Permafrost je zemljište koje je konstantno smrznuto, dakle i zimi i leti. Budući da ga je sve manje jer se zbog klimatskih promena veoma brzo zagreva planeta, ekološki aktivisti stalno pozivaju na smanjenje emisije štetnih gasova kako bi bar ublažili zagrevanje ako već ono ne može da se zaustavi. Ali šta će se desiti ako im to ne pođe za rukom?

Grupa naučnika je istraživala koje sve opasnosti sa sobom nosi odleđivanje permafrosta i došla do zanimljivih otkrića koja je objavila u časopisu Nature Climate Change.

Samo tokom ovog leta oni su otkrili brojne patogene na jednom glečeru na Tibetu. Tu je bilo 28 novih virusa opasnih za čoveka zato što ih naše telo uopšte ne prepoznaje i nema odbranu od njih, kao ni farmaceutska industrija koja još nije stvorila antibiotike na koje ne bi bili otporni. Slično je i sa novootkrivenim bakterijama. Međutim, ovo je samo jedan glečer. A permafrosta ima širom planete.

Samo u ledu Sibira je do sada otkriveno preko 100 mikroorganizama koji su rezistentni na postojeće antibiotike. Nisu svuda sprovođena ovakva istraživanja, ali gde god jesu u ledu su pronađeni patogeni. Jednog dana, kada perfmafrost u tim delovima sveta nestane, ovi virusi i bakterije će početi da se šire svetom.

Kao da ovo nije dovoljno loša vest, osim bakterija i virusa, zbog odleđivanja nam preti i oslobađanje radioaktivnog otpada koji je zarobljen u ledu Arktika od pedesetih godina prošlog veka kada je Sovjetski Savez tamo sprovodio ekeperimente. Taj otpad sadrži plutonijum i radioaktivni cezijum.

Izvor: Gizmodo

Foto: Pixabay

Чланак Otopljavanje leda oslobađa i nove viruse i bakterije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nije li neobično što brojni virusi koji naseljavaju našu planetu, a sastoje se od ugljenika, ne služe baš nijednom živom stvoru kao izvor hrane? Ali, da li je zaista tako? Tehnički gledano, postoje virusi koji se s drugim virusima nadmeću za izvore organskog materijala, ali sve donedavno nije bilo čvrstih dokaza o postojanju organizma koji bi gutali viruse u cilju probavnog i metaboličkog iskorišćavanja virusnih hranjivih sastojaka.

Međutim, u istraživanju objavljenom u časopisu Frontiers in Microbiology opisane su dve vrste jednoćelijskih organizama koje plutaju vodama severnoameričkog zaliva Maine, a koje su verovatno prvi pravi virofagi („žderači virusa“) poznati nauci. Istraživači su ih identifikovali nakon što su iz zaliva Maine i iz Sredozemnog mora izdvojili skoro 1.700 raznovrsnih planktonskih mikroorganizama i potom svakom od njih detaljno sekvencionirali DNK, stvarajući opsežnu biblioteku planktonskih genoma. A potom su sve te genske sekvence detaljno analizirali.

Kao što se i moglo očekivati, većinom su genske sekvence pripadale promatranom planktonskom organizmu. Otprilike 50% sekvenci analiziranih iz mediteranskog uzorka sadržavalo je i genetski materijal koji potiče iz bakterija koje je plankton pojeo. No, u uzorcima iz zaliva Maine opažena je interesantna pojava: skoro polovina planktonskih sekvenci sadržavala je delove gena preko 50 različitih virusa.

Gutanje zaraženih bakterija ili prehrana virusima?

Čini se da većina tih virusnih gena pronađenih unutar planktonskih organizama potiče iz bakteriofaga, skupine virusa koji napadaju bakterije i repliciraju se unutar njih.

No, jednoćelijski planktoni iz roda Choanozoa i Picozoa u vodama zaliva Maine pokazali su drugačiji: vrlo često su se u uzorcima njihovog genoma mogle detektovati samo virusne sekvence, bez ikakvog traga bakterijskog genoma.

Bez ikakvih znakova bakterijskog obroka unutar planktonskih ćelija, teško je shvatiti kako su virusni geni bakteriofaga mogli završiti u planktonu. Šta više, dve potpuno različite vrste planktona u sebi su nosile gotovo identične virusne sekvence, što znači da verovatno planktoni nisu uneli u sebe viruse gutanjem bakterija zaraženih njima.

„Virusi su bogati fosforom i azotom, a potencijalno bi mogli biti i dobar dodatak prehrani bogatoj ugljenikom“, kaže bioinformatičarka Julia Brown iz Laboratorije za okeanske nauke Bigelow.

A ako u vodama severnoameričog zaliva postoje bića koja jedu viruse, ko nam brani da verujemo kako takvih „žderača virusa“ ima i u drugim ekosistemima? I da ih možda možemo iskoristiti u preventivne ili terapijske svrhe u borbi protiv patogenih virusa?

Izvor: bug.hr

Foto: FotoshopTofs, Pixabay

Чланак Prvi naučni dokazi o virofagima, organizmima koji se hrane virusima се појављује прво на Biznis i Finansije.