Banka Engleske je prva centralna banka koja je donela odluku da direktno finansira svoju vladu. Ovakva praksa centralnih banaka je krajnje neuobičajena jer na duži rok može izazvati hiperinflaciju. Vlasti u Britaniji su procenile da je od tog rizika daleko opasnija neposredna pretnja od ubrzanog urušavanja privrede.
Banka Engleske donela je odluku o direktnom finansiranju britanske vlade, kako bi se što pre obezbedilo plaćanje troškova koji ubrzano rastu. Cilj je da se državi omogući da zaobiđe dodatna zaduživanja. Ovakva odluka centralne banke je usledila nakon što je postalo jasno da će pad najvećih evropskih ekonomija, nemačke, italijanske i francuske, u drugom kvartalu ove godine premašiti 10%, što je mnogo više nego što je prognozirano samo pre nekoliko dana.
Ovakav potez je krajnje neuobičajena praksa centralnih banaka jer na duži rok može izazvati hiperinflaciju. Guverner engleske centralne banke je još početkom ove nedelje tvrdio kako je takva mera neprihvatljiva, ali je prema mišljenju analitičara podlegao pritisku britanskog ministarstva finansija u situaciji kada se privreda ubrzano urušava.
Vlasti u Britaniji su procenile da je od izrazrazito velikih rizika ovakve mere u srednjoročnom i dugoročnom periodu, kratkoročna pretnja zbog privrednih posledica pandemije – najopasnija.
Banka Engleske će na ovaj način dramatično povećati iznos na računu vlade, slično kao kada bi se značajno povećao dozvoljeni minus na tekućem računu građana. Britanska vlada je, naime, samo za april utrostručila planirane potrebe finansiranja sa 15 milijardi funti na 45 milijardi.
Za sada se samo nagađa sa koliko dodatnog novca će Banka Engleske finansirati vladu. U britanskom ministarstvu finansija tvrde da će ova mera biti privremena i na kratak rok, te da neće izazvati inflaciju. Neki stručnjaci, međutim, izražavaju zabrinutost da bi ova mera mogla potrajati, što bi dovelo do štampanja novca i enromne inflacije.