U skladu sa kalendarima obrazovno-vaspitnog rada za osnovne i srednje škole, kojima je data mogućnost odstupanja od utvrđenog broja nastavnih dana do pet odsto, drugo polugodište školske 2022/2023. godine za učenike osnovne i srednje škole, u delu koji se odnosi na redovnu nastavu, završava se u utorak, 6. juna 2023. godine, navodi se u dopisu Ministarstva.

Kako se dodaje, sve ostale aktivnosti predviđene kalendarima obrazovno-vaspitnog rada za osnovne i srednje škole ostvaruju se i dalje kako je utvrđeno.

Imajući u vidu podzakonska akta kojima je uređeno ocenjivanje učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, potrebno je da škola utvrdi predlog zaključnih ocena na kraju školske godine najkasnije do 6. juna 2023. godine, o čemu blagovremeno obaveštava učenike i njihove roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike.

U dopisu se navodi da je prilikom utvrđivanja predloga zaključnih ocena posebno potrebno voditi računa o odredbama koje se odnose na mogućnost predlaganja zaključne ocene u slučajevima kada je učenik ocenjen manje puta od propisanog.

Od škola se očekuje da svakom učeniku koji nije zadovoljan predlogom zaključne ocene, obezbedi uslove da tu ocenu i popravi ukoliko pokaže rezultat koji je osnova za popravljanje ocena.

Produženi boravak, kao poseban oblik obrazovno-vaspitnog rada, u školama gde postoji organizuje se i dalje, odnosno do 20. juna 2023. godine. Preporuka je da škola izvrši anketiranje roditelja i na osnovu rezultata anketiranja organizuje rad produženog boravka.

Aktivnosti

Takođe, celodnevna nastava, kao poseban oblik obrazovno-vaspitnog rada, organizuje se i dalje, odnosno do 20. juna 2023. godine. Rad u odeljenjima celodnevne nastave ostvaruje se kroz organizaciju različitih oblika slobodnih aktivnosti. Preporuka je da škola, i u ovom delu, izvrši anketiranje roditelja i na osnovu rezultata anketiranja organizuje celodnevnu nastavu.

Sve aktivnosti koje se odnose na organizaciju i realizaciju završnog ispita za učenike osmog razreda osnovne škole, završnog ispita na kraju srednjeg obrazovanja u trogodišnjem trajanju i maturskog ispita za učenike srednje škole sprovode se u skladu sa godišnjim planom. Takođe, sve aktivnosti koje se odnose na razredne i popravne ispite, godišnje ispite u osnovnim i srednjim muzičkim školama, kao i sve druge ispite koji se polažu u školama, sprovode se u skladu sa godišnjim planom. U stručnim školama se praksa, praktična nastava i učenje kroz rad sprovode u skladu sa godišnjim planom.

Vlada Srbije usvojila je juče Zaključak kojim se drugo polugodište školske 2022/23. godine za sve učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji završava 6. juna, i naložila Ministarstvu da preduzme radnje iz svoje nadležnosti u cilju njegove realizacije.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Koje aktivnosti u školi se nastavljaju posle 6. juna се појављује прво на Biznis i Finansije.

Inicijativu za početak pregovora podnela su dva reprezentativna sindikata – Ujedinjeni granski sindikat Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije, koji se nadaju da bi minimalna zarada mogla da bude vanredno povećana u ovoj godini, usled rasta inflacije.

Njihov je predlog da minimalna zarada, koja sada iznosi 40.020 dinara, bude izjednačena sa troškovima minimalne potrošačke korpe koji su premašili 50.000 dinara.

Ministarstvo finansija se oglasilo povodom takvog stava sindikata, navodeći da se povećanje minimalne cene rada radi jednom godišnje, tako da će novi „minimalac“ važi od 1. januara naredne godine.

Vlada Srbije je prošle godine u septembru odlučila da od ove godine minimalna zarada bude povećana 14,3%, na 40.020 dinara.

Prema procenama sindikata, oko 350 do 400 hiljada ljudi u Srbiji prima minimalnu zaradu, dok nešto više od 50% zaposlenih radi za oko 60.000 dinara.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Ministarstvo finansija: Nema vanrednog povećanja minimalca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema predlogu Zakona o budžetu za 2023. godinu, njihovi infrastrukturni poduhvati planirani su na čak 200 milijardi dinara. Najviše novca, četvrtina tog iznosa, trebalo bi da se uloži u izgradnju deonice Moravskog koridora Pojate – Preljina. Reč je o 50,6 milijardi dinara. Državna kasa na sve kapitalne projekte planira da potroši oko 427 milijardi dinara.

Drugi po vrednosti plan Ministarstva saobraćaja je rekonstrukcija mađarsko-srpske železnice. Sledeće godine bi u produžetak brze pruge trebalo da se uloži 25 milijardi dinara. Nastavak radova na auto-putu „Miloš Veliki“ trebalo bi da odnese oko 19,3 milijarde dinara. Reč je o deonici „Preljina – Požega.
Za izgradnju saobraćajnice Šabac – Loznica nadležni su odvojili 13,3 milijarde dinara. Skoro isto toliko novca je odvojeno i za Projekat izgradnje komunalne, kanalizacione, infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Srbiji.

Izgradnja beogradske obilaznice na deo od mosta preko reke Save kod Ostružnice do Bubanj potoka, a reč je o sektorima 4, 5 i 6, koštaće dogodine 11,2 milijarde dinara. U planu Ministarstva saobraćaja, i to sa 10,6 milijardi dinara, upisana je i brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma. Brza saobraćajnica od petlje Požarevac do Golupca će se raditi do iznosa od 9,3 milijarde dinara. Nastavlja se gradnja auto-puta Beograd – Sarajevo. Naredne godine će se u ovaj poduhvat uložiti nepunih devet milijardi dinara.

Sredstva za novi most

Spisak kapitalnih saobraćajnih i infrastrukturnih projketa je podugačak. Tu je i izgradnja brze saobraćajnice od Iverka do Lajkovca. Za to su planirane 5,4 milijarde dinara. Izgradnja novog mosta preko reke Save u Beogradu će sledeće godine budžet koštati 4,4 milijarde dinara. Skoro identičan iznos je planiran i za rekonstrukciju železničke pruge Niš – Dimitrovgrad.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Najveći novac iz budžeta za narednu godinu izdvojen za kapitalne projekte се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardu dinara, uključujući i sopstvene prihode indirektnih budžetskih korisnika, saopšteno je iz vlade.

U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski prihodi iznose 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije.

Ostatak čine donacije u iznosu od 50,5 milijardi dinara, što je 2,7 odsto ukupnih prihoda.

Predlogom budžeta za 2023. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.107,4 milijarde dinara.

Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države smanjuje se i do kraja 2023. godine zadržava na nivou od 56,1 odsto BDP.

Takođe, očekuje se da sledeće godine srpska privreda ostvari rast od 2,5 odsto.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Vlada usvojila budžet za 2023.godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Počev od večeras, planirano je da se isključi dekorativna rasveta na zgradi Vlade Republike Srbije, zgradi Ministarstva finansija i Ministarstva privrede, zgradi Predsedništva, kao i na drugim zgradama i objektima gde nije neophodna, saopšteno je iz Vlade.

Vlada apeluje i na druge institucije i organizacije da primene ovu preporuku kao primer odgovornog i racionalnog ponašanja, kako bismo zajednički dali doprinos u rešavanju izazova energetske krize sa kojima se suočava veliki broj zemalja.

Izvor: Ekapja

Foto: Pixabay

Чланак Radi uštede stuje, isključuje se dekorativna rasveta u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada Republike Srbije je saopštila da je usvojila na današnjoj sednici Uredbu o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, kako bi se zaštitilo tržište i sprečile deformacije u formiranju cena roba koje su od izuzetne važnosti za snadbevanje potrošača, naročito siromašnijih socijalnih kategorija.

Ovom uredbom ograničavaju se cene, kako proizvođačke, tako i one u trgovini na veliko i malo, za brašno tip T- 400 glatko, u pakovanju do pet kilograma, uključujujući i pet kilograma, brašno tip T-500 u pakovanju do pet kilograma, uključujući, takođe, i pet kilograma, jestivo suncokretovo ulje u pakovanju od jednog litra i svinjsko meso – but, tako da ne prelaze nivo cena od 15. novembra 2021. godine.

Takođe, propisana je maksimalna maloprodajna cena UHT mleka sa 2,8 procenata mlečne masti u pakovanju od jednog litra, maksimalna marža koju trgovci mogu da zaračunaju, kao i maksimalna maloprodajna i proizvođačke cene belog kristal šećepa po kilogramu.

Uredba je doneta s obzirom na to da su cene sirovina i proizvođačkih inputa i dalje na visokom nivou, a situacija na berzama u zemlji i okruženju i dalje nedovoljno predvidiva. Zbog toga je neophodno nastaviti sa primenom mere ograničenja cena ovih proizvoda, navode iz Vlade.

Privremeno ograničavanje količine suncokretovog ulja za izvoz

Na današnjoj sednici doneta je izmenjena i dopunjena Odluka o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo kojom se određuje količina ulja od semena suncokreta u pakovanjima za prodaju na malo za koje se dozvoljava izvoz na mesečnom nivou.

Odluka je doneta imajući u vidu da je potrebno omogućiti realizaciju zaključenih ugovora u što većem obimu, a radi očuvanja tradicionalnog tržišta, pri tome vodeći računa o snadbevenosti domaćeg tržišta.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Vlada ograničila cene osnovnih životnih namirnica do 31.jula се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zaključen je samo jedan ugovor za kukuruz po ceni od 31 dinar po kilogramu, bez poreza na dodatu vrednost (PDV), a pšenica se prodavala po ceni od 35,50 do 34,50 dinara, bez PDV-a, saopštila je danas ta berza.

„Nakon donošenja Uredbe o zabrani izvoza pšenice, kukuruza, brašna i ulja, prethodne nedelje, pala je tražnja na tržištu kukuruza i zaključen je samo jedan ugovor o kupoprodaji 50 tona po ceni od 31 dinar po kilogramu, bez PDV-a, što je pojeftinilo tu žitaricu za 9,18 odsto u odnosu na cenu nedelju dana ranije“ navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da se pšenica prodavala po ceni od 34,50 do 35,50 dinara po kilogramu, bez PDV-a i ta cena je niža 0,12 odsto u odnosu na cenu sedam dana ranije.

Pojačana tražnja soje podigla je njenu cenu do 80 dinara po kilogramu, bez PDV-a što je povećanje od 2,56 odsto u odnosu na cenu prethodne nedelje.

Najviše je poskupela suncokretova sačma sa 33 odsto proteina, za 15,35 odsto i kilogram se prodavao po ceni od 41 do 45 dinara bez PDV-a.

Mineralno đubrivo, ruski AN u pakovanju od 600 klilograma prodavalo se po ceni od 102,66 dinara po kilogramu, bez PDV-a, urea, proizvedena u Rusiji u pakovanju od 25 kilograma koštala je 108,82 dinara po kilogramu, bez PDV-a

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Odluka da se zabrani izvoz žitarica oborila cenu na Produktnoj berzi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do ove krize u ekonomskoj teoriji prevladavalo je mišljenje kako bi država trebala da spašava one koji su toliko veliki da bi njihova propast mogla značiti ozbiljni sistemski rizik na nacionalnom ili internacionalnom nivou. Otuda kovanica „Too Big to Fail“ (prevelik da propadne). No, s obzirom na to da se evropski donosioci odluka sve više boje moguće kaskade bankrota upravo malih i srednjih preduzeća, ideja o javnim udelima u srednjim i malim kompanijama sve više jača među zvaničnicima, ali i ekonomistima.

Velikom broju evropskih malih i srednjih kompanija treba kapitalno jačanje

O toj ideji već se raspravljalo u Evropskoj komisiji, u Francuskoj upravo preispituju tu opciju, kao i u Nemačkoj. U ovoj krizi postaje jasno da mnogim malim i srednjim firmama neće biti dovoljno obezbediti jeftine zajmove zbog ionako visokog nivoa zaduženosti. Velikom broju evropskih malih i srednjih kompanija treba kapitalno jačanje. S obzirom na to da male i srednje kompanije zapošljavaju najviše ljudi, u više evropskih zemalja razmišljaju o novom obliku intervencije, odnosno kapitalnoj pomoći manjim kompanijama uz sticanje vlasničkog udela.

Problem tog pristupa jest dalje produbljivanje uloge države u ekonomiji. Država bi se mogla pretvoriti u arbitra koji će odabrati pobednike i gubitnike, te dodatno distorzirati tržište koje je ionako pod snažnim uticajem monetarnih i fiskalnih podsticajnih mera još od finansijske krize 2008. godine.

Velike su šanse da će donosioci odluka zažmuriti na principijelno pitanje o prevelikom uticaju države na tržište, jer se ne boje samo talasa bankrota malih i srednjih kompanija, nego i zamrzavanja investicija u periodu koji dolazi jer prezadužene firme sigurno neće krenuti sa značajnim ulaganjima

Tamo gde će vlade pomoći s injekcijama kapitala, kompanije će biti otpornije

.Ove nedelje je EK identifikovala korporativnu solventnost kao ključni rizik koji bi mogao „pojačati i otežati pandemijski šok, te podići nivo loših kredita“. Komisija procenjuje da će samo ove godine trebati 720 milijardi evra pomoći kompanijama koje bi, da nije bilo krize izazvane pandemijom, imale održivo poslovanje. Zvaničnici Komisije zato predlažu instrument „za podršku solventnosti“ kao deo fonda za oporavak. Ideja je uz javni budžet mobilizovati oko 300 miliona evra kroz private equity investicije.

Glavni ekonomista OECD-a, Laurence Bone, upozorio je na saslušanju pred Evropskim parlamentom da države redom prekidaju hitne mere podrške kompanijama koje su odobrene po izbijanju pandemije, a ukidanje tih mera biće veliki izazov korporativne solventnosti. Tamo gde će vlade pomoći s injekcijama kapitala, kompanije će biti otpornije, poručio je Boone.

Hoćemo li zaista gledati kako vlade postaju akcionari desetina hiljada malih preduzeća?

Izvor: Blic

Чланак Da li će država postati akcionar malih preduzeća? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banka Engleske donela je odluku o direktnom finansiranju britanske vlade, kako bi se što pre obezbedilo plaćanje troškova koji ubrzano rastu. Cilj je da se državi omogući da zaobiđe dodatna zaduživanja. Ovakva odluka centralne banke je usledila nakon što je postalo jasno da će pad najvećih evropskih ekonomija, nemačke, italijanske i francuske, u drugom kvartalu ove godine premašiti 10%, što je mnogo više nego što je prognozirano samo pre nekoliko dana.

Ovakav potez je krajnje neuobičajena praksa centralnih banaka jer na duži rok može izazvati hiperinflaciju. Guverner engleske centralne banke je još početkom ove nedelje tvrdio kako je takva mera neprihvatljiva, ali je prema mišljenju analitičara podlegao pritisku britanskog ministarstva finansija u situaciji kada se privreda ubrzano urušava.
Vlasti u Britaniji su procenile da je od izrazrazito velikih rizika ovakve mere u srednjoročnom i dugoročnom periodu, kratkoročna pretnja zbog privrednih posledica pandemije – najopasnija.

Banka Engleske će na ovaj način dramatično povećati iznos na računu vlade, slično kao kada bi se značajno povećao dozvoljeni minus na tekućem računu građana. Britanska vlada je, naime, samo za april utrostručila planirane potrebe finansiranja sa 15 milijardi funti na 45 milijardi.

Za sada se samo nagađa sa koliko dodatnog novca će Banka Engleske finansirati vladu. U britanskom ministarstvu finansija tvrde da će ova mera biti privremena i na kratak rok, te da neće izazvati inflaciju. Neki stručnjaci, međutim, izražavaju zabrinutost da bi ova mera mogla potrajati, što bi dovelo do štampanja novca i enromne inflacije.

Чланак Banka Engleske prva koja će finansirati svoju vladu се појављује прво на Biznis i Finansije.