Ponedeljkom i sredom od 10 časova deca imaju časove plesa, dok petkom od 13.30 idu na „sportišu“. Ova tri dana su im ujedno i dani kada imaju najmanje dodatnih aktivnosti. Već u utorak „sportiša“ počinje od 9.30, časovi engleskog od 10.30, a „frulica“, odnosno školica muzike od 14 časova. Slična situacija je i u četvrtak, kada časovi engleskog počinju od pola 11, a časovi muzike od 14 časova. Ovako izgledaju dani u jednom državnom vrtiću u Beogradu, u kome rade četiri različite školice. Ali, samo za onu decu čiji roditelji sve ove dodatne aktivnosti mogu i da plate.

Mesečno to košta 7.600 dinara, više od iznosa koji se plaća za boravak dece u vrtiću. U zavisnosti od aktivnosti, ali i od „školice“, članarina je od 1.800 do 2.000 dinara mesečno, za časove koji se održavaju dva puta nedeljno, po 45 minuta do sat vremena. U grupama u vrtićima ima oko 25 a ponekad i više od 30 dece, i ako se cena pomnoži sa ovim brojem mališana, dobija se jasna računica da je posao sa dodatnim aktivnostima više nego isplativ. Naročito ako se uzme u obzir da ove školice ne plaćaju prostor, struju, grejanje, ne kupuju nameštaj niti bilo šta drugo. Sve to već ima u vrtićima gde oni drže svoje časove.

Istina, ovaj posao ima i drugu stranu, jer ne pohađaju sva deca dodatne aktivnosti, a sve češće se dešavaju i problemi sa naplatom članarine.

Šta su kriterijumi?

Na koji način, i pod kojim uslovima se bira koje će školice dodatnih aktivnosti raditi u vrtićima, bar formalno, definisano je „Pravilnikom o bližim uslovima za ostvarivanje različitih oblika i programa vaspitno-obrazovnog rada i drugih oblika rada i usluga koje ostvaruje predškolska ustanova“, koji je tadašnji ministar prosvete Branko Ružić potpisao u julu 2021. godine. Pravilnik se sastoji iz 13 članova, i navode se formalni uslovi koje jedno pravno ili fizičko lice mora da ispuni da bi konkurisalo za dodatne aktivnosti u vrtićima.

Za početak, piše da je potrebno dostaviti naziv programa, njegove ciljeve, ali i način planiranja i vrednovanja tog programa. Važno je i da je usklađen sa osnovnim programom predškolskog vaspitanja i obrazovanja, te da sagledava dete, praksu vrtića, kao i prirodu i funkciju predškolskog vaspitanja i obrazovanja. U pravilniku se navodi da će pedagoški kolegijum svake ustanove vršiti procenu kvaliteta ponude i doneti konačnu odluku, i to na osnovu elaborata koje su školice dodatnih aktivnosti u vrtićima takođe dužne da podnesu.

Kako u praksi zaista izgleda biranje dodatnih aktivnosti u vrtićima, koliko tih školica može da radi u jednom obdaništu i koje uslove suštinski moraju da ispune, pitali smo nekoliko rukovodilaca predškolskih ustanova. Neki nisu želeli da razgovaraju, dok su se pojedini, kao na primer Sanja Lazović iz predškolske ustanove „Naši dani“ iz Beograda, pozvali na ovaj pravilnik i objasnili da se ova procedura poštuje, kao i da je identična u svim predškolskim ustanovama.

Ima obdaništa koja su za dodatne aktivnosti raspisivala i javne nabavke. Tako, predškolska ustanova iz Temerina je najbolje školice engleskog jezika za decu birala u postupku javne nabavke male vrednosti, a kriterijum po kome su birali ko će decu učiti engleski je najniža ponuđena cena. Osim toga, školice koje su želele da se prijave morale su da dostave nastavni plan, odnosno konkretna znanja i oblasti koje će obrađivati, ali i da njihovi predavači imaju najmanje B2 znanje iz engleskog jezika, kao i da najmanje pet godina već rade u nekim predškolskim ustanovama.

Koja je najbolja školica sporta, predškolska ustanova „Dr. Simo Milošević“ iz Zemuna je prethodne školske godine odlučivala na osnovu cene, ali i kvaliteta. Kako je navedeno u njihovoj konkursnoj dokumentaciji, „na osnovu kvaliteta i cene Ustanova vrši procenu kvaliteta ponude usluge, koja uključuje procenu primerenosti aktivnosti i sadržaja usluge namenjene deci predškolskog uzrasta u skladu sa koncepcijskim polazištima osnova programa, a na osnovu podnetog elaborata“.

I do trećine članarina nenaplaćeno

„Već 13 godina mi se prijavljujemo za držanje škola sporta u vrtićima. U Savezu imamo stručni tim, svi smo magistri sporta, i pravimo zaista detaljan plan i program šta radimo sa decom u vrtićima različitog uzrasta. To su osnove sporta sa loptom, atletika, gimnastika, ritmika i korektivne vežbe. Ali, svake godine unosimo neke novine, usavršavamo. Nisu ni deca ista sada, i pre deset godina. Primećujemo da im je koncentracija nešto slabija, disciplina na nešto nižem nivou. Zato danas naši treneri moraju da budu i animatori“, kaže za B&F Goran Vještica, predsednik Saveza za predškolski sport i fizičko vaspitanje Srbije.

Oni trenutno rade u 40 vrtića u Beogradu, a prema rečima Vještice, svi njihovi treneri koji rade sa decom su ili profesori fizičkog vaspitanja, ili kolege sa Učiteljskog fakulteta. Uz to, pre nego što odu u bilo koji vrtić, prolaze i obuku u Savezu kako se pravilno izvode vežbe i radi sa decom. Naš sagovornik dodaje da već kod petogodišnjaka može da se vidi da li je dete nadareno za neki sport i koji i da njihovi treneri na to skreću pažnju roditeljima.

„Na osnovu našeg dugogodišnjeg iskustva, oko 30 odsto dece odskače od drugih. Uz pravilan rad i vežbu mogli bi da budu veoma dobri sportisti. Ali, u njihovom uzrastu nama je pre svega cilj da zavole sport“, objašnjava Vještica.

Najveći problem im je naplata članarine. Njihova gruba procena pokazuje da u svakom vrtiću imaju dužnike, a negde to ide i do 30 procenata od ukupnog broja mališana koji pohađaju „sportišu“.

„Mi u Savezu nismo strogi i ne isključujemo decu čim njihovi roditelji ne plate. Preko leta ih zovemo i pokušavamo da naplatimo zaostala dugovanja, ali se dešava i da dete ode iz vrtića, a da se dug nikada ne naplati. Ali, nikada te roditelje nismo tužili sudu. Već znamo da je pravilo da oni roditelji koji duguju za vrtić, duguju i nama za školicu sporta“, kaže Vještica.

On ističe da nema govora o nekoj velikoj isplativosti školica u vrtićima, a da Savez ima i puno drugih projekata na kojima radi, pa srećom egzistencija im i ne zavisi od naplate članarina u vrtićima. „Naš princip je i da svako treće, četvrto dete iz iste porodice ne plaća naše časove, kao ni deca zaposlenih u vrtićima. Kad sve to saberemo sa roditeljima koji ne plaćaju redovno, zaista nema govora o nekoj velikoj isplativosti“, tvrdi naš sagovornik.

Pozorište samo za decu koja plate

Pored raznih školica plesa, glume, engleskog, sporta ili muzike, u skoro sve vrtiće, bar u većim gradovima, jednom nedeljno dolaze i dečije pozorišne trupe. I za njih se takođe raspisuje javni poziv za prikupljanje ponuda za izvođenje predstava. Tako je, pre nekoliko godina, predškolska ustanova „11. april“ sa Novog Beograda objavila javni poziv u jednim dnevnim novinama. Tražili su za svaki mesec po jedno pozorište, osim za decembar kada su bile planirane tri novogodišnje predstave.

Zainteresovana pozorišta i pozorišne trupe trebale su da dostave konkursnu dokumentaciju, i to naziv predstave, sadržaj, ali i imena glumaca i režisera, kao i cenu pojedinačne karte. Pre odluke o tome ko će biti izabran bilo je potrebno i da odigraju promotivnu predstavu. Kako su objasnili u ovoj predškolskoj ustanovi, njihova komisija će izabrati najpovoljnijeg ponuđača, i to nakon pregledane dokumentacije ali i izvedene promotivne predstave. U javnom pozivu je jasno naznačeno i da dečije predstave finansiraju roditelji, a to košta od 250 do 300 dinara.

I na kraju, deca čiji roditelji nemaju novca da plate ni dodatne aktivnosti, ni pozorišne predstave, za vreme njihovog trajanje odlaze u drugu sobu, ili drugu grupu, i čekaju dok se „plaćeni program“ završi.

Aleksandra Galić

Biznis i finansije 213, septembar 2023.

Foto: Joel Overbeck, Unsplash

Чланак Privatne škole u vrtićima: Podela dece još „od pelena“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na prvom mestu Blumbergove liste takvih primera nalazi se Island, koji troši skoro 1,8% svog BDP-a na jaslene i vrtićke ustanove, odnosno na institucije koje se bave ranim vaspitanjem i obrazovanjem. Rezultat ovih ulaganja je velika dostupnost ustanova koje čuvaju decu, po izuzetno niskim cenama. Zbog toga Island beleži izuzetno visoku zaposlenost žena (82%), dok se u nekim drugim zemljama dešava da jedan roditelj mora da da otkaz kako bi čuvao decu, jer mu se to više isplati. To je sve češći primer u SAD gde radi 68% žena.

Budući da država značajno dotira predškolske ustanove, islandski roditelji troše tek oko pet odsto svoje zarade na plaćanje čuvanja dece. Poređenja radi, u Sjedinjenim Američkim Državama, koje odvajaju samo 0,3% svog BDP-a za ove usluge, roditelji za čuvanje dece izdvajaju skoro 19% svoje zarade.

Iza Islanda na pomenutoj listi nalaze se Estonija, Nemačka, Kanada i Novi Zeland. Sve ove zemlje ulažu velike svote novca za predškolske ustanove, kako bi roditelji mogli bez brige da se posvete svom poslu. To nije slučajnost budući da je jedno kanadsko istraživanje pokazalo da svaki dolar uložen u čuvanje dece ekonomiji donosi 2,8 dolara kroz rad njihovih roditelja.

Izvor: CNBC

Foto: BBC Creative, Unsplash

Чланак Najbolje zemlje za zaposlene roditelje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Beogradski vrtići objavili su preliminarne liste upisane dece na ovogodišnjem konkursu na kome je ponuđeno oko 14.000 slobodnih mesta, izjavio je gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak. “Liste su istaknute na sajtovima ustanova i vrtićima, što znači da počinje rok za predavanje žalbi roditelja do 15. juna. Nakon toga objavljujemo i konačne liste”, rekao je on.

Prema njegovim rečima u proseku se odobri oko 40 odsto žalbi, budući da se najčešće radi o specifičnim slučajevima gde se naknadno mora dokumentovati prioritet.

Na konkurs za mesto u beogradskim vrtićima stiglo je 17.806 validnih zahteva, što je pad broja prijava u odnosu na ranije godine.

“Ovo je za nas jako dobra pozicija, broj zahteva je manji nego prošle godine, a broj slobodnih mesta veći. Grad Beograd će ove godine, uz pomoć privatnih vrtića, konačno ukinuti listu čekanja i to je najvažniji rezultat u ovom sektoru”, istakao je Gak i podsetio da je pokrenut projekat izgradnje 25 državnih vrtića, te da su od prošlog konkursa otvorena tri nova vrtića.

Dodao je da će se tokom leta svuda gde je to moguće odobravati proširenje kapaciteta i do 20 odsto, tako da roditelji koji danas nisu na listi ne treba da brinu jer će u vrtićima biti dovoljno mesta za njihovu decu.

Izvor: Beoinfo

Foto: Pixabay

Чланак Ove godine manje gužve u beogradskim vrtićima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema rečima gradskog sekretara za obrazovanje i dečju zaštitu Slavka Gaka, to je četvrtina od prvobitno prijavljenih oko 13.500. Ova brojka takođe predstavlja i nešto manje od šest odsto ukupno upisane dece.

Najviše dece juče je došlo u vrtiće na Novom Beogradu – 449, na Paliluli – 393 i Voždovcu – 373. Najmanje mališana vratilo se u sopotske vrtiće, njih 26.

“Očekujemo da će broj rasti ovih dana, a važno je da sve protiče bez problema. Za bedbednost dece ne bi trebalo da brinu roditelji koji moraju da se vrate na radna mesta “, rekao je Gak. Dodao je da su svi vrtići potpuno spremno dočekali decu, da imaju svu neophodnu zaštitnu opremu i dezinfekciona sredstva, te da će se poštovati sve propisane mere.

Izvor: Beoinfo

Foto: hpgruesen, Pixabay

Чланак U beogradske vrtiće krenulo tek šest odsto upisane dece се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zaštita najstarijih lica u Srbiji je najproblematičnija u Evropi iz najmanje dva razloga. Prvo, nakon Severne Makedonije imamo najveći udeo (41,3%) porodica u kojima više generacija živi zajedno. Drugo, gotovo je identičan broj dece koju čuvaju bake i deke – uz bejbi siterke, rođake i druge vidove nege – 42%, piše Miroslav Zdravković na portalu makroekonomija.org.

Povoljan faktor za nižu stopu smrtnosti u Srbiji može da bude siromaštvo i tradicionalizam, koji (kao i kod podizanja dece) verovatno utiču da imamo jedan od najmanjih udela starih lica u staračkim domovima.

Sve više porodica bez dece

Evrostat je objavio izveštaj „Ovih dana, da li ste kući sami ili sa porodicom?“, u kojem iznosi podatke o promenama u strukturi porodice u Evropi. U saopštenju se navodi da je 2018. godine bilo 194 miliona domaćinstava u EU, što je povećanje za 12 miliona u poređenju sa 2010. godinom. Uporedo sa povećavanjem broja domaćinstava, smanjivala se njihova prosečna veličina.

Za manje od deset godina, prosečno domaćinstvo je smanjilo broj ukućana sa 2,4 na 2,3 lica, dok je broj domaćinstava sa jednim članom (skoro trećina svih domaćinstava) imao rast od 17% od 2010. Opšti trend je da raste broj samačkih domaćinstava, domaćinstava sa jednim roditeljem i parova bez dece. U većini domaćinstava nema dece, a samohrano roditeljstvo je povećano za 13% od 2010.

Nemačka je imala najveći udeo domaćinstava bez dece (78%), ispred Švedske (77%), Austrije (75%) i Bugarske (74%). Najveći udeo dece u domaćinstvima imale su Irska (39%), Kipar i Slovačka (36%), a potom Rumunija (35%).

Van EU najveći broj domaćinstava sa decom imala je Turska (51,1%), Severna Makedonija (49,8%) i Crna Gora (44,2%), dok je u Srbiji udeo bio kao u Slovačkoj – 35,6%.

Samohrani roditelji

U Evropskoj uniji su 14% od svih porodica (7,9 miliona) činili samohrani roditelji sa decom. Danska je imala najveći udeo samohranih roditelja sa decom (29%), ispred Estonije (28%), Švedske i Litvanije (obe po 25%), Letonije (23%) i Francuske (21%). Najmanje samohranih roditelja sa decom bilo je u Hrvatskoj (6% od svih porodica sa maloletnom decom), zatim u Rumuniji (7%), dok je u Finskoj, Slovačkoj i Grčkoj po 8% takvih porodica.

Izvan Evropske unije, statistika je sledeća: najmanje samohranih roditelja ima Severna Makedonija (2,4%), a slede Turska (3,5%), Crna Gora (5,9%) i Srbija (6,1%). U Srbiji je ovaj udeo smanjen sa 6,7% u 2014. na 6,1% u 2018. godini, a broj samohranih roditeljskih porodica smanjen je sa 61,3 na 52,5 hiljada.

Srbija se već priključila EU po broju jedinaca

U Evropskoj uniji skoro polovina od svih porodica sa decom (48% ili 26,9 miliona domaćinstava) imala je samo jedno dete, dok je 40% (22,2 miliona) porodica imalo dvoje dece i 13% (7,1 miliona) troje i više dece.

Srbija je imala 44,8% porodica sa decom sa jednim detetom, 43,6% sa dvoje dece i 11,6% sa troje ili više dece.

Crna Gora je imala najmanje porodica sa jednim detetom van EU (36,8%), Severna Makedonija najviše porodica sa dvoje dece (44,2%) a Turska najviše domaćinstava sa troje i više dece (25,7%).

Više generacija pod istim krovom

U Srbiji se, bez migracija, u proseku godišnje smanji broj stanovnika za 35 do 40 hiljada. Broj porodica se prethodnih godina smanjivao za 13,2 hiljade. To je smanjenje za 2,1% nakon 2014. godine. Najveće relativno smanjivanje imale su samohrane porodice bez dece, a povećanje su imale samo ostale porodice bez dece i to za 4%.

Ostale porodice su u EU učestvovale samo sa 17,1% dok su u Srbiji one učestvovale sa 41,3%. Veći udeo ovih, mešanih vrsta domaćinstava (više generacija pod jednim krovom) imala je samo Severena Makedonija (54,6%). Ali dok je u Severnoj Makedoniji bio mnogo veći udeo mešanih porodica sa decom (27,4% prema 16,1% u Srbiji), razlika je bila znatno manja kod mešanih domaćinstava bez dece (27,2% prema 25,1%).

Starijima zabranjeno kretanje, ali imaju „pokretne ukućane“

U tekućim okolnostima kućne izolacije mešane porodice su indikator rizika da se u porodicu unese zaraza i prenese starijim članovima. Ovaj rizik je u Srbiji, nakon Severne Makedonije, najveći u Evropi.

S druge strane, povoljnu okolnost predstavlja činjenica da je ovaj udeo ostalih porodica većim delom na selu, gde se virus Kovid-19 neće mnogo proširiti, kao u urbanim sredinama. Međutim, ostaje opasnost od širenja u Beogradu i drugim većim gradovima gde je starijem stanovništvu zabranjeno kretanje, ali imaju „pokretne“ ukućane.

Ko čuva decu u EU?

Prema podacima Evrostata, u 2018. godini su gotovo polovinu dece (49%) mlađe od tri godine čuvali samo njihovi roditelji. Udeo je različit među članicama i bio je najniži u Grčkoj (15%), a najviši u Slovačkoj (82%).

Sadašnje mere fizičkog udaljavanja, uvedene usled epidemije koronavirusa dovele su decu kući, što se mnogim roditeljima podudara sa radom od kuće. Kako je briga o deci izgledala pre ovih mera?

Ukoliko roditelji ne mogu da se potpuno posvete deci, brigu o njima preuzimaju vrtići, ili se koriste bejbi-siterke, dede i babe ili drugi članovi porodice (mimo roditelja), drugi rođaci ili komšije. U 2018. jedna petina dece mlađe od tri godine provela je 30 i više časova nedeljno u vrtićima.

Među članicama EU, najveći udeo dece sa više od 30 sati u vrtićima imala je Danska (55%). Nešto manji udeo imale su Portugalija (49%), Slovenija (44%) i Luksemburg (43%). Najmanji udeo dece u vrtićima imale su Slovačka (1%), Češka (4%), Rumunija i Holandija (po 6%) i Austrija (7%).

Popularnost „baka- servisa“ zbog siromaštva i tradicionalizma

Kada se isključe roditelji, jaslice i vrtići, o ostaloj deci se brinu bejbi-siterke, deke i bake, rođaci i druga lica. Pretpostavićemo da je udeo bejbi-siterki mnogo veći u razvijenim zemljama Zapada nego u Srbiji, gde takvu uslugu može sebi da priušti ekstremno mali broj roditelja (1%-2%).

Veći udeo treće mogućnosti, van roditelja, jaslica i vrtića, ima devet evropskih zemalja. Podelićemo ih u dve grupe: jednu u kojoj pretpostavljamo da je veliki udeo bejbi-siterki, a u drugoj baka i deka. U prvoj grupi bi trebalo da se nalaze Holandija, Velika Britanija, Švajcarska i Irska, a u drugoj Grčka, Kipar, Severna Makedonija, Rumunija i Malta.

Takva pretpostavka bi nas dovela do realnog zaključka da pored Srbije, nama bliske zemlje praktikuju „baka-servis“ usled kombinovanog delovanja siromaštva i tradicionalizma.

Izvor: Miroslav Zdravković, http://www.makroekonomija.org/

Foto: emailme3, Pixabay

Чланак „Baka servis“ za čuvanje dece i virus: Srbija druga po riziku u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Kako su zbog epidemije koronavirusa beogradski vrtići zatvoreni, roditelji neće dobijati račune za period kada ih deca nisu pohađala”. Ovo tvrdi gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak. Preporuka Štaba za vanredne situacije privatnim vrtićima je da urade isto.

Lokalna vlast u Nišu saopštila je da za vreme trajanja vanrednog stanja roditelji neće plaćati mesečni boravak dece u predškolskim ustanovama, pišu Južne vesti.

Vrtići kao i škole ne rade od ponedeljka, 16. marta, od uvođenja vanrednog stanja.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Bez plaćanja državnih vrtića u Beogradu i Nišu се појављује прво на Biznis i Finansije.