nacionalnoj valuti i doprinielo širenju panike u celoj zemlji.

“Kurs valute je sa stabilnih 81 dolara za avgani skočio na skoro 100, da bi se potom vratio 86 dolara. U subotu sam održao sastanke kako bih umirio banke i menjačnice”, napisao je on.

Politička previranja koja su tokom vikenda zahvatila Avganistan proširila su se i na tržište kapitala u susednom Pakistanu, gdje je vrednost državnih obveznica denominovanih u dolarima, koje dospevaju 2031. godine, pala u ponedjeljak za 1,8 centi, najviše od marta ove godine kada je formirana njihova cena, prenosi Raša tudej.

Prema medijskim izvještajima, pakistanske dolarske obveznice su juče pretrpele najveće gubitke u Aziji.

Talibanske snage su ušle u Kabul 15. avgusta nakon što je predsednik SAD Džo Bajden saopštio da će sve američke trupe napustiti zemlju do 11. septembra, na 20. godišnjicu od terorističkog napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku.

Zauzimanju avganistanske prestonice prethodile su dugogodišnje tenzije i napadi talibana, koji se u Rusiji nalaze na listi zabranjenih terorističkih organizacija, dodaje RT.

Чланак Avganistanska nacionalna valuta doživela silovit pad се појављује прво на Biznis i Finansije.

Aprilska inflacija za SAD biće poznata 12. maja, a nauštrb prošlogodišnje deflacije i ovogodišnjeg snažnog oporavka u SAD-u, očekuje se vrlo visoka brojka. Istog dana, Nemačka će zabeležiti znatno nižu aprilskuu inflaciju u odnosu na SAD.

Istorijski jaz između niže nemačke (evropske) i veće američke inflacije uveliko će povećati valutni rizik za evropske ulagačekoji drže američke vrednosne papire. Očekuje se da će dolar barem privremeno depresirati prema evru, barem privremeno. Istovremeno, prinosi na državne obveznice dužeg dospeća mogli bi se dodatno povećati.

Dok Nemačka zbog trećeg talasa više ili manje ograničava javni život, SAD se otvara na krilima ubrzanog vakcinisanja stanovništva, podsticaja od 1,9 biliona dolara i očekivanih 2,2 biliona dolara ulaganja u američku infrastrukturu. Nedavno objavljenimakroekonomski podaci nadalje sugerišu veću inflaciju za SAD. Američka maloprodaja u martu je skočila 10 odsto, umesto očekivanih šest odsto. Indeks gotovih industrijskih proizvoda u martu skočio je dvostruko više od konsenzusa.

Cene nekretnina u SAD-u istorijski su visoke. Pronađene su i decenije rekordnih cena za ulazne proizvode u industriji, iz čega možemo zaključiti da ćefirme morati da odluče hoće li troškove preneti na kupce ili će imati niže marže. Na to će uticati elastičnost potražnje, što znači da možemo očekivati brži rast cena potrepština, prvo u SAD-u, a zatim u Evropi.

Izvor: Seebiz/Kamatica

Foto: Pixabay

Чланак Istorijski jaz između niže nemačke i veće američke inflacije povećava valutni rizik се појављује прво на Biznis i Finansije.