Australijski dolar je oštro pao prema američkom dolaru nakon što je centralna banka te zemlje iznenadila tržišta odlukom o manjem povećanju ključne kamate nego što se očekivalo.

Australijski dolar je potonuo u jednom trenutku tokom trgovinske sesije za čak 0,97 posto prema američkom parnjaku, a prema poslednjim raspoloživim podacima trguje se na nivou od 0,6482 USD, odnosno u padu za 0,5 procenata, izveštava Rojters.

Centralna banka Australije je saopštila da je odlučila da uspori tempo pooštravanja monetarne politike, jer je kamata na gotovinske pozajmice značajno porasla u kratkom vremenskom periodu, ali je ostavila otvorena vrata za dalje podizanje referentne stope.

Spremni na „odlučne“ korake na deviznom tržištu

Evro se kretao jutros blizu najvišeg nivoa od 22. septembra, pri čemu je ojačao za 0,15 procenata na 0,9838 američkih dolara.

Funta je takođe porasla za 0,08 odsto na 1,1333 dolara, nakon što je na otvaranju trgovanja dostigla nivo od 1,13435 dolara, na kojem je bila i 22. septembra, dan pre nego što je nova vlada uzburkala tržišta svojim predlogom mini-budžeta kojim se predviđalo veliko smanjenje poreza koje bi se finansiralo povećanjem zaduživanja države.
Britanska premijerka Liz Tras je, pod pritiskom poslanika iz vlastite Konzervativne stranke, odustala juče od tog plana.

Dolar

Dolar je izgubio izvesnu podršku prema konkurentima usled pada prinosa na američke državne obveznice tokom noći, nakon što su domaći ekonomski podaci pokazali usporavanje proizvodnje, što ukazuje na to da proizvođači već osećaju uticaj agresivnog povećanja kamate Federalnih rezervi (FED).

Dolarski indeks, koji meri vrednost američke valute u odnosu na šest glavnih rivala, iznosio je jutros 111,55 poena, što je blizu minimuma od 111,46 bodova koji je poslednji put viđen 23. septembra. Indeks dolara je prošle srede skočio na najviši nivo u poslednjih 20 godina od 114,78 poena.

Istraživanje američkog Instituta za upravljanje nabavkama (ISM), koje je objavljeno sinoć, pokazuje da je proizvodna aktivnost u SAD bila u septembru najsporija u skoro dve i po godine usled pada novih porudžbina.

Prema japanskom jenu, dolar je ojačao za 0,14 posto na 144,77 jena, što je ispod nivoa od 145 jena na koji je nakratko skočio u ponedeljak, prvi put od 22. septembra kada su japanske vlasti intervenisale na deviznom tržištu kako bi podržale domaću valutu.

Japanski ministar finansija Šunići Suzuki ponovio je juče da su vlasti spremne na „odlučne“ korake na deviznom tržištu ukoliko se „oštro i jednostrano“ negativno kretanje jena nastavi.

Izvor: Blic/Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Oporavak evra i funte, dolar posustaje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon što je nadjačao evro, dolar je nadomak toga da se izjednači sa britanskom funtom – po prvi put u istoriji. Evro je nastavio pad, što se pripisuje strahu od recesije i energetske krize kao posledice rata u Ukrajini.

Druge ključne svetske valute takođe su oslabile. Japanski jen je ove godine oslabio za skoro petinu u odnosu na dolar i na najnižem je nivou od 1998. Indijska rupija je u ponedeljak bila na istorijskom minimumu, nakon što je ranije ove godine prvi put bilo potrebno više od 80 rupija za dolar.

„Dolar doživljava najveće jačanje od osamdesetih godina“, napisao je u poruci za klijente Džordž Saravelos, šef istraživanja za kurs u Dojče banci. „Zbog te ekstremne volatilnosti, na globalnom nivou se polako pomalja nezadovoljstvo.“

Sigurna luka

Najbitniji razlog za jačanje dolara je njegova reputacija da je sigurna luka u vremenima kriza. Centralne banke širom sveta zavrću slavine u strahu od recesije i inflacije u evrozoni. Investitori beže ka dolaru koji je manje izložen rizicima.

Drugi razlog je što su američke Federalne rezerve agresivno zategle monetarnu politiku – odnosno podigle kamatne stope kako bi smanjile količinu novca u opticaju i borile se protiv inflacije.

Taj potez Amerikanaca u suprotnosti je sa japanskom Centralnom bankom koja je insistirala na ekstremno niskoj referentnoj kamatnoj stopi, kao i Evropskom centralnom bankom koja je dugo odolevala povećanju kamata.

Poslednje jačanje dolara došlo je nakon što je nova britanska Vlada najavila najveće smanjenje poreza u poslednjih pet decenija.

„Velika fiskalna davanja koja su najavljena mogla bi da pojačaju privredni rast na kraći rok. Ali veće pitanje je – ko će to da plati?“, kaže Saravelos, objašnjavajući zašto investitori polako beže iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Skuplji uvoz za Evropljane

Nabildovani dolar mogao bi da dodatno udari evropska domaćinstva po buđelaru. Jer, slabija evropska valuta čini skupljim uvozne proizvode – koji su najčešće izraženi u dolarima. Ukoliko su to sirovine ili poluproizvodi, onda će i konačna cena biti viša.

Takođe, evropski turisti koji odlaze u SAD će manje moći da kupe za novčanice koje ponesu.

U normalna vremena, ipak, slaba valuta ne mora da bude loša. Naprotiv, za izvoznu silu poput Nemačke to bi značilo da su njeni proizvodi konkurentniji na svetskom tržištu jer su jeftiniji u dolarima.

Ali, slaba je to uteha jer vremena nisu normalna. Osim sankcija i rata, nastavlja se poremećaj u globalnim lancima snabdevanja koji se posmatra od početka pandemije. To nisu dobri uslovi za izvoz.

Jak dolar bolno su osetili i potrošači u Indiji. Ta zemlja se žestoko oslanja na uvoz nafte i jestivih ulja čije su cene vezane za dolar. Kad se prevede u rupije, cena je bitno viša.

Skupi uvoz dalje pojačava inflaciju i prisiljava centralne banke da još podignu kamate kako bi prigušile potražnju. Visoke kamate poskupljuju kredite, recimo za kupovinu nekretnina.

Dokle ovako?

Sa druge strane, američki potrošači bi mogli da dožive i pad cena jer roba iz uvoza postaje jeftinija. Američki turisti u Evropi moći će da kupe više. Kompanije su sada podstaknute da više vode biznis u SAD, a manje u inostranstvu jer je dobit tamo manja u dolarima.

Ipak, najveći udar bi mogle da podnesu ekonomije zemalja u razvoju koje imaju ogromne državne dugove u dolarima, kao što su Turska, Argentina ili Gana.

Saravelos navodi da je za prestanak rasta dolara neophodno da Federalne rezerve popuste monetarnu politiku, a ove će to učiniti tek kad prođu najveći rizici od inflacije.

Sa druge strane, ovaj stručnjak dodaje da je potrebno da prođe vrhunac neizvesnosti kad je u pitanju snabdevanje Evrope energentima, kao i da se Kina oprosti od politike „nula kovida“ zbog koje su zatvarane ekonomske zone i luke.

„Barem nešto od toga mora da se desi da bi se usporio neviđeni juriš novca ka američkoj sigurnoj luci“, kaže Saravelos. „Bojim se da se ništa od toga još ne dešava.“

Izvor: Deutschw Welle/B92

Foto; Pixabay

Чланак Nabildovani dolar mogao bi da dodatno udari evropska domaćinstva po buđelaru се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na dolar na vrednosti su izgubili i japanski jen i kineski juan, kaže za N1 Nenad Gujaničič, glavni broker društva Momentum Sekjuritis.

On ne savetuje građanima da se bave, kako je rekao – valutnim kombinacijama.

„Treba da vodimo računa o zdravlju naših finansija – i na ličnom i na republičkom nivou“, poručuje Gujaničić dodajući da će prvi meseci zime biti odlučujući za kretanje vrednosti zajedničke evropske valute.

„Pitanje pada evra na najniže nivoe otkako je uveden možemo bolje formulisati kao  jačanje dolara. Jer, ne pada samo evro – pada i japanski jen, slabi i kineski juan i to su dešavanja koja svakako ne mogu dobro da se završe. Ekstremno jak dolar uvek je dovodio do velikih kriza. Čak ne možemo da kažemo ni da američka privreda ima korist od jakog dolara, jer su su njihove velike kompanije uglavnom multinacionalne i zbog jakog dolara imaju niže prihode i svaka će imati pritisak na profitabilnost“, ukazuje Nenad Gujaničić.

Strane investicije dominiraju

Kada je reč o investicijama, ako napravimo paralelu između domaćih privatnih i stranih investicija – situacija je takva, kaže, da strane dominiraju.

„To znači da će se, u uslovima krize, strane investicije povući. Domaći kapitalisti zatvore firmu baš kada moraju, a strani kapitalisti će na prvi talas krize povlačiti ulaganja“, objašnjava Gujaničić.

Tek, kaže, treba da vidimo koja će biti dubina krize.

„Svedoci smo da berze padaju u proseku 20, 30 odsto od početka godine. I to ne može da prođe bez krize. Videćemo kolike. Aktuelne prognoze govore da će evro zona rasti po minimalnoj stopi – tek nešto iznad nula odsto, pod uslovom da se ne zaoštri situacija. Ne znamo kako će energetska kriza da se okonča. Imamo prognoze o našem privrednom rastu, ali ako bude veća kriza u evro zoni, to će se teško ostvariti“, navodi Gujaničić.

Kada je reč o valutnim kombinacijama, Nenad Gujaničić savetuje da građani ne bi trebalo u to da se upuštaju.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Gujaničić: Građani zbog rizika ne treba da se bave valutnim kombinacijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poslednjih nekoliko meseci, dolar DXY je dospio na istorijski visok nivo u odnosu na svoje glavne rivale iz svetske korpe valuta.

Britanska funta u petak je pala na najniži nivo u odnosu na američki dolar od 1985. godine, trgovajući se za čak 1,14 dolara. U julu, evro je pao ispod pariteta u odnosu na dolar po prvi put u skoro 20 godina, pre nego što se vratio na pređašnji nivo. Ranije ovog meseca, japanski jen je takođe pao na najniži nivo u odnosu na američki dolar od 1998. godine.

Dolar je imao koristi od toga što su američke Federalne rezerve podigle kamatne stope brže od drugih velikih centralnih banaka, kažu analitičari.

„To međunarodnim investitorima daje prostor da vjeruju da će SAD biti pravo mjesto za ulaganje, jer neće dozvoliti da inflacija izmakne kontroli“, ocijenio je Majk Vogelzang, glavni investicioni službenik u Captrustu.

U međuvremenu, SAD “vjerovatno neće pasti u recesiju duboku kao u, recimo, Nemačkoj, Engleskoj ili Velikoj Britaniji”, smatra je Vogelzang.

Zašto je dolar važan za kripto

Prevlast dolara je štetan za kriptovalute, pri čemu se većina trgovanja bitkoinima odvija u odnosu na dolar. Oko 70% obima trgovine između bitkoina i fiat valuta odvija se u upravo u američkoj valuti. Najveća kriptovaluta pala je 14% u protekloj sedmici i skoro 60% od početka godine, prema podacima CoinDeska.

Što je još gore za kriptovalute, rast dolara će se verovatno nastaviti.

Prema riječima Marte Rejes, šefice istraživanja na kripto berzi Bequant, jedini smer u kojem dolar može ići je samo rast. Ona ističe energetsku krizu u Evropi, politiku negativnih stopa u Japanu i kinesku politiku nultog Covid-a kao faktore koje značajno utiču na vrednost valute.

Ima i nešto drugačijih mišljenja. Tod Morgan, predsednik i partner u Bel Air Investment Advisorsu očekuje iznenađenja kada je kurs dolara u pitanju.

“Vjerujem da će dolar već sjledeće godine ponovo početi da pada na realnije nivoe vrednosti. Ovde zadržavam rezervu, jer dalja kamatna politika Feda, koju je teško predvidjeti u ovom momentu na srednji rok, može značajno uticati na vrijednost dolara”, kazao je Morgan.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Šta jak dolar znači za kriptovalute? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rast dolara u odnosu na ostale globalne valute kao posljedica početka rata u Ukrajini bio je očekivan. U trenucima krize keš je kralj i traži se utočište, pri čemu je trenutno dolar logičan izbor, jer je to još uvijek dominantna globalna rezervna valuta.
Osim toga, pokriće dolaru daje najveća vojna mašinerija na svijetu, što u započetom ratu između Rusije i Zapada, za koji se svi nadaju da će proći bez direktne vojne konfrontacije, nije beznačajan faktor.

Drugi faktor koji je pomogao rastu dolara stvar je racionalne kalkulacije. U ekonomskom ratu između Zapada i Rusije, koji je praktično uslijedio u prvim satima nakon invazije Rusije na Ukrajinu, EU ima puno više da izgubi nego SAD.
Trgovinska razmjena SAD sa Rusijom uvijek je bila simbolična u odnosu na Evropu, pogotovu kada je riječ o zavisnosti od ruskih energenata, pa odricanje od uvoza iz Rusije u slučaju SAD i nije bila neka prevelika žrtva, barem na prvi pogled.

Prednost SAD je i da je globalni finansijski sistem baziran na dolaru, tako da ko kontroliše dolar kontroliše i globalni finansijski krvotok. To se najbolje vidjelo na primjeru SWIFT-a i isključivanja ruskih banaka i kompanija kao i zamrzavanja ruske imovine.

Inflacija nije prolazna

Treći faktor je kamatna stopa centralnih banaka kao ključna alatka u zauzdavanju rastuće inflacije. Centralne banke suočene su sa istom dilemom: ako podignu kamatne stope, kajaće se, a ako ih ne podignu opet će se kajati.

Američka centralna banka bila je prva koja je pokazala spremnost da krene sa dizanjem kamatnih stopa, prvo u martu a potom u maju ove godine, sa najavom da će se postepeno podizanje kamata nastaviti i tokom narednih mjeseci. Podizanje kamatne stope na 0,75 posto ne izgleda baš radikalno, pogotovu kada se pokazalo da inflacija koja je prešla osam posto ipak nije „privremena“, ili kako su joj tepali u Bijeloj kući „tranziciona“, već je tu da ostane. Ipak u odnosu na Evropsku centralnu banku (ECB) i Bank of England (BOE), koje i dalje oklijevaju sa značajnijim povećanjem kamatnih stopa, američki FED je lider.

Relativna prednost za Amerikance je i da snažan dolar čini uvoz jeftinijim, mada im to nije prevelika utjeha. Inflacija, pogotovu kod cijene industrijskih proizvoda je globalna, pa ono što Amerikanci dobiju na jačem dolaru, izgube kroz povećanje nabavnih cijena u inostranstvu i povećanim troškovima transporta.
Koliko daleko je američki FED spreman da ide sa povećanjem kamata, drugo je pitanje. Proteklih desetak godina kontinuirani priliv svježe odštampanih dolara rezultirao je obiljem besplatnog kapitala koji se mahom slivao na berzu. Rezultat je da su vrijednosti dionica kontinuirano rasle i dostigle astronomske cijene, koje su davno izgubile vezu sa realnim ekonomskim fundamentima. Povećanje cijene novca znači i presušivanje ove dolarske rijeke, što onda neminovno povlači i radikalan pad vrijednosti dionica, što se već počinje događati i obično vodi u recesiju.

Ali u SAD, sve se vrti oko cijene dionica, od penzija i ušteđevine pa do plata, tako da bi značajan pad dionica bio svojevrsna katastrofa, iako bi time inflacija bila zauzdana. Između rastuće inflacije i kraha berzi i recesije, FED je čini se spremniji tolerisati inflaciju, jer ona prvenstveno pogađa sirotinju a pad dionica one bogate.
Dodatan razlog za FED da ne pretjeruje sa povećanjem kamata je činjenica da teret servisiranja postojećeg američkog duga, koji je narastao na 30.000 milijardi dolara, jednostavno ne može podnijeti kamatne stope dovoljno visoke da bi se obuzdala inflacija. Ali inflacija koja bi se zadržala na nivou od desetak posto godišnje istovremeno bi i „pojela“ dobar dio realnog duga, što bi bilo više nego dobrodošlo.

Cijene mogu rasti, plate ne

EU i Velika Britanija nalaze se u puno nezahvalnijoj poziciji. I prije početka rata u Ukrajini inflacija se počela zahuktavati, prvenstveno kao posljedica višegodišnjeg štampanja novca, pri čemu je većina političara i državnih ekonomista kategorički tvrdila da takva monetarna politika nikako ne može dovesti do inflacije.

Povećani troškovi energije, nafte i gasa lančano su prouzrokovali rast troškova proizvodnje i transporta, što se sve na kraju iskazivalo u povećanju maloprodajnih cijena. Rast vrijednosti dolara samo je dodatno povećao inflatorni pritisak jer je dodatno povećao cijenu uvoznih energenata, čija se cijena obračunava u dolarima.
Velika Britanija, koja je na vrhuncu globalizacije bila globalni lider u odbacivanju proizvodnje, umjesto toga fokusirajući se na sektor finansijskih usluga, našla se u nezavidnoj poziciji.

Kontinuirani priliv jeftinog novca naduvao je cijene dionica i nekretnina, dok je pad funte u odnosu na dolar dodatno povećao cijene energije, a barijere nastale napuštanjem EU dodatno su povećale troškove uvoza. Priča kako je članstvo u EU jedina prepreka neviđenom procvatu britanskog izvoza pokazala se kao fantazija. U teoriji, slabljenje domaće valute povećava konkurentnost vlastitih proizvoda na svjetskom tržištu ali u praksi nije bilo značajne koristi zbog minimalnog broja izvoznika.

U međuvremenu, inflacija u Velikoj Britaniji je prešla devet posto i ekonomisti predviđaju da bi uskoro mogla dostići i 10 posto. Centralni bankari su naravno zabrinuti, jer ako povećaju kamate u pokušaju obuzdavanja inflacije neminovno će prouzrokovati recesiju i rast nezaposlenosti. Ako, pak, nastave da se pretvaraju da se ništa ne događa, cijene će nastaviti da rastu, vodeći ka povećanju siromaštva i prijeteći da dovedu i do socijalnih protesta. Rizik je inflaciona spirala, gdje bi sa povećanjem plata u pokušaju da uhvate korak sa rastućim troškovima života, rezultat bio konstantan rast stope inflacije.

Bankari, srećom, imaju rješenje koje je jednostavno. Bez obzora na rast troškova života, radnici ne bi trebali tražiti povećanje plata jer se time samo podstiče inflacija, zaključak je do kojeg je došao Andrew Bailey, koji inače hljeb nasušni zarađuje kao guverner engleske centralne banke. Sposobnost da se dođe do ovako genijalnih rješenja, koja su rame uz rame sa E=mc2, razlog je za enormne bonuse koje bankari uživaju, sasvim zasluženo.

Dosadašnje podizanje kamatne stope od strane engleske centralne banke na jedan posto teško da će obuzdati gotovo dvocifrenu stopu inflacije, ali rast cijena hrane i energenata će ozbiljno pogoditi većinu stanovništva, pogotovu one najsiromašnije. Ubrzo, Bank of England suočiće se sa izborom: značajnije podignuti kamate što bi ojačalo funtu i stavilo inflaciju pod kontrolu ali uz rizik recesije, ili nastaviti po starom, riskirajući dalje slabljenje funte i inflaciju izvan kontrole.

Euro najveći gubitnik

Najveći gubitnik u tekućem ekonomskom ratu sa Rusijom je EU, posebno „ekonomski motor“, Njemačka. Inflacija u Njemačkoj je u aprilu dostigla 8,7 posto na godišnjem nivou, što je više od očekivanih 8,1 posto i ujedno najveći nivo inflacije u zadnjih pedesetak godina. Kako je u životu sve relativno, ono što je za Nijemce katastrofa, za baltičke države bio bi san ljetnje noći, jer je stopa inflacije u Estoniji bila 19,1 posto a u Litvaniji 16,6 posto.

U ekonomskom ratu protiv Rusije, EU je na prvoj liniji fronta i nalazi se između čekića i nakovnja, između političke želje da se kazni Rusija i podrži Ukrajina sa jedne strane, dok je sa druge strane surova ekonomska realnost bazirana na direktnoj i indirektnoj zavisnosti od ruske energije, sirovina, hrane i tržišta, pogotovu u slučaju Njemačke.

Kada se radi o investitorima i njihovom viđenju ekonomije, dobre želje se ne računaju, pa tako i u slučaju EU, računa se samo ono što se događa u ekonomiji i što se može očekivati u bližoj budućnosti. Praktično, to znači rastuća inflacija u euro zoni i neizvjesna budućnost kada se radi o gasu kao energentu. Odustajanje od ruskog gasa i nafte znači kupovinu od drugih dobavljača po znatno većoj cijeni, što neminovno vodi smanjenju konkurentnosti i padu životnog standarda. I to je optimistična varijanta.

Pesimistična varijanta je gubitak ruskog gasa, bilo vlastitom voljom bilo ruskom odlukom, bez adekvatne zamjene, što bi Njemačku i Italiju, ali i niz drugih zemalja EU, prema procjenama njihovih zvaničnika dovelo na rub kolapsa. Pominju se milioni nezaposlenih i zatvaranje hiljada firmi preko noći, ledeni stanovi, ukratko jedan mračan scenario.

Stoga nije neko čudo da se vrijednost eura u odnosu na dolar naglo smanjila, ne zato što je ekonomska slika SAD puno bolja od EU, nego što je manje loša.

Sada je na potezu Evropska centralna banka, od koje se takođe očekuje da prizna da je inflacija stvarna, kao i da okonča radikalan eksperiment u formi negativnih kamata, stavi štampanje novca na „stand by“ i počne podizati kamate. Kako se očekuje ECB bi sa povećanjem kamata trebala početi već u julu i u zavisnosti od visine povećanja ovo bi trebalo ojačati poziciju eura u odnosu na dolar i funtu.

U tekućem valutnom ratu jedina valuta, osim dolara, koja je posljednjih nedelja ojačala je ruska rublja. Iako je sve bilo fino isplanirano, finansijske i trgovinske sankcije, neočekivano, nakon inicijalnog pada rublja ne samo da je vratila izgubljeno nego je i dodatno porasla. Naravno, kurs rublje rezultat je niza administrativnih ograničenja, i nije nužno „realan“ odraz stanja ruske ekonomije u odnosu na SAD, EU i Veliku Britaniju, ali je u svakom slučaju pokazao respektabilnu rezistenciju.

Zapadne centralne banke sada se suočavaju sa trenutkom odluke: uhvatiti se u koštac sa inflacijom, što znači puno veće kamate uz rizik recesije, ili tješiti se da će za godinu, dvije inflacija nestati sama od sebe, pa nema potrebe da se sada bilo šta mijenja. A u međuvremenu, narodne mase već će nekako preživjeti.

Dražen Simić

Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Markus Winkler, Unsplash

Чланак Valutni rat: U ratu između dolara i rublje izgubio euro се појављује прво на Biznis i Finansije.

Centralna banka Izraela će takođe smanjiti zalihe dolara i evra u pokušaju da diverzifikuje svoje devizne rezerve, stoji u saopštenju. Njihove rezerve su prošle godine premašile vrednost od 200 milijardi dolara po prvi put ikada, i od ove godine će u njih biti uključeni kanadske i australijske dolare, japanski jen i kineski juan, prenosi Jerusalim post (The Jerusalem Post).

Ova promena je posledica promene u celokupnim izraelskim “ investicionim smernicama i filozofiji“, rekao je zamenik guvernera Banke Izraela Endrju Abir, dodajući da je rast izraelskih deviznih rezervi primorao centralnu banku da razmotri „potrebu da zaradi prinos na rezerve koji će pokriti troškove obaveza“.Iako je centralna banka do pre par godina držala 67,4 odsto deviznih rezervi u dolaru, 30,1 odsto u evrima i 2,5 odsto u funtama, oni sada planiraju da povećaju udeo funte i jena na 5 odsto, udeo juana na 2 odsto, a udele kanadskog i australijskog dolara na oko 3,5 odsto.

Za ove valute će napraviti mesta tako što će smanjiti rezerve u dolarima, sa 66,5 odsto koliko su bile prošle godine na 61 odsto, i smanjiti rezerve u evrima sa 30,8 odsto na 20 odsto.

De-dolarizacija

Kina se već neko vreme zalaže za veću ulogu u sferi deviznog kursa za svoju valutu, ali se susrela samosa ograničenim uspehom. Podaci Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju da je udeo juana u globalnim rezervama porastao na rekordnih 2,79 odsto do kraja 2021. godine.

Međutim, napori da se prošire zalihe juana naišli su na kritike zbog stroge regulative kineske vlade, ograničenja u razmeni i optužbi za devalvaciju valute.

Usred niza sankcija koje su postavljene Rusiji, brojne zemlje su se umorile od rizika povezanih sa globalnom ekonomijom zasnovanom na američkim dolarima u onome što se naziva potencijalnom „de-dolarizacijom“ čime se utire put da juan raste u međunarodnom značaju.

Alokacija dolara je pala ispod 59 odsto u četvrtom kvartalu 2021. godine – pre nego što su zapadne sankcije Rusiji izazvale sumnju u pouzdanost pristupa dolarima. Početkom 2020. godine dolar je imao udeo od 62 odsto, a 2015. godine udeo od 65 odsto. Pored toga, stopa ovog pada je nedavno porasla, prenosi Biznis Insajder.

– Udeo rezervi koje se aktivno izdvajaju u sredstva denomirana u dolarima opao je za oko 5 odsto od 2018. godine, a tempo se ubrzao u poslednjih par kvartala, napisali su analitičari JPMorgana predvođeni Majklom Hansonom u belešci objavljenoj u petka.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Izrael u svoje devizne rezerve ubacuje juan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ekonomisti smatraju da nema razloga za vraćanje na prevaziđeni način trgovanja, ali da se radi o mehanizmima za jačanje ruske valute, kao i pritisak zemalja Briksa, sa Kinom i Rusijom na čelu, da se kao pandan dolaru pojavi nova međunarodna moneta kao sredstvo plaćanja.

Prema rečima ekonomiste Ljubodraga Savića, iza zahteva Rusije da im se gas plaća u rubljama, sa jedne strane krije se potreba za jačanjem njihove nacionalne valute. Takođe, kako objašnjava, prema Putinovoj odluci, transakcije za kupovinu energenata, koje se ne mogu izbeći, moraju da se obave u rubljama, a adresa na koju će biti prinuđeni da se obrate je ruska centralna banka. Dublji i važniji razlog međutim, smatra, ipak je dugoročna ideja Putina da zajedno sa Kinom potisne dolar kao ekskluzivno sredstvo plaćanja.

– Naznake da svet ide u tom pravcu stigle su nakon nedavnog dogovora Kine sa Saudijskom Arabijom da im naftu plate u juanima – priča prof. Savić. – Sve više jača težnja da se stvori paralelni platni sistem. Nekad je procenat transakcija na međunarodnom tržištu bio 80 odsto u evrima i dolarima, sada je smanjen na oko 40 odsto. I dalje je situacija takva da velikom delu sveta odgovara da dolar bude jedina valuta, što za SAD znači da mogu da štampaju novac, podrže svoju ekenomiju, a da do inflacije ne dolazi jer evropske zemlje tada krenu da veštački brane dolar, povećavajući kupovinu američke valute.

Kurs se u praksi formira na osnovu ponude i tražnje za devizama

Kurs se u praksi formira na osnovu ponude i tražnje za devizama, koja od početka napada poprilično zavisi od poteza koje vuku države koje Rusiji uvode sankcije i sama Rusija, koja na njih odgovara jednako žestoko. Kako naš sagovornik kaže, Rusi nameravaju da izbiju taj adut Sjedinjenim Američkim Državama. Smatra da zemlje Briksa – Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika čak razmišljaju o stvaranju zajedničke valute kojom bi međusobno trgovale.

– Kina je zasada samo posmatrač, ali svesni su da su sledeći za sankcije od Amrike i EU – oni. Sadašnja situacija im je prilika da pripreme odbranu, a paralelna valuta, nezavisna od dolara, jedan je od najboljih načina – smatra prof. Savić. – Kina će do 2030. godine biti najjača svetska ekonomija i već sada mogu sve da proizvedu, a razmenu svakako mogu da obavljaju sa delom sveta sa kojim funkcionišu. U takvoj raspodeli, eventualne sankcije SAD i EU ne mogu im baš ništa.

Prema rečima ekonomiste Ivana Nikolića, Putinov motiv da zahteva da se nafta plaća u rubljama jeste jačanje ruske monete ili pak njeno vraćanje na stanje pre izbijanja rata sa Ukrajinom. Posle dramatičnog pada rublje po proglašenju sankcija i zamrzavanja oko 300 milijardi dolara od Rusa, nakon odluke predsednika Vladimira Putina da će se plaćanje ruskog gasa za „neprijateljske zemlje“ obavljati u rubljama, ova valuta raste. Nikolić ukazuje da je cilj ove mere stabilizacija ruske valute i jačanje pozicije Rusije na međunarodnom finansijskom tržištu.

– U ovom trenutku ne vidim dalekosežnije posledice od jačanja rublje, a to se pokazalo kao najbolji mogući mehanizam u ovom momentu – kaže Nikolić. – Postoji želja i strateški cilj rasta juana kao internacionalne valute. Od ovog rata i prošlogodišnjeg plasiranja plana razvoja Kine prvi put se jasno vidi ambicija Kine.

Kako do rubalja za energente

Evropske kompanije mogu da nabave rublje kojima bi kupovale naftu i gas na dva načina. Prvo u bankama koje nisu pod sankcijama ili na moskovskoj berzi. Privatne evropske energetske kompanije mogu da otvore račune u ruskim bankama koje nisu pod sankcijama i preko njih mogu izvesti konvertaciju, odnosno zamenu svojih evra ili dolara u rublje po službenom kursu. Drugi način podrazumeva nešto duži postupak. Zapadne privatne kompanije bi u Rusiji otvarale svoje firme-ćerke na čiji račun se mogu prevesti dolari ili evra i za njih mogu na moskovskoj berzi kupiti rublje.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Da li će svet dobiti novu valutu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Investitori beže u sigurniju imovinu, zbog čega su centralne banke u Češkoj i Poljskoj intervenisale kako bi ograničile pad njihovih valuta.

Češka kruna je danas ojačala za 0,64 odsto na 25,63 krupa za evro nakon što je centralna banka saopštila da je intervenisala na deviznom tržištu kako bi ublažila prekomerne fluktuacije kursa, prenosi Rojters.

Poljski zlot je na današnjoj sesiji i dalje slabiji za 0,68 procenata prema evru i trguje se na nivou od 4,83 zlota za evro, nakon izvesnog porasta na otvaranju trgovanja. Izvor blizak Nacionalnoj banci Poljske rekao je Rojtersu da je banka intervenisala na tržištu u koordinisanoj akciji sa češkom centralnom bankom.

Mađarska forinta se trguje po ceni od 382 forinte za evro, što je pad od 0,47 odsto u odnosu na četvrtak, a jutros je dotakla rekordno nizak nivo od 383 forinte. Narodna banka Mađarske (NBH) je u četvrtak podigla jednonedeljnu kamatnu stopu na depozite, koja se koristi za rešavanje kratkoročne volatilnosti na tržištu, za 75 baznih poena na 5,35 posto, što je najveće povećanje te stope od 2008. godine.

Neizvesan trend oporavka valuta zemalja CIE

Analitičari su u današnjoj Rojtersovoj anketi ocenili da je neizvesan trend oporavka valuta zemalja CIE u narednih 12 meseci. Smatraju da će se najsporije oporavljati mađarska forinta, a da se češka kruna i poljski zlot brže vratiti na nivoe na kojima su bili pre mesec dana.

Berze u regionu takođe beleže pad, pri čemu berza u Bukureštu prednjači s gubitkom od čak 5,14 posto, dok je tržište kapitala u Budimpešti palo za 1,91 procenata.

Prema Rojtersovom pregledu, samo je Beogradska berza u regionu CIE zaključila u četrvtak trgovanje s pozitivnim rezultatom (BELEX +0,32%). Pad su juče zabeležile sledeće regionalne berze: Prag (-3,0%), Varšava (-2,72%), LJubljana (-2,71%), Zagreb (-1,29%) i Sofija (-2,6%)

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Investitori beže u sigurniju imovinu zbog čega je usledio pad valuta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nije baš jasno šta je konkretan okidač za ovakvo dešavanje, mada neki trgovci pominju nepotkrepljene spekulacije da bi kineski Evergrande, koji je ostao bez novca, mogao uskoro da objavi bankrot jer ne može da izvršava obaveze prema poveriocima.

Kineski građevinski gigant je sinoć objavio da je propao dogovor vredan 2,6 milijardi dolara o prodaji udela u jednoj od njegovih gravnih poslovnih jedinica.

Australijski dolar je oslabio 0,2 posto premaameričkom dolaru na 0,7501 USD, nakon što je ranije tokom dana zabeležio troipomesečni maksimum od 0,75465 USD, izveštava Rojters.

Prema japanskoj valuti, australijski dolar je pao za 0,5 procenata na 85,58 jena sa skoro četvorogodišnjeg najvišeg nivoa od 86,25 jena.

Novozelandski dolar, koji je jačao prema jenu u minulih 10 dana, što je njegov najduži višednevni uzastopni rast od 2014. godine, takođe je pao za 0,3 posto na 82,04 jena.

Američki dolar se spustio za 0,2 odsto u odnosu na jen, na 114,12 jena, povukavši se sa svog četvorogodišnjeg maksimuma od 114,695 jena, koji je zabeležio juče.

Evropske valute su  stabilnije

Evropske valute su bile stabilnije, pri čemu se evro trguje za 1,1664 dolara, ostajući blizu tronedeljnog najvišeg nivoa od 1,1670 dolara, dostignutog u utorak.

Britanska funta je oslabila za 0,1 procenat na 1,3807 dolara, a podršku crpi iz rastućih percepcija da će Banka Engleske (BoE) povećati kamatne stope već sledećeg meseca kako bi obuzdala inflaciju, koja je u septembru nadmašila prognoze.
U odnosu na evro, funta se zadržala blizu najvišeg nivoa od februara 2020. godine, i trguje se na nivou od 84,33 penija za evro.

Dolarski indeks je zabeležio neznatno kretanje i iznosi 93,612 poena, što je zanemarljivo iznad njegovog tronedeljnog minimuma od 93,501 poena na koji je potonuo u utorak. Prošle nedelje je pao za 1,1 odsto sa 15-mesečnog vrhunca.

Na kripto berzama, bitkoin je oslabio za 1,3 procenta na 65.145 dolara, nakon što je noćas dostigao rekordnu vrednost od 67.016 dolara.

Eter se popeo za pola procenta na 4.183 dolara približavajućio se svom rekordnom nivou od 4.380 dolara iz maja ove godine.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Vrednosti valuta pale zbog unovčavanja profita се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U kategoriji rezervnih valuta može se reći da preovladava mišljenje da će narednih meseci dolar, u odnosu na druge valute, slabiti. Na primer, konsenzusna prognoza investicionih banaka u pogledu kursa evra u odnosu na dolar predviđa njegov rast do 1,25 ove godine (sada iznosi 1,21)“, rekao je Kogan agenciji ‘Prajm'“, prenosi Sputnjik.
S druge strane, Evropska centralna banka je na kupovinu aktiva potrošila više od Sjedinjenih Američkih Država ako se uzmu u obzir brojke u odnosu na obim BDP-a.

Pored toga, Kogan je rekao da je ekonomija Evrozone pogođena pandemijom virusa korona više od američke, zbog čega smatra da je i evro jedan od potencijalnih kandidata za slabljenje.

Prema rečima eksperta, promene su moguće i kod sigurnih valuta koje rastu tokom rizičnog perioda. Ako ekonomija, kao što se mnogi nadaju, počne aktivno da se oporavlja, sredstva od japanskog jena i švajcarskog franka mogu se prebaciti u rizičnije aktive, kaže on.

Kogan smatra da bi poteškoće mogle da se jave i kod britanske funte, koja bi mogla da padne na neko vreme zbog perspektiva uvođenja negativnih stopa od strane Engleske banke u svetlu Bregzita.

Nasuprot tome, kineski juan i rublja imaju dobre šanse za jačanje, smatra ekspert. Njegov zaključak je da bi ruska valuta mogla da ojača ako se sankcioni rizici ne realizuju, a cene nafte nastave da rastu.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Prognoze, koje će valute slabiti a koje jačati се појављује прво на Biznis i Finansije.