U skladu s predloženim budžetom, planirano je ulaganje od 110 miliona dolara u železničku infrastrukturu, a sredstva bi trebala doći iz povećanja taksi za avio-kompanije.

Dodatno, planira se ponovno pokretanje noćnog voza od Pariza do Berlina, sa početnom cenom od samo 29 dolara i tri polaska nedeljno.

Francuska vlada takođe planira proširenje zakona koji zabranjuje letove na kratke razdaljine gde postoje brze železničke rute. Ovaj model želi se primeniti i u Nemačkoj, gde građani za oko 50 dolara mesečno mogu koristiti javni prevoz, uključujući međugradske vozove.

Ministar Bon takođe najavljuje razmatranje povećanja poreza na privatne avione u EU, kako bi se dodatno smanjila emisija ugljenika. Iako donošenje novih pravila u EU može biti spor proces, podrška ovim inicijativama jasno je izražena.

Uprkos početnim kontroverzama, Evropski sud je potvrdio zakon o zabrani letova na kratkim razdaljinama, naglašavajući da je klimatska kriza izuzetna okolnost koja opravdava ove mere.

Nedavno istraživanje Greenpeace-a ukazuje na to da su vozne karte često znatno skuplje od avionskih, često koštajući između dva i pet puta više.

Izvor: 24seam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Vozne karte često skuplje od avionskih се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji, iako između Beograda i Novog Sada saobraćaju brzi vozovi i nove kompozicije, mali je broj mesta do kojih se može otputovati vozom, dok opcija za putovanje u inostranstvo, osim Bara poslednjih godina nema.

Najveće šanse da putujete Srbijom iz voza postoje ako se krene iz Beograda. Glavni grad je povezan je železnicom sa Valjevom, Novim Sadom, Užicem, Loznicom, Vršcem, Šidom, Nišom. Ipak, potrebno je obratiti pažnju na to da su neke pruge u boljem stanju i pružaju ne samo zadovljstvo putovanja već i optimalnu brzinu.

Najbrže do Novog Sada

Pruga Beograd Novi Sad je bez dileme najbrža u Srbiji. Između dva grada stiže se u zavisnosti od broja stanica na kojima se voz zaustavlja od 35 do 50 minuta. Osim Egzita, Novi Sad nudi dovoljno različitih sadržaja koje mogu upotpuniti izlet.

Obnovljena pruga do Užica pruža mogućnost da se relativno brzo dođe do centralne Srbije. Na pojedinim delovima pruge razvijaju se brzine i do 140 kilometara na sat. Brzi voz putuje oko tri sata po redu vožnje, a putovanje na ovaj način je bezbednije od onog automobilom. Takođe se izbegava putovanje ovčarsko-kablarskom klisurom. Na ovaj način se brzo može stići i do Zlatibora koji se nalazi u neposrednoj blizini.

Atrakcije u Vršcu

Popularna je i linija Beograd Vršac. Ovaj banatski grad je poznat kao vinogradarski kraj i popularne su vinske ture. Vršac, tačnije vršačke planine iznad grada je i mesto gde se zbog vetra masovno praktikuje paraglajding i pruža se panoramski pogled na šumu, plantaže grožđa i grad.

Putovanje traje oko sat i 45 minuta. Kako za portal N1 najavljuju iz Srbija voza, u planu su i posebni programi za Vršac tokom vinskih svečanosti. Ne treba posebno pominjati da putnici vozom ne moraju da brinu o vožnji ako popiju koju čašu vina. Šteta je što se do Vršca vozom može doći samo iz Beograda.

Obnovljena je i pruga do Šida, odnosno Loznice. Ipak se dužina putovanja nije smanjila tako da je do Loznice potrebno odvojiti tri sata, a Šida, pola sata manje. Voz do Loznice ide samo jednom dnevno.

Do Niša se putuje šest sati, a iako je to duplo duže nego autoputem ova linija je, kako navode iz Srbija voza, često puna, jer ljudi i vole komfor koji pružaju vagoni.

Van zemlje samo do Bara

Jedina međunarodna linija iz Srbije je trenutno ona od Zemuna do Bara. Nekadašnji voz Beograd Bar je zbog zatvaranja Glavne železničke stanice, a zatim i one na Topčideru prebačen u Zemun.

Ovaj voz po redu vožnje putuje zvanično oko 12 sati, ali zna se da je moguće ići i po 16, 18, 20 časova. Ako ni zbog čega drugog dugog, dugo putovanje u Crnu Goru može biti i prednost, pod uslovom jer je ova pruga remek delo gradnje 20. veka.

Dugačka je 476 kilometara, sa čak 254 tunela i 234 mosta. Most iznad Male rijeke je jedan od najviših u Evropi. Dužine je 498, a visine 200 m. Osim njega ističu se i mostovi Ljuboviđa (450 m) i Uvac (308 m). Ovim voz staje i u Podgorici.

Nišlije do Zaječara i Lapova

Osim za Beograd Nišlije teško da mogu da putuju vozom bilo gde. Zvanično, postoje linije za Zaječar i Lapovo. Pruga do Zaječara je lepa za oko, ima dosta tunela, ali je i pored rekonstrukcije i dalje spora, tako da je za ovu razdaljinu potrebno oko četiri sata iako je planirano da putovanje traje duplo manje. Nišlijama željnim voza ostaje i mogućnost da odu do Lapova, a za to je potrebno utrošiti oko tri sata.

Jagodina bolje povezana od Kragujevca

Kraljevo ima ukupno 11 polazaka dnevno a povezano je sa lokalnim gradovima pout Čačka, Požege, Lapova, Jagodine, Rudnice, Za razliku do Kraljeva, Jagodina je povezana sa dva velika grada Beogradom i Nišem, dok daleko veći i Kragujevac ima vezu samo sa Lapovom i Kraljevom.

Iz Smedereva može se samo do Požarevca i Lapova, dok Požarevljani mogu samo do Smedereva. Stanovnici Zaječara i okoline mogu da putuju samo po lokalu odnosno istočnoj Srbiji. Osim do Niša tu su još rute do Negotina i Majdanpeka, a putuje se između dva i dva i po sata.

Iz Novog Sada u tri mesta

Novosađani osim za Beograd imaju mogućnost da putuju do Beograda i Sombora, a sudeći prema redu vožnju sa sajta Srbijavoz i do Subotice iako se ta pruga u rekonstruciji. Putovanje do Sombora traje dva sata i 20 minuta, a do Subotice četiri sata i 15 minuta.

Subotica u rekonstrukciji

Iz Subotice je, prema rasporedu Srbijavoza, moguće putovati samo po Vojvodini, odnosno do Novog Sada, Zrenjanina, Sombora i Kikinde. Do Sombora ide tri puta dnevno, a do Kikinde i Novog Sada dva puta, dok ka Zrenjaninu postoji samo jedna polazak dnevno.

Šarganska osmica

Gosti Tare i okoline imaju priliku da putuju najromantičnijem vozom u Srbiji, Šarganskom osmicom. Ona je ujedno jedno od najatraktivnijih turističko muzejskih železnica u Evropi i smatra se jedinstvenim graditeljskim remek delom u svetu među prugama uzanog koloseka.

Pruga, širine koloseka 760 mm, prolazi najlepšim planinskim predelima Mokre Gore sa pet mostova i 22 tunela. Na ukupnoj dužini pruge, na relaciji Mokra Gora – Šargan Vitasi, od 15,5 km prelazi se visinska razlika od 300 m. Postoji i druga linija koja ide do Višegrada. Voz „Nostalgija“, koji čine restaurirani vagoni, saobraća tokom letnje i zimske turističke sezone.

Izvor: N1/Danas
Foto: Pixabay

Чланак Kuda voz može da vas vodi po Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Španija je odlučila da sledi primer Nemačke koja će pad životnog standarda stanovništva i rast cene goriva ublažiti tako što će karta za prevoz železnicom po celoj zemlji koštati samo devet evra mesečno. Da je ova mera itekako bila potrebna pokazalo je ogromno interesovanje za nemačke vozove, koji su bili krcati po njenom stupanju na snagu.

Slično se očekuje i u Španiji. Doduše, u toj zemlji su cene vožnje već prepolovljene jer je španski premijer u naporima da potpomogne “radničku klasu” i sve one koji jedva sastavljaju kraj s krajem, doneo odluku da, ako ništa drugo, bar javni prevoz tokom leta bude jeftiniji. A od septembra i besplatan.

Odnosno, biće besplatno korišćenje gradskih vozova i onih koji pokrivaju železničku mrežu udaljenu do 300 kilometara od gradova. To znači da će na primer moći besplatno da se putuje od Barselone do Sevilje ili između Madrida i Bilbaa.

Besplatne vozne karte biće finansirane iz novog poreza za banke i energetske kompanije koje su profitirale tokom ove krize zahvaljujući povećanju kamatnih stopa i cene energije i energenata. Taj porez će biti uveden 2023. godine i očekuje se da će na godišnjem nivou generisati oko 3,5 milijarde evra.

Foto: Pixabay

Чланак Španija će novim porezom za banke i energetske kompanije finansirati besplatan prevoz се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na onlajn kupovinu popust je pet odsto, a mesečna karta, za neograničen broj vožnji, koštaće 6.874 dinara.

„Za sve koji idu od Beorgada do Novog Sada, a takođe i za sve ljude koji koriste regio vozove i za ljude koji koriste vozove da stignu do radnog mesta iz Banovaca, Pazove, Zemun Polja, Inđije, uvodimo posebne mesečne karte koje će biti još stimulativnije i još jeftinije“, kaže ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović.

Namera je da ne dođe do velikog poskupljenja odjednom, već da se cena postepeno povećava.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Karte za „Soko“ na relaciji Beograd – Novi Sad od 1. juna 400 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je nedavno najavio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, karta za brzi voz će u promotivnom periodu koštati 300 dinara u jednom pravcu, dok će prevoz za decu uzrasta do sedam godina koja su u pratnji roditelja biti besplatan.

Štadlerov voz, inače dabldeker, najsavremeniji je u regionu.

Ima 316 mesta za sedenje, a 24 su prvog razreda. Ima najnoviji sistem sigurnosti. Voz je četvorodelni.

Inače, putovanje za koje će sada biti dovoljno samo 30 minuta, pre rekonstrukcije pruge je trajalo od 90 do čak 110 minuta.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Od danas brzi voz, karta do Novog Sada 300 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Razvoj voza Hibari koštao je oko četiri milijarde jena ili 35 miliona dolara, a može da pređe razdaljinu do 140 kilometara pri maksimalnoj brzini od 100 km/h sa jednim punjenjem vodonika, izveštava Blumberg.

„East Japan Railway“, koji je razvio voz u partnerstvu sa Tojotom i Hitačijem, planira da zameni svoju dizel flotu lokomotivama Hibari i da ih ponudi na izvoznim tržištima. Komercijalne usluge novog voza trebalo bi da počnu 2030. godine.

Japan je proizveo vodonično gorivo kao glavni izvor čiste energije za dostizanje neto nulte emisije štetnih gasova.
Vlada je saopštila da ima za cilj da poveća potrošnju vodonika na 20 miliona tona do 2050. godine, a energetske kompanije, kao što su Ivatani korporacija i Kavasaki Hevi Indastris, pokušavaju da izgrade lance snabdevanja vodonikom kako bi snizile njegovu cenu.

Evropa je bila pionir sa vozovima na vodonik, pri čemu je Nemačka 2018. uvela prvi takav voz na svetu koji je proizvela kompanija Alstom. Takođe, Simens i Dojče Ban rade na razvoju novih regionalnih vozova s pogonom na vodonik i specijalnih stanica za gorivo, čije će testiranje, kako se najavljuje, početi 2024. godine.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Test vožnja prvog voza na vodonik u Japanu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međunarodni večernji voz koji saobraća na relaciji Topčider – Bar – Topčider, polaziće iz Beograd Centra u 21.10 časova.

Večernji voz koji iz Bara polazi u 19 časova dolaziće u Beograd Centar u 6.15 časova. U sastavu međunarodnog voza „Lovćen“ od 30. septembra neće biti kola za prevoz praćenih automobila.

„Vozovi iz unutrašnjeg saobraćaja koji saobraćaju na relaciji Niš – Topčider – Niš, takođe će saobraćati do i od stanice Beograd Centar. Voz koji iz Niša polazi u 03.10 časova, dolaziće u stanicu Beograd Centar u 8.22 časova, a voz iz Beograd Centra za Niš polaziće u 15.12 časova“, navodi „Srbija voz“

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Od 1. oktobra svi vozovi iz Beograda kreću sa Prokopa – zatvara se Topčider се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stare železničke stanice u Beogradu više nema i do Prokopa, odnosno stanice Beograd centar je uglavnom teško doći, o čemu svedoče iskustva brojnih putnika.

To „uglavnom“ znači i da postoje izuzeci od uvreženog pravila. Putnik koji treba da dođe do Prokopa, ako je dobro informisan, može da koristi i železničku stanicu Vukov spomenik, ili bilo koju drugu na liniji voza koji saobraća između Batajnice i Ovče.

Jedna od stanica na toj relaciji je Beograd centar, odnosno Prokop, nova glavna železnička stanica u prestonici Srbije.

Za ulazak na stanicu Vukov spomenik potrebna je Bus Plus karta od 90 dinara, putovanje traje svega pet minuta, ali „gradska železnica“ ne ide često i problem je zapravo u tome, šta vredi takva pogodnost kada je nema dovoljno.

Mane i pogodnosti te linije najbolje poznaju ljudi koji gradskom železnicom putuju na posao.

Oni ne ulaze u poslepodnevni špic u Beogradu, preko mosta Gazela, pa od Zemuna do Vukovog spomenika stižu za oko pola stata.

Brzina  oko 100 kilometara na čas

Put do Užica mnogo se razlikuje od onog ranijih godina, pre nabavke novih vozova iz Rusije i Švajcarske i pre poslednje rekonstrukcije pruge od Resnika do Valjeva.

Ta pruga rekonstruisana je novcem iz čuvenog ruskog kredita kojim su u Srbiji nabavljeni i prvi novi ruski vozovi, posle duže godina, dom su Štadlerovi vozovi kupljeni posebno.

Ranije se na „Barskoj pruzi“ često dešavalo da lokomotiva vuče svega dva vagona, pa su gužve bile neminovne, nije bilo autoputa i više je ljudi putovalo vozom.

Štadlerov voz na delu „Barske pruge“ od Beograda do Valjeva sada praktično klizi brzinom koja je oko 100 kilometara na čas.
Brzo se stiže i do Barajeva, nekada se kompozicija do te stanice „vukla“ i po čitavih 50 minuta. Za to vreme sada „lagano“ stižete do Lazarevca.

Voz posle Lazarevca i Lajkovca, brzo stiže u Valjevo, usput primećujemo da su zgrade nekih stanica sveže renovirane.

Utisak kvari naselje puno smeća u Lajkovcu koje je tik uz prugu i podseća na nekadašnje nehigijensko naselje ispod mosta Gazela u Beogradu, ali je dosta manje od njega.

Usput se zbog kolubarskih ugljenokopa i loženja uglja oseća ugljenmonoksid, ali podnošljivo je, danju se iz voza vide noviji kopovi u okolini Vreoca i napuštene kuće u nekim delovima naselja odakle su iseljeni meštani zbog proširenja REI Kolubara.

Voz pristaje u valjevsku stanicu i nastavlja prema kanjonu reke Gradac, inače čuvenom po lepoj prirodi, ali sada je noć, pa nema uživanja u pogledu.

Štadlerovi vozovi su niskopodni

Na izlasku iz Valjeva vidimo železnički nadvožnjak i tunel bez pruge koji je verovatno deo nedovršene pruge Valjevo – Loznica, o kojoj se govori pred svake izbore.
Voz kroz kanjon reke Gradac osetno usporava, jasno je da taj deo pruge nije rekonstruisan, čuje se škripa točkova i sve podseća na „nekadašnja“ putovanja, put je manje udoban, puca u ušima, blagim usponom voz se penje uzbrdo.

Danju i u letnjim mesecima ako putujete vozom od Valjeva do Kosjerića pogled prosto „mami“, priroda je u tom delu Srbije očuvana, kada je lepo vreme u vozu često možete da sretnete i planinare.

Štadlerovi vozovi su niskopodni, podsećaju na španske tramvaje u Beogradu, ali su prostraniji i veći, prilagođeni invalidima, imaju utikače za struju, konstruisani su i za transport bicikala.

Prema informacijama sa sajta železnice, kao i prema rečima samih konduktera, doplata vozne karte za bicikl iznosi 100 dinara i ne mogu da vas odbiju.

Biciklistima, naročito „zaluđenicima“ to mnogo znači jer nema rasklapanja i pakovanja bicikala u sprecijalne torbe za tu namenu.

Redom se smenjuju stanice Samari, Lastra, Drenovački Kik, Ražana, Kosjerić i ostale, ima ih dosta i građene su za meštane, kojih u planinskim selima ima sve manje, pa na nekim stanicama putnici retko ulaze, ali voz uredno staje na njima, ako je putnički.

Posle Kosjerića, voz polako ubrzava, nema nikakvnih ukrštanja sa drugim vozovima, pa nema ni kašnjenja, stiže na vreme u Užice, gde prolazimo kroz nedavno renoviranu zgradu železničke stanice.
To je ujedno i zadnja stanica Štadlerovog voza koji iz Beograda kreće u 19 i 40h, bez kašnjenja u polasku.

Voz je pod video nadzorom

Večernji vozovi iz Beograda ranije su po pravilu išli do Prijepolja ili do Bara u Crnoj Gori.

Nije tajna da je pruga od Užica do Prijepolja u lošem stanju i da joj je već godinama potrebna rekonstrukcija, na šta često apeluju uglavnom mašinovođe.

Međutim, ozbiljnijih radova na pruzi Beograd – Bar, sem rekonstrukcije njene trase od Resnika do Valjeva, od 1976. godine kada je puštena u rad, kao svojevrstan građevinski podvig (radnici su tokom izgradnje na neka mesta morali da stižu helikopterom), nije bilo.

O brzini Štadlerovog voza i o stanicama putnici se redovno obaveštavaju na displeju, ali i glasovno.

Zabranjeno je pušenje i to je možda jedna od najbitnijih razlika u odnosu na nekadašnja pravila koja su se kršila ili su to prosto dozvoljavala.

Voz je pod video nadzorom, što znatno olakšava kontrolu nesavesnih putnika, nema prljanja i sečenja sedišta, pisanja po inventaru.

Cena povratne karte od Beograda do Užica je 1066 dinara, kondukteri su u novim uniformama, ljubazni su, svako mora da ima kartu i nema nikakvog „švercovanja“ u prevozu.

Put vozom od Užica do Beograda, u vreme kada je cela pruga bila u dobrom stanju i kada je njom saobraćao takozvani „poslovni voz“, prema rečima konduktera trajao je manje od dva i po sata.

Putnički voz danas na toj relaciji putuje nešto duže od tri i po sata.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Putovanje srpskom železnicom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzeće „Srbija voz“ je obavestilo putnike da zbog infrastrukturnih radova između stanica Elemir i Banatsko Miloševo (Novo Miloševo), u vremenskom intervalu od 4 do 23 časova, na liniji Zrenjanin – Kikinda umesto voza i dalje saobraća autobus. I tako će biti do decembra, saznaje portal „Zrenjaninski“.

To se odnosi na polaske iz Zrenjanina za Kikindu u 7.20, 14.15 i 20.20 časova, kao i iz Kikinde za Zrenjanin u 4, 10.55 i 17.10 časova.

Kako su objasnili na Glavnoj železničkoj stanici u Zrenjaninu, putnici kartu za voz kupe na železničkoj stanici i sa njom uđu u autobus. Autobus putuje rutom kao voz, odnosno svraća na svaku usputnu železničku stanicu. Kako ide brže od voza, pravi i pauze, pa se putovanje malo otegne.

„Autobus koji zamenjuje voz od Zrenjanina do Kikinde putuje oko dva sata. Mogao bi i brže, jasno je, ali mora da poštuje red vožnje voza“, rekli su na železničkoj stanici.

Malo je duže, ali nije skuplje. Karta u jednom smeru košta 306, a povratna 490 dinara.

Kad radovi budu završeni, voz će na ovoj relaciji moći da se kreće brzinom i do 70 kilometara na sat, umesto 20, koliko je “puzao” u prethodnom periodu, navodi portal „Zrenjaninski“.

Чланак Putnici kartu za voz kupe na železničkoj stanici i sa njom uđu u autobus се појављује прво на Biznis i Finansije.

Varga je u video poruci, objavljenoj na njegovom postu na Fejsbuku, naveo da je kamata na kineski kredit fiksna i da postoji opcija prevremen otplate, ne ulazeći u detalje o drugim uslovima zajma, prenosi Rojters.

Izvor: Tanjug

Чланак Izgradnje brze pruge između Budimpešte i Beograda се појављује прво на Biznis i Finansije.